ИЗРАЕЛ И ДОЛИНА ЈОРДАНА - ПРАПОСТОЈБИНЕ КУЛТИВИСАЊА МАСЛИНА

Од библијских времена до наших дана маслине су једна од најзначајнијих намирница широм света. Нова студија указује да је ова вредна пољопривредна култура, култивисана око 7000 година пре Хр. у поменутој области. Одомаћивање маслина наводи на препознавање почетних корака у развоју социоекономске структуре, хијерархије и администрације. Дрво маслине, у овом делу света, има дубок историјски значај. Недавна израелска студија представиа је јавности неке од најранијих трагова припитомљавања стабала ове биљке које се може повезати са почетком 7. миленијума пре Хр. Научници су, наиме, анализирали остатке дрвеног угља са халколитског налазишта Tel Tsaf које је у долини Јордан истраживао проф Јосеф Гарфинкел (prof. Yosef Garfinkel) са Института за археологију Јеврејског универзитета (Institute of Archaeology at the Hebrew University). Долинина Јордан није природно станиште маслина, а утврђено је да је поменути угаљ настао од стабала маслине.
Стручњаци Универзитета Тел Авив (Tel Aviv University) и Јеврејског универзитета у Јерусалиму (Hebrew University of Jerusalem) закључили су, стога, да стабла ту намерно посађена око 7000 година пре Хр.

Дрво је било 'пластика' древног света, истиче водећа истраживачица Јакоб М. Алоков одсека за археологију и древне блискоисточне културе  (Jacob M. Alkow Department of Archaeology and Ancient Near Eastern Cultures) и Природњачког музеја Стеинхардт Универзитета у Тел Авиву (Steinhardt Museum of Natural History at Tel Aviv University), др  Дафна Лангут (Dr. Dafna Langgut).
Она појашњава указујуи да се дрво користило за градњу, за израду алата, оружија, намештаја и обзбеђивање енергије. Управо зато је идентификација остаака дрвећа пронађених на археолошким налазиштима, попут дрвеног угља на огњиштима, кључ за разумевање које су врсте дрвећа расле у природном окружењу, а које су биле допремљене у неку област у времену када људи почињу да култивишу воће и биље уопштено.

Чак и када изгори, дрвени угаљ открива биљку од које је добијен посредством анатомске структуре сачуване у остацима. Проучавање тих остатака је управо област којом се др Лангут бави као управницу лабораторије за археоботанику и античко окружење. Њена специјалност је микроскопска идентификација биљних остатака. Налази су објављени у часопису Scientific Reports.
Tel Tsaf je велико праисторијско насеље смештено јужно од Беит Шенана у средини Јорданске долине. Процењује се да је прво насељен настало у периоду 7200-6700 год. пре хр. У ископавањима су откривене веике куће са двориштима. Свака од кућа имала је неколико житница и сматра се да је капацитет узгајаних намерница био и до 20 пута већи од потребне количине калорија једне тадашње породице. Ово открива богатство насеља. Ово је потврђено проналаском остатака сложене керамике која је била узузетно вешто осликана. Штавише, пронађени су предмети који су очито донесени из удаљених области (нпр. убаидска керамика из пре-сумерске Месопотамије, опадијан  из Ададолије,какарно шило са Кавказа...).

У својој лабараторији др Лангут је идентификовала остатке древеног угља са локације. Закључила је да је он настао од маслиновог и смоквиног дрвета. Иако је на подручју савременог Израела у древности било дивљих маслина, њихово природно станиште није била долина Јордана. Откриће остатака дрвета масилне у угљу, стога, указује да је дрво маслине у ову област намерно донето као и да је његово доносилац имао довољно знања о биљци да је извади из природног станишта и насади у другој области. "У археоботаници ово се сматра неоспорним доказом припитомљавања (култивације) биљке" - рекла је она.
На основу ових налаза истраживачи су сугерисали да средње-халколитско налазиште Тел Тсаф садржи остатке најранијег, за сада познатог, угљенисанох дрвета маслине у области средњег и северног дела Јорданске равнице.
У истраживању је наведено да пронађени археолошки и ботанички материјал указује да је узгој маслина започео у северном Израелу, на ободима Кармила као мору и у Галилеји крајем 8. миленијума пре Хр., тј. током периода раног халколита. Овај узгој је вероватно започео култивисањем дивљих маслина које су се у овој области налазиле као у природном окружењу. Неколико векова доцније, на почетку средњег халколита тј. око 7000 год. пре Хр, досељеници у област Тел Тсаф бавили су се узгојем маслина.
Овакав географски помак подразумева пренос знања игенетског материјала изсеверног Израела у долину Јордана. Како је осим маслиновог, идентификована и знатна количина смоквиног дрвета сматра се да су и оне узгајане у овој области, која је њихово природно станиште. Ипак, оне су имале малу вредност као сировина за огрев или израду алата. Није било, стога, разлога да се смоквино дрво допремау насеље. Гране које су коришћене у пгреву вероватно су билеоне које су сакупљене у оквиру резидбе, поступка који се и данас примењује у циљу остваривања већег приноса. На основу анализе материјала показано је да је уз дрво поменутих воћкиу насељу обимно коришћено дрво тавовског храста и тамариске.
Артефакти које је Гарфинкел открио и који су указали на богатство насеља потврдили су истраживачима да су се овдашњи становници међу првима бавили узгојем маслина и смокви, будући да је узгој воћа био и показатељ луксуза у овом периоду.

Лангут је подсетила да је култивација биљака, нарочито воћака, многогодишњи процес и логично је да су се том делатношћу могла бавити богатија друштва, она која се не боре за преживљавање и нису зависнаод свакодневне жетве житарица које су релативно брз извор хране. Када се врши пресађивање садница, јасно је да само неке успеју, а тај успех делом дугују и генетском прилагођавању - подсетио је проф. Гарфинкел.
Дрвеће даје плод три-четири године након сађења. Воћнаци захтевају знатна почетна улагања, али потом живе дуго времена па чак и вековима у случају маслина. Они (маслињаци) имају велики економски и друштвени значај у смислу поседовања земље и завештања тих поседа наредним покољењима, а то су процедуре које сугеришу зачетке комплекснијих друштава, каже Лангут додајући да су становници Тел Тсафа можда трговали производима добијеним од маслина (маслиновим уљем), као и сушеним смоквама. То су дуготрајни производи који су могли да омогуће трговину са удаљеним областима, што је опет увећавало богатство самог насеља. Са њом је сагласан проф. Гарфинкел који истиче да се култувација воћака не може вршити под притиском.
На локацији су пронађени и докази о најранијим печатима, што можда указује на постојање некаквог система пореза и администрације, односно чињење првих корака у претварању локаног становништва у друштво са социоекономском хијерархијом коју подржава административни система. Др Лангут, стога, закључује у целини, налази указују на богатство и ране кораке ка формирању сложеног друштва на више нивоа, обликовање класе фармера и, уз њих, класе чиновника и трговаца.
Занимљиво је да се оснос питоме и дивље маслине, али у обрнутој перспективи у којој питома маслина постаје носилац калемљене дивље маслине користи у новозаветним списима као илустрација односа историјског Израила на чији корен су се накалемили хришћани неизраилског порекла (Рим 11:15-19).

Маслина је у библијским временима била знамење богатсва, мира и благостања. Сусрећемо је на првим страницама Светог писма, када на крају потопа голуб коју доноси гранчицу маслине као знамење постепеног обнављања живота на земљи (Пост 8:11). Овај знаменити детаљ библијског аратива и данас се често користи као мотив за симболисање мира. Сасвим је јасно да је узгајање маслина била једна од главних пољопривредних делатности Израила библијских времена (Изл 23:11; Пнз 6:11; 8:8; 24:20; 28:40; 1Сам 8:14; 2Цар 5:26; 1Дн 27:28; Нем 5:11; 9:25), њихових суседа Филистејаца (Суд 15:5), али и ранијих становника Ханана (ИНав 24:13).
Маслина се, очито, сматрала једном од највећих драгоцености региона, краљицом стабала (Суд 9:8-9; 2Цар 18:32) чија лепота симболише свеколики напредак, узвишеност и достијанство (Пс 52:8; 128:3; Ос 14:6; Јер 11:16), због чега је њено дрво коришћено у изради култних предмета (1Цар 6:23; Нем 8:15). Једна од савезних претњи, које Господ упућује Израилу јесте уништење њихових маслинака које је последица кршења савеза (Ам 4:9) Сађење маслине је, насуптот томе, посматрано као знамење есхатолошког чина и свеопште обнове свега приликом успостављања будућег царства (Ис 41:19). Штавише, обрана маслина лишена свог плода симболисала не тешке губитке (Јов 15:33), али због потенцијала обнове коришћена је управо као подсетник на обнову историјског Израила упркос тренутних недаћа са којима се суочавао изабрани народ (Ис 17:6-7; 24:12-14; Аг 2:19уп. Јер 31:12). Стога, вра и верност коју пророци исповедају јесте уздање у Божије дело спасење и у околностима када род маслине превари (Ав 3:18), односно у околностима апокалиптичких недаћа. Очекивано је, стога, што маслина постаје и есхатолошко-апокалиптички симбол повезан са новим Јерусалимом и његовим храмом и уопште обиљем есхатолошких благослова (Јзк 32:14; Зхр 4:3; Отк 11:14).

Један од главних производа који се добијао од маслине, која се свакако користила у исхрани и као целовити плод (2Сам 17:29), било је уље. Цеђење уља се сматрало захтевним послом (Јов 24:11). Оно је коришћено у различите сврхе, а могло је бити и средство плаћања (1Цар 5:11; 2Дн 2:10; Јзд 3:7, Ис 57:9; Јзк 27:17; Лк 16:6). Оно је било једна од кључних сировина коришћених у култу (Изл 27:20; Лев 2:1; 6:15; 7:10; 14:10; 24:2; Бр 4:9; 18:12; 2Дн 31:6; 32:28; Јзд 6:9; 7:22; Нем 10:37; 13:5, Мих 6:7). Хлеб повезан са уљем сматран је нарочитим и повезиван је са празничним моментима или жртвом (Изл 29:2; Лев 9:4; 23:13; Бр 5:15; 6:15; 7:13; 29:3; 1Дн 9:29; Јзк 45:14; 46:5). Док је мала количина брашна и уља, сматрана оним најосновнијим (1Цар 17:12-25 уп. 2Цар 4:1-7; Јер 40:10; 41:8). Изостанак и тога, сматран је апокалиптичким знамењем Божијег суда (Јл 1:10; Ос 2:5; 12:2; Аг 1:11; Отк 6:6).

Због своје високе калоричне вредности, и чињенице да је добијање уља поразумвало цеђење велике количине маслина (дакле и вишак плода) оно је постало симбол богаства, изобиља и божанске наклоности, о чему нарочито сведочи мудросна и поетска књижевност Светога писма (Пс 23:5; 45:7; 63:5; 92:10; Пс 104:15; 141:5;  Прор 9:8; Јов 29:6; Ис 61:3 уп. Бр 11:8; Пнз 7:13; 11:14; 12:17; 18:4; 32:13; 33:24;2Цар 18:32; 1Дн 12:40), али и раскалашности (Јзк 23:41; Отк 18:13). Коришћено је и у медицнске сврхе сврхе, нарочито као средство за ублажавање бола узорокованих опекотинама или повредама или приликом припремања тела покојника за укоп  (Пост 50:2; Пс 55:21; ПрСол 27:9; Ис 1:6; Мк 6:13; 14:8;  Лк 10:34; Јк 5:14). У комбинацији са различитим другим биљкама, прављена су нарочита ароматична уља која су се сматра нарочитим луксузом (Пнп 1:3; 4:1; Лк 7:46; Јн 11:2; 12:3).

Осим храњиве и лековите вредности уље је коришћено за осветљавање (Изл 25:6; Мт 25:3), али и улепшавање којим је додатно истицано богатство и моћ (2Сам 14:2; Јест 2:12, Пнп 1:3; 4:1; Дн 10:3) те је стога постало симбол божанског помазања култних предмета (Пост 28:18; 35:14; Изл 30:24-26) царева и свештеника (Изл 25:6; 30:25; 31:11; 35:8; 37:29; Лев 4:3; 6:22; 7:35; 8:2; 10:7; 16:32; 21:10; Бр 3:3; 18:8; 35:25; 1Сам 2:10; 10:1; 12:3; 15:17; 16:1.6; 1Сам 26:9; 2Сам 1:14.21; 2:4; 3:39; 12:7; 19:10; 23:1; 1Цар 1:39; 1Цар 5:1; 2Цар 9:1-10; 11:12; 1Дн 11:3; 14:8; 16:22; 29:22; 2Дн 6:42; 22:7; 23:11; Пс 2:2; 18:50; 20:7; 28:8; 45:8; 84:9; 89:20; 92:10; 105:15; 132:10; 133:2; Ис 10:27; 45:1; ПлЈер 4:20; Јзк 16:9; 28:14; Дн 9:25; ), тако да и сам израз месија – христос, означава у основи оног који је помазан, а у коначном смислу, нарочитог божанског Помазаника који ће успоставити божанско царство (Ис 61:1-3; Јзк 16:19; Ав 3:13; Лк 4:18-20; Јевр 1:9; Дап 4:27; 10:38) и то као  царство оних који посредством Његовог помазања и сами постају помазаници (2Кор 1:21; 1Јн 2:20).

Извори:
https://www.jpost.com/archaeology/article-709534?fbclid=IwAR0YqJjzHkUGwzmxE2mp1yV5PVCGO4SuvoBunz0QserNsZHzvbVKpLaDv8c 
https://www.sciencedaily.com/releases/2022/06/220616101935.htm 
https://www1.cbn.com/cbnnews/israel/2022/june/israeli-scientists-discover-olives-were-first-domesticated-in-jordan-valley-7-000-years-ago 
https://www.haaretz.com/archaeology/2022-06-16/ty-article-magazine/.premium/worlds-earliest-domestication-of-fruit-trees-reveals-complex-society-in-jordan-valley/00000181-6895-d406-abb1-ea972b3e0000 
https://www.i24news.tv/en/news/israel/archeology/1655320595-israeli-researchers-discover-olive-trees-were-domesticated-7-000-years-ago