У ХАТУШИ ОТКРИВЕН НОВИ ИНДОЕВРОПСКИ ЈЕЗИК

У септембру 2023. год. дошло се до значајног откртића приликом ископавања остатака Хатуше, древне престонице негда моћног Хетитског царства. Откривена је клинописна плочица напозната на до тада непознатом индоевропском језику.Према таблици, језик потиче из земље Калашма, која се налазила на северозападној ивици Хетитског царства (област савре. Болуас или Гередеа). Овај нови језик придружује се хетитском, лувијском и палаичком као једном од најстаријих забележених индоевропских језика, од којих сви потичу из Анадолије.

 

Древно налазиште Хатуша (савр. Богазкеј у северно-централној Турској) је ризница археолошких налаза. Ова локацијадуже од једног века пружа различите проналаске међу којима је и више од 30.000 таблица. Написане углавном клинастим писмом, ове плоче бележе историју, друштво, економију и верска предања Хетита и њихових суседа. Већина плоча датира из касног Бронзаног доба (око 1550–1200, пре Хр.), када су цареви Хатуше контролисали огромну територију која се протезала од Егеја до Еуфрата.

Плоча са новооткривеним језиком бележи верски ритуал земље Калашма. Хетити су били јединствено заинтересовани за чување ритуала на страним језицима, објаснио је Данијел Швемер (Daniel Schwemer) са Универзитета Јулиус-Макимилианс-Вурзбург (Julius-Maximilians-Universität Würzburg), стручњак за древне анадолске текстове. Он додаје: Такви ритуални текстови, које су написали писари хетитског цара, одражавају различите анадолске, сиријске и месопотамске традиције и језичке средине. Ови ритуали пружају драгоцене увиде у мало познате лингвистичке пределе Анадолије из касног Бронзаног доба, где се није говорило само хетитским језиком.

Стручњаци још увек раде на дешифровању новог језика, али знају већ доста тога на основу његове употребе клинастог писма.То им омогућава да га упореде са другим језицима Бронзаног доба. Према ономе што су утврдили, језик је уско повезан са лувијским, једним од најчешћих језика Хетитског царства.

Хетитски је био званични језик Хетитског царства и најстарији је забележени индоевропски језик. То је био најраспрострањенији језик пронађен у Хатуши, иако су откривени и многи други, укључујући друге анатолске индоевропске језике, као што су лувијски и палајски, као и многе неиндоевропске језике.

Богазкеј, некадашња Хатуша, 1986.год. је увршћен на УНЕСКО-листу светске баштине захваљујућиимпресивној градској архитектури, задивљујућим уметнинама које су добро очуване иако су старе миленијумима. Хетити су древни индоевропски народ који се населио у Анадолију где је успоставио своје царство на рушевинама раније  хуријанске културе коју је инкорпорирао у сопствено наслеђе. Ово је било једно од најмоћнијих царстава које је на врхунцу своје моћи управљало територијама од Егеја до Месопотамије. Управо њихови контакти са Егејом и другим јелинским областима подарили су нам једну од најпознатијих приповести, легенду о Тројанским ратовима будући да истраживања указују да је Троја била један од град-краљевстава Хетитског царства. Хетити су били познати по ратној вештини, нарочито употреби борбених двоколица, а називани су у господарима коња због своје вештине кроћења и јахања. Били су веома педантни у вођењу евиденције и документовању својих битака, уговора, закона, веровања. Углавном су користили хијероглифско и клинасто писмо.Oд 1980-их, археолози су открилискоро 30.000 клинастих глинених плоча на локалитету древне Хатуше. Већина текстова била је написана на хетитском језику, али су недавна истраживања открила да су неке од плочица написане на до сада непознатом језику који тек треба да буде дешифрован, али који је очигледно био сличан лувијском језику као једном од најзначајнијих језика Хетитског царства. 

Каласмајски текст је још увек у великој мери неразумљив, рекла је професорка Елизаабет Риекен (Professor Elisabeth Rieken) са Филипс-Универзитета  Марбурга (Philipps-Universität Marburg) додајући: Припада породици анатолских индоевропских језика. Упркос својој географској близини области у којој се говорило палајски, чини се да текст дели више карактеристика са лувијским.„Колико је језик каласме блиско повезан са другим лувијским дијалектима Анадолије из касног бронзаног доба биће предмет даљег истраживања.

Иако необичан, новопронађени језик је јасно повезан са индоевропским језицима који се данас говоре у већем делу Европе, каи и на Иранској висоравни и северном индијском потконтиненту. У широком географском опсегу ова језичка породица укључује све од хинду и персијског језика, до руског и енглеског (изузев баскијског).

 

Хетитско царство је трајало од 1650-1200. год. У том периоду је стајало раме уз ране са месопотамским империјама на истоку и Египатским царством на југу. Хетити су развили технологију обраде гвожђа, помажући да се започне гвоздено доба у региону. Ипак, последње деценије су показивале знаке урушавања, како због све снажнијих спољних непријатеља, тако и због унутрашњих борби различитих фракција које су подржавале супротстављене племиће у борби за престо (https://bkcentar.rs/sr/blog/hetitsko-kraljevstvo).

Коначно, народи са мора су неповратно срушили ову империју чија су поједина краљевства наставила да постоје као независне државе које су се постепено утапале у друга регионална царства. Током овог времена, Хетитска империја се борила са Египћанима за друштвено-политичку доминацију на Блиском истоку, борбом која је кулминирала највећом битком тог доба код Кадеша у Сирији почетком 13. в. пре Хр.

Хетити су нестали са историјске сцене готово до тога да су сматрани народом који није ни постојао, а који спомињу само библијски писци. Новија открића сугеришу да није тако. Штавише, откривају да библијси Хетити су вероватно нео-хетити, односно последњи остаци некада моћне империје (https://bkcentar.rs/sr/blog/ko-su-bili-drevni-hetiti-da-li-biblija-i-arheologija-daju-razlicite-odgovore). Изузетак су можда само Хетити који се спомињу у Постању као део хананске популације са којом је праотац Авраам у трговачким односима. Чини се да је у питању била хетитска колоније на подручју Ханана, и то колонија чији су чланови можда најраније увели робно-новчану размену у трговину уз употребу тзв. прото-сребењака (https://bkcentar.rs/sr/blog/protosrebrenjaci-pronadjenina-lokacijama-izraila-antidatiraju-upotrebu-novca-u-regionu-nova-otkrica-i-analize-kontekstualizuju-dugo-osporavanu-biblijsku-pripovest).