ТРИ НАЈЗНАЧАЈНИЈА ОТКРИЋА АРХЕОЛОГИЈЕ БИБЛИЈСКОГ СВЕТА – новембар 2024

28 May 2025

Док открића са подручја Ханана, односно са Тел Шимрона и околине Бет-Шемеша могу да послуже у разоткривању заборављених култних пракси и веровања предизраилских становника Ханана, а посредно можда и Израилаца који су се населили у овим областима, истраживање везе прасторијских симбола коришћених на древнооријенталним цилиндричним печатима са прото-клинастим писмом и египатским хијероглифима открива загонетне, каткад и невероватне путеве језика и писања, све до библијских наратива.

3. НОВА ОТКРИЋА НА ТЕЛ ШИМРОН ЛОКАЦИЈИ – корак ближе разумевању хананског а можда и израилског култа?

У августу 2023. год. на територији северног Израела пронађен је огроман споменик стар 3.800 година који је запањио археологе који су истраживали локацију Тел Шимрона монументална конструкција која је подигла висину локације за пуних 5м. Ова, руком изграђена, платформа била је величине олимпијског базена (око 1.200м2). Kонструкција од опкека између којих је усут шљунак допринела је додатно узвишењу које се иначе око 70м уздиже над околном долином Језреел. Платформа је изграђена уз употребу за то време најнапредније архитектонске технологије тог времена.

Тел Шимрон није темељно ископан пре 2017. год. и у почетку се веровало да је у питању типичан тел тј. хумка настала грађењем на претходно срушеним насељима, током и више миленијума. Међутим, археолози, које је предводио Даниел Мастер (Prof. Daniel Master), професор археологије на колеџу Вхеатон (Wheaton College) заједно са Мариом А. С. Мартином (Prof. Mario A. S. Martin) испред Универзитета у Тел Авиву (Tel Aviv University) су открили да је првих 5м грађевина коју је направио човек. Структура је била потпуно нетакнута и препозната је као темељ зграде или надградња изграђена на врху узвишења.

Комплекс се састоји од више од 9.000 опека наслаганих тако да створе кула и куполасти пролаз доле, ка граду. Ту су биле степенице, веома добро очуване, Минимални трагови хабања воде ка закључку да проналз није често коришћен. Пролаз дугачак два метра изграђен је на начин корбелед, архитектонска техника где се слојевите цигле прогресивно померају ка унутра како би се створио кров који се постепено сужава. Сама кула, са својом обимном употребом сложене цигле, представља пример масивних утврђења и елитних зграда типичних за велике градове бронзаног доба, што се види у структурама откривеним у елитним областима из овог периода у месопотамским градовима као што су Мари и Ур.

Ово је најранији документовани пример корбелиране архитектуре у Израелу, иако је техника била нашироко коришћена у Месопотамији током истог временског периода, пре око 3.800 година. У Тел Шимрону, градитељи су чак додали уметнички штих: слој беле креде између цигли. У сарадњи са научницима са Вајцмановог института, археолози су утврдили да је бели слој ту био искључиво из естетских разлога и да није служио као малтер. Сврха читаве кострукције је упитна. Тешко да је имала одбрамбену улогу. Неки теоретизирају да би споменик могао имати верски значај. На улазу у главни пролаз, археолози су открили посуду са седам изливника која је лежала у крхотинама пепела. Сматра се да је један од најстаријих ратних споменика на свету, због систематског постављања мртвих на хумку.

Политички и религијски одговори на архитектонска питања?

Занимљиво је да изгледа да седименти који су испунили ходник и лучни пролаз у Шимрону датирају из истог периода 1800-1750. год. пре Хр, као и сама структура, што указује да су зграда и пролаз намерно запечаћени недуго након што су први пут изграђени. Ово је, наравно, помогло у очувању зграде и ретког лука у њој, али такође продубљује мистерију зашто је конструкција уопште постављена. Зашто су се Хананци из Шимрона потрудили да изграде масивну структуру од 9.000 опека, ходник и прелеп лук који га подржава – а затим да целу ствар напуне земљом?

Новија истраживања из новембра 2024. год. открила су међутим, да је структура изграђена на хумци читав метар виша него што је раније претпостављано. Ово је додатно подстакло питања о сврси и циљу изградње тако масивног пројекта. Док је глацис који окружује већи део локалитета прекривен црним базалтом, мегаструктура је прекривена белом кредом, која има ефекат да се већ импозантна карактеристика истиче у пејзажу, чак и са велике удаљености. Вођен том примедбом Д. Мастер примећује:

Имамо посла са нечим што је веома намерна, монументална ствар која је дизајнирана да се види са велике удаљености. Још увек покушавамо да схватимо политичке импликације и зашто је првобитно изграђен.

Поред потенцијалног политичког или симболичког значаја споменика, чини се да је био и место значајних култних активности. Приликом ископавања грађевине, археолози су наишли на велику просторију која је служила као фависа, складиште за култне и заветне предмете који су изашли из употребе. Фависа од преко 68м2 првобитно је била непокривена, са дебелим зидовима од опека и два степеништа, једно које води у собу, а друго у мегаструктуру. Недуго након што је изграђена, врата и степеништа су блокирани, чиме је фависа постала јама на отвореном. Отприлике у то време, јама је постала место за одлагање истрошених култних предмета.

Археолози су ископавањем фависе у Тел Шимрону открили 40.000 животињских костију, првенствено од говеда, оваца и коза. Кости су показивале знаке спаљивања на изузетно високим температурама, што сугерише да су коришћене за жртвене ритуале. Пронађено је и око 57.000 фрагмената грнчарије, укључујући ретке минијатурне врчеве и зделе. Многи од фрагмената потичу из посуда које су се обично користиле у храмовима уместо у домаћим контекстима.

Бик као синкретистичко божанство

- веза Ханана и Медитерана

Откривене су и две бронзане фигурице бика — које вероватно представљају главно хананско божанство Ел или бога олује Ваала. Спаљене животињске кости, драгоцена увезена керамика и две статуете бика које представљају хананска божанства само су најспектакуларнији налази који су се појавили из огромне депоније верских артефаката смештених на врху недавно откривеног споменика. С обзиром на присуство увезене грнчарије, не би требало занемарити и међукултурно значање бика као сакралне животиње карактеристичне не само за Ханан, већ и за критско минојску цивилизацију. Доминатна симболика бика у критско-минојском контексту повезана са минотауром као хтонским и деструктивним аспектом. Ипак, не сме се заборавити да сам Зевс у облику белог бика заводи и отима феничанску (хананску) принцезу Европу и доводи је на Крит где добијају краља Миноса, легендарног зачетника Минојског краљевства и цивилизације.

Мит указује на интезивне односе Крита и Микене са једне стране и Феникије и Ханана са друге и можда представља и сликовити пример историјских догађаја (https://bkcentar.rs/sr/blog/arheolozi-na-kritu-pronasli-glavu-zrtvovanog-bika-otkrice-koje-povezuje-mit-i-kultnu-praksu-minojsko-kritske-civilizacije-sa-verovanjima-i-istorijom-biblijskog-orijenta).

На први поглед чини да библијски писци категорички одбијају примену бик-симболике на Јахвеа (Изл 32; 1Цар 25-33; 2Дн 11:15 уп. Дап 7:41). Ипак, пажљивије читање библијског текста открива да је ова симболика оставила дубок траг у библијској књижевности. Да ли је то био рог божанства које је временом и богоуправљаним процесом монотеизације изгубило зооморфно обличје како је постојало у другим религијама Оријента и Средоземља, а можда и у неким периодима историје библијског Израила?[1]

Једино што, за сада, са поуздањем можео да кажемо је да је Тел Шимрон подарио једну од најбогатијих колекција артефаката средњег бронзаног доба пронађених на Леванту. Међу посудама биле су ретке минијатуризоване верзије бокала и здела. Постојао је и елегантно украшен увезени бокал са Крита, тек трећи познати комад минојске грнчарије пронађен у Израелу. Ово је изузетно ретко, а тако удаљена веза показује моћ трговачких путева који су пролазили кроз Тел Шимрон у том периоду, када је био велики урбани центар са моћи да створи такав споменик, каже Мастер који открива и да је веома мали број грнчарских посуда могао бити у потпуности рестауриран, што сугерише да је керамика поломљена на другом месту и да је само неки од уломака бачен у јаму. Зашто је то учињено је још једно отворено питање, али се поклапа са налазима на сличној фависи из тог периода која је откопана у Ебли, моћном граду-држави из бронзаног доба у Сирији, каже он.

Недостатак слојевитости фависе показује да није коришћен дужи период и да су скоро сви налази резултат неколико догађаја који су се одиграли у кратком временском периоду или су чак били део једне церемоније. Што се тиче религије, ми немамо ништа слично овоме; постоје елементи које налазимо негде другде, али ово је у размерама које немамо нигде другде у овом региону, рекао је Мастер.

Могућа вишефункционалност Тел Шимрон споменика?

У времену са почетка 4, миленијума пре Хр. Тел Шимрон град простирао се на преко 19,5hа и био је важна станица за робу и људе који су путовали на север према Анадолији или Кавказу, или на југ до луке Ако. Град је био међународно познат и помиње се у египатским списима из овог периода. Могуће је да је ова структура имала за циљ да истакне богатво, значај и способност господара града и његових становника. Чини се да је период прве четвртине 2. миленијума био зенит овог града.

Могуће је да је споменик у Тел Шимрону имао и погребну функцију, али ћемо са сигурношћу знати само да ли будућа ископавања открију ту трагове сахрањивања. Такође је могуће, с обзиром на његову видљивост, да је споменик имао политичку функцију, да је служио као гранична ознака или знак власништва и моћи над регионом. Све што за сада знамо је да су простори унутар структуре коришћени веома ограничено време, али је његов визуелни утицај одјекнуо кроз време. Истраживачи су једва загребали површину онога што нам фависа и већи споменик који је садржавао могу рећи о урбаном развоју и верским праксама старих Ханаанаца у овом периоду. Истраживања се настављају. Тим за ископавање Тел Шимрона укључује водеће стручњаке у свим облицима археолошких истраживања из Израела, САД и Европе. Пројекат се одвија под лиценцом Израелске управе за старине (IAA) и Израилске управе за националне паркове (INPA). Циљ ископавања је разумевање античког света, укључујући свет Библије, кроз ригорозно археолошко истраживање, како би се обезбедили ресурси за проучавање левантинске историје и културе у последњих пет хиљада година. др. Дрор Бен Јосеф, археолог INPA истиче:

Национални парк Тел Шимрон је временска капсула која бележи 5.000 година задивљујуће историје у срцу долине Језреел, познатог као један од најзначајнијих тел у Израелу.INPA подржава и помаже експедицији која је у току у њиховим археолошким ископавањима на локалитету. Остаје блиско ангажована на налазима истраживања, који из године у годину доносе изненађења, и заинтересована је за очување Тел Шимрона као места отвореног за јавност, са својим вредностима наслеђа, природе и пејзажа.

2. БЕТ-ШЕМЕШ – нова открића на древној локацији откривају култне праксе предизраилских житеља Ханана, али и њихове библијске рефлексије

Насеље старо 5.000 година недавно је откривено у близини Бет Шемеша на локалитету Хурват Хусхам у оквиру пројекта ископавања који се припремао за нову индустријску зону, известила је Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA) крајем октобра 2024.год.

Локација је откривена током ширења на западну индустријску зону Бет Шемеша као део нове иницијативе Shamir Engineering Group и Bet Shemesh Economic Development Company. Откривено насеље и обухваћени остаци неких од првих јавних зграда у Јудеји пружили су истраживачима IAA визуелизацију процеса урбанизације који је прошао током тог периода.

Руководиоци ископавања у Хурват Хусхам-у изјавили су да је откриће изузетно не само због своје величине већ и зато што нам открива неке од првих карактеристика преласка са сеоског живота на урбани живот.

Локација Тел Јармут, изграђена генерацијама након Хурват Хусхама, показала је велике разлике у архитектонском дизајну града, објаснила је IAA. Као и Тел Јармут, касније цивилизације приказују велике градове окружене зидинама, обично са палатама и другим зградама. Ово приказује развој урбаног планирања у Јудејској низији пре 5000 година.Локалитет Хурват Хусхам је важан део у слагалици урбаног развоја у нашем региону, рекао је директор IAA Ели Ескусидо (Eli Escusido).

Хурват Хусхам је први пут откривен 2021. у ископавањима која су спровели Марион Зиндел (Marion Zindel) и Натан Бен-Ари (Natan Ben-Ari) у име IAA. Проширење пројекта омогућило је визуелни приказ све већег процеса урбанизације који је прошао кроз локацију, објаснила је IAA.

Друга открића направљена на локацији

Око четрдесет посуда су такође откривене и остале су нетакнуте након 5000 година. Неке од посуда су биле мале, што је навело истраживаче на теорију да су биле имале симболички, а не практични значај.

Садржај посуда је идентификован у лабараторијским истраживањима, а резултати истраживања су представљени на 17. конференцији: Открића у археологији Јерусалима и његове околине. Лабораторијско испитивање садржаја у посудама помоћу различитих научних метода ће бацити додатно светло на локацију: моћи ћемо да кажемо да ли су садржавале уље, воду, пшеницу – или су можда биле посебно за егзотична уља или друге супстанце.Поред посуда, још један показатељ развоја урбанизације су две пећи за производњу грнчарије откривене у насељу. Ово су међу најранијим откривеним на територији Израила.

У оквиру локалитета постојао је комплекс са усправљеним камењем постављеним у редовима унутар затворене зграде. Према др Јицаку Пазу (Dr. Yitzhak Paz), стручњаку за рано бронзано доба у IAA усправљено камење је подигнуто и пре него што је подигнута ова затворена јавна зграда.Др Паз је веровао да присуство ових колона указује на култне службе у Хурват Хушаму.

Пре него што је јавна зграда изграђена, постојао је отворени простор за култне активности за ширу јавност. Тек касније је ово подручје претворено у ритуалну активност у затвореном комплексу са више контролисаним приступом, навео је др Паз додајући: Величина ове структуре коју смо открили има широке зидове, клупе унутар ње и друге варијабле указују на то да је то важна и изузетна грађевина са јавном функцијом – можда храм, Не познајемо скоро никакве јавне зграде у Израелу из овог древног периода и раније. Ово је вероватно један од најранијих храмова икада откривених у Јудејској низији.

Интересантно је да су ово мноштво лонаца и керамичких посудаа постављено овде непосредно пре него што је цела локација заувек напуштена, рекли су директори ископавања Ариел Шатил (Ariel Shatil), Мајан Хемед (Maayan Hemed) и Дени Бенајун (Danny Benayoun). Можете буквално замислити људе који су спустили ово посуђе и оставили све овде. Археолози су додали да се не зна шта се касније догодило на локалитету, али има трагова горења и посуда које су пале једна на другу.

Насеље које датира из раног бронзаног доба значајно је јер је то најсложенији период у историји Израела, током којег су се догодиле драматичне промене у начину живота и погледа на свет становника региона, наводи IAA.Локација је омогућила истраживачима да даље уђу у период, који је IAA описао као први пут када је створена друштвена сложеност, као и политичка структура хијерархијског друштва.IAA је објаснила да је процес урбанизације убрзан тако што су јавне зграде постале све чешће, укључујући верске и владине зграде – као што је јавна зграда Хурват Хусхам. Стога,ово откриће је изузетно не само због своје величине већ и зато што нам открива неке од првих карактеристика преласка са сеоског живота на урбани живот, истакли су руководиоци истраживања.

Не зна се ко је тачно насељавао ово место, али су га можда насељавали преци библијских Хананаца. То је веома древни период и нису оставили много, тако да је могуће да су то били преци народа људима који су се развили у оно што знамо као Хананци, али ми то не знамо са сигурношћу, рекао је археолог Ариел Шатил (Ariel Shatil) ca Универзитета у Хаифи (University of Haifa) један од директора ископина.

Библијски Хананци, непријатељи Израила приликом заузимања Обећане земље, били су култура која је настала на овом подручју отприлике миленијум касније од времена у које се датира овај проналазак.На врхунцу тог периода, евидентно је убрзање феномена урбанизације и већ се уочава монументална јавна градња – утврђења, верски и државни објекти, стручност и стандардизација у разним индустријама и интензивнија трговина са суседним регионима као што су Египат, Сирија, Анадолија и Месопотамија.Земља Израела је, због своје природе и географског положаја, била плодно тло за развој древних цивилизација, истакао је Ели Ескусидо (Eli Escusido) директор IAA (IAA Director).

У Хурват Хусхаму, археолози су такође открили неколико пећи, међу најранијим откривеним у Израелу, неколико великих камених житница и подручја са кућама у којима су живели становници. Веће кружне житнице, које су биле концентрисане поред храма, указивале су да је „постојао неко ко узима средства од људи, ко управља и распоређује. То је феномен друштвеног развоја, постоји неко ко је управљао стварима... то је нешто што нисмо очекивали да ћемо наћи, рекао је Шатил додајући да су археолози открили три древне пећи које су коришћене за печење грнчарије, али су оне биле распоређене по насељу, свака поред куће, што указује да су прављење грнчарије бавили појединци и да није била централизована индустрија.

Бет-Шемеш у библијском наративу

Савремени град Бет Шемеш налази се на подручју углавном пољопривредног земљишта. У близини се налази старозаветни Бет-Шемеш, где се Ковчег завета вратио на колима са филистејске територије у данима пророка Самуила, пре успостављања монархије. Филистејци су, према библијској приповести, поразили израилску војску и заробили Ковчег савеза који су поставили у свој храм посвећен богу Дагону. Уследио је низ необичлних догађаја, укључујући и оболевање филистејских свештеника који су коначно одлучили да Ковчег савеза врате Израилу (1Сам 6:8-15).

Ипак, иако је ово можда најпознатије спомињање локације у Библији, то није ни једино, па ни прво спомињање овог места. Град се спомиње у Књизи Исуса Навина као гранична област Јудиног и Дановог племена и као један од тринаест коханитских (свештеничких) градова. Током 10. в. пре Хр. Бет Шемеш се појавио као израилски царски центар у долини Сорек. У 2Цар 14, Бет-Шемеш се поново помиње као место битке између јудејског цра Амасије и израилског цара Јоаса. Археомагнетска студија датира слој разарања на том месту у прву половину 8. в. пре Хр., у корелацији са временом када је забележено да је израилски цар Јоас победио јудејског цара Амасију (2Цар 14:11–13).

Након што је Сенахериб уништио већи део Јудеје 701. пре Хр. град је неко време био напуштен, али изгледа да је дошло до покушаја групе Јудеја да поново населе Бет-Шемеш, судећи по обнови резервоара за воду у 7. в. пре Хр. Међутим, након вавилонског освајања Јудеје раних 580-их, или нови вавилонски владари, или оближња филистејска метропола Екрон коју су они фаворизовали, очигледно су ставили тачку на иницијативу затварањем и покривањем виталног резервоара воде што је означило дефинитивни крај насеља, макар зта период прехришћанске ере.

Религијске праксе и библијске рефлексије

Једна вероватно религијска пракса јесте ритуално покопавање посуђа. Ова пракса нема паралелу у библијском култу, али, као што смо видели на примеру Тел Шимрона има у хананском, а евентуална далека паралела постоји са још тајанственијом праксом ритуалног покопавања читавих грађевина, вероватно култног карактера (https://bkcentar.rs/sr/blog/namerno-zakopane-kultne-strukture-stare-3000-godina). Друга, за нас можда и интересантнија пракса јесте постављање усправљених каменова као култног знамења повезаног са богослужбеним простором и праксом. У вези са овим већ постоји ближа паралела. Наиме, недавна археолошка истраживања на подручју северозападне Саудијске Арабије потврдила су постојање великог броја монуметалних камених грађевина(mustatils, aрп. مستطيل) које шарају пустињски пејзаж. То је правоугаоник и означен ниским зидовима и отвореним двориштима. Најстарији примери оваквих грађевина датирају се у 7. миленијум пре Христа, а највећи број је изграђен у периоду последње четвртине 6. и прве четвртине 5. миленијума пре Хр. Мусатили имају дужину од 20 до 600 метара, они имају исте карактеристике: два дугачка зида која иду паралелно, са кратким баријерама за главу и базу на супротним крајевима.

Налази сугеришу да су локације служиле као место жртвоприношења или ходочашћа за сада непознатом божанству. Ово је, стога, један од најранијих примера верских обичаја у овој области и доказ обимне културне праксе која је укључивала и жртвоприношење. Најзначајнији моменат је, међутим, присуство уздигнутог камења којеје несумњиво имало богослужбени карактер. На челу мустатила, крај његових капија, нађен је простор са усправљеним каменим плочама.Већина откривених артефаката у комори била је усредсређена око највећег у средишту. Уздизање камена (и његово посвећивање вероватно вршено преливањем уљем) вероватно представља рани облик вет-ила, односно поштовања култног камења које се сматрало домом Божијим.

Присуство вет-ила је значајно јер је међу најранијим, датираним на крај 6. миленијума пре Хр. примерима традиције је постала обележје предисламског ритуалног пејзажа Арабије, јер религија предисламске Арабије и јесте описана као култ ветила, са усправљеног камења и других преносивих идолима коју поштовани као манифестација богова или њихов дом. Ово камење је вероватно имало вишезначно симболичко значење. Најпре, у равничарском подручју оно је функционисало као реплика првобитног копна, места на којем је божанство први пут додирнуло земљу обухваћену воденим безданима омогућавајући развој живота. Оно је, дакле, било супстат космичке планине (попут, Синаја, Сиона, Арарата, Олимпа...) и замена за висине (светишта на отвореном подизана на узвишењима, касније развијена у храмовне просторе попут зигурата или пирамида).

Вет-или су, стога, били и природни симболи плодности (у антрополошком смилу и фалусни симбол). Сматрани су живим камењем, и као такви уграђивани су у храмовне структуре (каткад и њихове темеље). Демитологизоване форме вет-ил култа имамо у Светом писму, као што показује поступак уздизања и посвећења камена које је извршио праотац Јаков (Пост 28).

Штавише, можда је ово предање, у својој потпуно демитологизованој варијанти у основи позива који св. ап. Петар упућује хришћанима подстичући их да се као живо камење уграде у дом духовни (1Пт 2:5), новозаветну богослужбену заједницу која преузима прерогативе јерусалимског храма тј. у којој се испуњава његов смисао.

1. ОД ЦИЛИНДРИЧНОГ ПЕЧАТА ДО ПРОТО-КЛИНАСТОГ ПИСМА - дали нова истраживања о пореклу писма могу да помогну у дешифровању библијских легенди о о пореклу народа и цивилизација

Уобичајено се сматра да је писменост достигнуће сумерске цивилизације и то у период почетка 3. миленијума пре Хр. Овај проналазак означава прекретницу између онога што се у савремној историјској науци означава као прелазак са праисторије, на историју. Сумерско слоговно клинасто писмо био је сложен систем писања који је имао око 600 симбола и тешко је замислити да се он појавио од једном. Новија научна истраживања показују да заправо корени писмености сежу у много ранију историју, пред сумерску и да су вероватно повезани са културом Убаида која је претходила сумерској цивилизацији. Према овим схватањима први знаци писања појавили су се на цилиндричним печатима коришћеним у трговини на подручју Месопотамије у периоду 4.000-3.500. пре Хр.

Истраживачи сматрају да порекло месопотамског писма сеже до слика утиснутих на древним цилиндричним печатима који су утискивани на глинене плоче идруге глинене нартифакте. Истраживачка група са катедре за класичну филологију и италијанске студије Универзитета у Болоњи (Department of Classical Philology and Italian Studies at the University of Bologna) идентификовала је низ подударности између мотива угравираних на овим цилиндрима и неких знакова протоклинастог писма који су се хиљаду или петсто година касније. Резултате истраживања објавили су у престижном часопису Antiquity. Ови резултати отварају нове перспективе за разумевање настанка писања, а то би истраживачима могло да помогне не само да стекну нови увид у значење мотива угравираних нa цилиндричне печате, већ и да дешифрују многе још увек непознате знакове прото-клинастог писма.

Печати су коришћени на глини у административне сврхе од касног седмог миленијума пре нове ере у северној Месопотамији и били су широко прихваћени и прилагођени у наредним миленијумима. До средине четвртог миленијума, цилиндрични печат је био у употреби у Ирану, Ираку и Сирији. Печати су коришћени на безброј начина, идентификујући институције или производне јединице, пошиљаоце робе, специфичне административне догађаје или производе и њихова одредишта. Печаћење је олакшало контролу над производима, са заједничком иконографијом из периода Урука која сугерише „међусобно повезан, ако не и интегрисан административни систем“ који укључује робу и људе који су и сами понекад приказани на печатима. Прелазак са симболичког означавања на правилно писање је фундаментални развој људске технологије, а аутори студије показују како су неке слике из праисторије уграђене у један од првих система писања.

Појава прото-клинастог писма

Један од најтрајнијих месопотамских градова био Урук који је имао популацију од чак 40.000 становника. У јужном Ираку, где су градови били подржани пољопривредом за наводњавање и мочварним ресурсима, Урук је постао центар од огромног значаја са рекама Тигар и Еуфрат које су олакшавале кретање људи и робе на велике удаљености. Извоз из Урука је можда укључивао сушену рибу и текстил, а заједнице су основане далеко на северу, истоку и западу за увоз дрвета, камена и метала, ресурса оскудних на југу. Као урбано средиште овој је град који је имао огроман значај током 4. миленијума пре Хр. Његов утицај се простирао на широко региону од југозападног Ирана (области Елама) до југоисточне Турске. Град је био важно средиште културе и логично је да се баш у њему развио рани претходник клинастог писма. Ово је и област у којој су настали цилиндрични печати, обично израђени од камена у који је био урезан низ цртежа. Пчети су вајани на глинине плочице како би се на њих утиснуо нацртани мотив. Од средине 4. миленијума пре Хр., цилиндрични пелати су коришћени као део рачуноводственог система. Тиме је омогућено вођење евиденције о производњи складиштењу и транспорту различитих производа широке потрошње, посебно пољопривредних производа и текстила.

Ово је контекст у којем се појавио прото-клипис тј. архаични облик састављен од стотина сликовних знакова који су такође коришћени за рачуноводство, али су и данас већином и недешифровани. Присуство прото-клинописа је потврђено на ограниченом подручју, углавно на подручју јужног Ирака, а блиска веза између древног система печата и проналаска писма на овим просторима је одавно препозната, али не и детаљно истражена.

У којој мери су цртежи на цилиндарским печатима допринели стварању знакова који чине први систем писања који је настао на овим просторима? Одговор на ово питање зајтевао је да истраживачи систематски упореде мотиве урезане на цилиндрима са знацима протоклинастог писма тражећи колерације које би могле показати непосредне односе не само у специфичном графичком облику, већ и у значењу. Рад тима идентификовао је мотиве печата који се односе на транспорт посуде и тканине између различитих градова Месопотамије, вероватно укључујући храмске институције.

Људи су понекад приказани на печатима испред сложених зграда - вероватно храмова - који примају производе, што сугерише да су неке праксе комодизације укључивале кретање робе кроз свете институције. Иако печати у овом периоду нису (са ретким изузетком) носили прото-клинописне натписе, фигура „свештеник/владар“ која се појављује у ритуалним сценама на печатима повезана је са насловом Ен који се у прото-клинописним текстовима појављује као знак ЕН. Прото-клинасти знак се такође користи за карактеризацију производа, на пример за евентуално означавање „текстила ЕН квалитета“. У многим случајевима, добра наведена на глиненим плочама схватају се као „понуде“ божанствима представљеним њиховим култним симболима.

Неки од печата који су испитани у студији датирају из око 4400. године пре нове ере, што указује да слике претходе најранијим облицима писања., укључујући симболе који приказују зграду и стубове направљене од трске.

Порекло прото-клинастог писма често се води до глинених лексема. Оне су долазиле у различитим облицима, као што су дискови и сфере, и често су биле угравиране шарама. Камени жетони су се могли утиснути у влажну глину, стварајући симбол. Неки од симбола на токенима су слични онима који се налазе у прото-клинопису, као што је документовала Дениз Шманд-Бесерат (Denise Schmandt-Besserat) са Универзитета Тексас у Остину (University of Texas at Austin ) у својој двотомној књизи из 1992. год..

Почели смо тако што смо се усредсредили на слике које су се поајављивале пре проналаска писма. Пратили смо њихов развој до периода појаве прото-писма – објашњавају Кетрин Кели (Kathryn Kelley) и Матија Картолано (Mattia Cartolano) додајући: на тај начин смо успели да идентификујемо низ мотива везаних за транспорт текстила и грнчарије који су касније препотворени у одгооварајуће знакове прото-клинописа. Резултати које смо добили доказују да су мотиви урезани на печатима цилиндара директно повезани са развојем прото-клинастог писма у јужном Ираку.

Ово откриће указује да је проналазак писања у Месопотамији био децентрализован процес, у којем су многи људи широм широког подручја допринели скупу симбола који се користе.

Постојала је ова дугогодишња реконструкција како се писмо појавило у Месопотамији, што је вероватно најранији изум писања на свету, каже Силвија Ферара (Silvia Ferrara)коауторка студије додајући:враћамо путању на начин који је више, рекао бих, шарен, мање затворен. Она додаје да су: људи на различитим улогама и локацијама широм Месопотамије — укључујући трговце, администраторе и вође — можда оставили свој траг на прото-клинопису. Широм широког подручја утицаја Урука, печати и технологије обрачуна глине биле су кључна културна додирна тачка; заједничке симболичке конвенције подржавале су мреже елита како на локалном тако и на међурегионалном нивоу. Анализе елемената у траговима и изотопске анализе указују на локалне размере производње глинених посуда и праксе заптивања, као и на кретање посуда и њихових заптивача на велике удаљености.

Протописма попут прото-клинастог писма одликује се недостатком граматичких правила, што значи да не може да пренесе сложена значења, каже Ејми Ричардсон (Amy Richardson) са Универзитета Рединг у Великој Британији (University of Reading in the UK), која није била укључена у истраживање. Нпр., прото-клинопис се може користити за означавање нечега као седам бушела пшенице, али само истинито писање као што је клинопис може рећи седам бушела пшенице ће вам бити испоручено.

Тим је испитао цилиндричне печате из широког подручја југозападне Азије, укључујући Месопотамију, које датирају од 4400. до 3400. године пре нове ере. Пронашли су неколико симбола који су одговарали прото-клинописним симболима.Један од најјаснијих примера које смо пронашли је употреба слика тканине са ресама и посуда у мрежи, каже Картолано.

Трансформација мотива цилиндричних печата у прото-клинасте знакове открива значајан културни скок у древној Месопотамији, написали су истраживачи. Овај процес илуструје како су древна друштва прешла са коришћења симболичких слика у практичне сврхе на развој формалног система писања. Налази такође показују континуитет између мотива на цилиндричним печатима и симбола у прото-клинопису, откривајући постепен, али дубок помак од визуелног представљања ка писаној комуникацији.

Чланак је изазвао интересовање, али и благу скепсу у научној јавности. Антрополог Гордон Витакер (Gordon Whittaker), стручњак за порекло клинописа са Универзитета у Гетингену у Немачкој (University of Göttingen in Germany), који није био укључен у истраживање, студију је означио као занимљиву студију која покреће размишљање, али је упозорио да је можда преурањено сугерисати да су мотиви на цилиндарским печатима подстицаји за проналазак писања јер у неколико случајева у којима се чини да је исти предмет приказан и на печату и на прото-клинастом знаку, не постоји очигледна узрочна веза која би повезала једно с другим.Он такође сугерише данеколико облика - као што је уски дугуљасти без унутрашњих детаља - једноставно су превише уопштени или нејасни да би били од помоћи аргументацији аутора. Са овим је делимично сагласна и Ферара (Ferrara) једна од коаутора студије која признаје да иако постоје неки докази о улози лексема у пореклу прото-клинастог писма не могу се објаснити сви знакове. Она, међутим, подсећа и да постоје докази да је систем прото-клинописа били распрострањенији, децентролизованији и дистрибуиранији него што се раније мислило.

Ово признају и сами аутори указујући да су визуелне паралеле знаковним облицима тражене су у вази Урук из периода Урук IV и широко истовременим сликама печата цилиндра. Слике печата из периода Урука могу се посматрати као семиотички „претеча писама“. У другим случајевима је и даље тешко дефинисати јасне паралеле између неких облика печата и знакова те је и даље тешко дефинисати и могуће је да „пиктографија“ уочена у печатима није повезана са развојем писања.

Археолошкиња Холи Питман (Holly Pittman) са Универзитета Пелсиваније истакла је да је нова студије потврдила њену сугестију од пре тридеценије да су слике на печатима фундаментално утицале на прото-клинасто писмо. Она је рекла да је тада та идеја одбачена, али јој је драго што види да су аутори нове студије дошли до истог закључка.Сматрам да је веома убедљиво, каже Ричардсон додајући: чини се да постоји заиста добра корелација у конкретним примерима које илуструју у овом чланку. Мислим да још увек постоје јаки аргументи да се каже да су ти токени заиста део темеља апстракције. Он сматра да су овакве ознаке било изузетно значајне за за развој система бројања и истиче: ти први писани записи обично говоре о покушајима да се организују материјали, добра, људи, ствари. У великој мери се ради о покушају да се пронађу начини за стварање друштвеног система.

Трансформација мотива цилиндричних печата у прото-клинасте знакове наглашава иновативни дух раних месопотамских друштава. Овај развој наглашава како су практичне потребе покретале технолошки напредак, што је кулминирало једним од најзначајнијих изума човечанства: писањем. Ферара иде корак даље истичући:

Концептуални скок од симболизма пре писања ка писању је значајан развој у људским когнитивним технологијама. Проналазак писања означава прелаз између праисторије и историје, а налази ове студије премошћују ову поделу илуструјући како су неке касне праисторијске слике уграђене у један од најранијих осмишљених система писања. Када смопочели да истражујемо очекивали смо да ћемо пронаћи неке заједничке облике. Открили смо, међутим, директне паралеле између касних праисторијских печата и прото-клинастих знакова.

Класично клинасто писмо писало се оштром писаљком којом су се правили клинасти отисци у непеченој глини. Ови утисци су створили знакове који представљају звукове да би се направио запис говорног језика. Глина се могла сушити или пећи, чувајући знакове. Клинопис је развила сумерска цивилизација која је живела у раним градовима у јужној Месопотамији од око 5500. до 2300. пре нове ере, када га је наследило Акадско царство са седиштем у граду Акад.

Писменост библијског Израила

на размеђи месопотамије и Египта

Јеврејски језик библијских писаца припада групи западносемитских језика. Старојеврејско писмо припадало је групи раних алфабетских писама који су развијена из ранијег протохананског писма. Протохананско или протосинајско писмо повезује се са семитским рударима на подручју Синаја у време египатске доминације регионом.Верује се да су први алфабетски систем развили синајско-ханански рудари који су радили у египатским рудницима и који су га осмислили упрошћавајући египатске хијероглифе и дајући им фонетскувредност. Током векова, јеврејски, северноарапски, савејски (јужноарапски), па чак и критски су се развили из овог писма, као и каснији грчки и латински (све до савремене ћирилице и латинице). Старојеврејско писмо, дакле, изведено је из египатског сликовног (хијероглифско) писма, али је тим писмо записиван језик који је припадао групи западносемитских језика. Ти језици корен имају у древном акадском језику који је наследио сумерски клинопис. Прелазни облик између древног акадског језика и старојеврејског језика био је аморејски језик чије је постојање недавно доказано, а систем писања дешифрован (https://bkcentar.rs/sr/blog/dve-ploce-ispisane-klinastim-pismom-pre-oko-3800-godina-otkrivaju-pretke-izraila-zaboravljeno-i-iznova-otkriveno-otkrice-iz-iraka). Штавише, сам библијски текст порекло јеврејског народа изводи из сиро-аморејске групе Семита (Пнз 26:5), што је у складу са препознатом сродношћу аморејског и јеврејског језика.[2] Ипак, нека новија открића сугеришу да су прото-алфабетски текстови и системи писања настајали читавих пет векова раније и око петско миља северније (https://www.biblicalarchaeology.org/daily/ancient-cultures/ancient-near-eastern-world/the-oldest-alphabetic-writing-ever-found/), што нам говори о потреби опреза у доношењу коначних закључака о пореклу писма.

Какогод, имамо семитски језик изведен из акадског записиван знаковима изведеним из египатских хијероглифа и за сада још увек недовољно потврђеног прото-алфабета. То је, наизглед, спајање веома удаљених језичко-писарских форми. Међутим, уколико се прихвати претпоставка да је прото-клинасто писмо које је претходило сумерског систему писања изведено из сликовних ознака које се јављају на месопотамским глиненим печатима, уз добро утемељену претпоставку да су управо ти симболи у основи и египатских хијероглифа, развој језика и писма на древном Оријенту постаје још интригрантнији. То би значило да су симболи месопотамских цилиндара и печата поставили основу како протоклинописа и клинописа и египатског хијероглифског писма. Даљим развојем ова писма су се удаљила, што је и логично због значајног степена разлике између акадско-аморејскике групе језика и језика древног Египта. Ипак, до њиховог повезивања је дошло у протосинајском писму које је у основи старојеврејског писма. Старојеврејски језик као наследник, акадско-аморејске групе језика и истовремено египатског хијероглифског писма поново је спојио ове две, миленијимима удаљене, језичко и писане традиције.

Све ово постаје утолико интригрантније уколико на уму имамо библијски текст који говори о легендарном Нимроду (Невроду) који је описан као први силник (велможа) постпотопног света који је као упоришта свог царства имао градове Вавилон, Орех (Урук), Акад и Халани на подручју Сумера, те да је то царство постало извориште каснијих владарских средишта Ашура, Ниниве, Калаха (Пост 10:8-12). Наведени градови, односно њихово оснивање не припадају истим временским периодима. У време када је Орех (Урук) био моћно средиште сумрске цивилизације Вавилон је (можда) био мало сеоце, ако је и постојао. И Акад је несумњиво млађи, вековима од Урука. На који начин, онда ови градови могу бити повезани са једном личношћу – легендарним побуњенком, Невродом? Уколико се прихвати претпставка да је име Неврод (етимолошки, побуњеник) библијски псеудоним Саргона Великог (акадског) ствари постају јасније. Саргон Велики је под своју власт ставио територије централизованог Кеситског краљевства које је област Месопотамије делило са самосталним градовима-држава Сумера које је, Саргон, такође, потчинио. На тај начин је створено прво познато светско царство, Акадска империја. Сви ранији културно-владарски центри, попут Урука уграђени су у ову империју која је наследила и сумерски клинопи. Истовремено, та империја је наставила да живи остављајући образац свог империјалног устројства доцнијим древнооријенталним царствима чије престонице помиње библијски писац (Вавилон, Халани, Ашур, Нинина, Калах). Није занемарљиво што пост-акадски владари Месопотамије теже да се представе и као наследници Акадског царства. Да ствар буде занимљивија Неврод (Саргон Велики) се у библијском родословљу доводи у везу са Мисиром (у Библији легендарни родозачетник Египћана и оснивач Египта) кроз порекло од Куша или можда Киса/Кеса, родозачетнила Кеситског краљевства. Читање Кис/Кес у овом случају би било логцрначичније будући да се Кушити обично доводе у везу са хамитско-црначком (афричком) популацијом. Насупрот томе, ни Акади ни Египћани нису припадали овој групи народа. Свакако родословне таблице Библије не могу да се узму као поуздани извори за разумевање језичко-етничког порекла народа, међутим, оно што они рефлектују јесте једно дубоко укорењено сећање на заједничко месопотамско порекло древних цивилизација које је свој препознатљив показатељ имало и у наизглед веома удаљених језика и система писања. Новија истраживања нам, чини се, потврђују да у тим легендарно -митским предањима, као и обично, постоји семе истине која је вековима и миленијумима изражавана кроз различите архетипске слике.

[1] У библијском тексту се јављају препознатљиви мотиви, пре свега у култу где се (бивољи) рогови повезују са олтаром скиније/храма (Изл 27:2; 29:12; 37:27; 38:2; Лев 4:7; 9:8; 16:18; 2Дн 15:15; Пс 118:27; Jeр 17:1; Aм 3:14), што је општа карактеристика древнооријенталних олтара. Рогови су коришћени као богослужбени иструмент (Изл 19:13; ИНав 6:4; 1Цар 2:28; 1Дн 15:28; Пс 98:6; Oс 5:8), али и приликом царских (можда и свештеничких) помазања (1Сам 16:1). Они су схваћени као природни симбол опасности (уколико су повезани са непријатељем, Пс 22:20) или снаге појединца и народа кога Бог уздиже (Пнз 33:17; 1Сам 2:1; 1Цар 22:11; 2Дн 18:10; Jeр 48:25; Aм 6:13). Пророчке објаве обнове Израила и Јудеје се неретко изражавају кроз овај симбол (2Дн 25:5; Пс 89:17; 132:17; 148:14; ПлЈер 2:3; Jзк 29:11; Mих 4:13). Стога, и није чудо што порука спасења одјекује позивањем на рог спасења (2Сам 22:3; Лк 1:69).[2] Користећи се у широком хронолошком и географском распону, пронађено је око милион акадских докумената. Ови извори се крећу од свакодневних пословних уговора до међународних уговора, епова, митолошких текстова и свега између. Неки од најпознатијих акадских текстова данас укључују Хамурабијев законик, Еп о Гилгамешу и Енума Елиш. Акадски текстови такође бележе многе интеракције између царстава Израила и Јуде и Вавилонског и Асирског царства, укључујући Сенахерибову инвазију на Јуду 701. пре Хр. (2Цар 18–19) и друге догађаје који се помињу у Библији.Један од најранијих писаних језика на свету, акадски је такође најстарији забележени семитски језик, породица језика која укључује јеврејски, аморејски, арамејски, арапски и још много тога. Међутим, док јеврејски, аморејски и арамејски припадају северозападној грани семитске језичке породице, акадски припада њеној источној грани. Док се за неколико других језика, као што је Еблаите (језик древне Ебле), такође сугерише да су источносемитски, научници расправљају да ли су то заиста различити језици или само дијалекти акадског. Као и други семитски језици, акадски је претежно троконсонантни језик, што значи да је свака „коренска“ реч састављена од три сугласника са самогласницима, префиксима и суфиксима који су додати да би се променило граматичко значење речи. Акадски се састојао од 20 сугласника, мање од већине других семитских језика, као што је 28 на арапском или 22 на јеврејском.Као и неколико других блискоисточних језика, акадски је користио клинасто писмо, обично писано оловком од трске на глиненој плочи. Клинопис је био лого-слоговно писмо у којем су се појединачни знаци могли користити за представљање фонетских вредности, логограма или одредница. Да би се ствари додатно закомпликовале, многи знакови би се могли користити за представљање више фонетских вредности, логограма и одредница у исто време, у зависности од контекста, а многи знаци такође могу имати исту фонетску вредност. Преко 600 јединствених клинастих знакова коришћено је за писање акадског, иако се само око 150 уобичајено користило у било ком тренутку у датом региону. Један од најопсежније атестираних и најзаступљенијих језика кроз историју древног Блиског истока, акадски и његова књижевност чине стуб у сваком темељном проучавању историјског и културног миљеа библијског света.

Извори:

https://www.timesofisrael.com/in-northern-israel-massive-3800-year-old-monument-stuns-and-stumps-archaeologists/

https://www.jpost.com/archaeology/article-755083

https://www.haaretz.com/archaeology/2023-08-17/ty-article/archaeologists-find-perplexing-4-000-year-old-canaanite-arch-in-northern-israel/00000189-fcfa-d9d1-a79b-fffbab460000

https://www.biblicalarchaeology.org/daily/ancient-cultures/ancient-israel/megastructure-uncovered-at-tel-shimron/

https://www.haaretz.com/archaeology/2024-11-06/ty-article-magazine/giant-trove-of-canaanite-cultic-artifacts-found-in-northern-israel/00000192-fc9e-d9d0-a996-fdfe51e50000

https://sveoarheologiji.com/poreklo-pisanja-od-cilindricnih-pecata-do-proto-klinastog-pisma/

https://www.livescience.com/archaeology/origins-of-worlds-earliest-writing-point-to-symbols-on-seals-used-in-mesopotamian-trade

https://www.newscientist.com/article/2454631-ancient-mesopotamian-clay-seals-offer-clues-to-the-origin-of-writing/

https://www.sciencealert.com/ancient-origins-of-writing-traced-to-mysterious-6000-year-old-symbols

https://www.jpost.com/science/science-around-the-world/article-827798

https://www.msn.com/en-gb/entertainment/news/origins-of-world-s-earliest-writing-point-to-symbols-on-seals-used-in-mesopotamian-trade/ar-AA1tvNXe?apiversion=v2&noservercache=1&domshim=1&renderwebcomponents=1&wcseo=1&batchservertelemetry=1&noservertelemetry=1