НЕОЛИТСКИ ПЛАНИНСКИ КУЛТ - МОЖДА ЈЕ ОБЛИКОВАО ДУХ САВРЕМЕНИХ ВЕЛИКИХ РЕЛИГИЈА

Изл 24:12-16

 

Пнз 32:17

Сматрало се да су велике религије укључујући јудаизам и хијерархијске пантеоне настале само са градовима. Локације у пустињи Негев у Израелу и на египатском Синају говоре другачију причу о тражењу светости на високом дубоко у праисторији. Ипак,  Мојсеј није био први који се попео на планину да би срео свог Бога. Најмање 10.000 година људи у пустињама Негев и Синаја пењали су се према небу, остављајући нечујне наговештаје сврхе изван функционалности у облику усправљеног камења и олтара на врховима брда.

О томе да ли је Мојсеј био историјска личност и где се налази планина Синај и данас се расправља. Ипак, оно што можемо да поуздано кажемо је чињеница да се у  јужним пустињама Израела налазе места која шапућу о „планинском култу“ који се појавио у периоду неолита, између 9.500 и 7.000 година, и који је вероватно помогао у обликовању религије какву познајемо до данас.

Најмање 405 праисторијских планинских култних локалитета до сада је идентификовано у јужном Негеву - а већина пустиње тек треба да се испита у складу са стручном праксом, каже Узи Авнер (Uzi Avner), стручњак за пустињску археологију у Научном центру Мртвог мора и Араве (Dead Sea & Arava Science Center). Он је идентификовао 234 светишта на отвореном (позната и под отвореним небом) у Негеву и југоисточном Синају која датирају од пре око 9.000 до 4.000 година.

Планински култови се називају родедијским локалитетима јер их је више од 120 груписано на подручју величине 3 Х 4км на кршевитим планинама изнад Нахал Родеда – 13км дугог вадија у Арави близу Еилата. Одговарајући део овог сезонског потока дугачак је 8км.Светишта на отвореном су била велика, а највећа су била 30 х13м. Родедијска налазишта су била мала, са једним изузетком. Узгред, нису имали неку посебну оријентацију.

Родедијске локације и светишта на отвореном можда су изградили исти људи, за различите сврхе, сматра Авнер: светилишта на отвореном су била посвећена боговима. Он верује да су родедијска налазишта повезана са култом предака и плодности.

Ова места су била оцртана ниским периметром камења, а нека су подигнута на вештачким платформама: ниске, заравњене површине на падинама које су биле подупрте потпорним зидовима. Храмовни прибор укључивао је редовно два облика повезана са каменом: 1) масебе (усправљено камење), појединачно или у групама бројева који се понављају и 2) перфориране масебе; антропоморфне камене слике; камење у облику вулве; камене зделе; мале инсталације у облику вазе; и минијатурне куће.

Све ово потврђује култну природу локација, каже Авнер. Он верује да обе представљају богове, док фигурице – које су грубе, али јасно антропоморфног облика – представљају претке.Он ова планинска култна места датира у период од пре 8-10.000 година. Ово датирање доводи у питање популарну теорију о успону сложених религија.

Претходно се мислило да је након што су преци људи провели милион и више година лутајући, ловећи и сакупљајући, прелазак на насељавање и пољопривреду имао своје позитивне стране, али је такође изазвао огромне нове стресове делом због изненадне гужве и територијализма. Све је то изазвало верску експлозију.Родедијске локације, међутим, претходе свему томе. Када су изграђени, пољопривреда је тек почела да се јавља у Плодном полумесецу – и морамо истаћи да Негев и Синај нису део Плодног полумесеца. Пољопривреда не би дошла у пустињски регион још хиљаду година.

Могуће је чак и да корени неолитских ритуала имау своје корене у ранијем добу: у Натуфију, експлозивно иновативној култури која се појавила на Леванту пре око 15.000 година и која је такође била време дубоких промена. Натуфијци су градили камене настамбе, држали псе и изгледа да су измислили точак у виду вретенастих вијуга.

Можда су и „измислили“ камен усправљени камен, барем на овим просторима. Најранији за који знамо пронађен је у натуфијском насељу где се налазе кружне куће у Рош Зину од пре око 13.000 година, каже Авнер. Једна просторија у овој настамби можда је била посвећена култној делатности, на шта упућује откриће сломљене масебе. Такође, перле и комади украшене љуске нојева јајета – што није изненађујуће: Израил је некада имао нојеве, а посебан рад је идентификовао трговину украшеним перлама од нојева у Африци која се креће десетинама хиљада година уназад.

Још једна масеба повезана са натуфијском ером идентификована је на планини Хариф, једној од највиших планина у Негеву. Ово није планинско култно место; то је станиште које је садржало масебу, појашњава Авнер.Натуфијски мистицизам се такође може закључити из сложених сахрана, као што је дама шаман сахрањена пре 12.000 година са читавим зоолошким вртом животињских остатака, укључујући три вранца, 86 корњача, орла и леопарда.

Шта нам је, заправо, познато? Натуфијани су живели од пре око 15.000 до 11.500 година и створили прве масебе на нашим просторима. Пре око 10.000 година пољопривреда се појавила на Плодном полумесецу, али је било потребно још око 2.000 година да ове новонастале праксе стигну до Негева и Синаја. Након овог развоја, око Леванта су се појавила култна и сложена гробна места, укључујући родедијске инсталације планинског култа за обожавање предака у Негеву, на Синају и вероватно у Јордану.

 

Тумачења мистериозних феномена могу се разликовати, али је тешко протумачити инсталације на врху планине усред пустиње на било који други начин осим на духовни, инсистира Авнер.Тумачење да су натуфијски массебе и касније планински култ массеба представљали богове засновано је на раним текстовима, иако датирају хиљадама година касније. Чини се да је камење које стоји служило као представници духова међу огромном траком праисторијских народа, каже Авнер настављајући: Који духови је друго питање. Менхири (појединачни усправни груби монолити) другде у свету можда су углавном представљали претке, док су масебе и на пустињским планинама и другде у Леванту углавном представљале богове.

Ако је тако, онда култ планине није био монотеистички. На неким локалитетима планинских култова налазе се појединачно усправљено камење, али на другим локацијама сусрећемо се са тридаом усправљеног камења. У неким случајевима било је пет или седам, па чак и девет усправљених каменовашто представља сложено веровање у цео пантеон, сматра Авнер. У неким случајевима јављају се по два усправљена камена, што указује на веру у божански пар која је била широко распрострањена у каснијим религијама древног Оријента, било да су у питању Изида и Озирис Инана/Иштар и Тамузи или Ваал и Астарота(Ашера. Чини се да чак ни јахвистичкој вери није била у потпуности страна ова идеја  чему сведоче фигурине Јахве и његове Ашере. Чини се да је ова верзија јахвизма била снажан изазов правоверном јахвизму и да су је цареви реформатори, пре свега Језекија, означили као мету својих верских реформи. 

Многе релативно мање масебe су перфориране, што је феномен јединствен за родедијска налазишта, истиче Авнер. Што се тиче фигурица, подразумева се њихов људски облик. Изгледају као стубови са одсеченом главом и вратом. Многе су биле природне стене са случајним људским обликом које су намерно одабране, кажу археолози.

Кости животиња идентификоване на једном ископаном локалитету Родедиан су све од грабљивица, углавном птица. Можда је то још једна икона древног ритуала која је опстала – обратите пажњу на улогу птице у староегипатској култури: Изида се претвара у птицу, поново уједињује делове свог раскомаданог мужа/брата Озириса и својим крилима враћа дах живота у његове ноздрве.Авнер истиче да поштовање према птици не значи да је људи неће ритуално убити или једноставно убити. На пример, животиња узета као представник неког сезонског божанства које се изнова јавља сваке године не би познавала старост.

Формат планинског култа упарених храмова у част светог пара и пантеона задржао се у халколиту и појавио се у храмовима из бронзаног доба, што је претходило успону три велике религије – и такође им је позајмило.

Да ли кажемо да је јудаизам настао из неолита? Не. То би било натезање. Проф. Јонатан Адлер (Prof. Yonatan Adler) са Универзитета Ариел (Ariel University), који истражује историју јудаизма из археолошке и историјске перспективе сматра да се јудаизму смисао праксе људи, а не само текстова, заокружује у 2.в. пре Хр. Ипак, можемо можда да кажемо да су теолошки концепти које отеловљују јудаизам и друге религије рођени у пустињи, пре појаве цивилизације какву познајемо, каже Авнер, сумирајући своју теорију. Као што је концепт тражења божанства на планини. Тора нам говори све о томе, заједно са корисним саветима.Анвер истиче: 

 

Према Библији, цар Арама је ратовао против бога Израила – бога планина, истиче Авнер. Није добро прошло. Арамејци су претрпели велики покољ, након чега су њиховог краља саветовали његови мудраци: Њихов Бог је Бог планина; зато су они били јачи од нас; али хајде да се боримо против њих у равници, и сигурно ћемо бити јачи од њих (1Цар 20:23). Ни то није успело, али поента је јасна.

Крећући се на север у Угарит, налазимо писма у којима се помиње Зефон, планина на којој је живео планински бог Ваал-Сефон. Кад би дошао кући, настао би свети хаос – муње и олуја, гора се тресла. Звучи познато?И догоди се трећег дана, кад би јутро, громови и муње и густ облак на гори, и глас рога веома јак; и сав народ који беше у логору задрхта, каже нам Изл 19:16. Сада се гора Синај потпуно задимила, јер је Господ сишао на њу у огњу; и дим се њен дизао као дим из пећи, и сва се гора јако затресла (Изл 19:18).

Чини се да и други народи прихватају веровања везана за планине. У Јапану се каже да се бог Сусаноо попео на планину Такамагахару да поздрави своју сестру, богињу сунца Аматерасу. Настала је страшна бука и земља се затресла.Такође, планинска култна места у Негеву и Синају не постоје у вакууму. Југоисточна Турска садржи локалитете који почињу пре 12.000 година и који су богато украшени људима – многи сексуализовани – и животињама. Турски и немачки археолози који ископавају Карахан Тепе, Гобекли Тепе и друге локалитете раним храмовима. Они немају обележја онога што називамо храмовима, без јединствене тачке поштовања као што је олтар. Ипак, очигледно је да су у питању сакрални простори. Турско насеље Чаталхоиук од пре око 9.000 година има обиље женских фигурица, али и  велики нагласак на мушкој уметности, која приказује животиње и људе са ерекцијом. Укратко, можда је праисторијско друштво у Турској било и егалитарно и духовно сложено. Морамо напоменути да је још у Израелу на једном од неолитских камена у облику вулве била угравирана змија. Ритуални базен у турском Карахан Тепеу, такође, има змију која се вијуга око његовог обода. Змија би могла представљати мушку плодност, сугерише Авнер, или можда проницљивост - још један атрибут за који се обично сумња, иако је фантастицан.

Треба имати на уму да новија археолошка открића откривају вет-ил  масебе на различитим локалитетима Саудијске Арабије, што указује да је овај култ био присутан у ширем региону и кроз дужи историјски период. Звучи разумно повезивати камење које се налази у одређеним контекстима са божанствима. Такође звучи потпуно разумно да практиканти култа могу тражити богове у планинама, каже Адлер истичући „Не би било изненађујуће да се свуда нађе таква ствар у човечанству.

Шта је закључак, осим што наше цењено има неслућене древне корене? Можда пустињска друштва неолита нису била тако једноставна и егалитарна као што се мислило?Дакле, може бити тешко сугерисати да су јудаизам и његови изданци, хришћанство и ислам, настали директно из дубоких корена у неолиту. Можда би било мање натегнуто сугерисати да су се неолитска веровања наставила са потребним изменама до данашњег дана, и да су сама можда произашла из нечег већег и дубљег, и раније, што је заједничко целом човечанству – пошто човечанство које тражи божанску врсту на висини очигледно није било ограничено на њихове потомке на Блиском истоку.