АРХЕОЛОШКИ ПРОДОР: ПРОНАЂЕНА ЦАРСКА ПУРПУРНА ТКАНИНА ЦАРА СОЛОМОНА - Judy Siegel-Itzkovich

„Кажи синовима Израиљевим и реци им нека ставе ресе на скутове своје одеће они и њихова поколења. На ресу свакога скута нек ставе врпцу од плавога гримиза" (Бр 15:38).

Какву је хаљину носио израилски владар пре 3000 година? Љубичаста, плава и црвена одећа била је истакнута међу његовом гардеробом.

Пре четири године археолози Универзитета Тел Авива (Tel Aviv University) открили су сачуване комаде тканине из времена царева Давида и Соломона у древним рудницима бакра у Тимна долини (Timna Valley) на југу Израела у Негевској пустињи. Тканина је различитим биљкама бојена у црвену, и плаву боју која се очувала захваљујући изузетно сухој клими.

Испоставило се да постоји "откриће у открићу" јер је тим пронашао древне остатке тканине обојене у праву владарску љубичасту боју добијену из шкољки.

"Боја нам је одмах привукла пажњу, али било нам је тешко да поверујемо да смо пронашли праву љубичасту боју из тако древног времена" -“, рекао је др Ерез Бен-Јосиф  (Erez Ben-Yosef, Tel Aviv University). Истраживања су показала да је љубичаста боја (јевр. argaman) произведена од три врсте мекушаца из Средоземног мора: тракасте dye-murex (Hexaplex trunculus), бодљикаве spiny dye-murex (Bolinus brandaris) и rock-shell (Stramonita haemastoma). Боја се производила из жлезде мекушца сложеним хемијским поступком који је трајаонеколико дана.

Према Песми над песмама, цар Соломон је имао кочију направљену од дрвета донесеног из Либана чије је седиште било пресвучено љубичастом тканином. Сада су први пут пронађени ретки докази који то потврђују.

Током испитивања обојеног текстила из Тимне у студији која траје неколико година, истраживачи су били изненађени када су пронашли остатке тканине, кићанке и влакна вуне обојене царском љубичастом бојом.

Директно датирање радиокарбона потврђује да налази потичу из приближно 1.000 пне, што одговара времену у које Библија смешта владавину цара Давида и Соломона. Боја која се производи од врста мекушаца  пронађених у Средоземљу, на више од 300 километара од Тимне, често се помиње у Библији и појављује се у разним јеврејским и хришћанским контекстима.

Ово је први пут да је такав текстил пронађен у Израелу датиран у гвоздено доба, штавише ово је јединствен проналазак за простор целог Јужног Леванта. 

Истраживање су спровели др Нама Сукеник из Израелске управе за антиквитете (Naama Sukenik,Israel Antiquities Authority) и Бен-Јосеф (Tel Aviv University, department of archaeology and ancient Near Eastern Cultures) у сарадњи са проф. Зохаром Амаром, др Давидом Илузом и др Александром Варваком (Prof. Zohar Amar, Dr. David Iluz and Dr. Alexander Varvak). Неочекивана истраживања су објављена ових дана у престижном часопису PLoS (Public Library of Science) под насловом “Early evidence of royal purple dyed textile from Timna Valley.”

 „Ово је веома узбудљиво и важно откриће“, рекао је Сукеник,  IAA’s curator of organic. Ово је први комад текстила који је пронађен из времена царева Давида и Соломона, а да је обојен 

престижном љубичастом бојом. У антици, љубичаста одећа била је повезана са племством, са свештеницима и наравно са царском породицом. Прекрасна нијанса љубичасте, чињеница да не бледи и потешкоће у производњи боје - која се налази у малим количинама у телу мекушаца и често коштали више од злата - све је то учинило најцењенијом бојом . До тренутног открића сусретали смо само отпад од шкољки мекушаца трагове са мрљама боје, што је пружило доказе о индустрији љубичасте боје у гвозденом добу. Сада први пут имамо директне доказе о самим обојеним тканинама, сачуваним неких 3000 година.“

Бен-Јосиф је додао: „Наша археолошко-експедиција непрестано ископава Тимну од 2013. Као резултат изузетно суве климе у региону, такође смо у могућности да обновимо органске материјале попут текстила, гајтана и коже из гвозденог доба, из времена Давида и Соломона пружајући нам јединствени увид у живот из библијских времена. Да смо ископавали још 100 година у Јерусалиму, не бисмо открили текстил од пре 3.000 година. Стање очуваности тамо је изузетно и паралелно је само са оним на много каснијим налазиштима као што су Масада и Јудејске пустињске пећине. Последњих година ископавали смо ново налазиште у Тимни познато под називом Брдо Робова. ’Име може заварати, будући да су радници, далеко од робова, били високо квалификовани металурзи. Тимна је била производни центар за бакар који је у гвозденом добу био еквивалент нафте данас. Топљење бакра захтевало је напредно металуршко разумевање које је било чувана тајна, а они који су држали ово знање били су тадашњи стручњаци за ‘hi-Tech’. Брдо робова било је највеће  место за топљење у читавој долини и испуњено је гомилама индустријског отпада, односно шљаке из топионичарских пећи. У једној од ових гомила пронађена су три остатка обојене тканине. Бојана нам је одмах привукла пажњу, али било нам је тешко да поверујемо да смо пронашли праву љубичаству боју из тако древног времена.“

Данас се већина научника слаже да су две драгоцене боје, љубичаста [аргаман] и светло плава, или азурно [тецхелет] произведене од љубичастог мекушца под различитим условима излагања светлости. Када се изложи светлости, добија се азурно, а без излагања светлости добија се љубичаста нијанса. Ове боје се често помињу заједно у древним изворима, а обе имају симболички и верски значај до данас. За свештенике Храма, Давида и Соломона, и Исуса из Назарета описано је да су носили одећу обојену љубичастом бојом.

Аналитички тестови спроведени у лабораторијама, заједно са бојама које су реконструисали Амар и Сукеник, могу идентификовати врсте које се користе за бојење текстила у жељену боју. Да би обновио процес бојења, Амар је отпутовао у Италију где је напукао хиљаде мекушаца (који се данас користе за исхрану) и од њихових жлезда за бојење је произвео сировину која је коришћена у стотинама покушаја реконструкције древног процеса бојења. „Практични рад вратио нас је хиљадама година уназад“, рекао је Амар, „и омогућио нам је да боље разумемо нејасне историјске изворе повезане са драгоценим бојама азурне и љубичасте боје.“

Боја је идентификована напредним аналитичким инструментом који је указивао на присуство јединствених молекула боје који потичу само из одређених врста мекушаца. „Већина обојеног текстила пронађеног у Тимни, као и уопште у археолошким истраживањима, обојена је употребом различитих боја на биљној основи које су биле лако доступне и којима се лакше боје“, рекао је Сукеник. Употреба боја на бази животиња сматра се много престижнијом и служила је као важан показатељ за висок економски и социјални статус носиоца. Остаци тканине обојене љубичастом бојом нису само најстарији у Израелу, већ уопште на Јужном Леванту. Такође верујемо да смо успели да идентификујемо метод двоструког бојења у једном од фрагмената, у коме су на софистициран начин коришћене две врсте мекушаца за обогаћивање боје. Ову технологију је описао римски историчар Плиније Старији из првог века не, а боја коју је произвела сматрала се најпрестижнијом.“

Бен-Јосиф је идентификовао центар за производњу бакра у Тимни као део библијског краљевста Едома, које  се на југу граничило израилским царством. Драматична открића требало би да омогуће револуционарне увиде у вези са номадским друштавима у гвозденом добу, рекао је он. „Нова открића појачавају нашу претпоставку да је у Тимни постојала елита, што сведочи о раслојеном друштву. Поред тога, с обзиром да су мекушци аутохтони на Медитерану, ово друштво је очигледно одржавало трговинске односе са другим народима који су живели на приморској равници. Међутим, немамо доказе о било каквим сталним насељима на територији Едома. Едомско краљевство било је номадско краљество током раног гвозденог доба. Када размишљамо о номадима, тешко нам је да се ослободимо поређења са савременим бедуинима, па нам је зато тешко да замислимо краљеве без величанствених камених палата и зазиданих градова.

Ипак, у одређеним околностима, наставио је, „номади такође могу створити сложену друштвено-политичку структуру, ону коју би библијски писци могли да идентификују као царство. Наравно, цела ова расправа има последице на наше разумевање Јерусалима у истом периоду. Знамо да су израилска племена првобитно била номадска и да је процес насељавања био постепен и дуг. Археолози траже палату цара Давида. Међутим, Давид можда није изразио своје богатство у сјајним зградама, већ објектима који више одговарају номадском наслеђу, попут текстила и артефаката. “

 „Погрешно је претпостављати да ако нису пронађене велике зграде и тврђаве, онда библијски описи Уједињене монархије у Јерусалиму морају бити књижевна фикција“, закључио је Бен-Јосиф. „Наше ново истраживање показало нам је да су и без таквих зграда у нашем региону постојали краљеви који су владали сложеним друштвима, формирали савезе и трговинске односе и ратовали једни против других. Богатство номадског друштва није се мерило палатама и споменицима од камена, већ стварима које у древном свету нису биле мање цењене - попут бакра произведеног у Тимни и љубичасте боје којом се трговало у топионицама бакра “.

Извор: Isra3l 365 news
https://www.israel365news.com/164714/archaeological-breakthrough-true-royal-purple-fabric-worn-by-king-solomon-discovered-in-south-israel/?fbclid=IwAR12XCqTM_Tdk4mUp__5lVjVlkqJF-U1Q9opGK45WKkt1O-aTLmn_yc_MlQ