ДРЕВНОЕГИПАТСКИ ЖИГОВИ ЗА РОБОВЕ – студија сугерише потребу преосмишљавања ропства у древној империји

27 November 2022

Мали предмет за жигосање из древног Египта вероватно је коришћен за обележавање коже људских робова, открива нова студија објављена у The Journal of Egyptian Archaeology. Ово је, такође, занимљива основа за реинтепретацију законске одреднице за покојником не режите тела својега, нити правите на себи икаквог белега (Лев 19:28) која се уобичајено повезује са забраном тетовирања. Први део ове одренице, несумњиво осуђује ритуално самопотвређивање у некој врсти посмртног ритуала који је био карактеристичан за окружење Израила (и познат у Египту где је постолаја и пракса сахрањивања живих слугу са преминулим господарима). Други део одренице се, пак повезивао са тетовирањаем. Намеће се, међутим, питање где су Израилци који су били грађани трећег реда у Египту могли да се упознају са праксом тетовирања која је у Египту била ограничена само на жене и то углавном високог сталежа у култне намене. Са друге стране, пракса жигосања, стоке и људи (робова) вероватно је била много познатија. Штавише, тетовирање у пустињским условима Синаја било је веома тешко изводљиво, док је жигосање било знатно лакше. Уколико се, пак, прихвати претпоставка да су у Египту жигосани робови који су означавани као трајно власништво господара (без могућности ослобађања), забрана жигосања могла је бити истовремено и социјална одредница трајног поробљавања сопствених (израилских) сународника, која има аналогију и у другим законским одредницама.

Неколико древних текстова и илустрација, као и 10 жигова који се датирају три миленијума унатраг, сугеришу да су стари Египћани жигосали робове. Ови жигови  били су направљени од бронзе. Они се сада налазе у колекцији Британског музеја (British Museum) и Петрие музеја египатске археологије на Универзитетском колеџу у Лондону (Petrie Museum of Egyptian Archaeology at University College London). Сматра се да су жигови коришћени током периода 19-25. династије (1292-656. год. пре Хр.). Раније је претпостављано да су артефакти коришћени за жигосање стоке и/или коња. Међутим, жигови у музејима су превише мали да би се користили на такав начин. Не искључујем ту могућност, али немамо доказа да су мале животиње попут коза жигосане, а има толико других доказа да су људи жигосани, истакла је Ела Карев (Ella Karev), египтолог са Универзитета у Чикагу (University of Chicago) тренутно на постдокторским студијама хуманистичких наука и ауторка студије.

Данас се говеда жигошу жигом већим од 10,6см како ожиљак који оставља не би постао нечитак како теле расте. Овај принцип је вероватно био познат и древним Египћанима. Откривено је и неколико великих жигова, очигледно употребљаваних на животињама. Древни египатски текстови који говоре о продаји и преносу стоке говоре о стоци која има жиг и оној који нема жиг. Ту су и слике које приказују спутане волове, мангал за загревање жига и радника који користи жиг са дугом дршком за обележавање животиња. Међутим, жигови из наведених музеја су обично трећина те величине - превише мали за стоку, написала је Карев. Ознаке говеда на древним египатским сликама су, такође, квадратне или правоугаоне и изгледају веће од ознака у музејима.

 

Жигосање људи

Неки од древних египатских жигова су готово исте величине као пегле за жигосање које су Европљани користили на афричким робовима током трансатлантске трговине робљем много векова касније. Жигови за жигосање људи из средине или са краја 19.в. паралелни су величини и облику мањих жиговима о којима говоримо, написала је ауторка студије.

Древни египатски списи такође говоре о обележавању робова, за шта се претпостављало да се односи на праксу тетовирања, рекао је Карев. На пример, жигосање се види на приказу ратних заробљеника на резбарији у Мединет Хабу близу Луксора у Горњем (јужном) Египту датој у време 20. династије, можда око 1185. пре Хр.

Али истраживања показују да се тетовирање у старом Египту готово искључиво вршило на женама и у религиозне сврхе (види: https://bkcentar.rs/sr/blog/029-zastitine-tetovaze-na-mumijama-zena-pronadjenim-u-deir-el-medini-tetoviranje-praksa-elite-ili-taloga-drustva), рекла је она додавши да је мало вероватно да ће обележавање ратних заробљеника на резбарији Мединет Хабу бити тетовирање. Практично говорећи, 'ручно' тетовирање [без машине за тетовирање] захтева доста времена и вештине - а ако то радите у великим размерама, то није лако поновити", рекла је Карев додајући: било би много логичније да ово буде брендирање.

Штавише, алати који се користе за обележавање затвореника у резбарији Мединет Хабу изгледају другачије од жигова за стоку приказаним на  древним египатским сликама. Претпоставља се да је то зато што су биле игле за тетовирање и да резбарење показује да су стављене у посуду са пигментом. Карев, међутим тврди да слика уместо тога приказује мале жигове који се загревају до црвене у преносивом грејачу за жар (слично магалама).

 

Египатско ропство

Пракса ропства у Египту била је доста  другачија него она коју познајемо из модерне концепције ропства заснованог на трансатлантској трговини робљем, рекла је Карев указавши: начин на који дефинишемо ропство, кметство, ропство под уговором, дужничко ропство — све су то модерне класификације и категоризације. Древни Египћани нису имали ове класификације, тако да је на историчарима да схвате шта се, у контексту, заправо дешава.

Ипак, чини се да је у древном Египту постојало три врсте робова – робови, ратни заробљеници, обвезници тј. они су били појединци који су продали себе и/или своју децу у ропство да би отплатили дугове. Присилни радници су били радници које је унајмила древна египатска влада. Од њих се захтевало да обављају рад као дужност према држави, али су за свој рад били (слабо) плаћени. Уколико су робови заиста жигосани они нису виђени као ништа више од имовине или робе која се купује и продаје. Управо тим закључком свој рад и завршава поменута научница истичући да идентификација ових знакова као жигова наглашава дехуманизацију ових поробљених особа и имплицира да је њихов статус био у рангу са другом имовином као што је стока.

Антонио Лоприено (Antonio Loprieno) египтолог са швајцарског Универзитета у Базелу (University of Basel), студију је оценио као фантастичан део научног напретка. Он је истакао и да је „под претпоставком да су бронзани жигови  коришћене за људе емпиријски вероватније да су примењивани у тренутку, када је број страних радника и војника у Египту био на врхунцу те да је ово вероватно био начин за обележавање страних робова, а не робова који су припадали домородачком (египатском) становништву. Он је приметио да модерне идеје о ропству нису важиле у Египту у то време и да су потребни додатни докази о моралним конотацијама ропства у древном Египту.

У древним списима се, такође, наводи да су људи понекад били купљени и продавани као власништво можда и са земљом на којој су се издржавали — што се данас назива кметовима — постоје и докази да је као мираз за брак роба могао платити њихов власник и да су многи робови усвојени у породице. Постоје, такође, докази да су људи често били ослобођени ропства поставши редовни чланови египатског друштва, рекла је она додавши да је у таквим случајевима, жиг роба могао бити трајни маркер несталног статуса... Очигледно није било проблема са бившим робом који је усвојио ново име, постао потпуно Египћанин, венчао се са слободном особом од Египћана и напредовао у рангу.
Могуће је, међутим, и другачије схватање. Можда су жигосани робови, пре свега они који су били ратни заробљеници, који су (из нама још увек непознатих разлога), сматрани трајним робовима, односно групом која није могла бити ослобођена и/или интергисана у египатско друштво у смислу пуноправних грађана.
Ова открића се потенцијано могу показати значајна за разумевање појединих библијских наратива и законских одредница. Најпре, студијом је потврђено да је постојала пракса куповине и продаје робова, као и могућност њиховог ослобађања (па чак и уздизања на друштвеној лествици), што је атмосфера у коју се добро уклапа библијска новела о праоцу Јосифу. Такође, атмосфера у којој се страни радници приморавају на тежак рад (чак и ако су плаћани) се може повезати са библијским наративом у којем је описано поробљавање Израилаца у Египту.

Ово је, такође, занимљива основа за реинтепретацију законске одреднице за покојником не режите тела својега, нити правите на себи икаквог белега (Лев 19:28) која се уобичајено повезује са забраном тетовирања. Први део ове одренице, несумњиво осуђује ритуално самопотвређивање у некој врсти посмртног ритуала који је био карактеристичан за окружење Израила (и познат у Египту где је постолаја и пракса сахрањивања живих слугу са преминулим господарима). Други део одренице се, пак повезивао са тетовирањаем. 

Намеће се, међутим, питање где су Израилци који су били грађани трећег реда у Египту могли да се упознају са праксом тетовирања која је, као што смо рекли, у Египту била ограничена само на жене и то углавном високог сталежа у култне намене (вероватно као магијска заштитна трудница и сл)? Са друге стране, пракса жигосања, стоке и људи (робова) вероватно је била много познатија. Штавише, тетовирање у пустињским условима Синаја било је веома тешко изводљиво, док је жигосање било знатно лакше. Уколико се, пак, прихвати претпоставка да су у Египту жигосани робови који су означавани као трајно власништво господара (без могућности ослобађања), забрана жигосања могла је бити истовремено и социјална одредница трајног поробљавања сопствених (израилских) сународника, која има аналогију и у другим законским одредницама.

 

 

Извори:

https://www.livescience.com/ancient-egypt-branding-irons-slaves?fbclid=IwAR0iNCqihKQvavIc0nNLCJ1Kx3hM-z9XiDSli5StJly-zzD1tGrQSybf1lQ

https://worldhistorymagazine.com/news/ancient-egyptians-may-have-used-branding-irons-on-human-slaves/

https://glowarticles.com/index.php/2022/11/11/ancient-egyptians-may-have-used-branding-irons-on-human-slaves/#:~:text=Ancient%20Egyptians%20may%20have%20used%20branding%20irons%20on,years%20ago%2C%20suggest%20that%20ancient%20Egyptians%20branded%20slaves

https://www.ancient-origins.net/news-history-archaeology/branding-slaves-0017518

https://inspirationaldiscoveries.com/historical-egyptians-might-have-used-branding-irons-on-human-slaves/

https://allthatsinteresting.com/ancient-egypt-branding-irons

https://bkcentar.rs/sr/blog/029-zastitine-tetovaze-na-mumijama-zena-pronadjenim-u-deir-el-medini-tetoviranje-praksa-elite-ili-taloga-drustva