У СЕНЦИ (СИНА) ЗВЕЗДЕ – нови налази из времена древног устанка

Једно од таквих открића су и ретки бронзани дискови украшени лављим главама. Четири бронзана диска датирају на прелазак 1. и 2. в. хр. ере. Ови украсни дискови су вероватно били намењени за улепшавање ручица за ношење ковчега. Пронађени су још 2018. год., а ли тек ове године су објављени резултати у вези са истраживањима овог артефакта. Локација на којој су пронађени је гробу у близини раскрснице Ејал у региону Шарон. Лежали су у уредној, наизглед тамо где је некада стајао дрвени ковчег  који није сачуван. Према речима руководилаца ископавања др Елија Хадада (Dr. Elie Haddad) и директора ископавања у име Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority, IAA) Елишеве Цвибел (Elisheva Zwiebel), ово је јединствен и редак скуп налаза: прстен за ручку за ношење, који је био причвршћен – у већини познатих примера из римског света, кроз лавља уста – у овом случају је био спојен прецизно са врхом диска, на врху лавље главе. Чини се да је ово омогућило слободније и шире кретање ручица које су служиле за подизање ковчега и његову интеграцију у погребну поворку, док су шипке пролазиле кроз прстенове ради бољег транспорта.

Ископане лавље главе нису идентичне једна другој. Свако лице има другачији израз, а свако носи другачији дизајн гриве, очију и њушке. Сваки диск је пречника 10см.Истраживачи кажу да су:  слични дискови су откривени на неколико других места у Израелу, као што су Нетанија и Тел Дор – већина њих је пронађена у различитом контексту сахрањивања.

Ово откриће покреће питања о идентитету покојника и његовој етничкој и верској припадности. др Хадад и Цвибел истичу: 

Ели Ескусиди, директор IAA подсећа да хиљадама година лавови симболизују храброст и одважност, те да је тај мотив препознат и у Библији (Бр 23:24). Подсећа и да су слични ретки дискови пре око две године пребачени у IAA као део  програма репатријације старина. У то време, једна грађанка која је имала такве древне предмете са лавовима у својој дневној соби контактирала нас је и затражила да их предамо израелским колекцијама националног блага. Захваљујући овој акцији, прелепи украшени дискови су стављени у посебне климатске услове, који ће их сачувати за будуће генерације.

Министар Амихај Елијаху (Amichai Eliyahu) је изјавио да: 

Према његовом схватању, паганске културе које су некада насељавале ову земљу препознале су:

моћ јеврејског симболизма и биле су под његовим утицајем, чак и ако то нису увек признавале. Ово је феномен који посматрамо кроз историју: свет обликују јеврејске вредности, симболи и наслеђе – понекад чак и несвесно. Западна цивилизација у целини је заснована на вредностима укорењеним у Библији и јеврејској традицији.  

Према ово схватању, ови артефакти указују или на пагански култ или на сахрану римског војника. У скалду са овим је и схватање археолога да је метод сахрањивања повезан пре свега са нејудијским становништвом. Артефакти су вероватно коришћени за причвршћивање прстенова за ношење на дрвени ковчег, омогућавајући његово подизање или спуштање у гробницу. Овај стил сахрањивања је обично повезан са паганским обичајима, додао је, али културни идентитет покојника и симболика иза дизајна лавље главе остају неизвесни.

Током ископавања, археолози су открили остатке и из римског периода (63. пре Хр. - 323. хр. ере) и из византијског периода. Први је обухватао осам гробница из 1. или 2. хр. ере, док се други састојао од пољопривредних објеката, као што су преса за вино и преса за уље. Сви наведени моменти носе универзалну симболику, па се поставља питање да ли је неопходно закључити да се ради о нејудејском обреду/култу или је можда у питању моменат повезан са јелинизованим или романизованим јудејским наслеђем.

Одговор на ове недоумице не дају ни други налази из гробнице: 12 стаклених посуда и велики гвоздени ексер, који је сачувао трагове дрвета, вероватно из сада трулог дрвеног ковчега. Један од изазова у бољем разумевању гроба био је одсуство домаћих објеката из тог периода у том подручју. Да би боље разумели културни контекст гробнице, истраживачи су испитали симболику лава у древним цивилизацијама. Мотив је био широко распрострањен у региону и истакнуто је био заступљен у грчкој, римској, јеврејској и самарићанској уметности. Хадад и Цвибел указују на могућност везе са персијским култом Митре, који је поштовао лава као чувара вечне ватре, ратовања и жртвовања. Култ је био популаран међу римским војницима током 1. и 2. в. хр. ере. Величанствени лав био је кључни симбол у римском култу Митре, који је можда потекао из зороастризма, преисламске индоиранске религије која се појавила пре најмање 3.500 год., а на свом врхунцу, посматрана је од Индије до Шпаније, укључујући и Британију. У митраизму, лав је био четврти од седам симбола, одговорана за чување вечне ватре, рат и жртвовање. Митраистички ритуал је укључивао реконструкцију сцене Тауроктоније у којој човек који игра бога убија бика. Овај обред је можда настао у Месопотамији: рељеф у палати краља Дарија у Персополису, приказује бика кога напада лав. Та врста опонашања лава вероватно је била дух који стоји иза Митраичне тауроктоније, а можда и још ранијих митова. Римска митраистичка симболика је такође укључивала фигуру голе лавље главе за коју неки мисле да представља митски ентитет Ајон, обично представљен као наги човек који држи зодијачки точак, а који је можда био инспирисан зороастријским Ахриманом. Укратко, дршка у облику прстена пронађена на дисковима са лављом главом може представљати точак зодијак, сугеришу са опрезом Хадад и Цвибел који подсећају и на ископавања у Хипосу, римском полису који се надвија високо над Галилејским језером у северном Израелу, открила фрагмент који је протумачен као лавља шапа која одмара плен. Они, стпга, закључују: Ако је плен заиста бик, како је сугерисао археолог Михаел Ајзенберг 2021. године, онда је комбинација лава (знака Лава) и бика од највећег значаја.

Археолози примећују да Римљани нису сахрањивали своје мртве у центру града, већ у маузолејима поред пута до града. Није пронађено насеље из римског доба на Кирбат Ибреики, локалитету пет километара од Кфар Сабе, али (уколико је ово римско гробље) мора да је постојало једно, јер је тамо откривено осам гробова из раног римског периода, близу пута који се протезао између Иродовог града Антипатриса у унутрашњости код Рош Хајина и Цезареје на обали.

Археолози су такође пронашли и људске кости, али недовољно очуване да би се одредио пол покојника. Јеидно што је било могуће закључити је да је покојник имао више од петнаест година, као и да је вроватно да је покојник био важна особа јер је сахрањен са тако вредним артефактима. Хадад подсећа да је око 40 примера сличних артефаката (са мотивима лава= откривено је на територији данашњег Израела. Четири бронзана диска у облику лава са перфорацијама изнад гриве откривена су током ископавања које је открило гробље из римског доба у Тел Дору, али је већина је служила другачијој сврси. Били су то углавном звекири, врста артефакта веома честа у антиквитетима. Истраживачи нису сигурни у значењеновооткривених лављих глава, иако је животиња позната као симбол снаге, храбрости и племенитости у културама широм света, Надамо се да ће будућа ископавања која ће донети сличне артефакте омогућити боље разумевање ових енигматичних дршки са главама лава и њиховог културног афинитета, написали су аутори новообјављеног рада.

Напоменимо још да је овај археолошки окалитет, ако не и његов значај, био је познат већ читав век. Име - Кирбат Ибреика, дали су му археолошки геодетски истраживачи Фонда за истраживање Палестине крајем 19. в.  пронађени фробови су били поплочани каменим плочама, а само један је садржао гробне предмете.

Иако се лавови често налазе у уметности Јудеје, украшени дискови нису довољни да се идентификује да сахрана припада Јудејцу, Римљанину или особи из неке друге етничке или културне групе. Без обзира да ли су пронађени артефакти сведочанство о одржавању јудејске месијанске идеје и у у јелинистичко-романизованом амбијенту, или су остатак паганског на тлу Израела, јасно је да нам, у најмању руку, омогућују увид у потенцијално сложену размену идеју посредством религијских симбола који су били заједнички удаљеним религијским системима. 

И док описани налаз остаје енигматичан у смислу порекла и припадности људи са којима је био повезан други је у том погледу, као и религијској симболици, потпуно јасни.

У питању је ретка уљаница украшена мотивом меноре. ово је мотив који је био снажно повезан са устанком Бар Кохбе и његовим аспирацијама у погледу обнове јерусалимског храма. Бенџамин Сторчан (Benjamin Storchan) из IAA истичући:

Храмовна менора је већ била јеврејски симбол током периода другог храма, али је постала још важнија као икона јеврејског колективног сећања након уништења храма 70. год. хр. ере. Титов лук у Риму чувено приказује римску војску која носи храмовну менору као плен након освајања Јерусалима. Чак и у раним временима, менора се повремено појављивала на предметима попут лампи, где је можда служила да евоцира паљење саме храмовне меноре. Данас се ова традиција наставља током празника Хануке паљењем менора.

Оно што је занимљиво је да је лампа стара око 1.700 у близини Маслинске горе у Јерусалиму. Уљане лампе биле уобичајени кућни предмети кроз историју, декорације ове посебне лампе чине је изузетно ретком, јер приказује разне јеврејске ритуалне предмете из времена када је мало Јевреја живело у области Јерусалима. Глинена уљаница садржи неколико јеврејских ритуалних предмета, укључујући храмовну менору, лопатицу за тамјан и лулав (гранчицу урме која се користи током празника Сукот). Иако је сама лампа прилично стручно направљена, управо је датум лампе оно што је чини посебно интригантном. Мало је доказа о јеврејском насељавању у том подручју од 3. до 5. в. хр. ере тј. након протеривања Јевреја из Јерусалима од стране римског цара Хадријана на крају Бар-Кохбиног устанка (135. год. хр. ере). Можемо да кажемо да ово откриће осветљава јеврејско присуство у касноримском Јерусалиму.

 

Israel Antiquities Authority, 26. јун