ВЕРА КАО БЛАГОСЛОВ БУДУЋНОСТИ - једанести део циклуса "Химна вере"
03 December 2023
Обимну рекапитулацију и егзистенцијално тумачење историје праотаца Израила, писац Химне вере завршава у три реченице. Оне сажимају период дуг око 150 година. То је приближно библијском схватању о трајању три генерације, а одговара спомену три личности које су кључни представници тих генерација. Прва од њих је Исаак. Следе Јаков и Јосиф. Оно што се као нит протеже у опису сваког њих јесте њихово усмерење ка будућности и, коначно, есхатону. Управо тај мотив писац Посланице препознаје као кључан за своје читаоце.
ЕДОМ, ИЗРАИЛ, РУДНИЦИ ЦАРА СОЛОМОНА И ЕКОЛОШКА КАТАСТРОФА ДРЕВНОГ СВЕТА – поука за савремени свет?
27 November 2023
Значајан део едомске висоравни је прекривен релативно богатим, црвено-браон медитеранским земљиштем са 200 до 600 мм просечних годишњих падавина, што га чини веома пожељним земљиштем погодним за суву пољопривреду – типично пољопривредно занимање Блиског истока као већ у периоду неолита. Изузетна промена се дешава у геологији, топографији, клими и вегетацији док се спуштамо са ове високе висоравни у низију. Велики вади, богате историје, дубоко секу кроз Едомску висораван. Док се висоравни могу похвалити уским коридором доброг пољопривредног земљишта на кршевитом платоу, низије садрже један од најбогатијих извора природне супстанце у источном Медитерану: руду бакра.
ВЕРА КАО ПОБЕДА НАД СМРТИ - десети део циклуса "Химна вере"
23 November 2023
Божански захтев је представљао жесток изазов Авраамовој логици и вери (Рим 9:7.10; Гал 4:28), али се он није двоумио. Његов одговор је био коначан, а његова вера је издржала дуг, тродевни, пут, најтежи пут у Авраамовом животу. Драматичност је истакнута дијалогом који Авраам и Исаак воде приступајући месту жртвоприношења, коначној тачки у невероватном сукобу послушности и љубави (Пост 22:7.8).
СЛОБОДА И ЛИЧНОСТ - трибина центра за културу у Бешкој
20 November 2023
Слобода и личност стоје у основи хришћанске тријадологије, антропологије и сотириологије. Ова тема разматрана је током ове трибине из перспективе књижевности, философије и Библије (укључујући и друге предања Древног Оријента).
ВЕРА КАО ОСМЕХ ЖИВОТУ - осми део циклуса "Химна вере"
16 November 2023
Древним семитским веровањима, наиме, није постојало јасно разумевање загробног живота и васкрсења. Загробни живот био je магловито представљен учењем о шеолу, месту сенки које је давало мало места вери у лично постојање. Остављање потомства је схватано као једини поуздани начин да човек обезбеди егзистенцију која неће бити прекинута смртним часом. Савезно божанско обећање, стога, за Авраама било је од превасходног значаја (Пост 12:2-3) и управо то је додатно отежавало деценије ишчекивања испуњења обећања, све до доба када је био готово мртав (Јевр 11:12 уп. Пост 18:11-12, Рим 14:19), односно када се више није могао надати наследнику.
Вера као ходочашће: од Вавилоније до небеског Јерусалима -
09 November 2023
У овом контексту сагледан божански позив праоцу Аврааму није само позив да се напусти постојбина, завичај и отачки дом. Бог се обратио праоцу Аврааму, позвао га је... Позвао га је да напусти своју постојбину, завичај и отачки дом... и наслеђене верске и друштвене обрасце древне Вавилоније који су представљали пркос Богу и тлачење људи.
Гробница египатске царице (можда и реалног владара) из времена Прве египатске династије (Старог царства) подарила нам је бројне налазе међу којима доминирају 5000 година старе (и још увек неотворене) посуде са вином и најавила нова драгоцена сазнања у вези древне империје у њеном најранијем периоду. Друго место припада открићу обимног зида Кирове тријумфалне капије недалеко од древног Персополиса, величанствене престонице Персијског царства. Прво место предлажемо за откриће древномесопотамско-анадолског предбрачног уговора који може да нам осветли дешавања повезана са породицама праотаца и који сведочи древнооријенталну праксу сурогат-мајчинства.
ПРАОЦИ ИЗРАИЛА, опште богословске и културно-историјске претпоставке - осми део серијала Химна вере
02 November 2023
Проблемом историјско-културолошке контекстуализације приповести о праоцима Израила је веома комплексан. Од великог значаја су подаци, све обимнији и актуелнији, које добијамо са ископавања на више локација древног Оријента. Први овакви подаци, премда доста штури, отворили су пут снажном оптимизму у погледу могућности сагледавања културно-историјске позадине библијских нарација. Ускоро су се, међутим, могли чути и гласови критичара. Они су сугерисали да приповести о праоцима не садрже доживљаје конкретних личности, већ друштвено (племенско) искуство које је персонификовано у митског (или легендарног) претка са циљем да се снажније утисне у свест будућих генерација религијска порука. Иако ово схватање несумњиво садржи извесне аспекте истине, његови заговорници нису успели да објасне постојање бројних, верски, политички, па и друштвено, ирелавантних сцена које свакако осликавају ралност амбијента древног Оријента. Ове сцене нам сугеришу да се у Пост 12-50 сусрећемо са историјом реалних личности. То не значи да у саме нарације није учитано и историјско искуство израилских племена, већ да приповести садрже реалан приказ свакодневног живота засновног на песничкој и родословној грађи усмених предања.
У ХАТУШИ ОТКРИВЕН НОВИ ИНДОЕВРОПСКИ ЈЕЗИК
31 October 2023
Древно налазиште Хатуша (савр. Богазкеј у северно-централној Турској) је ризница археолошких налаза. Ова локацијадуже од једног века пружа различите проналаске међу којима је и више од 30.000 таблица. Написане углавном клинастим писмом, ове плоче бележе историју, друштво, економију и верска предања Хетита и њихових суседа. Већина плоча датира из касног Бронзаног доба (око 1550–1200, пре Хр.), када су цареви Хатуше контролисали огромну територију која се протезала од Егеја до Еуфрата.
Вера између суда и спасења - седми део циклуса Химна вере
26 October 2023
Ноје, потоп, Нојев ковчег... Једна од најпознатијих библијских прича, свакако и најкоплекснијих и најкотраверзнијих. У овој библијској приповести чуду се одјеци древнијих легенди о Зиасудри, Гилгамешу, Атрахазису... док пажњу читалца кроз историју и данас привлаче загонтни "синови Божији", кћери људске, дивово (Нефили)... Шта писац Посланице Јеврејима 11 препознаје као егзистенцијалну поруку овог старозаветног наратива?