АРХЕОЛОШКИМ ИСКОПАВАЊИМА ОТКРИВЕНА ГРОБНА ПЕЋИНА САЛОМЕ, БАБИЦЕ ХРИСТОВЕ И МАЈКЕ АПОСТОЛА ЈОВАНА И ЈАКОВА

Чини се да се пећина употребљавала током дужег временског раздобља у тзв. периоду другог храма (6. в. пре Хр.-70. год. хр. ере), а затим изнова од 3-6. в. хр. ере. Пећина је током византијског и раноисламског периода коришћена у складу са јеврејским погребним обичајима, а неколико одаја садрже у камену исклесане кокхим (гробне нише) и костурнице. Чини се да је пећина као место Саломине сахране по први пут идентификована од стране византијских хришћана и да је убрзо постала место ходочашћа поклоника који су своје посветне натписе остављали на арапском, сиријском и грчком језику. На овим натписима могу се на више места распознати имена Салома и Исус.

Штавише, на ново идентификованом урезаном натпису пише Саломе, која је била Маријина бабица. Поштовање Саломе и коришћење предворја и пећине настављено је све до 9. в хр. ере, односно исламских освајања, али хришћански поклоници и после тога се моле на овом месту. Неколико ходочасника још увек илегално улази у гробницу, о чему сведоче модерне иконе и свеће у олтарима у унутрашњим просторијама, али истраживачи се надају да ће званично отварање пећине омогућити већем броју људи да безбедно доживе место.

Гробну пећину у Лахишкој шуми први пут су открили антички пљачкаши који су провалили у пећину пре 40 година, након чега је археолошко ископавање извршио проф. Амос Клонер (Prof. Amos Kloner) из Одељења за антиквитете (Antiquities Department). Може се дакле рећи да су пљачкаши провалили 1980-их у гробну пећину у израелској Јудејској низији и покренули су ланац ископавања који се наставља до данас, премда су нанели велику штету крађом саркофага (ковчега) покојника. Истраживања су у пећини открила, у археолошким записима добро познат, јеврејски обичај секундарног сахрањивања у каменим костурницама.

Једна од таквих ниша у каснијем периоду је адаптирана у хришћанску капелу. На овом месту, истраживачи су пронашли гравуре крстова и десетине грчких натписа исписаних на зидовима пећине у знак посвете Саломи(ји), једној од жена које су пратиле Христа која се готово успутно спомиње у канонским еванђељима. Према тексту Марковог еванђеља она је једна од жена које су биле под крстом приликом Христовог распећа и једна од мироносица, жена које су пронашле празан гроб. У каснијим тумачењима она је препозната као супруга Заведејева, мајка апостолске браће Јована и Јакова.

Џоан Е. Тејлор (Joan E. Taylor), професорка на Краљевском колеџу у Лондону (College London) сматра да је идентификација Саломе као Маријине бабице део латинска традиција из 8.в. Пошто пећина не садржи никакве латинске натписе, пећина је вероватно била више повезана са источнохришћанском традицијом, која Салому не идентификује са Маријином бабицом. 

Ипак, чини се да ствар није тако једноставна.

Име Саломе (јевр. Шалом или Шломит) било је уобичајено јеврејско име у периоду Другог храма и такође је било познато у породицама Хасмонејаца и Иродијана, рекли су директори ископавања јужног региона (Excavation Directors of the Southern Region) Нир Шимшон-Паран (Nir Shimshon-Paran) и Зви Фирер (Zvi Firer), наводи се у саопштењу IAA.

Према хришћанском предању, Салома је била витлејемска бабица позвана да помогне приликом Христовог рођења. Тајанствена фигура Саломе појављује се у апокрифном прото-Јаковљевом еванђељу из 2. в. хр. ере. У вези са овим еванђељем ванредни професор Православног Богословског Факултета УБ др Растко Јовић каже: Јаковљево јеванђеље није ушло у канон Светог Писма, међутим то не значи да је оно потпуно одбачено или заборављено. Напротив, иако није присутно у канону Светог Писма, оно је присутно и живи кроз литургијски живот Цркве, кроз уметност, музику. 

У овом апокрифном, али не и одбаченом, Еванђељу Салома је описана као сарадница неименоване бабице присутне на рођењу Господњем. Заправо, према овом предању, Салома стиже прекасно да помогне Марији — дете је већ рођено. Она каже да неће веровати да је Марија родила као девица док је сама не прегледа, али њена рука се осушила када је покушала да провери Маријино девичанство. Тешко безакоњу моме и неверовању мом, јер искушах Бога живога, и гле, рука моја отпада од мене у огњу, наводи се у одломку из еванђеља. Анђео саветује Салому да приђе детету и она је чудесно излечена, проглашавајући га великим царем. Саломија је приступила [Исусу] и узела га говорећи: Поклонићу му се, јер се велики цар роди Израилу. И гле, Салома одмах оздрави, стоји у апокрифном тексту који сугерише да се оздрављење десило када је она дотакла бебину колевку. У источном православном хришћанству Салома се често приказује поред неименоване бабице, док је то приказ који је ређи у западном хришћанству. Заправо, многи римокатолици изражавају скептицизам према легенди извученој из овог списа следећи бл. Јеронима који је тврдио да ниједна бабица није помагала при његовом рођењу; никаква женска служитељица није интервенисала. Својим рукама га је умотала у пелене, и сама мајка и бабица (Вечно девичанство Блажене Марије: против Хелвидија). 

Култ Саломе... припада ширем феномену, при чему су хришћански ходочасници из 5. века наилазили на јеврејска места и посвећивали их, саопштили су истраживачи. IAA је комплекс описала као једно од најимпресивнијих приватних гробница откривених у земљи. Археолошка ископавања која су имала за циљ да комплекс учине доступним јавности открила су и предворје са мозаичким подовима и низ посуда које су се продавале или изнајмљивале као глинене светиљке. Наиме, сама пећина је ископана пре много година, а сада IAAе открива предњи део пећине. Двориште, које се простире на преко 350м2, ограђено је каменим зидовима од тесана, има камене плоче и подове од мозаика. Улази који воде у пећину и унутрашњу капелу су били отворени, а део камена исклесан са финим украсним биљним дезенима, укључујући розете, нар и акантусове вазе, има типичне јеврејске карактеристике. Предворје и сама пећина сведоче да је породична гробница припадала богатој јеврејској породици која је уложила много труда у припрему пећине. Дизајн и распоред су доказ, додају археолози, да је одговорна породица била изузетно богата и способна да инвестира током дужег временског периода.

Важно је напоменути да је двориште које је водило у гробне пећине обично било исклесано у стени, а не сложено зидано од тесана као ово предворје. У близини су пронађене стотине комплетних и поломљених светиљки, као и артефакти из 8-9. в. хр. ере. Купци су вероватно били ходочасници који су посећивали ове пећине, а светиљке су се користиле или за осветљење или у богослужбене сврхе (попут свећа данас). Ходочасници би изнајмљивали уљане светиљке, улазили у пећину, молили се, излазили и враћали уљану лампу, рекао је Зив Фирер (Ziv Firer), директор ископавања (director of the excavation) додајући пронашли смо их на десетине, са прелепим украсима од биљака и цвећа.

Неизвесно је како је пећина први пут повезана са Саломијом. Према истраживачима, удруживање је можда почело у петом веку, када су хришћански ходочасници наишли на јеврејска места и освештали их. Име Саломе се можда појављивало у антици на једној од (више постојећих) костурница у гробници, а развила се и традиција која је поистовећивала ово место са Саломе бабице – рекли су истраживачи.
Салом(иј)а је мистериозна фигура, кажу истраживачи додајући да: породична гробница сведочи да су њени власници били породица високог статуса у јудејској Шефели у периоду Другог храма. Култ Салом(иј)е, присутан је у хришћанству, припада широј појави, при чему су хришћански ходочасници из 5. в. налазили и освештавали јеврејска места. Име Саломе се можда појављивало у антици на једној (данас непостојећој) костурници у гробници, а развила се традиција која идентификује ово место са Саломом бабицом, а пећина је постала поштована од стране хришћанства.

Према речима Сара Ганора (Saar Ganor) директора IAA пројекта Стаза јудејских краљева (Israel Antiquities Authority Director of the Judean Kings’ Trail Project): Када се заврше радови на рестаурацији и развоју, предворје и пећина ће бити отворени за јавност, као део пројекта Стазе јудејских краљева који се реализује у сарадњи са Јеврејским националним фондом (Jewish National Fund) и Министарством за Јерусалим и наслеђе (Jerusalem and Heritage).

У ископавањима која се врше дуж стазе јудејских краљева, IAA ствара значајну дубоко укорењену везу за ширу јавност између археологије и културног наслеђа. Ова стаза, која прелази јудејску Шефелу, представља окосницу културног наслеђа јеврејског народа, а обухвата десетине локалитета из времена Библије, Другог храма, Мишне и Талмуда. Ели Ескусидо (Eli Escusido), директор IAA (Director of the Israel Antiquities Authority) истиче да је Иницијатива пројекта „Стаза јудејских краљева“ резултат ефикасне сарадње са Министарством за Јерусалим и културну баштину и Јеврејским националним фондом, у циљу унапређења археологије и развоја културног наслеђа. Намера је да се локације учине доступне јавности. IAA развија локације и чини стазе наслеђа доступним, као део нашег разумевања да су археолошка налазишта у неизграђеним областима саставни део културног пејзажа земље. Многе од ових стаза налазе се у јужном региону IAA, као на пример, стаза јудејских краљева, пут трговине тамјаном и пут витезова. Циљ нам је да наставимо да развијамо нове начине и иницијативе у наредним годинама, како бисмо ојачали везу између јавности и наслеђа и културног пејзажа.

Стаза јудејских краљева представља стазу дугу 100 км од Вирсавеје до Беит Гуврина дуж које се налази десетине значајних археолошких налазишта. Пројекат је донекле контроверзан с обзиром да се налази изван израелских територија, а IAA је критикована због тога што је наставила свој рад без консултација са локалним Палестинцима. Реализација пројекта се, ипак, наставља.
Виктор Халфон (Victor Halfon), директор јеврејског националног фонда региона Лахиш (Director of the Jewish National Fund Lachish Region) истиче да је: Саломина пећина једно од многих локација у шуми која припада Јеврејском националноом фонду Лахиша, а дуж стазе Јудејских краљева. Јеврејски национални фонд подржава развој локалитета културног наслеђа у шумским подручјима, као средство за привлачење јавности на отворена подручја. Сарадња у последњих неколико година довела је до развоја неколико занимљивих локација. Након ископавања, Саломина пећина ће бити нови фокус интересовања доступан посетиоцима.

Додајмо на крају, да је основни извор о Саломи прото-Јаковљево еванђеље, неканонски али радо коришћени извор, нарочито на подручју источне цркве, интригрантан текст који и данас нуди различите изазове. Тако нпр. празник који литургијски прослављамо сваке године 4. децембра (21. новембар по старом), јесте празник Ваведења, о којем црпимо наше знање из Јаковљевог јеванђеља. Ово јеванђеље нам доноси предање о уласку Богородице у забрањени простор јеврејског Храма, чиме је наглашена вера ране Цркве да светост не чини било који свети простор или свето место, него да је сам човек светиња. Тако је предање које налазимо у Јаковљевом јеванђељу и данас живо, изазива нас, пропитује, али и критикује у вези са нашим разумевањима хришћанства данас,  рекао је др Растко Јовић.

 

Извори: