The Milestones

Химера... освојена је силом и варвари су се предали дугом немилосрдном масакру свих оних који су ту остали (...) Ханибал је опљачкао света места и, отимајући људе који су се тамо склонили, запалио их и сравнила са земљом град који је био насељен 240 година... Диодор Сицулус, Bibliotheca historica, 1. в. пре Хр.

Открића у Јерусалиму из времена првог храма су доста ретка и веома драгоцена, а овог месеца забележена два, од којих је једно писано што нарочито даје на значају његовог проналаска, као и дотово детективске потраге која је претходила његовом повратку у земљу порекла. Преостало откриће сеже у још даљу прошлост, односно време знаменитог Рамзеса II који је негда управљао областима које су доцније населила израилска племена.

Ова престоница је једини сведок уништења. Хетитска цивилизација, а неке структуре и архитектонске целине које се састоје од краљеве палате, храмова и темеља су савршено очуване. Професор Андреас Шахнер (Professor Andreas Schachner), шеф ископавања који истраживања врши у име Немачког археолошког института (German Archaeological Institute), изјавио је да су овогодишња ископавања у древној Хатуши почела крајем јуна и да планирају да се наставе до средине октобра.

Назване змајевима (kites) од пилота који су их уочили, структуре се састоје од ниских камених зидова који чине ограду и неколико зидова за вођење, понекад дугих километрима. Верује се да су коришћени за вођење дивљачи као што су газеле ка области где су моге бити уловљене или убијене. Постоје докази да ове структуре датирају чак 8.000 год. пре Хр. у неолит. Обично се налазе у масивима или топографски сложеном терену, ређе на теренима под нагибом, планинским пределима и у ендорејским басенима, иако се јављају на рубовима планина. Змајеве је тешко посматрати са земље, међутим, појава комерцијалних сателитских снимака и платформи као што је Google Earth омогућила је недавна открића нових дистрибуција. Док су ове структуре већ биле добро познате из источног Јордана и суседних области у јужној Сирији, најновији резултати указују на дуге руте које се налазе скоро 400 км источније у северној Саудијској Арабији и јужном Ираку.

Свака реликвија прича причу. Не само о прошлости, већ и о њеном путовању у садашњост. Ова прича почиње ретким сребрним новчићем од четвртине шекела, једном од четири кованице датиране у другу годину Велике јеврејске побуне (првог јудејског устанка), годину дана пре уништења Храма (69. пре Хр). Гушење побуне је означио крај за већину ових кованица, али не и ову. Наиме, једне ноћи пре две деценије, у долини изван Јерусалима, група пљачкаша ископала је запањујући део древне јеврејске историје – сребрену кованицу старију од два миленијума, исковани на Храмовној гори, једном од најсветијих места јудаизма. Израел до скоро у својим музејима није имао ниједан од ових новчића, али је током последње две деценије Израелска управа за старине (IAA) уложила је напор да лоцира овај новчић. Ковање сребрњака од стране вођа Велике побуне је у ствари била декларација о независности Јевреја у земљи Израела, изјава против моћног царства које је стајало пред њима.Кованице су направљене тако што је са римских сребрених новчића изгребана царска слика и на њено месту утиснути нови симболи, објаснио је Хадад. Многи сребрњаци побуњеника исковани су преко царских сребрњака, прекривајући царево лице јеврејским мотивима. То је новчићу дало много већу симболичку вредност од новчане вредности самог новчића. Римски одговор укључио је разарање Јерусалима, уништење тамошњег храма 70. год. хр. ере и крах последњег устаничкох отпора у Масади, 73. год. хр. ере. Било је то веома критично време и за хришћанство и за јудаизам и све што можемо да знамо о том периоду долазиће из малих трагова, рекао је Хендин.

Током грађевинских радова у Националном парку Палмачим (Palmachim National Park) у близини Тел Авива, срушена стена открила је древну ризницу из времена знаменитог фараона описаног као антијунака у библијском наративу. Древна гробна пећина откривена је случајно током рада Управе за природу и паркове део (Nature and Parks Authority) на уређењу парка и то након што је трактор ударио у стену, неочекивано откривши таваницу пећине. Археолошки тим је прошле недеље ушао у нетакнуту гробницу стару око 3.300. Значајна количина откривених предмета датира се у време позног БД, тј. у владавину Рамзеса II или његовог сина Мернептаха, двојице фараона који фигурирају као потренцијални фараони изласка, макар међу научницима који заговарају тзв. познији датум изласка.

Знате да је олимпијска круна од маслина, али су је многи поштовали изнад живота, написао је грчки говорник Дио Хризостом (око 40-110. пре Хр.).[1] Заиста, понеки философ или лекар је можда био спреман да осуди бруталност и опасност античких олимпијских игара, али грчка јавност уопштено је, ипак, прихватала велики део опасности, повреда и смрти.[2] Ово се нарочито односи на три борбена догађаја карактеристична за олимпијаду тог доба: рвање, бокс и панкратијум (комбинација бокса и рвања која је дозвољавала такве тактике као што су шутирање и дављење). Њихова историја у древној Олимпији је дуга и богата догађајима. Рвање је у програм такмичења ушло 708. пре Хр., бокс 688. пре Хр. и панкратијум 648. пре Хр. Ови напорни спортови откривају много о тежњама и вредностима античке Грчке, о ономе што се сматрало часним, поштеним и лепим, како у очима оних који су се такмичили, тако и оних који су путовали у Олимпију да гледају.

Писмо Исмаилу написано је древним јеврејским писмом пре око 2.700 год. То је један од само три преживела папируса тог времена. Изузетно редак папирус написан на палео- јеврејском враћен је у Израел, саопштила је у среду Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA). Документ се датира на крај 7. или почек 6. в. пре Хр. У земљу настанка враћен је захваљујући заједничкој операцији Јединице за превенцију крађе антиквитета при IAA (The Prevention Unit at the IAA) и професора библијских студија Шмуелом Ахитувом (professor Shmuel Ahituv) из Министарства културе и спорта и Министарства Јерусалима и наслеђа (Ministry of Culture and Sport and the Ministry of Jerusalem and Heritage).

Збирка украса од слоноваче која из периода Првог храма откривена је у палати у Давидовог града у Јерусалиму. Археолози који су радили на ископавањима Давидовог града пронашли су више од 1.500 фрагмената. Ово је једна од ретких збирки плоча слоноваче у свету уопште и прва пронађена у Јерусалиму. Збирка је вероватно увезена, а оригинално су је израдили асирски мајстори и можда је у Јерусалим стигла као јерусалимском племству. Украси на већини слоноваче били су исти, сачињени од оквира урезаних розетама у чијем се средишту налазило стилизовано дрво. Остале плоче су биле украшене цветовима лотоса и геометријском шаром. Сви симболи су флорални док су симболи сфинге, животиња и људи изостављени. Да ли је, међутим, Јудеја као мала вазална државае заслуживала богат поклон асирског цара или је била самостални играч у међународној трговини који је издалека могао да наручи ретку робу? Схватање да материјална култура друштвених елита у Јерусалиму у периоду Првог храма није заостајала – а можда чак и премашивала – ону других владајућих центара на Древном Блиском истоку, показује статус и значај Јерусалима у то време.

Зашто би неко користио камену, а не грнчарску керамику? Камено посуђе је тешко, гломазно, не изгледа привлачно савременом човеку. Одговори могли бити: статусни симбол, утилитаризам, религија... Утилитаризам се огледа у чињеници да ће се камено посуђе теже разбити од керамичког, а да је јефтино за израду (будући да се користио локални кречњак). Религијски разлог је вероватно могао бити изведен из Левитског закона у којем се наводи да се дрвене, коже и платнене посуде сматрају нечистим у одређеним условима, док се камене не спомињу у наведеном контексту. Да је употреба каменог посуђа била религијски мотивисана сведочи и то што су их користили само Јевреји користили ову врсту посуђа, док то нису чинили ни Самарјани ни пагани.