ЧИСТОТА И НЕЧИСТОТА У ДРЕВНОМ ИЗРАИЛУ ГВОЗДЕНОГ ДОБА

Идеја чистог и нечистог је универзална. Ми правимо разлику између  чистог и нечистог на древном нивоу, када се питамо да ли је потребно да оперемо руке? Да ли да однесем овај капут на хемијско чишћење? Треба ли да оперем овај спанаћ? У религијском и обредном контексту, међутим, нису само предмети они који могу постати чисти или нечисти. Људски поступци, такође, могу се сматрати чистим  нечистим у обредном контексту.

Вероватно је свако људско друштво правило разлику између обредно чистих и нечистих ствари, људи и поступака. Другачије културе, које су се сусретале са различитим изазовима, развијале су другачије начине, обично кроз постављање импозантних ограничења у вези са понашањем и кретањем нечистих. Циљ ових ограничења био је: спречити да више људи и ствари постане обредно нечисто (оскрнављено)

Археолог Авраам Фауст (Avraham Faust) објавио је резултате својих истраживања у погледу на оно што можемо да знамо о проблемима религијске чистоте и нечистоте древних Израилаца из периода Гвозденог доба, дакле времена много пре него је обредно миквех-прање (mikveh) постало норма. У свом чланку „Чистота и нечистота у Израилу Гвозденог доба“ (Purity and Impurity in Iron Age Israel) Фауст је показао да је ограничење кретања нечистих нужно имало просторну димензију и да су правила повезана са (не)чистотом била одређена у односу на простор.

Фауст, иначе директор Тел ‘Елтон археолошке експедиције Tel ‘Eton archaeological expedition води нас на археолошку локацију коју је ископавао током десет сезона. Она се налази на југоисточном делу Шефела (Shephelah) и омогућује нам добар увид у кућни живот и праксу у периоду од 10. до 8.в. пре Хр. Фауст је устврдио да велика четворособна кућа пронађена на овој локацији омогућује увид како су Израилци гвозденог доба излазили на крај са проблемом обредне нечистоте, односно захтевима у вези са обредном чистотом. Штавише, он је устврдио да нам тамошњи налази могу омогућити реконструкцију обреда ритуалног очишћења.

Велика посуда од смрвљеног кречњака пронађена на улазу у собу 101 Ј на овој локацији, према Фаусту сугерише да је та соба била одвојена за обред посредством кога је неко ко је био обредно нечист, враћан у статус редовног члана домаћинства. То је заправо остатак кречњачког базена који је коришћен за обредно очишћење (поливање) особе која се сматрала нечистом. Дакле, још у томе периоду веће јеврејске куће су имале обредна купатила коришћена за очишћење чланова породице.

О проналаску древне радионице за израду каменог посуђа намењеног ритуалном очишћењу на подручју Гагилеле римског доба види: https://bkcentar.rs/sr/blog/jevrejsko-ociscenje-galilejska-radionica-za-ka-kamene-sudove-potvrdjuje-izvestaje-evandjelja

Извор: Biblical Archaeology Society
и
Сајт ЧУДО