МОТИВ ОДЕЋЕ У ЈОСИФ-НАРАТИВУ - одећа као средство истицања положаја, други део

Постоје два разлога братске нетрпељивости: Јосифови снови, који су израз његовог егоцентричности, и његова туника, која је знак Јосифовог повлашћеног статуса. Јосифова браћа га мрзе и то погоршава туника коју му купује Јаков показујући нарочиту љубав према млађем сину. Поклон делује као симбол Јаковљевог фаворизовања. Ова посебна љубав нарушава и угрожава структуру Јаковљеве породице. Поклон тунике ствара комплекс инфериорности браће и сугерише да Јосиф заиста постаје господар.

Двоструки подстицај за братску мржњу често се сматрао индикацијом за дијахронијско разликовање. Чини се ипак, да су у питању две перспективе. Одломак о очинској склоности помера се из очеве перспективе у перспективу браће. Племићка одећа истиче перспективу оца. Јосиф је приказан као пасиван прималац очинског фаворизовања. У перспективи браће, Јосиф истичући своје снове постаје активни агенс, повећава мржњу и подстиче гнев браће.Видевши га издалека браћа о Јосифу говоре са презиром, а када он стигне, одмах нападају два симболична израза његове доминације: одузимају му племићку хаљину и исмевају његове снове. Бацају га у јаму, а степен њихове мржње огледа се у томе што обедују крај јаме у коју су бацили Јосифа. Мржња је била изазвана Јосифовим повлашћеним положајем. Избором или преферирањем једне ствари, неко нужно одбацује све друге ствари. То је или-или ситуација, која подсећа на благослов који је Јаков украо од Исава (и прву Исавову реакцију). Један може бити изабран, само један може бити благословен.

 
Јаковљево фаворизовање, које симболизује туника, ставља Јосифову браћу у стање неизабраних или барем другоразредних. Зато је први чин браће скидање тунике (37:23) као негација или преокрет церемоније инвеституре коју је извео Јаков, Браћа поништавају значење Јаковљевог чина. Јосифова туника га приближава оцу, али одваја од браће и коначно потпуно удаљује од породице. Јаковљев дар нарочите хаљине издваја Јосифа (Пост 37:3). Симболика дара игра важну улогу у преосталим сусретима браће. Прво чега браћа лишавају Јосифа је управо симболична одећа која постаје симбол мржње браће.

 

У три поглавља (Пост 37, 38 и 39), одећа игра кључну улогу у развоју заплета као маркер статуса и ауторитета помоћу којег се открива или скрива идентитет. Читање Пост 37-39 сугерише да је, што се мотива одеће тиче, епизода Јуда/Тамара (без обзира на књижевну историју) беспрекорно укључена у наратив и да му даје велики допринос. Она представља значајну компоненту и обликује читаочеву перцепцију догађаја везаних за одећу у овим поглављима и касније.

На почетку приповести, Јосиф добија племићку одећу као симбол очеве наклоности  и најаве будућег статуса. Јосиф је на почетку приче причљиви и адолесцентни нарцис, вероватно обликован Јаковљевим посебним односом истакнутим управо даровањем тунике (37:3). Она функционише као етикета, знамење његове различитости од других. Јаков јавним показивањем наклоности према Јосифу и његовим етикетирањем као будућег лидера жели да легитимизује окретање примагентуре. Он легитимизује поступак којим је и сам постао први. Намера му је да избегне невоље које су биле последица његове борбе за првенство. Резултат је био супротан. Не знамо да ли је Јаковљев чин подстакао Јосифове младалачке снове или су снови схваћени као потврда очевог избора. Ипак, јасно је да је чин скидања тунике за браћу био симболичан начин да Јосифа лише статуса који му је намењен. Комад древне високе моде служи као видљив подсетник на породичну динамику, симбол очеве преференције и фаворизовања и један од главних од главних узрока породичне свађе. Као што је Јаков етикетирао Јосифа туником, тако Јуда етикетира Тамару удовичком одећом (38:8.14) која је сугерише њено уклањање из породице.

Јосифов успон у дому Потифара се изнова показује одећом, вероватно богатијом него што је одећа обичног роба. Управо је ње лишен пре него је изнова бачен у јаму тј. тамницу. Одећа је била знак Јосифовог положаја, његових талената, изузетних вештина и интелигенције, позиције другог човека домаћинства. Јосиф је скида са себе, он се одриче етикете коју му је дао Потифар (39:12). Тиме се симболично одриче статуса. Он преузима ризик и одлучује да уклони етикету заједно са њеним предностима, како би остао аутономан. Овај чин скидања себе са власти и друштвеног положаја додатно је ојачан чињеницом, да се говори одоњем вешу (בגד). Јосиф побегао (готово) наг (39:12). Од звезде је доспео до наготе и стида.Реч која се користи за део одеће који је остао у рукама Потифарове жене уобичајено означава хаљину коју носе преко тунике, али се претпоставља да Јосиф не би носио горњу одећу у кући. То значи да је Потифарова жена зграбила Јосифову тунику и он је побегао разодевен или макар са мање одеће него што је он имао када је ушао и што се сматрало прикладним. У оба случаја, Јосиф је невин када му се скине одећа.Тиме се ствара веза између Јосифове невиности и нагости. Слична асоцијација се налази у Еден-наративу. У целом Јосифов- наративу одећа је важан мотив, а тематска употреба одеће одражава функцију одеће у Еден-наративу. У Пост 2-3, интеракција између људске нагости и њиховог покривања означава промену која се дешава међу њима и наглашава њихову кривицу.

На неки начин, понавља се сцена са краја Пост 37, али постоје и евидентне разлике. Племићку хаљину добијену од оца није заслужио трудом; положај у дому господара заслужио је талентима, радом и божанским благословом. Губитак племићке хаљине је, делимично, био његова кривица, а губитак одеће у Потифаровој кући био је последица његове праведности и оданости. Јосиф се  променио набоље, али исход је, за сада, исти: интензивна мржња, окрутна неправда, понижење и затварање у јаму.

Сваком Јосифовом паду претходи скидање одеће, а његово уздизање се најављује или потврђује одевањем. Приликом напуштања затвора Јосифа (највероватније на његов захтев) перу, брију и облаче у нову одећу, вероватно са елементима карактеристичним за аристократију очекиваним приликом ступања пред цара. Употребљен је интензивни глаголски облик који сугерише журност. Одећа опет служи као знак уздизања и то се наставља описом његовог преодевања приликом ступања на место великог везира. Сада фараон облачи Јосифа у фино платно, даје му прстен са печатом и златни ланац. Физички трансформисан, Јосиф је обријао своју браду (Пост 41:14) постајући мање Јеврејин, а више Египћанин. Његова коначна физичка трансформација, коју симболизује богата одећа, директно је супротстављена ранијем губитку племићке хаљине (Пост 41:42). Јосиф се поново потпуно преобразио. Прва трансформација била је трансформација уображеног тинејџера сломљеног у јами, а друга уздизање из јаме на дворску функцију. Кроз поступке других (Потифарова жена, тамничар, фараон), рођен је Јосиф, египатски државник. Пост 41 описује давање огрлице и одеће од финог платна Јосифу подсећа на египатски ритуал злато части, доделу награда египатском високом достојанственику.

Овај почасни чин је посведочен почев од 6.династије у гробници Сабнија званичника Елефантине. Обред је постао учесталији током периода Новог царства. Церемонија укључивала је и доделу дугачке златне огрлице и две дупле наруквице за надлактице, као и наруквице које се носе на оба зглоба.Церемонија није била ограничена на одређени друштвени слој, а добијање злата части се сматрало најпрестижнијом наградом. По уручивању награде, Јосиф је парадно вожен фараоновом кочијом кроз град. Поворка кочија, којима слављена особа пролази градом,неколико пута је посведочена у сценама доделе злата части.У светлу ових информација, чини се да Пост 41:40–43 описује чисто египатску церемонију, којом се славило стицање привилегованог статуса.

Ипак, свака од ових етикета, функционише и као нека врста маске. Јединствена туника га чини татиним сином, Потифарова одећа га је дефинисала као човека успеха, одећа пре изласка на дворску сцена као мудрог и проницљивог. Коначно, сва одећа коју му дарује фараон га потпуно египтизира, до мере да је непрепознатљив у сусрету са браћом.Јосифов раскид са прошлошћу је праћен усвајањем египатског идентитета. Фараон облачи Јосифа платненом одећом, даје му златну огрлицу и ставља печатни прстен на Јосифов прст (Пост 41:42). Јосиф сада носи одећу египатског званичника. Промена у одећи означава промену у Јосифовом идентитету, темељну до непрепознатљивости (Пост 42:8). Јосиф престаје да носи одећу која га је означавала као роба и затвореника, али се не враћа одећи која га је некада идентификовала као Јаковљевог омиљеног сина (Пост 37:3). То што се обријао наглашаваа његову трансформацију у Египћанина (Пост 41:14).

Египатска иконографија указује да је основна карактеристика распознавања Египћана и неегипћана било присуствио или одсуство браде. Обријана лица била су изразито египатска карактеристика, што сугерише да је бријање допринело Јосифовом египатском идентитету. Пре него што је Јосиф први пут срео фараона, обријао се (ויגלח) и променио своју одећу (ויחלף, Пост 41:14). Употребљени глаголски облици сугеришу да је ово учињено на Јосифову иницијативу вероватно са циљем пуне интеграције у египатско друштво. Одећом, језиком, манирима, Јосиф живи као Египћанин (уп. Пост. 42, 23). То појачава и брак са кћери египатског свештеника (Пост 41:45). Он добија и ново име, Зафенат-Панеја (Пост 41:45). Јосифово прихватање египатског имена потврђује трансформацију, имплицитно потискујући израилски идентитет. Јосиф потпуно прихвата новооткривени египатски идентитет. То потврђује и именовањем деце којим симболично себе искључује из Јаковљеве породице. Међутим, коначно када се открије браћи он им дарује одећу и позива у Египат (Пост 45:22), преокрећући слику са почетка приповести када је његовој продаји у Египат претходило скидање одеће. У том чину он даје браћи оно што су она њему одузела (Пост 38:23).

Мотив одеће, стога, у приповести о Јосифу је један од најзначајнијих. Он означава промене у статусу и служи као средство обмане и тиме се надовезује не само на Јаков-наратив, већ резонира мотивима из Еден-приповести. Ова резонанца постаје снажнија уколико се пажња обрати и на подмотив нагости који повезује прву и последњу приповест Постања.Изјаве о ставу људи према њиховој нагости у Пост 2:25 и 3:7 означавају централну сцену у којој се појављује непослушност. Промена означава ефекат који је имао забрањени плод. Промена статуса води од голе, детиње, невине несвесности до знања, непослушности и стида. Одећа манифестује промену која се догодила у њима. Ово се наставља у Пост 3:8, када се људи крију од Бога и покушавају да сакрију нагост (Пост 3:10-11). Одевање је средство обмане и прикривања, неуспешан покушај да се прикрије учињено зло, доказ кривице.Нагост је повезана са невиношћу, није она оно што човека чини крив. Слично је и у приповести о Јосифу. Одећа помаже да се скрене пажња на важне промене које се дешавају за главне ликове.

У Еден-наративу она открива последице стицање знања о добру и злу, као и новог односа у свету (и међусобно). У причи о Јосифу, одећа се појављује где год да Јосифов статус расте или пада. У Едену осећају потребу да се покрију јер је њихова перцепција промењена збрањеним плодом. Прича о Јосифу и Еден-наратив откривају сличну употребу одеће којом се истичу промене у статусу или околностима и прикрива злочин и недело. Наративи су повезани мотивом нагости. Нагост у Пост 2:25 показује невиност људи. Јосиф никада није директно описан као наг, али постоје две тачке у којима се нагост подразумева. Јосифова браћа скидају  његову посебну одећу са њега када га баце у јаму (Пост 37:23). Други пут је наг када оставља одећу у рукама Потифарове супруге чувајући  чедност. Наративне аналогије појачане су тематском улогом одеће и имплициране нагости у причи о Јосифу.То резонује са мотивом одеће и нагости у наративу Еден-наративу.

 

Литература:

Alan t. Levenson, Joseph: Portraits Through the Ages, Jewish Publication Society, 2016.

Arnold Hensman, A Narrative Analysis of Genesis Chapter 37 as Introduction to The JosephNovella, Thesis Technological University Dublin - Blanchardstown Campus Submitted to The Pontifical University, Saint Patrick’s College Maynooth, December 2021.

Barbara Green, God’s Holy Spirit: A Backstory from the JosephNarrative (Genesis 37-50), Acta Theologica 2013 Suppl 17.

Baruch J. Schwartz, How the Compiler of the Pentateuch Worked: the Composition of Genesis 37 y The Book of Genesis, Composition, Reception, and InterpretationBrill, Leiden • Boston, 2012.

Bernd U. Schipper, Joseph in EgyptA Critical Evaluation of the Classical Parallels and a New Interpretation y The Joseph Story between Egypt and Israel (Archaeology and Bible), Tübingen, 2021.

Brian O. Sigmon, Between Eden and Egypt: Echoes of the Garden Narrative in the Story of Joseph and His Brothers, A Dissertation Submitted to the Faculty of the Graduate School, Marquette University, in Partial Fulfillment of the Requirements for the Degree of Doctor of Philosophy, 2009.

Camille Guerin, The Joseph Story from an Egyptological Perspective y The Joseph Story between Egypt and Israel Mohr, Siebeck Tübingen, Germany, 2021.

Dylan Ellison, The Characterisation of Judah in Joseph Narrative: Genesis 37:1-47:27, A dissertation submitted in partial fulfillment of the requirements for the degree of Master of Theology (Biblical Studies), School of Religion, Philosophy and Classics Faculty of Humanities Supervisor: Prof. Gerald West 2012.

Emily Wilson, The Story of Joseph and Potiphar’s Wife: Thomas Mann’s Joseph and His Brothers and his Early Jewish and Christian Sources, A thesis presented for the B.A. degreeWith Honors in The Department of English and the Independent Concentration Program University of Michigan Spring 2009.

Esaies de-s Ia Lawman Mourna, Responsibility in the Joseph Narrative (Gen 37-50), Submitted in fulfillment of the requirements for the degree of Master of Theology in the subject Old Testament at the University of Soth Africa, Suoervisor: Prof, I J J Spangenberg, November, 2008.

Eunjung Kim, A Parallel Structure between the Jacob Narrative (Gen 25:19-37:1) and the Joseph Narrative (Gen 37:2-50:26): The Purpose of God’s Election of the Patriarch, A Thesis submitted to the Faculty of Theology of the University of St. Michael’s College and the Biblical Department of the Toronto School of Theology in partial fulfillment of the requirements for the degree ofDoctor of Philosophy in Theologyawarded by the University of St. Michael’s College, 2013.

Konrad Schmid,SapientialAnthropology in the Joseph Story у The Joseph Story between Egypt and Israel, Tübingen, Mohr Siebeck, 2021.

Samuel Arnet, Aspects of Jewish Identity in the Joseph Story у The Joseph Story between Egypt and Israel, Tübingen, Mohr Siebeck, 2021.

Samuel Cyrus Emadi, Covenant, Typology, and the Story of Joseph: A Literary-Canonical Examination of Genesis 37-50, A Dissertation Presented to the Faculty of The Southern Baptist Theological Seminary, 2016.

Samuel Emadi, Covenant, Typology, and the Story of Joseph, Tyndale Bulletin 69.1 (2018)

Uriel Simon, Joseph and his Brothers: A Story of Change, Perspectives on Jewish education, Lookstein Center, 2002.

Wojciech Sebastian Werhun, Autonomy and authenticity: Joseph'spersonal journey towards freedom andtruth, Boston College Electronic Thesis or Dissertation, 2019.

Yiu-Wing Fung, Portrayal of Joseph in Genesis: the Problematic Nature of his Claims to Knowing God' Intentions, Department of Biblical Studies University of Sheffield, April 1999.