The Milestones

Група научника је предложила да би интригантан отисак печата (була), купљен на израелском тржишту антиквитета пре више од 40 година, могао бити аутентичан. Позивајући се на Јеровоама II (вл. 784–748 пре Хр.), була би била један од најранијих познатих отисака јеврејског царског печата. Заправо, уколико је аутентична, и јесте. Објављујући у часопису journal Tel Aviv, научници представљају низ тестова извршених на були, за које верују да пружају чврсте доказе о његовој аутентичности. Неки научници упозоравају, међутим, да је готово немогуће доказати да је такав предмет аутентичан.

Више од 3.200 год. након смрти Рамзеса Великог (вл. 1279–1213. пре Хр.), идентификован је велики део његовог гробног саркофага. Објављујући у часопису Revue d’Égyptologie, Фредерик Паираудеау (Frédéric Payraudeau), проф. египтологије на Универзитету Сорбона (Sorbonne University), предложио је да је исписани гранитни фрагмент откривен пре скоро 15 година некада припадао спољашњем ковчегу једног од најпознатијих египатских монарха.

Проблем, међутим, представља наизменично именовање трговаца Исмаилћани/Мадијанци. Да ли су трговци били Исмаилћани или Мадијанци? Или је Јосиф ишао из руке у руку? Недоумици доприноси и то што субјект ст 28 није прецизан, односно не може се са сигурношћу рећи на кога се односи заменица "они" из поменутог стиха. Да ли су Јосифа из јаме извукла браћа, како би га продали Мадијанцима или су га украли Мадијанци (привучени Јосифовим преклињањем, Пост. 42:2), накнадно га продавши Исмаилћанима (уп. Пост 40:15)? Да ли су Јосифа Мадијанци продали египатском велможи (Пост 37:36) или су то учинили Исмаилћани (Пост 39:1)? Зашто је Рувим био изненађен када није затекао Јосифа у јами?

Храм цара Соломона био је величанствен. Како је описано у 1Цар 6–7, храм је био подељен на три дела: предворје (улам), спољашње светиште (хеикхал) и унутрашње светиште (девир), такође познато и као Светиња над светињама. Саграђен од камена и покривен дрвеним гредама, Соломонов храм је био комплексно украшен. Унутрашњи зидови и подови били су обложени дрвеним даскама и прекривени златом. Било је потребно седам година да се храм и инвентар доврше.

Пре више од једног века откривене су, током археолошке експедиције у Ираку, изузетно ретке клинасте плоче из Месопотамије које датирају у 2.миленијум пре Хр. Уследиле су деценије научничког истраживања чији је резултат објављен у новом чланку, а садржи потпуни превод клинописа са ових невероватним таблица. На плочама су исписана пророштва о пропасти, а у вези са помрачењем Месеца. У древним цивилизацијама овакве појаве су схватале као знамења долазећих катастрофа, масовне смрти и сталне опасности.

Златна сунчева светлост падала је на две амфоре, које су још увек биле у смеђем муљу, док су пробијале таласе Медитерана. Њихов успон са морског дна трајао је три сата. То је била прва дневна светлост коју су виделе за најмање 3.200 година, а дошлe су са једине олупине из бронзаног доба откривеног у дубоким водама.

Споменик израилском преласку реке Јордан, место жртвовања, место смрти краља Агага, Гилгал је можда једно од најважнијих библијских места. Но да ли је Гиглал уопште једно место? Гилгал се помиње више од 40 пута у Библији, али научници су и даље изузетно несигурни у погледу локације или историје локације. Неки чак верују да Гилгал није био одређено место, већ једноставно описни израз за одређени тип насеља. Објављујући у часопису Тел Авив, археолог Надав Нааман (Nadav Naaman) тврди да је Гилгал у ствари био једно култно место које се налази само неколико километара од Јерихона.

Исписане таблице се налазе широм древне Месопотамије, где су коришћене миленијумима за обележавање монументалних конструкција краљева и званичника. Сада, они такође могу помоћи археолозима да боље датирају древне догађаје. Објављујући своје резултате у часопису , међународни тим истраживача је узорковао 40 исписаних опека које датирају у период 3-1. миленијум пре Хр. да би идентификовао јачину Земљиног магнетног поља у време када су направљене.

Најдирљивији пример изненађујућег одсуства у нашим еванђељима односи се на Исусово детињство. Какав је био Исус као дете? Како се понашао овај млади Син Божији? Да ли је неко знао да је божански? Осим јединствене приче у Луки 2, четири еванђеља нам не говоре. Имамо, међутим, апокрифно еванђеље које говори о томе. Зове се Томино еванђеље детињства и већ дуго добро је познато научницима. Штавише, 13. јуна 2024 објављено је да је откривен нови рукопис овог еванђеља који је наводно најстарији писани запис о детињству Исуса Христа.

Олтарско светиште на отвореном, названо бамах (множина бамот), познато је кроз неколико књига библијског канона — али највише од из 1-2Царевима, где они играју истакнуту улогу у процени перформанси цара. Бамот, који се у преводима Библије често назива „висинама“, била су места за богослужење која су обично садржавала олтар. Опште разумевање бамаха и начина на који је функционисао може се стећи коришћењем доказа из библијског текста, као и археологије.