The Milestones

Ова сцена у основи одражава геополитичку стварност која је преовладавала у Ханану током Касног бронзаног доба (1500-1000. пре Хр.), када су локални ханански владари живели (и понекад се побунили) под египатском политичком и културном хегемонијом, наводи др Амир Голани IAA стручњак за Бронзано доба додајући да је врло је могуће да је печат заиста из Касног бронзаног доба када је локалним Хананцима владало Египатско царство. Научници оквирно процењују да је пронађени предмет стар око 3000. год. Oдељење осмог разреда Рабин средње школе (Rabin Middle School) учествовало је у трећем годишњем курсу водича у организацији IAA. Курс омогућава ученицима да мештане Хазора поучавају о археолошким налазима. Артефакт је пронађен у древном Хазору, једном од значајних хананских средишта које се налази око 7км југоисточно од Тел Авива, саопштила је Израелска управа за антиквитете (IAA). Мало ко је од ученика који су учествовали у програму могао да замисли да ће бити сведок важног археолошког открића. Лутали смо около када сам видео нешто што је личило на малу играчку на тлу, рекао је туристички водич Гилад Стерн из образовног центра IAA. Унутрашњи глас ми је рекао: 'Подигни га и преврни'. Био сам запањен: то је био скарабеј са јасно урезаном сценом, сан сваког археолога аматера. Ученици су били заиста узбуђени! Када сте ви последњи пут слушали свој унутрашњи глас?

Године 1927. у знаменитој краљевској Ура чувени археолог сер Леонард пронашао је бели алабастерни изрезбарени диск лунарног облика са приказом, три мушке и једне женске фигуре. Жена, покривене главе, обучена је у вишеслојну хаљину и предводи обред натписом је идентификује као Енхедуану, посвећеницу бога месеца Нане, слушкињу богиње Инане и ћерку Саргона, цара света. Њено име је и раније било познато јер је она једини аутор у целој сумерској књижевности чије име заправо знамо, и једини аутор у читавом 2.500-годишњем периоду историје Месопотамије за кога имамо илустрацију насталу у реалном времену, каже Фостер Бењамин (Benjamin Foster), асиролог Јејл Универзитета (Yale University). Заслужна је за писање циклуса 42 кратке песме посвећених храмовима и боговима 42 месопотамска града (тзв. Храмовне химне) које одражавају личне фрустрације и наде, верска оданост, њен одговор на рат и осећања према свету у којем је живела и најмање три молитвене химне посвећене Инани, богињи коју је доживљавала као своју заштитиницу, али и покровитељку Акадског царства. Имала је два имена. Оно са рођења историја није запамтила, али је друго постало незаборавно. Високи свештеници и свештенице били су задужени за ритуалне церемоније и за писање и извођење нових песама у славу богова и то је овој свештеници, трећој у генерацији после Саргонове мајке и своје мајке Ташлултум (Tašlultum) омогућило да постане прва потписана књижевница. Живела је, међутим, у 23. в. пре Хр., бурним временима када је религија имала значајну улогу и често је коришћена за каналисање народних маса и евентуално спречавање побуна. Повезивање Енхедуане са признатим и титулираним владаркама као што су сумерска Кубаба о неоасирска Семирамида је можда одвише смела хипотеза, али је зато препознавање њеног песничког наслеђа у успостављању стандарда молитвене поезије препознатљивих и у библијским текстовима, хомерском предању, па чак донекле и хришћанској химничкој поезији неоспорно.

Hакон прекида који је био узрокован пандемијом вируса КОВИД 19 кувајтско-пољска археолошка мисија je наставила са радом у пустињи Ал-Субија у северном Кувајту. Ова локација је, такође, подарила највећу колекцију грнчарије из периода Убаида на Арапском полуострву. Међу изузетним открићима у Бахри 1 је и посебна зграда коју проф. Биелински тумачи као могући храм – први те врсте у региону. У једној од његових просторија ове године је направљен мали, али без премца налаз: фрагмент каменог привеска на којем је приказана птица грабљивица раширених крила. Ове године пронађен је фрагмент грнчаног модела чамца. Такви модели су типични за локалитете из периода Убаид (један је пронађен у Ал-Субииах на локацији Х3 од стране британског тима). Њихова популарност доказује значај поморских контаката у овом периоду.

Пирамида древне египатске царице непознате доступним документима, заједно са ковчегом, мумијама и артефактима и низом међусобно повезаних тунела, откривена је у Египту у древној некрополи Сакара, Гизи, само 32км јужно од Каира и недалеко од гробнице фараона Тутанкамона. Откривена је и пирамида у знак сећања на раније непознату царицу по имену Неитх (или Нејт). Невероватно је буквално преписати оно што знамо о историји, додајући нову царицу нашим записима, рекао је Хавас истичући да владарка са тим именом није позната у до сада доступним писаним сведочанствима. Откриће пирамиде, историји непознате, владарке, бројних и добро очуваних мумија, квалитетног, богатог и разноврсног посмртног инвентара у гробницама може се показати веома значајним за разумевање историје египатског империјалног периода, историје унутар које је смештен библијски наратив о ропству Израила у Египту, али и доцније интеракције египатских фараона и јудеоизраилских владара.

И анђелу цркве у Смирни напиши: Овако говори Први и Последњи, који беше мртав и оживе: ʼзнам твоју невољу и твоје сиромаштво, али ти си богат. Знам и хулу оних који говоре да су Јудејци, а нису него су сатанска синагога. Не бој се ничега што ћеш да трпиш. Види, ђаво ће неке од вас бацати у тамницу, да будете подвргнути искушавању и имаћете невољу до десет дана. Буди веран до смрти па ћу ти дати венац живота. Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама: Ономе који побеђује, томе друга смрт неће наудити.ʼ Отк 2:8-11

Током археолошких ископавања у древном граду Амастрису у округу Амасра у северној Турској (провинција Бартин) откривен је магијски печат-амајлија за који се сматра да припадао древним Египћанима. Обала Амасре била је област у којој су Феничани током 12. в. пре Хр. направили своју колинију, Сезам. Врхунац колоније био је током владавине иранске принцезе Амастрис, рекла је Фатма Багдатлı Чам (Fatma Bağdatlı Çam), ванредна професорка и шеф Одсека за археологију Факултета за књижевност Универзитета Бартин (Associate professor, head of the Archeology Department of the Faculty of Literature at Bartın University). Овај проналак је значајан за разумевање библијског света унутар којег су, религијске идеје, очигледно биле веома флуидне, како у смислу самог њиховог развоја тако и међуутицаја. Иако су имале национални предзнак, религијске идеје нису биле ограничене на један народ и као такве су вероватно биле често искушење народној побожности и јеврејског становништва, вероватно, више у дијаспори него у матици. Овај проналазак нам, такође, може приближити атмосферу међузаветног периода унутар које се развијају апокалиптичка ишчечивања, можда делом управо као реакција на искушење синкретистичко-магијских струјања.

Египатска археолошка мисија која ради у храму у Делти, провинција Менуфија (province of Menoufia), пронашла је неколико мумија са златним језицима, саопштило је Египатско министарство туризма и антиквитета (Egyptian Ministry of Tourism and Antiquities). Новооткривене мумије су биле у лошем стању, што значи да су гробнице биле опљачкане истакао је Мустафа Вазири (Mustafa Waziri), генерални секретар Врховног савета за старине (secretary-general of the Supreme Council of Antiquities). Баха Ал-Нагар (BahaaAl-Nagar), археолошки стручњак, рекао је да се верује да су језици направљени од злата како би се осигурало да ће покојници моћи да говоре у загробном животу. Разлог због којег је ово значајно јесте да се поменути источњачки талас на којем се формирају религије мистерија јавља управо између два завета и добија на снази током наредног периода обликујући атмосферу унутар које на историјску сцену ступа и хришћанство. Хришћанство проповеда умрлог и васкрслог Бога, и у томе није нарочито оригинално пошто је древни свет познавао митове о умируће-васксавајућим божанствима (Тамузи, Озирис, Ваал, Дионис...). Становници древног Оријента, али и средњег и западног Медитерана ову проповед би могли да доживе као још један у низу митова који су, у извесној мери, већ били превазиђени што је управо посведочио успон религија мистерија... Оно, што, међутим, може да буде изненађујуће јесте то што једна млада и прогоњена религија, користећи терминологију већ вековима присутних религијских образаца који су били прихваћени и подстрекивани од политичке и војне елите, успева да порази своју старију браћу. У чему је тајна те и такве хришћанске победе?

Мали предмет за жигосање из древног Египта вероватно је коришћен за обележавање коже људских робова, открива нова студија објављена у The Journal of Egyptian Archaeology. Ово је, такође, занимљива основа за реинтепретацију законске одреднице за покојником не режите тела својега, нити правите на себи икаквог белега (Лев 19:28) која се уобичајено повезује са забраном тетовирања. Први део ове одренице, несумњиво осуђује ритуално самопотвређивање у некој врсти посмртног ритуала који је био карактеристичан за окружење Израила (и познат у Египту где је постолаја и пракса сахрањивања живих слугу са преминулим господарима). Други део одренице се, пак повезивао са тетовирањаем. Намеће се, међутим, питање где су Израилци који су били грађани трећег реда у Египту могли да се упознају са праксом тетовирања која је у Египту била ограничена само на жене и то углавном високог сталежа у култне намене. Са друге стране, пракса жигосања, стоке и људи (робова) вероватно је била много познатија. Штавише, тетовирање у пустињским условима Синаја било је веома тешко изводљиво, док је жигосање било знатно лакше. Уколико се, пак, прихвати претпоставка да су у Египту жигосани робови који су означавани као трајно власништво господара (без могућности ослобађања), забрана жигосања могла је бити истовремено и социјална одредница трајног поробљавања сопствених (израилских) сународника, која има аналогију и у другим законским одредницама.

Новембар ове године био је један од археолошки најбогатијих месеци. Вести о археолошким открићима или студијама које осветљавају значај ранијих открића у области археологије библијског света или, непосредно, библијске археологије су просто престизала једна другу. Више вести повезаних са открићима на Криту, значајна открића у Египту и, коначно, на подручју самог Израела и Јерусалима обележила су овај месец.

Текст који је пред нама покушава да исприча причу древној Фаласарни (лучком граду који први помињу антички историчари и географи: Сцилак, Страбон, Полибије, Ливије и Плиније) и њеним божанствима уз повремене дигресије ка библијској ангеологији са једне, и словенској митологији (конкретно, веровању у виле) са друге стране... Стотине глинених женских фигурина, посвећених античкој богињи Деметри, откривено је недавно на акропољу античког критског града, саопштило је у грчко министарство културе (Greek Ministry of Culture). Уз Демтру и Астароту, значајно место у култу Фаласарне имала је нимфа која је своје име подарила граду. Астарота/Анат/Ашера млада, неукротива и атрактивна, сексуално активна богиња девица Госпа небеских висина и, истовремно, крвожедна богиња рата која коље војнике на бојном пољу и украшава се деловима њихових тела до бутина стојећи у њиховој крви. Слична (или истоветна) древнооријенталним богињама сензуалне љубави и рата (Иштар, Изида, Басет-Секхмет...). Уз Демтру и Астароту, значајно место у култу Фаласарне имала је нимфа која је своје име подарила граду. Очигледно да је религијском обрасцем ове луке доминирао култ повезан са женским божанствима. Тим који је вршио последња ископавања предводила је др Елпида Хаџидакис (Dr. Elpida Hadjidakis). Како су три женска божанства коегзистирала у овом критском лучком граду? Поуздана сазнања, макар за сада, измичу. Може се међутим претпоставити да је Астарота од мора, била неки локални пандан Деметре и да су ова два божанства препознавана као једна богиња са два имена. Како се, међутим, у све то уклапа нимфа Фаласарна?