ИЗРАИЛСКА ПАЛАТА ИСТОЧНО ОД ЈОРДАНА? - Исклесани блокови од тесана наговештавају откриће знаменитог библијског места

На свом врхунцу у 9.в. Хр., Северно царство Израила се простирало на исток преко реке Јордан до региона Гилеад, у модерном северозападном Јордану. Управо у овом региону, дуж библијске реке Јавок, налазе се места Талл адх-Дхахаб. Оба садрже доказе да су били насељени током гвозденог доба (око 1200–586 пре Хр.) и јелинистичког периода (око 332–37. пре Хр). Неки од најзанимљивијих предмета са локалитета, међутим, су група камена од тесана који датирају у гвоздено доба, али су уграђени у касније јелинистичке структуре.

Неколико блокова од тесана има јасне резове: уклесане слике свирача лире, коња, лавова, палми, па чак и човека који носи козу. Ови блокови су вероватно некада припадали већим фигуративним приказима, вероватно гозби и сценама лова. Иако су многи од ових приказа слични уметничким мотивима коришћеним широм древног Блиског истока, посебно у Сиро-Анадолији, недавна студија предлаже тумачење неколико слика као знакова израилске контроле.

Према писању листа, одређени број блокова од каменог камена носи слике са јасним тематским паралелама у иконографији Кунтилет 'Ајруд (Kuntillet ‘Ajrud), познате путне станице из гвозденог доба која се налази на североистоку Синаја. Четири блока се посебно истичу: они који приказују свираче лире, коње, лавове (вероватно делови сцене лова) и палме. Све четири теме имају јасне паралеле у иконографији Кунтилет ‘Ајруд, где су откривене насликане на грнчарији или украсним зидовима. Једна од слика је особа која доводи козу на нешто што изгледа као банкет, вероватно намењено као залиха хране за гозбу.

С обзиром на то да се Кунтилет ’Ајруд често сматра израилским локалитетом, ове уобичајене иконографске теме могу указивати на заједнички друштвено-политички контекст, што заузврат може помоћи да се локалитети у Талл адх-Дхахабу датирају отприлике у исто време када и Кунтилет ’Ајруд, за које већина научника верује да је први пут изграђен за време владавине Јеровоама II (793-753. пре Хр).

Ово поставља занимљиво питање: Одакле су камени блокови? Са некима од чак 200кг, вероватно је да су ови велики блокови пешчара првобитно направљени за административни центар или палату. Археолози су такође приметили да је стил гравура сличан стилу зидних слика из 8. в. пре Хр. на археолошком налазишту у североисточној Синајској пустињи у Египту, чија ископавања показују да је то место контролисало  Израил у 8. в. пре Хр.. Ово сугерише да блокови пронађени у Тал адх Дахаб ал-Гхарби такође датирају из 8. в. пре Хр. и да су дело израилских уметника.Ово је било време највеће експанзије Израилског царства које се простирало од Синаја до данашњег Либана у време владавине Јоаса и његовог сина Јеровоама II. Током већег дела деветог и осмог века пре нове ере, Израел је директно или индиректно владао великим деловима Леванта, укључујући делове Трансјорданије, као и сопственим јужним суседом, Јудом, који је имао престоницу у Јерусалиму.

Коначно, током бронзаног и гвозденог доба није било нимало необично имати приказе животиња и гозби на зидовима палате. Иако таква палата није ископана на том подручју, аутори чланка сугеришу да би камени блокови могли бити доказ да је некада постојала. Овај предлог би, заузврат, могао помоћи да се објасни библијски текст, пошто Маханаим игра важну улогу у бројним кључним догађајима. Финкелштајн (Finkelstein) примећује да Библијаистиче да је са овим местом повезано крунисање и владавина Исвостеја (2Сам 2:8–9), Давидово бежање пре Авесаломом (2Сам 17:22–29), и спомињање Маханаима као центра Соломонове административне области (1Цар 4:14). Ако би у Маханаиму постојала палата, то би помогло да се објасни регионални значај локације и њена улога у томе како су библијски писци запамтили ове догађаје.

Треба додати да су ове две библијске локације повезане и са знаменитим догађајима који су обележили живот праоца Јакова. Уз Ветил, сакралну локацију на којој је уснио знаменити сан о лествама и добио обећање божанске заштите у тренутку када је бежао пред гневним Исавом, Маханаим и Фануил су можда и кључне локације Јаков наратива. Оне су, за разлику од Ветила повезане са Јаковљевим повратком у Хаанан и страхом од предстојећег сусрета са Исавом који је у међувремену постао вођа моћног клана или чак и племена. Маханаим је било место сусрета Јакова са тајанственим логором ангела (Пост 32:2), тренутак који га је инспирисао да подели сопствени клан на два дела пред ризичан сусрет са Исавом, након чега је уследила његова драматична молитва у којој је тражио божанску заштиту. Фануил је, пак, место не мање драматичне борбе (рвања Јакова) са тајанственим човеком кога праотац накнадно препознаје као Бога који му мења име констатујући промену Јаковљевог карактера, препознајући да је Јаков (варалица) постао победник. Библијски одломци сугеришу да је Фануил имао храм, а остаци правоугаоне платформе која би могла бити храм пронађени су у Талл адх-Дахаб есх-Схарки. Откриће и са њим повезана студија доприноси нашем разумевању историје и уметности Израила и осветљава значај кључних библијских наратива који су смештени у и око Маханаима. Иако се аутори студије, професор Израел Финкелштајн (Prof. Israel Finkelstein) са Универзитета у Хаифи (Haifa University) и проф. Талеј Орнан (Tallay Ornan) са Јеврејског универзитета (Hebrew University) у Јерусалиму, ограђују од схватања да студијом потврђују историчност овог или других библијских наратива везаних за овај регион они признају да постоје докази о снажног административном присуству Израилаца у Трансјорданији помажу нам да разумемо зашто су кључне темељне библијске приче смештене у ову област.

Да ли ти наративи садрже зрно историје је сасвим друго питање. Да бисмо направили поређење, можемо са сигурношћу идентификовати рушевине Троје и Микене, али то не значи да су Грци и Тројанци заиста водили десетогодишњи рат због жене по имену Јелена током бронзаног доба. Дакле, шта археологија каже о правој историји Маханаима? Археолози, предвођени проф. Томасом Полом (Prof. Thomas Pola) са Универзитета у Дортмунду (Dortmund University), ископали су групу великих украшених блокова пешчара, од којих су неки тежили и до 200кг. Неки од блокова су поново коришћени у каснијој јелинистичкој згради, а други су пронађени како леже на падини. Претпоставља се да су сви потекли из монументалне грађевине из гвозденог доба која тек треба да буде потпуно откривена.

У сваком случају, налази из Маханаима датирају се у време које је око два века после Давидове и Соломонове наводне владавине, и то тачно у доба процвата Израила. Када сам гледао слабе урезе на ових десет исписаних блокова, са тематске тачке гледишта, зазвонило је звоно“ каже Орнан, који је врхунски стручњак за древну блискоисточну уметност и који је овај налаз повезао са налазима на локацији удаљеној више од 250км - Кунтилет Ајруд. Ајруд, који је ископан 70-год прошлог века, познат је по натписима, муралима и украшеним посудама који су пронађени унутар његових зидова. Ови артефакти су научницима већ пружили редак увид у веровања Израилаца, која су се веома разликовала од оних које је касније прописала Библија. Најпознатији је можда фигуративни приказ за који неки научници верују да је Јахве, у пратњи женског божанства, Ашере. На обе локације је приказано дрво живота, стилизована палма са увијеним гранама. Дрво живота, је био важан верски симбол широм Леванта, икона плодности и заштите од зла, каже Орнан додајући да су волутиране палмине листове уклесане су и на такозваним прото-еолским капителима који су красили палате израилске и јудејске монархије. Треба напоменути да се иконографија пронађена на блоковима Маханаима сматра прилично уобичајеном широм Блиског истока и може се широко описати као сиро-хетитске слике...Најближе паралеле, осим у Ајруду, могу се наћи далеко на северу, у северној Сирији и јужној Турској. 

Теоретски, структуру у Маханаиму би могао да изгради неки севернији ентитет, као што су Арамејци из Дамаска, али наше познавање геополитичког контекста чини ово мало вероватним, каже Финкелштајн. Знамо, и из Библије и из ванбиблијских текстова, да се арамејска моћ није проширила тако далеко на југ у Трансјордан током прве половине осмог века пре нове ере, примећује он. Асирско царство ће такође доћи да контролише регион тек деценијама касније, додаје он. Ово оставља израилску монархију као највероватнијег градитеља грађевине у Маханаиму.Све ово сугерише да се остаци из Маханаима могу приписати истом ентитету који је у то време контролисао и Ајруд и овај део Трансјорданије.

Ако је тачно, ово би нам много говорило о уметности и култури Северног царства, каже Орнан додајући да стандардизована употреба, од Маханаима до Ајруда, уметничких конвенција и симбола који су били уобичајени широм Блиског истока снажно сугерише да су Израилци били у великој мери део ширег уметничког и културног миљеа древног Ханаана.

Ово се поклапа са оним што научници знају о култури и веровањима у периоду Првог храма: Израилци су веровали у више божанстава и волели су добар лик као и њихови суседи. Монотеизам, аверзија и поштовање многих других библијских закона који су путокази јудаизма каквог познајемо били су каснији развој.  Запечаћен тзв. пророчким пробојем у времену вавилонског расејања.

Не треба занемарити ни чињеницу да је средиште Северног царства било западно од Јордана, у Самарији и плодној долини Језраел. Дакле, остаје да се питамо зашто се темељна прича ове нације, када је њен патријарх Јаков добио име Израил, одвија у прилично удаљеној земљи.

Одговор се углавном може односити на геополитику 9. и 8. в. пре Хр., времену када се Израил борио за превласт над Трансјорданом и остатком Леванта са више других сила: већ поменутим Арамејцима, Амонцима, Моавцима... Гилеад, регион источно од реке Јордан, мењао је господаре неколико пута, а израилска контрола је трајала скоро цео век, подељена у два распона од неколико деценија. Почетни период, средином  9. в. пре Хр., био је под застрашујућом династијом Омрида, која је прва трансформисала Израел у велику силу.

Овај период хегемоније прекинут је арамејском инвазијом Израила коју је предводио Хазаел, краљ Арам-Дамаска, око 840. пре Хр,. У Трансјорданији, моавски владар Меша је искористио овај неуспех и хвалио се у натпису како је поразио Израилце и поново освојио изгубљену територију.

Израел је повратио своју власт на Гилеаду у раном 8. в. пре Хр. нарочито током владавине Јеровоамом II, и у то време је изграђена наводна палата у Маханаиму. И баш као што је изградња монументалне структуре начин полагања права на власништво над земљиштем, тако је и стварање историјске везе са тим регионом. Ово би могло да објасни зашто је темељни приповест о Јакову/Израилу лоцирана у области Маханаима и Фануила, премда је ово лоцирање логично и у контексту самог библијског наратива о епонимском зачетнику јеврејског народа, будући да је повезано са реком Јавоком, неком врстом природне границе између Обећане земље из које је Јаков побегао и Месопотамије из које се браћао у Обећану земљу.

Када је израилска политичка доминација тамо успостављена на одређено време, морали су да је легитимишу ’прављењем историје’, а то је наратив који је на крају ушао у Библију“, каже Орнан премда је могуће и да је такво прављење историје било само коначно обликовање постојећих усмених предања. Орнана додаје: Можда није случајно што је Давид, бежећи од Авесаломове побуне, у Библији описан као примљен у Маханаиму уз велику гозбу, (2Сам 17:27-29) сличну оној која је приказана на тамо пронађеним каменим блоковима. Опет, не кажемо да је Давид био тамо. Не схватамо Библију здраво за готово, ми се бавимо њом и покушавамо да разумемо њен политички и историјски контекст.

Библијске приче које повезују Давида са Маханаимом можда су такође биле инспирисане кратким присуством Израилаца у Јордану, додаје Финкелштајн, научник који је склон оспоравању историчности Давидовог и Соломоновог царства, насупрот низу других који указују на све снажније доказе о постојању истог.

Поређење између иконографије у Ајруду и Маханаиму је убедљиво, каже Томас Ремер (Thomas Römer), професор на Колеџу Француске и Универзитету у Лозани (College de France и University of Lausanne) и водећи стручњак за  Библију који није био укључен у студију. Једнако убедљив је предлог о вези између ове наводне израилске изградње у Маханаиму у време Јеровоама II и библијског наратива о Јакову. Он истиче: