The Milestones

Током јуна 2023. год. објављени су бројни радови у вези са открићима која спадају у област библијске археологије. Три која сматрао најзначајнијима тичу се времена цара Давида, и дана који су му претходили или следили.

Међу личностима које су обележиле библијску праисторију изабрани су Авељ, Енох и Ноје. Следе их праоци Израила затим Мојсеј, Исус Навин, великани из времена судија и царева Израила и Јуде. Нису заборављени ни пророци... Скоро цела историја Старог завета сажета је у јединственој ретроспективи коју доноси 11. глава Посланице Јеврејима.

Анализа 3.500 година старе грнчарије пронађене у гробницама Мегида открива да су Хананци приносили вино за своје покојнике, чак и преминулу новорођенчад. Изгледа да су древни преизраилски становници Ханана били склони употреби опојних средстава од вина до опијума, и да су их користили у погребном култу.

У 8.в. пре Хр. становници ове области почели су да граде своје зграде на врху готово 100м високог платоа, што указује на пораст нивоа мора отприлике у то време. Током истраживања на југоисточној падини тог брда 2019. год., археолози са Универзитета у Гетингену пронашли су за шта су веровали да је откривен угао зида из гробнице из 5.в. пре Хр., што би имало смисла с обзиром на оно што се знало о променама у грађевинској пракси које су се одвијале почев од три века раније. Када су, међутим, почели да истражују овај аномални зид, немачки истраживачи су схватили да су погрешно идентификовали оно што је пронађено.

Пре више хиљада година, Оман је био важна држава на Арапском полуострву. Налазио се на важним трговачким путевима. Људи су се овде углавном бавили занатима, риболовом и производњом тамјана, који се извозио у друге делове света, можда заједно са тамјаном из древног и легендарног Савејског краљевства (савр. Јемен). Ово је потврђено и налазом остатака насеља из 5. миленијума пре Хр. почетком ове године. Чини се да су у питању остаци раних заједница које су каснијем периоду образовали културу Ум Ал Нар, која је и подарила име модерне дражаве. Уопштено, последњих година истраживачи су открили многа археолошка налазишта из периода палеолита и неолита. Углавном су се налазили на источној обали. Ту је, између осталог, пронађена необична грнчарија, као и монументални споменици архитектуре.

Мај текуће године био је обележен значајним археолошким вестима у области археологије библијског света које су, просто, претицале једна другу. Две од три које доносимо као најзначајније, можда и пророчки, наговештавају будуће токове археологије која све више постаје подручје сусрета природних и друштвених наука. Треће место доделили смо два миленијума старој признаници, написаној на камену, а пронађеној крај ходочасничког пута који је повезивао Силоамску бању и храм древног Јерусалима. Друго место заузела је вештачка интелигенција оспособљена да чита и преводи акадско писмо, а прво представљање првог академског чланка који доноси резултате испитивања eвалских таблица проклества.

Пустињски змајеви били су заправо дуги камени зидови који су се каткад миљама протезали вођени тачкама или ограђеним просторима са рупама ка којима је усмераванa ловина. Технике лова древних заједница биле су честа тема проучавања, али не и специфичан лов који је подразумевао технике хватања већег броја животиња у замке. Недавна истраживања теже да премосте овај јаз усредсређујући се на спектакуларне примере типова замки које се проучавају мултидисциплинарно, односно археолошки, антрополошки, биоархеолошки и геоархеолошки, геоматикчи и статистички, и геохронолошки.

Током своје јавне службе Христос је више пута ходочастио у Јерусалим посећујући и тамошњи храм. Макар једном је пре посете храму посетио Силоамску бању, базен који је служио и као ритуално купалиште за бројне ходочаснике. Том приликом је учинио једно од својих чувених знамења. Можемо да замислимо како је после тога, у пратњи својих ученика, трасом дугом 600м ходио дуж храмовне горе кроз гужву тзв. ходочасничког пута која није подразумевала само велики број поклоника, већ, како новија истраживања показују и живу трговачко-економску делатност. Рачун исписан на камену потврђује овакву сцену, док име Симон, које је на њему исписано одражава атмосферу тадашњих јеврејских држава у којима је ово било јено од најчешћеих имена. Стога, то је атмосфера унутар које је логично да је један од дванаесторице имао управо то име...

Палеографске карактеристике слова аутори су представили врло детаљно. Њихов приступ може да илуструје опис словног знака алеф који се јавља на више места у тексту. Наиме, алеф-знакови у горњем регистру приказују курзивнији стил и подсећају на обрнуто ћирилично А, познато у познијим класично-грчким натписима. Ипак, то што имају благо изврнуте рогове повезује ову словну ознаку са ранијим 2. миленијумом пре Хр. (премда се слична форма, премда ређе, јавља и у познијим палео-јеврејским натписима) нпр. натписима из египатских рудника тиркиза, Бронзаног доба у Серабит ел-Кадиму на југозападном Синају и Сихема (средње Бронзано доба). Паралелела постоји и у натписима из раног Гвозденог доба I (дршка посуде из Радана). Сличан алеф се може пронаћи и на Кхирбет Кеиафа остракону (Гвоздено доба IIA). Најфгуративнији облик алеф се појављује у доњем левом углу регистра. Има два уха, док закривљеност рогова и лобање сугерише карактеристичан природни изглед. Избочине овог слова се јасно појављују на спољњем Б листу. Још један алеф као и претходна два, појављује се у доњој половини натписа као почетно слово арур. Сви алефи се јављају као почетно слово у глаголу арур и имају облик говеда са два рога. Два пута, хоризонтална линија алефа пресеца главу у облику слова вет или бет, као да указује на фигуративни приказ ушију (слично као у прото-синајском писму). И други словни знаци имају паралелу у прото-синајском писму.

Ашур (савр. Qala’at Sherqat), je био престоница древног асiрског краљевства-града (2025–1364. пре Хр.), Средњеасирског царства (1363–912. пре Хр.), а једно време и Неоасирског царства (911. –609. пре Хр). Остаци града леже на западној обали реке Тигар у ирачком дистрикту al-Shirqat. Почеци насељавања локације града сежу у 3. миленијум пре Хр. Током периода 2. миленијум - 614. год. пре Хр. у Ашуру је стајао храм-торањ познат као зигурат, посвећен богу Ашшуру (асирска верзија Енлила). Ово божанство је било поглавар божанског пантеона асиро-месопотамске религији. Верује се да је свету грађевину, која се на сумерском језику назива Earattakišarra, обновио Шамши-Адад I (вл. 1808-1776. пре Хр.), као велики зигурат, што је потврђено краљевским натписима. Асирски цареви су у 1. миленијуму пре Хр. неколико пута селили своју резиденцију, Ашур је задржао своју функцију главног места обожавања истоименог града и царског бога све до његовог уништења 614. год. пре Хр.