The Milestones

Током ископавања у оквиру пројекта Стазама јудејских краљева (Judean Kings’ Trail Project) који спроводи Израелска управа за старине (IAA) ископана је пећина у лахишким шумама јудејске низије у близини Јерусалима. Ово је гробна пећина повезана са именом Саломе, енигматичне личности еванђелских приповести и сматра се једним од највећих и најзначајнијих погребних комплекса Израила са почетка хришћанске ере. Откривене су фотографије са ископавања у древној гробници у Израелу за коју се тврди да је почивалиште бабице присутне на Исусовом рођењу, пружајући фасцинантан увид у оно што се сматра једном од најимпресивнијих гробних пећина у земљи. IAA је објавила слике након археолошких радова који су дали нове увиде у пећину стару 2.000 година, за коју се тврди да је место сахране Саломе, која је, према неким хришћанским предањима, помогла у рођењу Исуса.

Древни град, познат као Tel Fara’een - Хумка фараона - у провинцији Кафр Ел-Схеикх (Kafr El-Sheikh Governorate) у Египту, и даље открива своје тајне. Храм Буто је био свето место посвећено богињи Ваџет и био је важан културни и верски центар током праисторијског Египта, од палеолита до 3100. год. пре Хр. Наиме, пронађени су археолошки докази који сугеришу да је Буто био насељен отприлике пет векова током египатског прединастичког периода (5.500 до 3.100 пре Хр.). Нова открића на локацији и њихово тумачење може се показати значајним за разумевање религијског света Египта са којим је библијски Израил био у снажној интеракцији још од времена праотаца Израила све до новозаветног периода.

Тада су многи који су тражили правду и правду сишли у пустињу да тамо живе... јављено је краљевим службеницима и војницима у Јерусалиму у Давидовом граду да су људи који су одбацили краљеву заповест сишли у скровишта у пустињи. Многи су их гонили и сустизали; улогорише се наспрам њих и спремаше се за борбу против њих у суботу...“ (1Мкв 2:29–37). Макавејски устанак је један од кључних догађаја који је уродио последњим периодом независности античке Јудеје. Године борбе и деценије правих ратова најпознатије су по величанственом очишћењу и обнови јерусалимског храма у спомен којих се, управо ових дана, празнује Ханука – један од најзначајнијих јеврејских празника. Овогодишње предпразништво увеличала су два значајна археолошка налаза повезана са поменутим догађајима.

Научници су употребом иновативне мобилне ласерске технологије утврдили да је злато древне Троје, Полихронија и Ура истог порекла. Откако је Хајнрих Шлиман открио Пријамово благо у Троји 1873. год., порекло злата је мистерија. Професор Перничк и међународни тим су сада успели да докажу да благо потиче из секундарних наслага као што су реке, а његов хемијски састав није само идентичан са златним предметима из насеља Полиохни на Лемносу и из краљевских гробница у Уру. у Месопотамији, али и са предметима из Грузије. Студијa: Portable laser ablation sheds light on Early Bronze Age gold treasures in the old world: New insights from Troy, Poliochni, and related finds недавно објављена у Journal of Archaeological Science. За библијски контекст од нарочитог значаја је чињеница да су у истраживању испитивани и артефакти из Ура, сумерског града јужне Месопотамији (данас Ирак) и који је, на Божији позив, напустио праотац Авраам упутивши се ка Ханану, земљи Обећања. Ур је био значајан лучки град у Персијском заливу који је започео, највероватније, као мало село у убаидском периоду месопотамске историје (5000-4100. пре Хр.) битан град град до 16. в. пре Хр. и готово непрекидно насељена локација 450. год. пре Хр. Место је постало познато 1922. год. када је Сир Леонард Вули (LeonardWooly) ископао рушевине и открио велику посмртну јаму краљевске гробнице (сложени гробни комплекс). Откриће заједничког порекла злата и места његове обраде, које Ур повезује са анадолском Тројом, долином Инда и Грузијом указује да је на овом подручју постојао веома развијем систем кретања и трговине који је вероватно користио (а могуће делом и унапредио) и номадско-породични клан праоца израилског народа и монотеистичких религија, Авраам.

Археолози су ископали огромну погребну зграду на археолошком локалитету Герза у Фајуму (Египат). Откривени су ретки артефакти, а збирка портрета мумија представља прво такво откриће после више од 100 година. Унутар једног од дрвених ковчега истраживачи су пронашли ретку статуу од теракоте богиње Изиде-Афродите, велике богиње плодности повезане са браком, порођајем и поновним рођењем. Изида је једна од значајних личности мита, играч у позадини, али са кључном улогом што је често била стварна позиција великих вољених жена фараона. Њено име је грчко читање египатског Асет или Есет у значењу трон. Мистеријско тумачење Изида-Озирис култа води као преображају култа плодности (реке Нил која као персонификација Озириса оплођује земље Египта које персонификују Изиду) на лични ниво где се вода препознаје као животодавни елемент који утажује жеље заслужних покојника са оне стране смрти. Изида је страствена и пожртвовавана љубавница, вољена супруга и супруга која безрезервно воли, али и мајка-заштитница. У хришћанској варијанти она губи сензуално-сексуалне атрибуте, али њен мајчински архетип се задржава, макар судећи према ликовним представама. Ово се, свакако, може посматрати на различите начине. И док се у извесним круговима протестаната узима као доказ паганских корена традиционалног хришћанства, може се посматрати и као сведочанство о способности хришћана да усвоје најплеменитије из предхришћанских религија укључујући и идеал мајке коју ће блаженом звати сви нараштаји, а који је представљен не само у еванђељима (Мт 1:18-25; Лк 1:26-56; 2:1-52; Гал 4:4), већ и у последњем библијском спису, Откривењу. То је спис који, користећи митске слике, раздваја сензуално-сексуални и ратнички аспект древних богиња (Отк 17:3-6) од материнско-заштитиничког (Отк 12:1-17).

Пре него су та усмена предања преточена у писане наративе, прозног или поетског облика, она су добили свој ликовни израз о чему сведочи пећинско сликарство чији примери (распростри од Океаније до Европе) сежу десетине миленијума пре Хр. Уследило је нешто млађе рељефно сликарство чији примери су препознати широм древног Оријента, а најзнаменитији су Гобекли Тепеа (GöbekliTepe), Карахан Тепеу (KarahanTepe), Невали Чорија (Nevali Çori)... Овим знаменитим местима недавно се придужио и праисторијски комплекс Сајбурч (Sayburç), налазиште на југоистоку Турске у провинцији Шанлиурфа (Şanlıurfa) удаљено отприлике 56км источно од Еуфрата и око 32км северно од границе са Сиријом. Сцена истиче моменте повезане са вредностима заједнице, пре свега плодност изражену кроз нагласак фалусних момената, и сусрет са опасностима оличеним у дивљим зверима

Ова сцена у основи одражава геополитичку стварност која је преовладавала у Ханану током Касног бронзаног доба (1500-1000. пре Хр.), када су локални ханански владари живели (и понекад се побунили) под египатском политичком и културном хегемонијом, наводи др Амир Голани IAA стручњак за Бронзано доба додајући да је врло је могуће да је печат заиста из Касног бронзаног доба када је локалним Хананцима владало Египатско царство. Научници оквирно процењују да је пронађени предмет стар око 3000. год. Oдељење осмог разреда Рабин средње школе (Rabin Middle School) учествовало је у трећем годишњем курсу водича у организацији IAA. Курс омогућава ученицима да мештане Хазора поучавају о археолошким налазима. Артефакт је пронађен у древном Хазору, једном од значајних хананских средишта које се налази око 7км југоисточно од Тел Авива, саопштила је Израелска управа за антиквитете (IAA). Мало ко је од ученика који су учествовали у програму могао да замисли да ће бити сведок важног археолошког открића. Лутали смо около када сам видео нешто што је личило на малу играчку на тлу, рекао је туристички водич Гилад Стерн из образовног центра IAA. Унутрашњи глас ми је рекао: 'Подигни га и преврни'. Био сам запањен: то је био скарабеј са јасно урезаном сценом, сан сваког археолога аматера. Ученици су били заиста узбуђени! Када сте ви последњи пут слушали свој унутрашњи глас?

Године 1927. у знаменитој краљевској Ура чувени археолог сер Леонард пронашао је бели алабастерни изрезбарени диск лунарног облика са приказом, три мушке и једне женске фигуре. Жена, покривене главе, обучена је у вишеслојну хаљину и предводи обред натписом је идентификује као Енхедуану, посвећеницу бога месеца Нане, слушкињу богиње Инане и ћерку Саргона, цара света. Њено име је и раније било познато јер је она једини аутор у целој сумерској књижевности чије име заправо знамо, и једини аутор у читавом 2.500-годишњем периоду историје Месопотамије за кога имамо илустрацију насталу у реалном времену, каже Фостер Бењамин (Benjamin Foster), асиролог Јејл Универзитета (Yale University). Заслужна је за писање циклуса 42 кратке песме посвећених храмовима и боговима 42 месопотамска града (тзв. Храмовне химне) које одражавају личне фрустрације и наде, верска оданост, њен одговор на рат и осећања према свету у којем је живела и најмање три молитвене химне посвећене Инани, богињи коју је доживљавала као своју заштитиницу, али и покровитељку Акадског царства. Имала је два имена. Оно са рођења историја није запамтила, али је друго постало незаборавно. Високи свештеници и свештенице били су задужени за ритуалне церемоније и за писање и извођење нових песама у славу богова и то је овој свештеници, трећој у генерацији после Саргонове мајке и своје мајке Ташлултум (Tašlultum) омогућило да постане прва потписана књижевница. Живела је, међутим, у 23. в. пре Хр., бурним временима када је религија имала значајну улогу и често је коришћена за каналисање народних маса и евентуално спречавање побуна. Повезивање Енхедуане са признатим и титулираним владаркама као што су сумерска Кубаба о неоасирска Семирамида је можда одвише смела хипотеза, али је зато препознавање њеног песничког наслеђа у успостављању стандарда молитвене поезије препознатљивих и у библијским текстовима, хомерском предању, па чак донекле и хришћанској химничкој поезији неоспорно.

Hакон прекида који је био узрокован пандемијом вируса КОВИД 19 кувајтско-пољска археолошка мисија je наставила са радом у пустињи Ал-Субија у северном Кувајту. Ова локација је, такође, подарила највећу колекцију грнчарије из периода Убаида на Арапском полуострву. Међу изузетним открићима у Бахри 1 је и посебна зграда коју проф. Биелински тумачи као могући храм – први те врсте у региону. У једној од његових просторија ове године је направљен мали, али без премца налаз: фрагмент каменог привеска на којем је приказана птица грабљивица раширених крила. Ове године пронађен је фрагмент грнчаног модела чамца. Такви модели су типични за локалитете из периода Убаид (један је пронађен у Ал-Субииах на локацији Х3 од стране британског тима). Њихова популарност доказује значај поморских контаката у овом периоду.

Пирамида древне египатске царице непознате доступним документима, заједно са ковчегом, мумијама и артефактима и низом међусобно повезаних тунела, откривена је у Египту у древној некрополи Сакара, Гизи, само 32км јужно од Каира и недалеко од гробнице фараона Тутанкамона. Откривена је и пирамида у знак сећања на раније непознату царицу по имену Неитх (или Нејт). Невероватно је буквално преписати оно што знамо о историји, додајући нову царицу нашим записима, рекао је Хавас истичући да владарка са тим именом није позната у до сада доступним писаним сведочанствима. Откриће пирамиде, историји непознате, владарке, бројних и добро очуваних мумија, квалитетног, богатог и разноврсног посмртног инвентара у гробницама може се показати веома значајним за разумевање историје египатског империјалног периода, историје унутар које је смештен библијски наратив о ропству Израила у Египту, али и доцније интеракције египатских фараона и јудеоизраилских владара.