The Milestones

Значај овог открића библијску археологију је и у препознавању религијских и друштвених струјања у региону којем је припадало и подручје библијске Јудеје у међузаветном периоду, а које је било чест предмет отимања између сукобљених династија (Птоломеји и Антиоси) које су наследиле негда јединствено Александрово царство. Ова открића потенцијално могу да открију податке који ће нам осветлити време Макавејских устанака и доцније Хасмонејске власти, као и допринети разумевању атмосфере са почетка Новог завета.

Од клетви урезаних у олово до срећних зечјих шапа, амајлије дуго су давале увид у магијска веровања древних култура. Једно од таквих открића је миленијум и по древна амајлија која открива да су и поред званичног прихватања хришћанства, многи становници хришћанских земаља наставили са старим веровањима и древним религијским праксама. Да ли је кипарски палиндромом сведочанство само о упоредној егзистенцији званичног хришћанства и потиснутог, али и даље снажног паганства или можда пре о заосталим траговима одумирућег хришћанског гностицизма који је у себе умео да интегрише религије мистерија, повезане управо са именима поменутих божанстава и њихових дружбеница (Иштар, Ашера, Изида) које своју грчку верзију имају управо у Афродити, богињи чије је поштовање било дубоко укорењено на Кипру?

Геомагнетна поља забележена у 21 слоју археолошког уништења широм Израела које су реконструисали израелски истраживачи поклапају се, наиме, са библијским наративима о египатским, арамејским, асирским и вавилонским војним освајањима јудејског и израилског царства. Истраживачи са Универзитета у Тел Авиву (Tel Aviv University) и Јеврејског универзитета у Јерусалиму (Hebrew University of Jerusalem) предводили су тим који је користио податке за развој поузданог новог научног алата за археолошко датирање. Алат је реконструисао правац и/или интензитет Земљиног магнетног поља забележеног у спаљеним остацима. На пројекту који је описан као научни пробој, радило је двадесет истраживача из различитих земаља и различитих специјалности. Указујући да је археомагнетизам је наука која се развија и која се показује све кориснијом у хронолошкој дебати, Јоав сматра да у блиској будућности, како се прикупи више података, то би могло помоћи да се оконча научна дебата не само о томе да ли су Давид и Соломон постојали (што је делимично већ утврђено) — већ и о томе да ли су њихова царства била тако добро успостављена и велика како Библија описује. Како наука напредује, тако расте и способност археолога и историчара да проучавају места и ствари које су људи оставили за собом пре много година. Они такође могу добити тачније датирање када је археолошки налаз први пут направљен.

Године 1884. новонасељени грчки православни хришћани желели су да на свом некадашњем месту подигну нову цркву св. Ђорђа. Прописно су очистили земљу изнад онога што је била древна црква и дошли до запањујућег открића: испод рушевина налазио се огроман мозаик тј. врло детаљна мапа. Иако оштећен, безбројни обојени фрагменти мозаика и даље су приказивали места широм Свете земље, укључујући Јерусалим. Тако је откривена најстарија позната мапа Свете земље. Патријарх Јерусалимски Никодим I је био обавештен, али реакција је изостала. Откриће је, заправом привукло пажњу грчких православних хришћанских власти у Јерусалиму, али је Јерусалим тада био под отоманском влашћу. Сложена политичка ситуација довела је до тога да је тек деценију по откривању мапе библиотекар Јерусалимске патријаршије Клеопа Коикилидес (Kleopas Koikylides) посетио је Мадабу како би се упознао са налазом. Одмах је схватио важност уметничког дела. Мозаици који су украшавали подове византијских цркава углавном су представљали градове и споменике и то сликама.

Археолози у Ираку открили су групу древних представа исклесаних на стенама пре 2.700. год. и то док су радили на обнови Макши капије у древној Ниниви, величанственој престоници Асирског царства (данас Мосул, Ирак) која је 2017. год. уништена од екстремиста Исламске државе који су је разарали уз употребу багера као древну иконичну представу и остатак предисламског света који су препознали као део идолатрије. Према званичницима Ирачког државног одбора за антиквитете и наслеђе (Iraqi State Board of Antiquities and Heritage), осам мермерних барељефа потичу из времена цара Сенахериба (вл. 705-681. пре Хр). Чини се да су градитељи капије део масивних рељефа уградили у капију испод нивоа земље, а да је у неком тренутку изгубљен и део који је био изнад. Сенахериб je по ступању на власт најпре учинио напор да разбије моћну групу принчева који су били у савезу против њега. Међу њима је био и Језекија, који је ушао у савез са Египтом против Асирије. Сходно томе, повео је веома моћну војску од најмање 200.000 људи у Јудеју, и опустошио је земљу са свих страна, заузевши и уништивши многе градове (2Цар 18:13-16 ; Ис 24:29 и 2Дн 32:1-8). Овај поход описао jeу својим аналима.

Археолошки парк укључује тринаест запањујућих монументалних скулптура, у камену исклесаних барељефа, које приказују цареве који се моле боговима. Барељефи су усечених у зидове канала за наводњавање који се протеже дужином од 10км у Фаиди (северни Ираку). Сматра се да су скулптуре настале пре 2700 година током владавине Саргона II (721-705 пре Хр.) и његовог сина Сенахериба. Панели су широки 5м и високи 2м. Проналасци као што је овај низ барељефа откривених у Ираку подсећају на древна времена... а потенцијално могу да увећају наша сазнања о веровањима повезаним са поменутим божанствима, култу и начину на који су се та веровања и култ рефлектовали у интеракцији древне Асирије и библијског Израила.

Археолошки парк укључује тринаест запањујућих монументалних скулптура, у камену исклесаних барељефа, које приказују цареве који се моле боговима. Барељефи су усечених у зидове канала за наводњавање који се протеже дужином од 10км у Фаиди (северни Ираку). Сматра се да су скулптуре настале пре 2700 година током владавине Саргона II (721-705 пре Хр.) и његовог сина Сенахериба. Панели су широки 5м и високи 2м. Проналасци као што је овај низ барељефа откривених у Ираку подсећају на древна времена... а потенцијално могу да увећају наша сазнања о веровањима повезаним са поменутим божанствима, култу и начину на који су се та веровања и култ рефлектовали у интеракцији древне Асирије и библијског Израила.

Постојање правне државе са својим неприкосновеним законским принципима, или неписаних (али сасвим обавезујућих) правила понашања којима се одређују људске интеракције резултат су миленијуми развоја и експериментисања, још од времена пре кодификовања, па чак и успостављања таквих правила. Како је могла изгледати прва кодификација правила и шта она говори о друштву које га је створило? Ур-Наму је био мудар. Његови закони су били опрезни и прате признати систем који је одговарао очекивањима становништва. Он представља друштвени уговор између краља и његовог народа, друштвени уговор који су сви сложили. И тиме што је њихов бог то одобрио, Ур-Наму је дао људима власништво и над њиховом религијом.

Апокалипса и апокалиптика као књижевно-религијски феномен, миленијумима је присутан у јавности и исто толико привлачи пажњу, нарочито у кризним временима, какво је и наше. Импресивне слике (неретко митолошког порекла) боје, нумерологија, снажно и оштро супротстављене силе добра и зла, неизоставно је повезано са тешкоћама у тумачењу ове врсте религијске књижевности, а опет је изазовна и неретко подстиче трагања за одгонетањем симбола у конкретном историјском тренутку. Армагедон, звер, јагње... Иако су ова и оваква тумачења често извор још веће забуне, а каткад и образовања апокалиптичко-друштвених покрета, понекад веома деструктивних, не може се побећи од чињенице да је апокалиптичка књижевност, а нарочито новозаветно Откривење, спис који се може, и то par exellance, означити као политичка теологија. Kоје су карактеристике ове књижевности, како јој приступити, на који начин правилно разуметии њену политичку поруку и исту повезати са хришћанском вером?

Уникатно издање Младинске књиге има за циљ оживљавања српског верског, историјског и културног наслеђа уз представљање најзначајнијих примера српске средњовековне илуминације насталим крајем 14. века и овековеченим у тзв. Српском-минхенском псалтиру. Псалтир је, претпоставља се, написан или за кнеза Лазара, или његовог сина, деспота Стефана. Он је драгоцен и као најобимнији рукопис српског минијатурног сликарства и као дело које је у себи садржало много оних позитивних особина из којих се формирао последњи велики стил старе српске уметности, стил моравске школе. Визуелни украси садрже минијатуре илуминиране златном фолијом. Овакви прикази, у плавим и црвеним оквирима на златним подлогама илуструју текст рукописа у словенском стилу са изразитим византијским утицајима. Ради очувања средњевековне аутентичности уз могућност читања и разумевања ЗЛАТНОГ ПСАЛТИРА, су посебно дизајнирана, по узору на Српски-минхенски Псалтир, ћирилична слова којима су исписани Псалми у Даничићевом преводу.