The Milestones

У Светом писму се спомиње близу сто пута. У девторономичарској и хроничарској историји јудејских царева заузима значајно место (2Цар; 2Дн), као и у пророштвима Јеремије и његовог савременика Данила. Јеремија га назива затирач народа (4:7). Опис је одговорајући јер историја бележи да је Навуходоносор проширио своје царство тако да се оно протезало од Персијског залива до Средоземног мора.[1] На свом врхунцу, обухватао је делове данашњег Кувајта, Ирака, Сирије, Јордана, Израила, Либана и Турске.[2]

У епској песми Одисеја, Хомер описујући Крит, најјужније грчко острво и дом једне од најстаријих европских цивилизација, каже да се оно налази у мору тамном (боје) вина... богата и дивна земља са морским појасом, густо насељена, са деведесет градова и неколико различитих језика.Насељено још од 7. миленијума пре Хр., ово острво је постигло завидни цивилизацијски успон и нагли пад. Да ли је то постало основа мита о Атлантиди? Шта нам открива базични мит ове протогрчке цивилизације о међутицају народа средњег Медитерана и Средњег Оријента, подручја које заједно чине географско-културолошку целину света Библије?

Археолошка открића у новембру 2021. године укључују значајно открића у Египту и Израелу, као нове резултате артефаката повезаног са значајним библијским догађајем.

Персија (јевр. פרס, Парас), царство настало на територији провинције Фарс у савременом Ирану. Локално становништво, Персијанце, чинили су индоевропски номади који су током 2. мил. пре Хр. прешли преко Иранске висоравни. Иако је прва асоцијација на древну Персију Ахеменидско царство познато по својим ратовима са Грцима од 5. в. пре Хр., персијско епско предање открива да су постојале династије које су јој претходиле. Археолошки записи показују да је пре успона Ахеменида Персија била под влашћу Еламита, а у неким областима Асираца и Медијанаца. Ипак, Авеста (збирка зороастријских светих текстова) и Шахнамех (национални еп Ирана) говоре о староседелачким династијама Персије: Пишдадиан и Каианиан.

Као цар Јерусалима и Јудеје Језекија је био на трону у периоду 716-687. год. пре Хр., док је у ранијем периоду био савладар свог оца Ахаза око тринаест година.[1] У 2Дн 29:1-2 читамо: да је Језекија је имао двадесет пет година када се зацарио, и владао је двадесет и девет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Авија и била је кћи Захаријина. И учинио је оно што је право у очима Господњим, као што је учинио Давид његов отац. Он је, можда, најпознатији по верским реформама и по свом супростављању асирској инвазији на Јудеју од стране цара Сенахериба 701. пре Хр.

Ископавајући у близини Лахиша, шумске области у јудејском подбрђу Израела, археолози су ископали јелинску тврђаву коју су разорили Хасмонеји а која се у древности називала Акра. Истраживачи су у ангажману Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority, IAA) на терену ископали кованице и оружје. Пронађено је и камење за катапулт са утиснутим Антиоховим симболом. Све то је пронађено поред угљенисаних дрвених греда што представља опипљив доказ да се овде одиграо сукоб између Хасмонеја и Селеукида пре око 2100 година и да је тадашња тврђава уништена у пожару.

Учиних велика дела – пише Проповедник који се представља као Соломон, син највећег јудео-израилског владара, Давида – сазидах себи куће, засадих винограде, уредих вртове и воћњаке и засадих у њима свако воће. Начиних себи језера водена да натапам шуму у којој дрвеће расте (Проп 1:1; 2:4-6). Ове речи могу да се схвате као самопохвално величање царске моћи или указивање на испразност живота коју ни таква велика дела не могу да надоместе (што је тема која се провлачи кроз наведену библијску књигу). Ипак, уколико се оне сагледају у контексту царске хортикултуре древнооријенталних владара суочавају нас са дубоком религијском, па и богословском поруком која нам уобичајено промиче – сећањем и чежњом за (изгубљеним) Едемом. Ово је један од мотива веома значајних за разумевање тековина цивилизација библијског света.

Откриће древне капије сугерише да чувени израилски цар није био мање значајан од владара његовог доба. После више од три деценије ископавања на локацији древне Витсаиде на подручју Голанске висоравни археолози су пронашли нешто чудесно: градску капију чија древност сеже унатраг, све до времена цара Давида кога историчари датирају у времену преласка из 11-10. в. пре Хр. Откриће отвара свет нових могућности, мишљења и теорија о древном пејзажу Израила.

Открића у области библијске археологије која су обележила октобар 2021. год. су занимљива, а тичу се како Старог тако и Новог завета.

Ко су били Филистејци? Библија их представља као непријатеље древних Израилаца. Њихов сукоб је посведочен у добро позназим приповестима о Самсону (Суд 15), Саулу (1Сам 31), Давиду (1Сам 17). Народ који је дуго представљао важан фактор, друштвени, културни, војни и политички, на подручју древног Леванта а чије порекло није могло да се поуздано утврди. Да ли древни текстови и предања у комбинацији са новим археолошким налазима и научним техникама могу да наговесте нова сазнања и могуће разрешење ове древне мистерије.