НА КУВАЈТСКИОМ ОСТРВУ ФАИЛАКАПРОНАЂЕН ДРЕВНИ ХРАМ ДИЛМУН-ЦИВЛИЗАЦИЈЕ СА ПОЧЕТКА 2. МИЛЕНИЈУМА ПРЕ ХР

Из једне од најстаријихи најмање познатих трговачких цивилизација на свету долази узбудљиво откриће – храм из бронзаног доба стар 4.000 година. Овај храм је откривен на острву Фаилака, а повезује се са раном цивилизацијом Дилмун (3.200-320. пре Хр.).

Током ранијих ископавања, трагови зида за који се верује да је део платформе истог храма, пронађени су на врху брда. Датирани су у отприлике у период 1900-1800. пре Хр. Сада је откривен цео храм, величине 11х11м, заједно са многим артефактима као што су печати и грнчарија. Они потврђују повезаност храма са народом Дилмун, популацијом која говори источносемитски језик из источне Арабије и која је трговала са древном Месопотамијом.

Национални савет за културу, уметност и књижевност (The National Council for Culture, Arts, and Literature) саопштио је да је кувајтско-дански тим из музеја Моесгор у Данској (Moesgaard Museum in Denmark), који већ дуги низ година врши ископавања на острву, дошао до ових налаза током последње недеље марта 2025. Нова открића леже недалеко од других значајних грађевина повезаних са овом древном културом, као што су палата и Дилмун храм.То значи да је ово други храм откривен у истој области.

Др Стивен Ларсен (Dr. Stephen Larsen), шеф данске делегације, нагласио је да се у изгледу храма налазе трагови о верским праксама током раног периода Дилмуна. Др Хасан Ашкенани (Dr. Hassan Ashkenani), професор археологије и антропологије на Кувајтском универзитету (Professor of Archaeology and Anthropology at Kuwait University), истакао је да проналазак храма поред велике административне зграде наговештава значај овог локалитета као верског и административног центра краљевства.Др Ашканани је објаснио да је ово откриће фасцинантно и да осветљава активности народа Дилмун на егзотичном и удаљеном острву Фаилака и у региону уопште. Постојање два храма на истом месту, поред велике административне зграде, наглашава улогу Фаилаке као важног центра за верске и административне активности.

 

Народ Дилмун је изградио истакнуту древну цивилизацију која је цветала од 3. миленијума пре Хр. Заузимала је земље данашњег Бахреина, источне Саудијске Арабије и Кувајта и играла кључну улогу као трговачко чвориште на путу који повезује Месопотамију, најстарију цивилизацију на свету, са долином Инда у јужној Азији. Научници верују да је Дилмун одржавао комерцијалне везе са другим значајним древним налазиштима, укључујући Елам у данашњем Оману, Албу у Сирији и Хаитан у Турској.Била је то једна од најстаријих цивилизација на свету, смештена у источном делу Арабијског полуострва. Због своје повољне локације, цивилизација Дилмун је успела да прерасте у велико трговачко средиште. На врхунцу своје моћи, доминирао је трговачким путевима Арабијског залива. Упркос свом значају и дугој историји, цивилизација Дилмун се сматра једном од највећих мистерија у историји и о њој се мало зна.

Дилмунски трговци су држали вредан монопол на трговину бакром, првим металом који су људи ископавали. Ископаван у богатим рудницима бакра у Оману, бакар би се транспортовао кроз Дилмунове луке, а затим би отпремао у месопотамске градове, где је претворан у алате, оружје и луксузне предмете. Дилмунова искључива контрола над путевима трговине бакром учинила га је кључним економским средиштем и моћним посредником између Омана и месопотамских цивилизација. Религија је била главни део дилмунске културе.

Овдашњи систем веровања има много заједничког са онима у Месопотамији и древном Египту. Вера у загробни живот се показује тако што се мртве сахрањују са имовином као што су алати, храна, посуде за пиће и злато. Чак смо пронашли оружје, објаснио је Абдулах Хасан Јехија (Abdullah Hassan Yehia), чувар Кал'ат ал Бахреина (the keeper of the Qal'at al Bahrain).Иако су потребна даља ископавања, археолози се надају да ће открића бацити ново светло на верске и културне праксе у региону, као и на древну историју Кувајта. Ларсен је нагласио је да изглед храма садржи трагове о верским праксама током раног периода Дилмуна и да садржи олтаре који би имали ритуални и церемонијални значај.

 

Острво Фаилака је релативно мало, али његова локација га је учинила природном атракцијом за људе Дилмуна који су оријентисани на трговину. Острво се налази отприлике 50км од места где се реке Тигар и Еуфрат спајају и уливају у Персијски залив. Одавде је култура Дилмуна могла да задржи контролу над уносном трговином у Персијском заливу уопште. Понекад је Дилмун био директно под контролом месопотамских краљевстава и империја.

Острво Фаилака је било познато и по пољопривредним производима; његову плодност омогућило је обиље извора слатке воде, који и данас снабдевају острво великим делом воде за пиће. Острво је било оаза у већем, сушном региону, што је довело до схвтања да је оно можда митски Еденски врт.Цивилизација Дилмун, описана као где сунце излази и земља живих. Дилмун игра значајну улогу у бројним месопотамским митовима. У митовима о потопу, регион је вечни дом Утнапиштима, месопотамског Ноја. А у неким митовима, то је чак и локација на којој се догодило стварање света.

Мохамед бин Реда (Mohammed bin Reda), помоћник генералног секретара Сектора за антиквитете и музеје (Assistant Secretary General of the Antiquities and Museums Sector), истакао је да је савет посвећен подршци археолошким мисијама за очување кувајтског наслеђа. Др Ларсен је ово откриће описао као важан корак у разумевању духовног живота цивилизације Дилмун. Он је додао да ће се ископавања наставити у нади да ће се открити додатни детаљи о древној историји региона. Ово проширено истраживање има за циљ да продуби знање о веровањима и пракси народа Дилмун, повезујући прошлост Кувајта са ширим историјским контекстом.