ИДЕНТИФИКОВАНИ РЕТКИ ОСТАЦИ РИМСКОГ ЗАТВОРА У КОРИНТУ

Археолог у Коринту, у Грчкој, идентификовао је остатке римског затвора — једног од ретких затвора идентификованих из римског света.Историјски записи показују да су затвори морали постојати у скоро сваком римском граду, барем у онима који су имали форум, написао је Метју Ларсен (Matthew Larsen), археолог и ванредни професор Новог завета на Универзитету у Копенхагену (University of Copenhagen) додајући: радио сам, заједно са неколико колега, на историји и археологији древног медитеранског заточеништва већ осам година. Показало се да су археолошки остаци затвора изузетно неухватљиви и тешко их је са сигурношћу идентификовати.

Новооткривени натписи потичу из 4.в. хр. ере када је знатан број римског становништва већ био христијанизован. Ларсен је идентификовао затвор прегледавајући локацију, њене графите и записе са ископавања 1901. године. Под има пукотине, а нејасно је да ли је затвор некада био на другој локацији и да ли је под затвора поново коришћен на овом месту.

Важан део идентификације затвора били су графити на поду локације. Садржи молбе, написане на грчком, као што су нека надвлада срећа оних који страдају на овом безаконом месту. Господе, не помилуј онога који нас је овде бацио. 

Када сам сазнао за ове графите...одмах сам помислио, ако можемо да докажемо где су тачно ове подне плочице пронађене, и ако су биле на лицу места—тј. не лебде или депоноване тамо, већ под на месту — онда бисмо могли безбедно да идентификујемо место као затвор, рекао је Ларсен истакавши: знамо из извештаја о ископавању из 1901. да су подне плочице биле у првобитном реновираном положају као под у будруми и северозападним продавницама. Такође знамо да су постављене, поново коришћене са другог места, јер су биле поломљене са једне или више страна.

Ларсен је открио да су сви графити исписани унутар граница пукотина. Ово сугерише да је у тренутку постављања подних облога ту већ било пукотина и да су затвореници писали молбе унутар пукотина, подржавајући тако идеју да је ово место затвор. 

Графит су направили затвореници на начин да се посматрају изломљене ивице подних плочица. Ово указује да се натписи могу датирати у фазу коришћења локалитета као затвора.

Када сам кренуо да покушам да идентификујем остатке затвора, знао сам да ће то бити тешко и у шали сам рекао: 'Није као да су затвори врста места која ће имати натпис који га идентификује [као таквог]'—али ово је скоро исто тако јасан доказ као и то, што је за мене било изненађујуће, рекао је Ларсен.

Поред тога, Ларсен је приметио оно што се чини да су остаци olpai (врчеви) и лампе на источном пролазу затвора. То би затвореницима обезбедило воду и мало светлости. Постојали су и докази да је у једној од затворских комора постојао мали клозет, а можда су га користили затвореници или чувари, рекао је Ларсен.

 

Услови за затворенике били би ужасни, рекао је Ларсен. Из графита које су затвореници написали, имате осећај да су у веома мрачном простору, да им се не може дати саслушање, рекао је Ларсен. Један натпис сугерише да је група затвореника у затвору провела целу зиму. Богоносе, врати [казну коју је дао] Маринос, онај који нас је бацио овде и натерао да зимујемо, каже један натпис. Ово је вероватно било невероватно хладно место зими, рекао је Ларсен.

Неколико натписа садржи приказе табли за игру, што сугерише да су затвореници можда играли неку врсту игара како би прекратили време. Неки од графитних натписа садрже молбе за ослобађање затвореника. Господе Боже и чиста правда, откупи са овог места два брата. Христе, чувај и Будиса и Јована…Један натпис може алудирати на љубавнике затвореника. Превладава богатство лепих девојака које воле неожењене мушкарце, пише. Многи натписи траже освету онима који су их затворили — Господе, учини да умру страшном смрћу, каже један натпис.

Овај конкретан затвор је вероватно из времена када је Римско царство контролисало Коринт. То није довело до здравих односа између римских владара и грчких затвореника. Коринт је био древни град-држава који је постао једно од највећих и најважнијих грчких насеља у антици. Град су заузеле и скоро потпуно уништиле римске снаге 146. пре Хр., и остао је углавном напуштен више од једног века. Тек 44. пре Хр. када је римски војсковођа и политичар Јулије Цезар поново успоставио град као престоницу провинције почео је да се опоравља. Коринт је прошао низ реновирања током касног 4. и 5. в., а структуре које су служиле као затвор биле су међу онима које су захватиле радове. Чини се да су структуре преуређене и реновиране крајем 4. в., када је локација претворена у затвор, наводи се у студији. Структуре су коришћене за затварање људи још најмање неколико векова након тога. Древни затвор се налази на месту Коринтског римског форума, који се налази у срцу града. У римским градовима, форум је био вишенаменски јавни трг или отворени простор који се обично налази на централној локацији. Служио је као место окупљања, као и својеврсна пијаца. Али је имао и друге сврхе, одржавање политичких дебата и других активности.

Ларсен је успео да идентификује древни затвор у делу форума који се назива боудроуми и северозападне продавнице. Боудроуми је турска позајмљена реч за ’тамницу’ и користило га је локално становништво у Коринту  да опише зграду, од које је био видљив само врх засвођеног лучног крова. Северозападне продавнице су низ од 15 соба, које се отварају ка форуму, са боудроуми као централном просторијом. Нешто је већа од осталих 14 соба. Собе су вероватно имале комерцијалну функцију у првим вековима њихове употребе. Затим су након земљотреса крајем 4. в., према истраживачу, потпуно преуређени у затвор.

conЛарсен тренутно води истраживачки пројекат који покушава да развије систем класификације за римске затворе, а такође ради на монографији са колегом Марком Летенијем (Mark Letteney) о древном медитеранском затварању.

Ми смо део растућег таласа историчара који показују да, иако се затвор често објашњава као модеран изум, наше истраживање држи огледало садашњости и суочава нас са дужом, компликованијом историјом него што су неки раније признавали, рекао је Ларсен.Пре римског освајања није било затвора какве данас познајемо у старој Грчкој. Постојали су само центри за привремени притвор јер су криминалци или кажњени новчано, прогнани или погубљени. Концепт затварања као облика казне није био толико распрострањен као у модерним временима. Уместо тога, казне су се више фокусирале на одмазду и одвраћање него на рехабилитацију.

Иако можда никада нећемо знати ко је тачно урезао овај графит у камени под – или зашто – ово откриће нам даје поглед на свакодневни живот и емоције људи који су живели у древном Коринту пре 1.600 година. Такође, ово је вероватно откриће које је највероватније најближе тамницама из ранијег, новозаветног, времена. Нови завет говори о утамничењу Јована Крститеља, апостола (Јакова, Јована, Петра, Павла...). То је вероватно подразумевало често управо овакве околности живота, макар уколико не говоримо о кућном притвору у каквом је ап. Павле био у Риму. Можда тек у сусрету са оваквим околностима схватамо величанственост снаге и поруке вере, наде и радости коју ап. Павле упућује у посланицима из сужањства.