The Milestones

Сумерска религија је била политеистичка, а Сумери су обожавали велики бројбожанстава. Ова божанства су била антропоморфна бића и требало је да представљају природне силе света. Нека од ових божанстава су имала своје пандане у религији других месопотамских народа. Процењује се да се божанства у сумерском пантеону броје стотинама или чак хиљадама. Ипак, неки богови и богиње су значајније заступљени у религији Сумера, па се стога могу сматрати главним божанствима сумерског пантеона.

У данашњем свету технологија се развија брзином без преседана. Најновији изум данас је сутрашњи антиквитет. Као резултат овог брзог развоја технологије, ствари често узимамо здраво за готово. Један од њих је точак. Погледајте около и видећете точкове свуда, било у гумама или у свакодневним машинама. Точак је чак био прожет симболичким значењима, најпознатије, можда, као метафора за бескрајни циклус живота.

Попис за куповину стар 3500 година открива не само значај и ширење клинастог писма из месопотанских области преко пбласти Хана све до Анадолије, већ и постојање сталне и обимне трговинске размене међу овим удаљеним регионима. Н атај начин помаже нам да боље разумемо економске праксе и односе бронзаног доба. Истовремено скоро 4000 година стара тканина пронађења у израелској „пећини лобања“ отрива тајне древне технике бојења текстила и кореспондира са библијским текстовима о скупоценим материјалима коришћеним за израду библијског светишта, свештеника и племства. Коначно, можда најзначајнији проналазак овог месеца је проналазак остатака једног од монументалних утврђења древног Јерусалима.

Многи важни археолошки налази су резултат случајних догађаја . У Израелу су пуком срећом пронађене две глинене коњске главе које су некада биле део скулптура коња. Они су откривени само због јаких киша и поплава које су их разоткриле у земљи саопштила је Израелска управи за старине (Israeli Antiquities Authority, IAA). Ови артефакти потичу из два различита историјска периода и омогућавају стручњацима да схвате важност коња у овим различитим епохама. Јака киша која је уследила после неколико година суше довела је до поплава и слегања земљишта у неким областима. Ове кише су довеле до откривања неких историјских артефаката који су дуго закопани, укључујући и главе два глинена коња. Два артефакта су направљена печењем глине и имају само неколико цм у пречнику. Две глинене коњске главе из различитих периода

Начин на који су неки, мањи, градови преживели слом цивилизације бронзаног доба који је на колена бацио Египат и Месопотамију, а занавек избрисао хетитски империју је дуго био мистерија. Новије студије сугеришу могућа решења. У другима се дају подаци који у битној мери могу да потвде историчност библијских наратива повезаних са епском асирском опсадом Јерусалима, као и Соломоновим градитељским подухватима у Гезеру.

Археолози у Египту су открили 63 гробнице од опеке и неколико једноставних сахрана које садрже колекцију златних фолија из касног периода 26. династије. Ово је у корелацији са птолемејском ером (305.пре Хр.-30. хр.ере), са бројним бронзаним новчићима из херметичког периода који су такође пронађени током ископавања мисије на гробљу Тел Ал-Деир у граду Дамату.

Мај текуће године био је археолошки богат месец који нам је подарио различита открића која могу да буду повезана са Старим и Новим заветом. И док откриће главе богиње Хигије у древној Лаудикеји можда може да у сећање дозове поруку лаудикејским хришћанима овог града, записану у последњем библијском спису, нова анализа и предложено читање симбола древног храмовног комплекса Саргона II осветљава аспирације древног асирског владара, а можда и династије којој је припадао. Коначно, примена нових метода датирања археолошких налаза на подручју Јерусалима, древне налазе повезује са библијским извештајима.

Јерусалим је 70.год. хр. ере био опкољен римским трупа, а затим и уништен. Према неким изворима, овај догађај је био и тачка коначног раздвајања Јудеја и хришћана који су се до тада сматрали јудејском сектом. Повод је била чињеница да су хришћани, у складу са Христовом пророчком опоменом (Mт 24:15-22) напустили Јерусалим када се, пре коначног уништења, указала прилика за то.То су Јудеји схватили као издају и напуштање не само светог града већ и препуштање светог места (храма) ужасној судбини. Детаљнији подаци у вези са тим сачувани су у хришћанским историјама из 4. в. које је писао Јевсевије Кесаријски. Он бележи да су јерусалимски хришћани пребегли у Пелу, насеље које се данас налази у Јордану. Да ли се догодио овај чудесан догађај? Да ли постоје докази о хришћанима из 1.в. у древној Пели?

Скулптуре, фрескопис и иконографија древног света Средоземља су један од најзначајнијих дарова које је антика подарила човечанству. На то се надовезује средовекована уметност са својим богатством. И једна и друга представљају инспирацију за касније стваралаштво настало у периоду ренесансе. Једна од кључних карактеристика античке и средњевековне уметности јесте естетска префињеност. Оно што је, међутим, чесзто запостављено у разумевању естетике поменутих периода је њена дубља повезаност са етиком. Ови је тема трибине коју представљамамо, а на којој ћемо поставити различита питања међу којима су и да ли је лепо истовремено и добро, и обратно, који је међу однос етике и естетике исл.

Четворонедељни пројекат под надзором Француске археолошке мисије (French Archaeological Mission at the ancient dockyard of Kition) у древном бродоградилишту Китион на Кипру уродио открићем мноштва артефаката и архитектонских обележја, од којих неки датирају још из 12. в. пре Хр. као и више слојева насеља. Археолошки тим Китиона (Kition archaeological team), предвођен др Сабином Фоурриер (Dr Sabinne Fourrier) са Универзитета МЕАЕ-ЦНРС-Лион (MEAE-CNRS-Lyon), почео је са радом у октобру 2021. год., а резултате је недавно објавило кипарско Одељење за антиквитете (Cyprus’s Department of Antiquities).