The Milestones

Шта можемо да научимо од раних хришћана у вези са инкултурацијом Евађеља и каква би била реакција савремених верских лидера када би чинили оно што су чинили, по овом питању, хришћани првих векова?

Кризна времена какво је ово данашње обично нас подсете на крхост нашег живота и буде страхове и неизвесност. Но, та иста времена могу да нам буду и подсетник на нека прошла времена, времена болних искустава која смо упркос бројним и тешким искушењима прошли, ослањајући се на бригу валиког Пастира. Подсећање на таква искуства, може да буде драгоцено и охрабрујуће у разматрању будућности ка којој ходимо.

Синоптичка еванђеља сведоче да се припрема за улазак Христа у Јерусалим одвија у атмосфери узварелих месијанских очекивања која су досегла врхунац. то се догађа у атмосфери најзначајнијег и симболиком богатог празника Пасхе који није био само прилика за окупљање великог броја Јевреја из матице и дијаспоре у Јерусалиму, већ је био подсетник на прошла дела божанских избављења и израз наде у избављење у будућности. У једној таквој атмосфери, улазак на магарету у Јерусалим човека који наговештава „своју месијанску кандидатуру“ бројним знамењима (чудесним делима) и проповедима није могао да буде непримећен и не повезан са старозаветним пророштвом. Јасно је да је не само народ у Христовом уласку на магарету у Јерусалим, већ и његови противници (Мт 21:10-11; Лк 19:39-40), препознали сцену која је несумњиво у тесној вези са пророштвом Захаријиним. Да ли су једнино ученици пропустили да виде ову везу, или речи ап. Јована не разумеше ученици његови говоре о нечем другом?

И шта још да вам кажем? Не би ми, наиме, достајало времена, кад бих стао причати о Гедеону, Вараку и Самсону, Давиду и Самуилу који вером победише царства, извшише праведност, постигоше обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, избегоше оштрицу мача, од слабости се окрепише, у боју ојачаше поразше војске туђинске. Посланица Јеврејима 11:32-34

Употребљена слика, величанствена сама по себи, постаје још речитија, а њена порука још снажнија уколико се унакрсним хијастичким читањем повеже са трећом-стих линијом која, ако се псалам чита од сопственог краја, гласи: да, доброта Твоја и милост Твоја пратиће ме (Пс 23:6а).

Све књиге Новога Завета написане су на грчком језику, али на ком језику је проповедао Христос и апостоли? Језик који се говорио у Палестини после повратка Јудејаца из вавилонског ропства, био је арамејски... На који начин су ова два језика кооегзистирала у процесу настанка Новог завета? Да ли су све књиге Новог завета писане на грчком језику истог лингвистичког квалитета и које се и чиме издвајају?

Да ли постоји веза између новопредстављене гностсичке урне из Виминацијума и недавно откривених гностичких Јахве-Ваал златних листића пронађених на истој локацији? Које су биле карактеристике гностичке заједнице Виминацијума и да ли је повезивање Јахвеа и Ваала у Виминацијуму толико хетеродоксно како се може учинити на први поглед?

Која порука долази до нас када унакрсним читањем Пс 23 четврту стих-линију доведемо у везу са њеном хијастичком паралелом?

Захарија пак рече анђелу: по чему ћу то познати? Ја сам, наиме, стар а и жена ми је у годинама. Марија рече анђелу: како ће то бити, кад не знам за мужа? Слични догађаји, слична питања, различите последице... Зашто?

Геолошко истраживање које је Џек спровео доказало је почетну хипотезу: на подручју у близини et-Tell пронађена су језера глине која је садржала љускарске микроорганизме. У давнини, Витсаида је заиста била одмах до воде. Даљим истраживањем потврђено је да је осим глине присутан у терасасто рапоређен шљунак. Истраживања Carbon 14 помогла су да се ови налази датирају у време између 68. и 375.год. хр. ере. Потврђено је, дакле, постојање балзатних стена, шљунка, земље и предмета који су употребљавани у равници око et-Tell локације, а који су коришћени и за усецање Витсаиде у саму обалу језера.