The Milestones

Ископавања на подручју древне Троје трају већ 150 година и део су већег истраживачког напора који је овом месту донео место на Унесковој листи светске баштине. Током година, дело је открило ризницу значајних налаза из различитих периода дуге историје Троје. Професор Аслан је детаљно описао историјске слојеве и светост Троје, наводећи: Прво насељавање Троје датира око 3.000 година пре Хр. Затим долазе Троја 1, 2 и 3 слојеви. Посебно, благо које је Шлиман открио потичу из Троје 2 и 3. Хомерова Троја је повезана са Тројом 6 и 7. Светост овог периода протеже се до јелинистичког и римског периода. У каснијим периодима, Троја није обновљена након великих земљотреса и наставила је да постоји све до

Археолози су открили изузетан артефакт током текућих ископавања у Улучак Хујуку (Ulucak Höyük), једном од најстаријих пољопривредних насеља у Турској. Откриће 8.000 година старе женске статуете, са карактеристичним карактеристикама које раније нису виђене на другим фигуринама са локалитета, пружа нови увид у ритуале и свакодневни живот неолитских заједница.

На личном искуству је видео како је Бог злочиначке планове извео на добро и корист целе породице (45:1-13) и сада не жели да се меша у процес. У овој трећој и врхунској сцени препознавања, браћа (која се овде третирају као један драмски лик) на сличан начин признају божански план (можда под утицајем Јуде?). Јосиф је то изричито рекао својој браћи (Пост 45:5-8), али прича се наставља као да нису били убеђени. Приповедач очигледно претпоставља да су сваки брат или група браће морали сами да дођу до тог закључка кроз дубоко лично искуство.

Јаков је контраверзни патријарх (Пост 25:29-34) који се изборио за место у историји спасења, али у прологу Јосиф-наратива (Пост 34-35) описан је као стар и слаб. Његов првенац, Рувим посеже за његовом иночом и тиме сугерише своје скоро успињање на место старешине породичног клана. Синови противно његовој одлуци врше одмазду над Сихемљанима (Пост 34:1-31), потирући Јаковљеву млаку и збуњујућу реакцију на силовање Дине... Јаков је неорганизовани родитељ, али успева да убере симпатије читаоца захваљујући трајној вери. Он је шармантни лупеж који се не мири са судбином, жели најбоље за породицу и спреман је да следи Божји план иако му недостаје дисциплина и оптимизација потенцијала. Он покушава да изгради бољи живот за породицу у складу са очекивањем Божијег благослова и трансформацијом породице у велики народ (Пост 28:14). Јакову је удобно у позицији поглавара породичног клана и жели да задржи ту позицију...

Људи у антици нису били ништа мање забринути за превенцију и излечење болести него сада, а читави култови, светишта и професије посвећене здрављу прошаране су духовним, физичким и професионалним пејзажима античког света.

Описана Тамарина акција истиче јунаштво којим се она бори за своја права у породици мртвог мужа. У последњем делу поглавља (ст 27-30), коначно са Тамарина два сина, криза је решена. Тамарин поступак не решава само њен сопствени проблем бездетности, већ доноси благослов Јуди ширењем његове породице.Велики део драме поглавља повезан је са чињеницом да је у питању лоза из које ће се родити Давид. Обећана линија очувана жива упркос недостојности Јуде. Ово потврђује и сам Јуда признајући да је Тамара праведнија (ממני צדקה, ст 26).

Ископавање којим је управљала Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA), под покровитељством Фондације Давидовог града, открива промену урбаног пулса Јерусалима у последњим деценијама пре уништења храма 70. год. хр. ере. Ископавања су открила канал који је био главна подземна артерија Јерусалима. Овај канал је пролазио испод и између објеката и шарених пијаца Јерусалима у подножју храмовне горе и целом дужином Давидовог града.

Током ископавања на локалитету Кулуоба Моунд (Küllüoba Mound) у граду Ескишехир у средишњој Анадолији у Турској, археолози су ископали рушевине повезане са древним култом који можда има корене чак 10.000 година у прошлост. Учесници ове религијске праксе су имали обичај да намерно закопавају зграде, очигледно у циљу њиховог чувања за наредне генерације..

И анђелу цркве у Сарду напиши... Знам дела твоја, да имаш име да живиш, а мртав си. Бди и ојачај оно што је остало, што је спремно на смрт, јер нисам нашао твоја дела савршена пред Богом. Памти, дакле, како си примио и чуо, и држи се и покај се. Ако не, бдиј, доћи ћу на тебе као лопов (Отк 3:1-3).

Можда један од најупечатљивијих женских ликова је неименована жена Јосифовог господара, Потифара. Већина тумача је осликава једноставно као сексуалног предатора, међутим оваква слика иако доминантна није једина. Знаменити равин Раши је наговестио комплекснији лик Зулаике, како ову жену назива исламско предање. Он је повезује са Тамаром са једне и Асенетом, са друге стране. Уметници обично приказују Зулаику као средовечну жену, али је ситуација још интригантнија ако је она постадолесценткиња којој је досадно. Чини се да је била лепа и чврста жена упорна у прогањању згодног младића. Коначно одбијање прати вапајем који би закон препознао као отпор силовању (Пнз 22:24–27). Она оптужује мужа да је довео Јеврејина (Пост 39:14) са намером да Јосиф приреди увреду (поигравање, ст 17). Она је покушала да оптужи свог супруга да је одговоран за овај чин. Зулаика је, према неким схватњима, Јосифа позивала на чин током читаве године (Пост 39:10). У религиозном контексту ране Јосифове традиције, демонизација лика Потифарове жене била је скоро неопходна. Но да ли је оправдана?