The Milestones

Убрзан развој природних наука, технологије, хемије и биологије свој јединствен допринос даје на пољу медицине. Медицина, пак, будући усмерена на човека не може се, једноставно, подвести под природне науке, већ је самим објектом свог интересовања и деловања хуманистичка наука или, макар, то треба да буде. Као таква, она је неминовно од својих самих почетака повезана са етиком, а у новије време и са биоетиком, односно проблемима које пред нас ставља управо развој природно-научног сегмента медицине са свим својим – некада не замисливим – могућностима.

Резултат рада учесника истраживачког пројекта који је водио др Михаел Холшчер (Dr. Michael Hölscher) са Католичког Богословског Факултета Универзитета Јоханес Гутенберг у Мајнцу (Faculty of Catholic Theology Johannes Gutenberg University Mainz, JGU) је указивање на сличности у описима и фразама између древних таблица проклетства и одељака из последње књиге Новог завета, Откривења (Апокалипсе). Поменуте сличности навеле су неке да закључе да су хришћани првог века не само користили магијско-религијски образац паганских религија, "бацајући" проклетства на своје непријатеље, пре свега персонификоване у политчком систему римске империје, већ и да су се при томе окретали паганским божанствима, управо онима која су поштовали они са којима су били у сукобу. Овај, наизглед аспсурдни закључак, неминовно произилази из наведеног истраживања или постоји и могућност и другачијег схватања чињеница које је предмет истраживања?

Археолози у Ираку ископали 5.000 година стару таверну још увек заливену храном. На локацији су откривени остаци клипа, древног глиненог фрижидера званог зир, пећницу и оставу у којој је још било хране. Пиво је једно од најстаријих пића које је познато људском роду. Први пут се јавља у 13. миленијуму пре Хр., а његова масовна производња откривена 2021. год. у Египту и повезана је са крајем 4. или почетком 3. миленијума пре Хр. Откривено постројење давало је хиљаде литара пића које се користило највероватније на дворовима обласних краљева Египта. Пиво је употребљавано у краљевским ритуалима, односно обредима којима је истицан значај и (божанска) улога краља. Слично је вероватно било и у Месопотамији, што потврђује и приповест о легендарној Кубаби, крчмарици која је постала краљица древног Киша нахранивши рибара и подстакнувши га да улов принесе у храму. То је одобровољило Мардука који је поверио Кубаби, чуварки таверне, суверенитет над целим светом. Тако је Кубаба краљевство задобила у замену за скромни оброк, нешто хлеба и мало воде (сировине за прављење пива) дат рибару.Причу не треба читати ни превише критички а ни романтичарски. Кубаба је, стога, у најмању руку била успешна пословна жена, а вероватно и припадница племства која се бавила производњом и дистрибуцијом цењеног божанског пића. Временом је из историје измештана у легенду и мит. Њена деификација није била ограничена на Сумер, ни чак ни на Месопотамију. Хетити су је поштовали као заштитиницу сиријског Каркемиша док је у грчко-римском свету постала позната под именом Кибела (Цибела), велика мајка богова. Библијски Израил није био изузетак у погледу места које је давао пиву. Пиво у Библији има истакнуту улогу иако се то не може закључити из постојећег српског превода (Бр 28:7-10; ПрСол 31:6; Ис 24: 9). Археолози захваљујући пажљивој анализи постављања пећи и жрвања на подручју древног Израила закључили да су главни пивари заправо биле жене и да су жене, као једно од значајнијих задужења - можда и најзначајније - имале производњу пива у својим домовима који су били основни простор њиховог деловања. Свет се изгледа није много променио по питању својих идеала, схватања друштвених улога и идеала живота.

Асириолози, учењаци посвећени проучавању древних језика као што су акадски, сумерски, еламитски, арамејски и угаритски често месеце и године труда улажу како би дешифровали древне изворе, реконструсиали историју, културу и веровања древних становника Оријента. Ретко када су у жижи интересовања, али када се то деси често је разлог откриће за право славље. А откриће двојезичне таблице, коју пореде са открићем розета-камена, која садржи древни акадски текст упоредно са текстом на дуго непознатом аморејском језику, чије је чак и постојање оспоравано у научним круговима, јесте разлог за слављење.Томе доприноси и очигледна повезаност овог древног језика са библијским јеврејским језиком, као и вероватноћа да је то био језик праотаца Израила, Авраама, Исаака и Јакова

Крај децембра 2022. и почетак јануара 2023.год. обележила су сазнања о новим октићима на Криту. Једно од њих се тиче престонице из времена позног Бронзаног доба, а друго, пак сеже у време које смо склони да пре повежемо са класичном Грчком. Узета заједно ова открића откривају миленијумски континуитет микенске цивилизације на овом егејском острву које је је било кључно за размену идеја у области Средоземља. Крит је наиме острво које је, захваљујући географском положају, било спона између древнијих цивилизација Оријента и чији су становници преузимали њихове тековине уводећи их на европски континент. Прво од новијих открића које ово потврђује јесте откриће нове престонице прве савезне државе античке Европе, вероватно обликоване по раније познатим обрасцима Месопотамије, Леванта и Ханана.

2И умре Сара у Киријат-Арви, а то је Хеврон, у земљи хананској. И дође Авраам да ожали Сару и оплаче. 3А кад уста Авраам од мртваца свог, рече синовима Хетовим говорећи: 4странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца свог испред очију својих. 5А синови Хетови одговорише Аврааму говорећи му: 6чуј нас господару, ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца свог; нико између нас неће ти затворирти гроб свох да не погребеш мртваца свог. 7Тада уста Авраам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовим; 8и рече им говорећи: Ако хоћете да погребем мртваца свог испред очију својих, послушајте ме и говорите за мене Ефрону сину Саровом. 9Нека ми да пећину у Макпели, која је крај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вреди, да имам гроб. 10А Ефрон сеђаше усред синова Хетових, па рече Ефрон Хетит Аврааму пред синовима Хетовим, који слушаху, пред свим који улажаху на врата града његовог говорећи: 11Не, господару, чуј ме: поклањам ти њиву и пећину код ње поклањам ти: пред синовима народа свог поклањам ти је, погреби мртваца свог. 12А Аврам се поклони народу земље оне, 13и рече Ефрону пред народом земље оне говорећи: ако си вољан чуј ме; да ти дам шта вреди њива, узми од мене, па ћу погрепсти мртваца свог онде. 14А Ефрон одговори Аврааму говорећи му: 15Господару, чуј ме; земља вреди четири стотине сикала сребра између мене и тебе; шта је то? Само ти погреби мртваца свог. 16А Авраам чувшу Ефрона измери му сребро, које рече пред синовима Хетовим, четири стотине сикала сребра, како су ишли међу трговцима. 17И њива Ефронова у Макпели према Мамрији, њива са пећином која је на њоj, и сва дрвета на њиви и по међи њеној унаоколо 18поста Авраамова пред синовима Хетовим, пред свима који улазе на врата града оног. 19Потом погребе Авраам Сару, жену своју, у пећини на њиви Макпели према Морији, а то је Хеврон у земљи хананској. 20и потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Аврааму да има гроб. Постање 23

Древна Баткија, која обухвата данашње области Авганистана и Таџикистана, и у античка времена је била тајанствена егзотична територија коју је у својим легендарним походима пролазио Александар Велики са својим војскама. Трагови трговачких и културних међуутицаја у овом широком региону сежу и до седам миленијума пре Хр., и неминовно су оставили траг на подручју библијског Израила и на тамошње културе. И сама освајања Александра Великог вероватно су делом била инспирисана предањима о тим, и тада егзотичним, земљама. Истовремено, грчка војна освајања праћена су ширењем јелинске идеје, цивилизације и језика, стварајући једну мултикултуралну, али истовремено и јединствену (униформну) цивилизацију и језичку повезаност. Тако је обликован свет Новог завета унутар којег на сцену ступа Исус Христос, и још више апостоли међу којима се нашао и св. ап. Павле, јединствени сведок хришћанске вере који је је успео управо да на темељима тог уједињеног света, иако непријатељски настројеног према хришћанима, постави темеље хришћанског универзализма.

На археолошком налазишту Ал Гхариеин у Вилајату Ал Мудхаиби у северној провинцији Аш Шаркија у Оману пронађени су остаци насеља старог пет миленијума. Насеље су открили археолози Универзитета Султан Кабус (Sultan Qaboos University, SQU) и Министарства за наслеђе и туризам (Ministry of Heritage and Tourism). Ово наслеђе је део култура Хафит (Hafeet) и Ум Ал Нар (Umm Al Nar) које се датирају у рано Бронзано доба. Насеље на локалитету Ал Гхариеин има карактеристичан распоред. Обухватало је структуру торња, куће са више соба које га окружују, гробље са масовним гробницама и рушевине других објеката. Одликују га велике зграде од којих су неке имале и по 600м2.

Шпански археолози су у Луксору открили две гробнице са више од шездесет мумија. Гробнице су биле на дубини од 6м саопштио је директор археолошке мисије Франциско Ј. Мартин (FranciscoJ. Martín). Он је предводио тим од 22 шпанска египтолога са којима је сарађивало 8 египатских колега. Проналазак је повезан са Екхатоном (1353-1336. год. пре Хр.) који је најконтраверзнији фараон 18. династије и један од најконтраверзнијих фараона уопште. У шестој години владавине напустио је традиционални египатски политеизам и почео да обожава Атона, бога соларног диска. Недуго потом, наредио је уклањање видљивих представва других богова. Екхатонова монотеистичка револуција праћена је насиљем и на њу је, после Екхатонове смрти насељем и узвраћено. У новије време постоји склоност повезивања јеврејских верских пракси из доба Старог завета са Египтом из времена Амарне. Мисија проналажења ових гробница названа је Пројекат везира Аменхотепа Хуја (Vizier Amenhotep Huy Project), посвећена је великом везиру који је био, према савремним претпоставкама, вођа опозиције верским реформама фараона Екхатона. Сматра се да је као вођа противљења Екхатону Аменхотеп Хуји наставио да има значајан утицај након своје смрти и сматран је мучеником. Мумије пронађене у одајама поред његовог последњег почивалишта били су високи званичници свештенства Амона од Тебе који су веровали да је његова гробница место престижа.

Током последњег месеца 2022. год. два откића су нам донела нова сазнања о мистеризном Хетитском царству, као и ширем региону у којем је оно имало утицај. Хетити су били древни анадолски народ који је утемељио империју која је покривала је Анадолију, северни Левант и Горњу Месопотамију. Многе карактеристике ове анадолске моћи, ипак, остају неухватљиве за археологе и историчаре. Чини се, ипак, да је коначно одговорено на једно обележје Хетитског царства: локација важног култног центра и царског града Зипаланда, истовремено откриће давно потопљеног брода који је носио драгоцени терет оставља нова питања у вези са овом древном империјом. Да ли је Хетитска империја била она која је контролисала трговину и откупљивала драгоцени калај из далеких области, да би га затим продавала широм Средоземља? Одговор на ово питање измиче.