ТРИ НАЈЗНАЧАЈНИЈА ОТКРИЋА – септембар 2023

Дијалог човека са његовом Ба (душом), 

12. Династија Египта

 

Идеја о распадању органских остатака ретко изазива непријатно осећање или асоцира на  пријатни мирис.Међутим, уједној од цивилизацијских колевки, земљи дарованом Нилом, смрт — а самим тим и загробни живот — имали су другачији мирис. Староегипатски текстови кажу да када људи умру, труну, пропадају, смрде и постаће безбројни црви – каже Хуберт додајући: Ако смрдите, то значи да се ваше тело већ распада - лоша, лоша ствар. Дакле, да бисте могли да живите вечно, морате добро да миришете. То није као парфем сам по себи, или концепт парфема који данас имамо. То је заиста било за очување тела за загробни живот. Очување тела је од највеће важности... још једна ствар која је заиста интересантна је да древни Египћани заиста нису желели да смрде у загробном животу, и ту долазе у игру мирис и лепе ароме.

Монументална египатска архитектура привлачи и на први поглед оставља без даха, али то је тек врх, не баш леденог, пре би се рекло,пешчаног брега у коме се кријуситније тајне које заправо представљају кључне моменте у реконструкцији атмосфере живота древне цивилизације, њених укуса и мириса. Управо њен мирис је постао доступан савременим људима захваљујући научницима који су биомолекуралном анализом успели да реконструишу мирис древне мумије, мирис трагања за вечношћу...

Древни Египат је препознатљив по комплексним погребним ритуалима, нарочито међу елитом. У касном неолиту погребни споменици су се појавили као средишње тачке на пејзажу алувијалне равнице Нила. У епицентру богате погребне културе били су појединци подвргнути веома сложеном скупу постморталних процеса мумификације. Староегипатска мумификација претходи Првој династији Египта. За разлику од природне мумификације, која се може десити у сушним условима попут оних у египатској пустињи, вештачка мумификација у Египту је подразумевала евисцерацију и намерно исушивање и очување тела применом различитих супстанци. Поступак мумификације обухватао је пажљиво уклањање органа (мозак, плућа, јетра, желудац и црева) након чега је уследило балзамовање. Органи су често, али не увек, мумифицирани и чувани у посебним посудама. Поступак је за циљ имао дугорочно очување покојниковог тела за загробни живот, обезбеђивање посуде за повратак душа појединца, у складу са египатским системима веровања. Мумифицирање је било тема бројних истраживања, али древни Египат и даље крије многе од својих тајни. Процес мумификације био је религијски чин који је укључивао познавање анатомије, физиономије, хемије и то не само конзерваторске, већ и оне суптилније, козметичке. 

Козметички аспект мумификације открио је неке од својих тајни захваљујући научницима са немачкоггеоантрополошког Института Макс Планк (Max Planck Institute).Они су потписали рад Biomolecular characterization of 3500-year-old ancient Egyptian mummification balms from the Valley of the Kingsкоји je објављен у престижном часопису Scientific Reports. Они су анализирали мумију Сенетнеје, Египћанке из средине 15.в. пре Хр., која је припадала тамошњој елити и која је била дојиља фараона Аменхотепа II. Носила је звање царског украса Египта.

Писане информације о тачним састојцима које су древни Египћани користили у процесу мумификације су оскудне, па су научници кренули другим путем. Посветили су се проучавању сада празних урни које су садржале очуване органе поменуте египатске дворкиње. Проучавали су шест узорака и преостале трагове балзама који је сачувао - и мирисао - органе током процеса мумификације. 

Тачни рецепти за староегипатске балсаме за мумифицирање  су непознати. Постоји само неколико писаних изворакоји се баве процесом мумификације, а ниједан од ових текстова не даје тачне састојке који се користе у припреми балсама. Историјски описи каснијих грчких и римских извора (нпр. Херодот, Диодор Сикулски) наводе неке састојке, али они нису нужно били исти ранијим. Од 70-тих година прошлог века постоји интересовање да се, уз помоћ новијих научних метода, индентификују састојци древних египатских материјала за балсамовање. У ранијим студијама су идентификовани бројни различити састојци који су коришћени у производњи балсама за мумифицирање. У већини студија фокус јебио на материјалима за балсамовање добијенимиз завоја и ткива самих мумија, док су ређе анализирани остаци узети из посуда које су садржале балсамоване органе.

Пре сакупљања узорака, да би се избегла контаминација, танак површински слој је уклоњен помоћу скалпела за једнократну употребу. Након тога, скалпелом су узети узорци испод површинског слоја на дну посуда. То није било могуће за остатке причвршћене за зидове посуда. На зидовима су, наиме, слојевибили веома танки, а остаци су углавном очувани унутар порозне матрице кречњака. Сви узорци су стављени у стаклене бочице које су претходно загрејане на 500°С да би се уклонили потенцијални загађивачи. Узорци су екстраховани према утврђеним протоколима са модификацијама за екстракцију древних узорака. У сваки узорак додат раствор H2O: MeOH (3:1, v/v). Узорцису затим центрифугирани. У овој фази, на дну се формира густа куглица преципитираних протеина, као и две течне фазе: (1) горња фаза која садржи хидрофобне липиде и (2) доња фаза са полуполарни и поларни метаболити. Свака од две течне фазе пребачена је одвојено у нове стаклене бочице, док је преостали пелет испран метанолом и похрањен у замрзивачу од -80°С за будућу палеопротеомску анализу.

Разумевање сложености древних органских остатака, посебно мешавина различитих производа, захтева анализу више група једињења. Уважавајући хемијску разноликост биолошких компоненти у многим анализираним балсамима за мумифицирање, научници су се ослањали на мултианалитички приступ који комбинује масену спектрометрију гасне хроматографије (GC–MS), гасну хроматографију на високим температурама (HT-GC–MS) и течну спектрометрију. хроматографска тандемска масена спектрометрија (LC–MS/MS) за разликовање и идентификацију органских супстанци.

За анализу је одабрано укупно 6 узорака балзама, који се састоје од једног узорка са дна и два узорка са унутрашњих зидова сваке посуде. Узорци балзама су подвргнути низу корака екстракције/растварања након чега су уследиле LC–MS/MS, GC–MS и HT-GC–MS анализе. Резултати показују добро очување молекула у узорцима узетим са унутрашњег дна тегли, где су преостали слојеви материјала за балзамирање остали прилепљени. Насупрот томе, остаци састругани са унутрашњих зидова, који су делимично апсорбовани у кречњак посуде и једва видљиви голим оком, показали су лошију молекуларну очуваност.

 

Три групе једињења су идентификоване у екстрактима анализираним помоћу LC–MS/MS: терпеноиди, феноли и ароматична једињења. Резултати L C–MS/MS показали су велику количину ди- и тритерпеноида у материјалу за балсамовање. Једињења су карактеристична за биљне производе четинара,  укључујући бор, ариш  и кедар. Друга једињења карактеристична за смоле су укључена као аналитички стандарди за оптимизацију MRM, али сличних времена задржавања, образаца фрагментације и молекулске тежине није их било могуће разликовати због чега су узорци додатно анализирани GC–MS и HT-GC–MS методама.

Тритерпеноиди откривени у узорцима сугеришу употребу додатних мирисних смоластих супстанци. Дамаренолна киселина (Сл. 2а, ц), главни секундарни метаболит dammar-смоле, била је присутна у узорцима обе посуде. Анализом су откривене олеанска и моронска киселина, као и ароматична једињења, укључујући ванилинску киселину, кумарин и бензојеву киселину. Ванилна киселина налази се у природним екстрактима ваниле, али у овом контексту она највероватније одражава деградацију дрвенастог ткива и вероватно потиче од четинара. Ароматично једињење кумарина природно се налази у широком спектру различитих и међусобно сродних биљака, док бензојева киселина се јавља у бројним  зачинима цимет и каранфилић.LC–ESI–MS/MS анализа је спроведена коришћењем Shimadzu LCMS-8050 трипле-квадруполног система. HPLC је опремљен бинарним пумпама, дегазером растварача, пећницом  и аутоматским узоркивачем. Хроматографско одвајање је изведено на Shimadzu Shimpack Velox SP-C18 (100 mm × 2.1 mm, 2.7 µm величина честице).

 

Додатна GC–MS мерења липидне фракције су спроведена да би се анализирале масне киселине и алкохоли, н-алкани и смолне киселине. Откривена је, између осталог, и 15-хидроксидехидроабијетинска киселина која је последица оксидације абиетинске киселине. Поред тога детектовано је и једињење лариксол присутно специфично у смоли дрвета ариша. Утврђено је и присуство додатних састојака, пре свега, тзв. слободних масних киселина, претежно палминог порекла. Ова врста киселина је крајњи производ разградње липидних супстанци и може указивати на присуство биљних уља и животињских масти као и пчелињи восак. Узорци показују хомологеза које се зна да су производи разградње узроковани оксидацијом и настали током старења или сушења органског ткива (нпр. биљног уља). Балсами су, стога, највероватније укључивали мешавину  животињских масти и биљних уља. Друга група једињења присутних у липидној фракцији били су н-алкани чије је порекло, највероватније, битумен, супстанца која се често повезује са египатском мумификацијом. Анализа је потврдила овакво порекло супстанци, као и пчелињег воска као истакнутог састојка у балсаму.

GC–MS анализе су обављене коришћењемAgilent 8890 GC-System-а. Хроматографско раздвајање је постигнуто на капиларној колони HP-5ms 60 m × 250 μm (Агилент) са дебљином филма од 0,25 μм. Масени спектрометар је радио у режиму електронског удара (ЕИ) на 70 еВ, а хелијум је коришћен као гас носач са константном брзином протока од 1,0 мЛ/мин. Температура ГЦ пећи је постављена на 60 °С и држана 2 мин, а затим повећана на 120 °С брзином од 30 °С/мин и држана 2 мин. Температура је поново повећана на 5 °С/мин на 320 °С са коначним временом задржавања од 15 мин. Преносна линија и температура извора су постављени на 250°С и 230°С, респективно.  Високотемпературне GC–MS анализе су изведене на Agilent 8860 GC спојеном на масени спектрометар 5977B. Узорци (1 µЛ) су убризгани у колону DB-1HT  (15m×250 µm i.d., 0.1 µm дебљина филма). Као гас носач је коришћен хелијум са константном брзином протока од 1,2мЛ/мин. GC пећ је постављена на температуру од 50°С, да би се температура 2 мин касније подигла на 350°С брзином од 10°С/мин. Ова коначна температура је одржана 10 мин.

 

Анализом је показано да се може доћи до богатих информација о балсаму коришћеном за мумифицирање будући да је анализирани материјал пружао доказе за уградњу разних природних производа и мирисних састојака у балсам који се користи за очување органа. Чини се да су уља и масти, заједно са пчелињим воском и битуменом, чинили основу балсама, уз значајно присуство четинарских смола и других неидентификованих биљних производа. Чини се да је састав базама у две тегле био веома сличан, али не и идентичан. Разлике у хемијском саставу балзама могу указивати на то да су били прилагођавани органима које су чували чиме се наглашава значај дубинских истраживања балсама. Разлика у саставу можда је ипак и последица деградације током времене, као неуједначненог мешања основних истих састојака. Ипак, недавне студије уписаних посуда за припрему материјала за балсамовање из радионице мумификације у Сакари (средина 2. миленијума пре Хр.) сугеришу ипак постојање различитих балсама за различите органине.

Преглед литературе о претходним анализама балсама показује да неки од састојака који су идентификовани у овом истраживању нису обично коришћени за балсамовање у Египту Новог Царства (нпр. битумен). Раније анализе показале су да мумифициони балсами од почетка 1. миленијума пре Хр. постају сложенији. Рани балсами Старог и Средњег Царства састојали су се често само од масти или уља, а смоле почињу да се интезивније користе тек у периоду Новог царства. То значи да је у време смрти ове дворјанке мало ко могао да има врсту балсамовања која је примењена на њеним прганима. Слични софистицирани балсам повезан је са високим дворским званичником истог периода (Небири) и мумијом Царског архитекте и његове супруге (Ка и Мерит). Ипак, чини се да је балсамовање Сенетнаие било јединствено јер је укључивало и пчелињи восак, битумен, као и егзотичне аромате четинара. Пчелињи восак и битумен су постали главни састојци балсама за мумифицирање пред крај Новог царства. Овај балсам се, стога, може сматрати претечом каснијег тренда. Сложен третман Сенетнеиних остатака одражава се у ширем обрасцу њене сахране указуује да је покојница високо цењена. Њено присуство у Долини краљева, некрополи која је иначе резервисана за фараоне и моћне племиће, указује на изузетну привилегију и велико поштовање које је фараон вероватно имао у Сенетни. Већина састојака у њеним балсамима била је нелокалног порекла и, према томе, зависила је од транспорта који ће бити доступан у Египту. Дрвеће породице борова, на пример, није ендемско за Египат. Смола ариша је  идентификована у историјским медицинским лековима у Риму. Постоји десет признатих врста у роду Ларик (из којег се добија ова смола), од којих је само једна изворна у Европи, док ниједна није поријеклом из југозападне Азије или Африке. Вероватно да је у Египат допремана из удаљених области Пиринеја, Алпа и других западномедитеранских и централноевропских планина.

Осим четинарских смола, наша анализа указује и на присуство још једног ароматичног биљног ексудата који је вероватно пореклом из тропских шумама југоисточне Азије. Веровало се да је ово област са којом Египат остварује интеракцију тек у времену Рамзеса II. Међутим, чини се да је та интеракција постојала читава два века раније. Студијом се, стога, обезбеђују нове информације о друштвеном статусу, технолошком духу и трговини.

Састојци у балзаму јасно показују да су стари Египћани од раног доба набављали материјале изван свог царства. Број увезених састојака у њеном балзаму такође наглашава значај Сенетнеи као кључног члана фараоновог ужег круга. Ариш и дамар су вероватно дошли из далеких места, што сугерише да је трговина древних Египћана била распрострањенија него што се раније мислило, рекла је Никол Боивин (Nicole Boivin), виши истраживач на пројекту (senior researcher on the project). Наиме, неке од супстанци коришћених за справљање овог мириса потичу са подручја средишње Европе. Многи састојци би, примећују, морали да буду увезени у Египат.

На пример, одређене смоле, попут смоле ариша, вероватно долазе из северног Медитерана и централне Европе, рекла је Хубер додајући  да још једна супстанца је сужена или на смолу звану dammar – ексклузивно за тропске шуме југоисточне Азије – или на смолу дрвета Pistacia. У случају да је то био dammar, ово би истакло широке трговачке мреже Египћана током средине другог миленијума пре нове ере, доносећи састојке издалека.

Раније су зрна бибера пронађена у носу фараона Рамзеса II сугерисали трговину са јужном Индијом, јер су ова зрна бибера пронађена само тамо. Сада мирисна, гумена смола названа 'dammar' сугерише да је међународна трговина могла постојати 250 година пре Рамзеса II. Извор смоле дамма вероватно је из стабала диптерокарпа које расте у југоисточној Азији. Ако се потврди, ово указује да су стари Египћани могли да стигну до југоисточне Азије отприлике хиљаду година раније него што се раније претпостављало. Само неколико мумија добило детаљан третман који је дат Сенетнаи, што је, са нелокалним пореклом многих састојака, подржавало гледиште да је имала висок друштвени статус.Ови сложени и разноврсни састојци, јединствени за овај рани временски период, нуде ново разумевање софистицираних пракси мумификације и далекосежних трговачких путева Египта, додаје Кристијан Е. Лобен (Christian E. Loeben), египтолог и кустос у Музеју Аугуст Кестнер (Egyptologist and curator at the Museum August Kestner).

Подаци указују да су се за балсамовање људи користили различити мириси у складу са њиховом улогом у друштву. Састојци за балзамирање пронађени у Сенетнајиевим балзамима су међу најсложенијим и најразноврснијим икада идентификованим из овог периода, откривајући педантну бригу и софистицираност са којима су балзами направљени. Присуство тако широког спектра састојака, укључујући егзотичне супстанце као што су dammar или смола дрвета  Pistacia, указује да су за њено балзамирање коришћени изузетно ретки и скупи материјали. То указује на изузетан статус Сенетнеја у друштву, рекла је водећи аутор студије Барбара Хубер (Barbara Huber), докторски истраживач на Мак-у, Планковом институту за геоантропологију у Немачкој (doctoral researcher at the Max Planck Institute of Geoanthropology in Germany). Ту је и супстанца звана кумарин. Она има мирис налик ванили и бензојеви киселини која се може наћи у много биљних извора укључујући цимет и каранфилић. Ово је можда парфем који не бисте желели да носите јер за наше носове, топли, смоласти, борови мириси ариша можда више подсећају на производе за чишћење, а сумпорни мирис битумена би могао да нас подсети на асфалт, али за Египћане, ови мириси су очигледно имали мноштво других значења везаних за духовност и друштвени статус, рекао је Вилијам Тулет (William Tullett), стручњак за историју чула и предавач на Универзитету Јорк (University of York). Писани записи потврђују блиску повезаност мириса са животом и смрћу. Једна древна египатска реч за букет или венац била је хомоним за живот - анк.

Открио сам да мирис има много различитих слојева, каже Хубер додајући:  Када га први пут помиришем, има веома доминантну арому смоластог бора, дрвенастог, као да бисте мирисали док пролазите кроз шуму. Затим, како ствари испаре, долази још један мирис - топао, сладак, више попут балзамичног. И волим што има ове слојеве. За мене, то ме тера да на неки начин искусим различите слојеве мумификације. Мислим да је олфакторно приповедање изузетно моћно, јер не само да сте у могућности да дозволите људима да виде и науче, већ могу и да учествују у нечему. Такође, не могу сви да виде, тако да на неки други начин укључите друге људе где и они могу да учествују. Они не само да чују аудио водич, већ и да га помиришу. Повезује људе са садашњошћу и прошлошћу на веома јединствен начин.

Истраживачима је помоћ пружила сензорни-музеолог гђа Кароле Калвез (Carole Calvez) стручњак за парфеме који им је помогао да изнова створе древни парфем мумије који ће бити доступан на предстојећој музејској изложби у Данској (Moesgaard Museum). Она је изјавила да се нада да ће посетиоцима пружити импресивно, мултисензорно искуство, доносећи мистику староегипатске мумификације у данашње време. Калвез и Ерих су радили заједно у прошлости да направе друге историјски засноване мирисе који свој рад описују као заснован на поштовању неких техничких карактеристика у процесу уз укључивање мало маште. Овога пута, Калвез је направила неколико мириса и њих је доставила, у малим бочицама, Барбари Хубер. Када су одабрали једну од њих, направили су мир у 5-6. варијација.

Научници су морали да користе најсавременију анализу да би испитали материјале, али су нагласили да је њихово истраживање било могуће само због тога што су урне биле добро очуване тако да су остале доступне истраживању напреднијом научном технологијом истичући да је, стога важност очувања културног наслеђа под оптималним условима на дужи рок.

Посуде које су садржале нарочито третиране мумифициране органе Сенетнеје откривене су у  владарској гробници King’s Valley 42  у Луксору 1900. год. Остатке је пронашао Хауард Картер, археолог који се прославио улогом у лоцирању Тутанкамонове гробнице. Он је две деценије пре откривања Тутове гробнице пронашао  четири стакленке са поклопцима у облику људских глава. Оне су садржале органе — црева, желудац, плућа и јетру — који се обично уклањају током процеса мумификације. Две посуде су 30-тих година прошлог века постале део египатске колекције Музеја Аугуст Кестнер у Хановеру, Немачка (Museum August Kestner in Hanover, Germany).  Током 2021. истраживачки тим је ове посуде пажљиво испитао проучавајући  садржај који је остао на зидовима сада празне грнчарије.Наиме, остаци балзама за мумифицирање су делимично очувани као танки премази на зидовима и дну тегли, као и прожимајући се у порозни кречњак од којег су посуде направљене. Даље испитивање је открило састојке балсама коришћеног за мумифицирање и његов мирис.

Ови резултати показују колико је био напредан процес староегипатске мумификације – али поновно стварање мириса вечности је као времеплов каже Барбара Хубер додајући да суљуди навикли да гледају мумије и читају описе музеја, али то им помаже да заиста искусе како је прошлост мирисала. Мирис вечности представља више од само ароме процеса мумификације. Она оличава богат културни, историјски и духовни значај древних египатских мртвачница. Веома дуго времена прошлост је била невероватно без мириса. Искапаш, видиш храмове, видиш портрете — све се односи на вид. И заиста је тешко поново створити мирисе из прошлости јер се они не материјализују као други објекти, они су ефемерни, променљиви феномени које не можете заиста да поново креирате. Због хемијске археологије, сада сте некако у могућности да то урадите тако што ћете идентификовати најситније трагове као ми. Одједном је овај чулни свет отворен.У стварању овог мириса за музејску изложбу, тим се нада да ће помоћи да се посетиоцима пружи импресивно, мултисензорно искуство, омогућавајући им да се повежу са прошлошћу на јединствен олфакторни начин, доносећи мистику староегипатске мумификације у данашње време. Њихов револуционарни приступ не само да премошћује дубоку временску поделу, већ и омогућава особама са оштећеним видом да потпуније учествују у изложби египатске прошлости, чинећи нове резултате истраживања древне мумификације доступним широј публици.Наше методе су такође могле да пруже кључни увид у састојке балзама за које постоје ограничене информације у савременим древним египатским текстуалним изворима, примећује Хубер.

 

У Израелу откривен древни грчки натпис из ромејске ере. У питању је Хришћанска варијација светописамског текста књиге Псалама. Натпис је пронађен у удаљеној тврђави Хирканији у Јудејској пустињи, oко 27км југозападно од Јерусалима. Пројекат ископавања воде археолози са Јеврејског универзитета у Јерусалиму (Hebrew University of Jerusalem).

Хирканија је древна тврђава коју је изградио хасмонејски владар Јован Хиркан или његов син Александар Јанеј у 2. или 1. в. пре Хр. Прво организовано ископавање на рушевинама Хирканије осветљава дешавања на подручју тврђаве у којој се населила мала монашка заједница током 5.в. хр. ере. Тврђава се налази на заравњеном врху брда на висини од 200м. Овде подигнут комплекс био је део низа пустињских утврђења направљених на локалним брдима. Ирод је увелико проширио и обновио тврђаву тако да постоје одређени архитектонски елементи унутар ових утврђења који снажно подсећају на оне из Иродијума – све су то делови Иродове изузетне визије, иако у нешто мањем обиму. Могуће је да су радове чак извели исти инжењери и градитељи, навео је Гутфелд. Након Иродове смрти Хирканија је престала да се користи, све док тамо није основан мали византијски  манастир крајем 5.в. Манастир је преживео исламска освајања и његово братство је опстало све до 9. в. Од тада је ово место напуштено и углавном лежи у рушевинама. На локалитету се налазе и гробнице из иродијанског и византијског периода, али су оне давно опљачкане.

На ископини је пронађен и мали златни прстен, пречника око 1см, са тиркизним каменом са арапским натписом машалах. На основу писма, прстен је датиран у време Омајадског калифата (7-8. в. хр. ере). Прстен вероватно потиче из Персије. Претпоставља се да је прстен коришћен као печат.

Читљив текст је парафраза Пс 86:1-2 који је познат као Давидова молитва. Оригинални стихови су: Чуј ме, Господе, и одговори ми, јер сам сиромашан и убог. Чувај мој живот, јер сам ти веран, а  византијско-хришћански текст гласи: Исусе Христе, чувај ме, јер сам сиромашан и убог. Редак натпис који парафразира Библију писан је на кини-грчком, односно језиком којим је писан и Нови завет. 

Текст је исписан црвеном бојом испод крста, а на великом грађевинском камену. Експедиција се фокусирала на два главна подручја ископавања. На југозападном крају врха откривени су делови утврђења из периода Другог храма, укључујући снажан зид и караулу. Дуж унутрашњих зидова сале уклопљена је уметност – типично квадратни стубови причвршћени за зидове, окренути један према другоме, што наговештава постојање несачуваних лукова који подржавају таваницу и горњи спрат манастира.

У северозападном делу планине, експедиција је уклонила масивни слој грађевинског камена који се срушио са горњег спрата у салу у подруму једне широке зграде. Током ископавања локалитета од стране археолошког тима, откривен је велики зидани камен са натписом исписаним црвеним словима са крстом који се налази на врху.

Др Авнер Екер (Dr. Avner Ecker) са Универзитета Бар-Илан (Bar-Ilan University), који је помогао у дешифровању натписа, приметио је да писање садржи мале граматичке грешке, што указује да писцу грчки језик није био матерњи већ је вероватно био неко из региона ко је одрастао говорећи семитски језик. У близини је пронађен и други натпис који још чека на анализу. Ово је један од најчешћих псалама у хришћанском богослужењу древних времена. Очигледно је један од монаха насликао графите крста на зиду и испод њега написао молитву коју је веома добро познавао, навео је Екер у саопштењу. Према стилу писања, натпис датира најкасније до прве половине 7. хр. ере, рекао је Гутфелд истичући да је проналазак камена са натписом веома реткост. Осим свог историјског и археолошког значаја, ови натписи имају велики значај, каже Хабер додајући: треба нагласити да су ови натписи заправо први који су откривени систематским, документованим ископавањима на локалитету. Познати су нам фрагменти папируса из раних 1950-их, од којих су неки доспели на пијацу антиквитета, а други пронађени на само место. Међутим, у оба случаја тачан извор остаје непознат.

Ископавање су водили др Орен Гутфелд и Михал Хабер (Dr. Oren Gutfeld and Michal Haber) са Јеврејског универзитета (Hebrew University), у сарадњи са Универзитетом Карсон-Њуман из Тенесија (Carson-Newman University) и American Veterans Archaeological Recovery, програмом који користи археологију да помогне ветеранима оружаних снага САД да се врате у цивилни живот. Пилот ископавања, која су обављена раније ове године, била су прва методолошка, академска археолошка ископавања обављена на том локалитету. Археолози су и раније посећивали локацију на којој је 1950-тих година пронађен значајни број папирусних докумената.

Један од водећих археолога, локалитет проучава још од 2000. год. од када истражује два загонетна степенаста тунела пронађена у подножју брда. Тунеле је потпуно направио човек и спуштају се на доле до дубине од 120 и 80 м, али оба тада доспевају у ћорсокак. Како и зашто су тунели изграђени остаје неизвесно. Његова колегиница Михала Хабер приметила је да је познато да је Ирод заточио своје непријатеље, стварне или имагинарне, у Хирканији. Једна од теорија је да су тунели били пројекат робовског рада који је био недовршен, или је предузет као облик Сизифове казне.

Израелска управа за антиквитете (Israeli Antiquities Authority, IAA), у сарадњи са цивилном управом Јудеје и Самарије (Civil Administration of Judea and Samaria), покренула је последњих година амбициозан пројекат мапирања, истраживања и обезбеђења безбројних археолошких налазишта разасутих по Јудејској пустињи. Међу њима је и Хирканија.

Свесни смо да ће наша ископавања привући пажњу пљачкаша. Проблем и даље постоји; био је овде пре нас и вероватно ће се наставити после нас, наглашавајући потребу за академским ископавањима – посебно на тако осетљивом локалитету као што је Хирканија, иако је ово само један пример. Једноставно покушавамо да останемо неколико корака испред, рекли су Хабер и Гутфиелд у саопштењу.

 

Последњег дана августа (због чега се ово откриће објављује као септембарско) Друштво за истраживање Египта (Egypt Exploration Society) објавило је нови (и последњи) 87. том обимне серије књига повезане са тзв. Oxyrhynchus Papyri. Том обухвата издања педесет осам папируса и једног текста на пергаменту. Први том серијала објављен је крајем 19. в. (1898. год). Пажњу је привукла збирка фрагмената која је представљала биографије угледних римских званичника. Ту је и фрагмент последњег новозаветног списа, Откривења, али је нарочиту пажњу привукао фрагмент са еванђелским материјалом, јединствен и због чињенице да се датира у 2. в. хр. ере. Ово је значајно, јер како истиче један од уредника, Џефри Фиш (Jeffrey Fish), само неколико еванђелских фрагмената може да се датира у 2. или на почетак 3.в. хр. ере. 

Фрагмент димензија 1,3Х3,6см садржи изреке Исуса Христа у форми која је слична оним које су забележене у канонским еванђељима Матеја и Луке, као и апокрифног Томиног еванђеља. Формат је одмах очигледан из континуитета текста и писма са обе стране: јасно је да је то један цео лист, релативно мало оштећен, који је био нумерисан као једанаести лист. Посебно је значајна чињеница да је ранохришћански текст написан у форми кодекса. За разлику од свитка, кодекс омогућава тренутни приступ било ком делу текста: читалац не мора непрекидно да чита текст, већ може брзо да га листа док не дође до можда омиљене изреке. Усвајање новог формата од стране раних хришћана можда је било одлучујући фактор у развоју западног облика књиге.

Oxyrhynchus Papyri су папируси ископани у близини древног насеља Оксиринха (савремена ел-Бахнаса), граду око 190км јужно од Каира у Египту. Процена броја пронађених фрагмената креће се и до пола милиона. Папируси су ископавани у истраживањима која су започета у касном 18. в. и која су се одвијала до раног 20.в. Сматра се да су папируси нађени на древној депонији на коју су одбацивани документи, приватни и јавни. Пронађени фрагменти су укључивали најразличитији материјал, од пореских процена, преко судских записа, пословних и приватних писама до књижевних текстова. Већина је писана на грчком, али су заступљени и коптски, латински, арапски, јеврејски, арамејски, сиријски и други језици. Откривени папируси осветљавају сваки аспект древног живота – трговину, пријатељство, тужбе, романтичне везе и куповне навике – и такође преносе дела античких аутора која су претходно била изгубљена у песку времена.

Папируси — углавном у малим фрагментима — датирају од 3. в. пре Хр. (Птолемејско доба) до 640. год- хр. ере (крај римског периода). Папируси који се сврставају у књижевност чине око 10% пронађених папируса. Они обухватају широк спектар класичне и јелинистичке књижевности укључујући и бројне разноврсне хришћанске списе (молитве нпр. P. Oxy. 407, 4010, химне нпр. P. Oxy. 1786, писма, амајлије, нпр. P. Oxy. 1077) , омилије и сл. Нарочито су значајни они фрагменти који су идентификовани као фрагменти новозаветних списа, односно еванђеља (Мт, Мк, Лк, Јн), Дела, Павлових и саборних посланица и Откривења. Пронађени су и фрагменти апокрифних текстова (Томино еванђеља, P. Oxy. 1, 654, 655), Маријино еванђеље (P. Oxy. 3525), можда и Петрово (P. Oxy. 2949, 4009), као и неки неидентификовани фрагменти еванђеља (P. Oxy. 210, 840, 1224). Осим тога пронађено је неколико фрагмената Јерминог пастира, Дидахе (P. Oxy. 1782) исл. Када се један од ових папируса објави, он добија стандардни префикс и референтни број. Нпр. први објављен је P.Oxy. 1. Пажњу јавности је привукао P. Oxy.  5575. P. Oxy. 5575 је један од најновијих додатака  релативно великој категорији хришћанских књижевних текстова из Оксиринха, а пажњу привлачи због свог садржаја и датума настанка, али и због необичне историје. Наиме, фрагмент је каталогизован и фотографисан између 1960-их-1980-их у Оксфорду, а 2010. продан је Музеју Библије који га је 2019. након што је заједничком истрагом потврђено његово порекло, вратио у Енглеску. Том приликом ухапшени су бивши представници Оксфорда који су папирус продали. У то време је члан тима Рори Кроули (Rory Crowley) открио да папирус садржи материјал из Еванђеља по Томи. Ово откриће изненађујуће и значајно. После разговора са Фишом, одлучено је да се објављивање овог изузетног открића одложи док се папирус не објави.

Није могуће тачно представити форму и изглед грчког текста у преводу али покушаћемо да пренесемо утисак о тексту и о изгледу садржаја фрагмента.

Recto (→)       Verso (↑)

… је умро (?). [Кажем ти:

[Не брините]

ваш [живот,] шта ћете јести,

[или] о телу, шта

[ћете носити.] Јер ја вам кажем:

[осим ако] не постите [од

света,] никада нећете наћи

[Царство] и осим ако ви

… свет,

Ви никада неће …] Отац ... птице, како

… и [ваш (?)] небески

Отац [храни

њих (?).] Ви дакле…[погледајте кринове,]

како расту...

Соломон…

у [својој] слави... [ако] Отац [одева]

трава која се суши

и баци се у пећ,

[он ће оденути (?)] тебе…

Ви [такође (?)] дакле…

 [твој] оца [зна шта (?)] …

вам је потребно. [Уместо тога (?)]

тражите [његово царство (?),]

и [све ове ствари (?)]

биће [вам(?)] дате... 

Прва слова која се могу дешифровати на правоугаоној страни документа могу бити део последње речи главне изреке у  Томином еван. 63:1–3 (уп. Лк 12:16–21) .

Еванђеље по Томи, 63: Исус је рекао: Био је један богат човек који је имао много новца. Рекао је: ’Употребићу свој новац да сејем и жањем и садим и пуним своје складишта плодовима, да ми ништа не недостаје.’ Тако је мислио у свом срцу. И те ноћи је умро. Затим се изрека наставља: Ко има уши нека чује. (Ова изрека је опстала само на коптском.)

Затим следи изрека слична Лк 12:22/Мт 6:25а. Потом изрека која подсећа на Томино еван. 27, а затим речи сличне Лк 12:24/Мт 6:25б–26 (редови 11–14).

Еванђеље по Томи, 27: Исус је рекао: ’Ако не постите свету, нећете наћи царство Божије; ако не држите суботу као суботу, нећете видети Оца.’

Ово је из јединог грчког фрагмента који чува изреку 27 (P.Oxy. 1). Коптска верзија је слична, али јој недостаје Исус је рекао и од Бога. Једна занимљива разлика укључује грчку реч за „птице“. У  5575 се јавља орнеа, док Лука користи коракас, а Мт петеина.

На полеђини текст је сличан Лк 12:27–28.30б–31/Мт 6:28б–30.32б–33 са извесним разликама. Већа разлика је нпр. то што се Мт и Лк завршавају са два подсетника (тј. да незнабошци траже такве ствари, и да небески отац зна да су нам потребне) P.Oxy. 5575—као Јустин Мученик  (1 Апол. 15.15)—помиње само други подсетник.

Документ је значајан јер представља прву познату појаву комбиновања материјала сличног канонским еванђељима (Мт/Лк) са једне стране, и материјала који је сличан само апокрифном Томином еванђељу са друге. Ово P.Oxy. 5575 чини јединственим међу познатим папирусима. Уколико је предложено датирање тачно, P.Oxy. 5575 је један од најстаријих хришћанских манускрипата и истовремено сведок изрека сачуваних у канонским и неканонским еванђељима, односно њиховом комбиновању. Уколико укрстимо рани датум и преплитање изрека из канонских и неканонских еванђеља у једном документу значај постаје јасан. Уредници сугеришу да  P. Oxy. 5575 може бити из збирке изрека (логиа) или можда дискурс. Такође, чини се да дело није зависило од Томиног еванђеља него је служило као извор за Томино еванђеље. Алтернативно, уколико је Томино еванђеље извор ове изреке рани датум документа би захтева велику поновну процену композиције Томиног еванђеља. Прва могућност се чини вероватнијом.

Чини се да откриће пружа увид у ранохришћански поглед на свет пре формирања Новог завета. Као такав, документ, свакако, намеће и друга питања: ко га је написао и зашто? Шта је било његово главно интересовање? Шта нам  фрагмент говори о хришћанству 2.в., а да нам је то било непознато? Нажалост, обим фрагмента је превише мали да би могао да нам понуди поуздане или макар задовољавајуће одговоре на ова питања. Спекулације су могуће, али треба бити свестан да су спекулације, макар док не буду потврђене или оповргнуте неким новим открићем.

За сада се може рећи да иако фрагмент не садржи уводну формулацију Исус му одговори или рече Исус, чини се да је ово део збирке Исусових изрека и, стога, фрагмент потенцијално може да допринесе расветљавању начина на који су рани хришћани бележили Христове речи. Један од истраживача је истакао да ова врста писања и варијације у језику нису неуобичајени у материјалу из 2. в.  и да нас то подсећа  да су предања о Исусу наставила да круже у усменом облику дуго након појаве писаних еванђеља.

Волас додаје да иако ово технички није новозаветни папирус (будући да је синкретистичког карактера јер укључује делове  Мт 6, Лк 12, Томе 27, и можда још један или два), укључује делове из ових књига, и вероватно је једну дискурс, који је у тако раном тренутку је запањујући. 

Овај [фрагмент] је фасцинантан комад и подсећа нас да је стварност у антици често била мало сложенија него што смо то претпостављали, истиче Марк Гудакре (Mark Goodacre) са Универзитета Дјук (Duke University). Иако ће се научници још неко време борити са импликацијама овог артефакта, његово непроцењиво откриће је такође отворило врата за широко распрострањена питања и спекулације о раним хришћанским заједницама и њиховим текстовима.

Чини се да проналазак фрагмента подржава хипотезу да је састављању (канонских) еванђеља преходило постојање збирке Христових изрека. Папирус се дотиче теме животних брига, слично као и канонска еванђеља и Томино еванђеље. Препознатљиве варијације могу одражавати различите перспективе. Фрагмент је, такође, показатељ праксе тематског издвајања и реорганизације материјала из еванђеља, што је карактеристика ранохришћанских пракси читања и писања. Овакав приступ, омогућио је раним хришћанима да синтетишу тематски материјал из различитих извора што представља сведочанство како о флуидности ранохришћанске мисли, тако и о интелектуалном ангажману заједнице. Аутор овог фрагмента је креативно комбиновао различита предања о Христовим изрекама показујући флексибилан приступ формулацији. Џереми Куган и Џејкоб Родригез (Jeremiah Coogan and Jacob Rodriguez) су нпр. у недавном академском чланску устврдили да су неки рани хришћани видели паралелне одломке у еванђељима као еквивалентне и можда заменљиве. У свету без могућности електронске претраге унутра, синтетизовање различитог тематског материјала било је важно. Када је реч о извлачењу и копирању Исусових изрека, читаоци би могли да организују изреке из више извора у истом менталном простору — у овом случају категорију бриге.

За аутора овог фрагмента велики значај имао је проблем животних притисака. Ово није била само хришћанска преокупација. Брига о стварима, сложили су се стари стоици и епикурејци, била је штетна за душу. Размишљајте превише о зарађивању новца, написао је филозоф Филодемус у свом Управљању имовином, и можете издржати трајне психичке повреде. Многи древни философски текстови које цитирају савремени стоици тичу се како се одвојити од светских послова и не остати под утицајем неоспорних стресова постојања. Канонска еванђеља и овај нови фрагмент говоре о притисцима древног постојања. Многи људи су живели са сталним стресом неизвесности о будућности. У свету у коме су многи живели од плате до плате, приходи су зависили од стабилног времена и добре жетве и тражили посао као радници током ван сезоне пољопривреде, живот је био тежак. Чак и за богате, откривају древни медицински писци, било је лако упасти у круг опсесивног гомилања и тражења већег богатства. Било је исцрпљујуће и изазивало анксиозност.

Одређивање тачног датума древних рукописа може бити изазовно, јер им недостају контекстуални трагови. Научници су користили науку о палеографији да упореде рукопис фрагмента са рукописом других датираних докумената. У овом случају, истиче рекао Фиш, нови папирус је упоређен са два датирана документа и са другим неканонским рукописом (P. Oxy. 4009). Други неканонски хришћански рукопис, који је уредио други тим, укључујући познатог папиролога Питера Парсонса (Peter Parsons). Оквирно је датиран у 2.в. Ниједна метода датирања није без одређеног степена несигурности, али стручњаци укључени у истраживање тврде да је датирање овог фрагмента онолико безбедно колико палеографија дозвољава. 

Облик писма спада у Тарнерову прилично широку неформалну кружну класификацију и само приближно билинеарно, што значи да слова не остају увек између горњих и доњих појмовних линија. Уредници примећују да слова показују благи нагиб улево (\) и да имају неколико курзивних елемената. Они нуде четири сигурно датирана рукописа за која сматрају да имају сличан сценарио. Сви делови имају датуме у другој половини 2.в.:

CPG II. 1 App. 1        178 CE

P.CtYBR inv. 685      157-160 CE or 180-188 CE

P.Oxy. 36.2761           161-169 CE

C. Pap. Gr. II.1 63      185 CE

Уредници такође примећују веома блиску сличност са другом збирком Исусових изрека,  P.Oxy. 60.4009, чак сугеришући могућност да је исти преписивач заслужан за оба рукописа, премда је приређивач P.Oxy. 60.4009 понудио је другачији скуп датираних узорака датирао фрагмент. Ови узорци су групирани у првој половини 2.в.:

Schubart, Pal. Abb. 81            81 CE

Norsa, Scritt. Doc. XVc         133-136 CE

Schubart, PGB 22b     135 CE (?)

Schubart, PGB 24       148 CE

Ако се сложимо са основном претпоставком палеографског датирања (сличан визуелни изглед писама = слични датуми производње), онда процена ових тврдњи значи да се помно погледају предложени упоредни докази и да се види колико су узорци заправо слични. Да би се олакшао тај процес прикупљају се фотографије релевантних датированих рукописа.

Научници и стручњаци за хришћанску историју наставиће да истражују и процењују значај овог новооткривеног фрагмента. Без обзира на то, сваки хришћански рукопис из 2.в. сматра се непроцењивим јер баца светло на рани развој хришћанске мисли и Светог писма попуњавајући историјску празнину у разумевању година формирања религије. Написана пре формирања Новог завета и признања збирке хришћанских светих списа, ова фрагментарна страница можда нуди редак увид у умове раних хришћана. Када се објави хришћанско дело, написано у року од једног века од завршетка Новог завета — документ који је најстарији текст из Беседе на гори, као и најстарији текст који садржи материјал из Еванђеља по Томи, а ови извори су очигледно уткани у један дискурс — значај овог јединственог артефакта тешко се може преценити, истакао др Даниел Б. Валаце (Daniel B. Wallace) оснивач и извршни директор Центра за студије новозаветних манускрипата (The Center for the Study of New Testament Manuscripts, CSNTM) који је пре више од једне деценије, заједно са осам дипломираних студената провео безброј сати дешифрујући фрагмент, одређујући његов(е) извор(е) и нудећи прелиминарно датирање. У поступку су учествовали и Џефри Фиш са Универзитета Бејлор (Baylor University) и Мајкл Холмс са  Бетел Универзитета, Музеј Библије (Bethel University, Museum of the Bible), заједно са папирологом и палеографом Беном Хенријем.

Ово је сада најстарији сачувани фрагмент из Еванђеља по Томи. Први папирус који је објављен био је такође фрагмент Томиног еванђеља (P.Oxy. 1), а касније објављена су још два грчка фрагмента  Томе (P.Oxy. 654, 655). Затим, 1940-их, откривени су кодекси Наг Хамадија из 4. в., који укључују Еванђеље по Томи на коптском. Објављен је још један Томин фрагмент, тако да их сада има шест, али је P.Oxy. 5575 једини који је синкретистички. Поједини аутори сугеришу да је овај проналазак значајан за потврђивање аутентичности новозаветних докумената.

Центар за проучавање рукописа Новог завета је непрофитна организација у Плану у Тексасу, посвећена очувању древних рукописа Новог завета. Дигитализацијом древних рукописа у сврхе очувања, умножавања и истраживања, CSNTM стоји на челу библијског, модерног превода и водећа је организација у дигитализацији грчког Новог завета.