MAДАБА - најстарија мапа Свете земље на свету

Тензије између муслимана и хришћана 1880-их у данашњем Јордану довеле су до компромиса. Хришћани су могли да се преселе у град по имену Мадаба под условом да могу да граде цркве само на местима где су цркве некада постојале. Предлог је имао одређену логику. Мадаба је, наиме, у то време била прашњава, нејасна испостава у Отоманском царству, али је током византијског периода била је напредан хришћански град.
Године 1884. новонасељени грчки православни хришћани желели су да на свом некадашњем месту подигну нову цркву св. Ђорђа. Прописно су очистили земљу изнад онога што је била древна црква и дошли до запањујућег открића: испод рушевина налазио се огроман мозаик тј. врло детаљна мапа. Иако оштећен, безбројни обојени фрагменти мозаика и даље су приказивали места широм Свете земље, укључујући Јерусалим. Тако је откривена најстарија позната мапа Свете земље. Патријарх Јерусалимски Никодим I је био обавештен, али реакција је изостала. Откриће је, заправом привукло пажњу грчких православних хришћанских власти у Јерусалиму, али је Јерусалим тада био под отоманском влашћу. Сложена политичка ситуација довела је до тога да је тек деценију по откривању мапе библиотекар Јерусалимске патријаршије Клеопа Коикилидес (Kleopas Koikylides) посетио је Мадабу како би се упознао са налазом. Одмах је схватио важност уметничког дела. Мозаици који су украшавали подове византијских цркава углавном су представљали градове и споменике и то сликама.

Мапа је део сложено дизајнираног мозаичког пода, који је сада део новосаграђене цркве св. Ђорђа. Мапа је направљена у другој половини 6. в. хр. ере и првобитно је приказивала целу Свету земљу и суседне регионе. Датирање у 6. в. се заснива и на схватању да је мапа настала пре него што је 614. год. уништен манастир на подручју Газе, подигнут на месту рођења св. Илариона, а разрушен у разарањима сасанидског цара Хосрова. С обзиром на то да мапа не одражава уништење манастира, мозаик је морао да настане негде између 542. и 614. год., вероватно за време владавине византијског цара Јустинијана Великог, који је умро 565.
Иако су откривене старије мапе, Мадаба мапа је далеко најстарија мапа Свете земље. Међутим, није старост мапе оно што је чини изванредном, већ њена екстремна тачност и детаљи. Иако мозаик, мапа има снажне сликовне елементе - грађевине приказане у натуралистичким детаљима и живописним приказима објеката и животиња - његов дизајн, поглед на регион из птичје перспективе, је јединствен. Коикилидес је о томе написао монографију 1897. год., а Немачко друштво за истраживање Палестине (German Society for the Exploration of Palestine) предузело је прва опсежна истраживања мозаика почетком 1900-их. Год. 1965. започели су и велики пројекат рестаурације коју су водили Хајнц Киперс и Херберт Донер (Heinz Cüppers and Herbert Donner).

Сачувани делови мапе приказују већи део библијског света, са реком Јордан и Мртвим морем у центру пода. На Јордану је приказана локација на којој је Јован Крститељ крстио Христа. Мапа Свете земље протеже се од области модерног Либана на северу до египатске делте Нила на југу, са Средоземним морем као западном границом и пустињом Јорданом као источном границом. Користећи најмање осам различитих боја, Мадаба мапа приказује градове, пејзаже, флору и фауну региона. Између осталих карактеристика, приказује Мртво море са два рибарска чамца, разне мостове који повезују обале Јордана, рибе које пливају у реци и повлаче се из Мртвог мора; лав (који је постао скоро непрепознатљив уметањем насумичних тесера током периода иконоборства) који лови газелу у пустињи Моав, Јерихону са палмама, Витлејему и другим библијско-хришћанским местима.

Мапа укључује више од 150 грчких натписа са називима места, библијским стиховима и цитатима из других древних дела. Од посебне пажње је мапа која приказује град Јерусалим, који се на мапи чини већим од било ког другог града. Приказ Јерусалима, као и других великих градова приказаних на мапи, укључује градске зидине, улице и главне зграде и споменике. Јерусалимски део мапе приказује бројне специфичне структуре и улице у граду као што су капија Дамаска, црква Светог гроба и Давидова кула. Заиста, приказ Јерусалима је толико детаљан да га неки сматрају тачном мапом града из византијске ере. Слика Јерусалима обухвата 19 кула, шест градских капија, три градске улице, 11 цркава и неколико других зграда. Представа Цркве Гроба Господњег на мапи остаје једина позната уметничка представа првобитног црквеног комплекса какав је изградио цар Константин почетком 4. в. На југозападној страни Јерусалима приказан је Acel Dama (дословно поље крви), из хришћанске литургије.

Неколико других карактеристика древног Јерусалима, откривених тек у 20. в., такође се могу идентификовати на мапи Свете земље. Мапа нпр. показује широки пут унутар капије Јафа у Јерусалиму. 2010. год. коначно су откривени чврсти докази о том путу, што је додатно учврстило мишљење научника да мозаик Мадаба није само лепо и сложено уметничко дело, већ картографски запис другог доба. Као таква, мапа функционише као невероватан прозор у древни Јерусалим.  Нпр. означени су древни Cardo Maximus и Нова Богородичина црква (Nea Theotokos) освећена 20. новембра 542. год. Неколико других цркава широм Свете земље такође се може идентификовати захваљујући високом нивоу уметничких детаља.

Сврха Мадаба мапе
Сврха ове мапе и данас није расветљена, као и ко су њени аутори. Изнете су, међутим, три главне хипотезе. према првој, мапа је служила као ходочаснички водич хришћанима који су намеравали да путују у Свету земљу, било као стварна мапа која води ходочаснике или као визуелни алат који би могао да омогући ходочасницима да практично путују до светих места. Друга хипотеза је да је мапа Свете земље имала за циљ да визуализује историју спасења стављајући Јерусалим у центар света, а Цркву Васкрсења у центар Јерусалима. Неки сматрају да је циљ био побољшање духовног искуства припадника локалне заједнице и да се мапа протезала од олтара, где би био свештеник, до скупштине. Обе хипотезе сежу ка хришћанској заједници која је овде егзистирала у 6. в. Византијска Мадаба у Јордану била је веома богат град који је укључивао многе цркве са прелепим подним мозаицима и данас овај град каткад и називају  градом мозаика.
Ипак, на Мадаба мапи наведена су многа места без икаквих веза са хришћанским ходочашћем. Истовремено, многа света места или потпуно недостају на мапи или имају маргинално место. Нпр., црква Рођења Христовог у Витлејему је потпуно изостављена, а сам Витлејем је означен малим словима. Поред тога, недавне студије сугеришу да Јерусалим није био ни близу центра мапе када је мозаик обликован. Уместо тога, сама Мадаба би била у центру мапе, и можда је била представљена у истој скали као Јерусалим. Штавише, сва четири библијска стиха наведена на карти су из Старог завета, а не из Новог, док карта садржи само једну референцу на Христа. Мапа је оријентисана на исток, а не на север, што је у складу са библијским јеврејским оријентацијама. Хришћански утицај тог времена је веома индикативан на карти. Неколико обележја и симбола карте представљају оне од хришћанског значаја. Постављање две рибе на мапи, од којих једна плива назад из Мртвог мора и једна плива према њему у реци Јордан, указује историчарима на место сусрета хришћана. Неки научници су сматрали да мапа представља Мојсејеву визију Обећане земље. Мадаба би била епископско седиште којој је припадала планина Небо, одакле је Мојсије видео Обећану земљу.

Постојеће недоумице довеле су до нове хипотезе по којој мапа уопште није била намењена да буде део црквеног декора, већ за  значајну јавну салу за пријеме у граду. Мапа која није створена из религијских разлога, већ пре свега економско-политичких могла би да (секударно) рефлектује и религијска интересовања јер су се религијске и политичке функције мапе преклапале, посебно имајући у виду моћ и утицај који је имала Црква у византијском периоду. Ово би објаснило зашто Мадаба мапа има врло мало стилске сличности са другим савременим црквеним мозаицима и уместо тога је много сличнија мозаицима који се налазе у стамбеним и дворским зградама. Рани описи мапе Свете земље помињу и неколико места која више нису видљива на мозаику, која би била далеко изван димензија првобитне византијске цркве. Могуће је, дакле, да је византијска црква била каснији додатак и да је мозаик — који је можда некада био далеко експанзивнији — првобитно био део раније и много веће структуре. Нажалост, ова теорија се не може потврдити, јер је изградња цркве св. Ђорђа у 19. в. подразумевала знатно уклањање ранијег археолошког материјала, укључујући и цео обим мозаичке карте.
Постојећа мапа је димензија Мапа Порекло Мадабе Свете земље 21Х7м, односно више од 140м2, док већина научника сматра да је оригинална мапа била и двоструко веће површине. Чак и очувани део мапе обухвата више од милион тесера, или појединачних камених плочица, док је број целе мапе вероватно прелазио два милиона. Различите реконструкције се такође разликују по локацијама које би биле присутне на оригиналној мапи. Конзервативне процене постављају северну границу на феничанску обалу, а јужну границу на планину Синај и египатски град Тебу. Ово би отприлике следило границе Обећане земље описане у Бр 34:1–12. Други научници сматрају да би оригинална мапа укључивала Малу Азију, Крит, Кипар, Црвено море, па чак и делове дуж река Тигриса и Еуфрата. Делови мапе, нарочито источни и северни су оштећени ватром, можда у пожарима које су изазвали Персијанци. Према предању, ово је ипак, и даље било место хришћанског богослужења све док Мадаба није пала пред муслиманском влашћу. Грубо поправљене фигуре сугеришу да су илустративни елементи у мозаику поправљани у 8. в.
Библија је, несумњиво, била један од примарних извора за обликовање географије мапе, и то текст LXX. Други велики извор био је Ономастикон библијских имена места Јевсевија Кесаријскох, написан око 320. год. хр. ере. Неколико натписа на мозаику преузето је од речи до речи од Јевсевија. Могуће је, чак и вероватно, да су се аутори ослањали ина дела Ј. Флавија, као и на византијске трговачке и ходочасничке карте. Један извор могао је бити извештај који је око 570. год. написао италијански ходочасник који је посетио Свету земљу. Ипак, несумњиво је да су се аутори мапе ослањали и на сопоствено искуство и познавање географије свете земље. Невероватне визуелне детаље дате на мапи могао је да пружи само неко упознат са локацијама. Како се неко удаљава од Мадабе на мапи, може се наћи више нетачности, што сугерише да су креатори били прилично упознати са пејзажом око централне Трансјорданије и јудејским брдима, али су били мање свесни географије удаљенијих места.

Извори:
https://www.biblicalarchaeology.org/daily/biblical-artifacts/artifacts-and-the-bible/madaba-the-worlds-oldest-holy-land-map/?utm_campaign=coschedule&utm_source=facebook_page&utm_medium=Biblical%20Archaeology%20Review&utm_content=Madaba%3A%20The%20World%27s%20Oldest%20Holy%20Land%20Map&fbclid=IwAR0btarYpIFLS7-uu5pWC3VYLwzbwOKY3Ok2QqaDqmgbLxi-wZcVO2t1ULA
https://www.nationalgeographic.com/history/history-magazine/article/madaba-mosaic-oldest-map-jerusalem-holy-land
https://www.mozaico.com/blogs/news/one-of-the-oldest-maps-of-the-holy-land-the-madaba-mosaic-map
https://www.atlasobscura.com/places/madaba-mosaic-map
https://www.thearchaeologist.org/blog/the-madaba-mosaic-map-the-oldest-known-geographic-floor-mosaic-in-art-history
https://madainproject.com/madaba_map
Beatrice Leal, A Reconsideration of the Madaba Map,” Gesta 57/2 (2018), 123–143.
Herbert Donner, The Mosaic Map of Madaba: An Introductory Guide (Kampen, Netherlands: Kok Pharos Publishing, 1993).