Таверну су пронашли истраживачи са Универзитета у Пенсилванији (University of Pennsylvania) и Универзитета у Пизи, Италија (University of Pisa)  користећи напредне методологије и високотехнолошку опрему, укључујући фотографију дроном, термичко снимање и микростратиграфско узорковање, хируршки прецизан тип ископавања. Сматра се да су остаци повезани са древним Лагашом једним од најзначајнијих градова древне Месопотамије.

Делимично отворена, делом кухиња датира из око 2.700 година п.н.е. откривено је оним што менаџер пројекта Заид Алрави (Zaid Alrawi) описује као модеран приступ ископавању који је истакао да нова истраживања нису као стара археологија у Ираку... Нећемо ићи за великим хумкама очекујући да пронађемо стари храм. Користимо наше технике и онда, на основу научног приоритета, идемо за оним што мислимо да ће дати важне информације да бисмо затворили празнине у знању у овој области.

Једна таква метода укључује ископавање микростратиграфских слојева дубоких пола метра преко широког појаса земље, што је директорка пројекта у Лагашу Холи Питман (Holly Pittman) описала као поступак сличан веома пажљивој операцији. Научници су током нових истраживања прикупили и проучавали узорке седимента на дубини од чак 25м испод површине да би разумели геолошки и геофизички развој локације током година.

У претходним круговима ископавања, истраживачи су открили доказе да Лагаш, који се састојао од три насеља, Гирсу, Лагаш и Нигин, није био само средиште политичких и верских активности, већ и значајан популациони центар са људима посвећеним интензивној занатској производњи.

Снимци дроном и магнетометрија, који бележе магнетни интензитет обележја под земљом, открили су изглед локације Лагаш и навели истраживаче да открију шест керамичких пећи са овалним јамама од печене цигле од блата. Након кратке паузе повезане са пандемијом, ископавања су поново почела 2022. и откривено је још пет пећи. Томе је претходила одлука теренске директорке Саре Пизименти (Sara Pizzimenti) да се прошири ров ископавања. Само педантно, вишефазно хоризонтално ископавање може разоткрити оно што је остало, рекла је Питмен, а у складу са тим директорка поступила је ископавања  када је предложила да би тим, уместо да копа директно надоле, требало да промени приступ и копа водоравно.

Захваљујући овом приступу археолози су прво открили отворени простор у дворишту, пре него што су даља ископавања открила да је таверна подељена на унутрашње и спољашње просторе за седење. Такође су открили бројне чиније у којима су били остаци рибе. Ово је навело тим да открије да је спољно двориште такође коришћено као простор за ручавање.

Мислим да је прва карактеристика која се показала била ова веома велика пећница и заправо је прелепа, рекао је Рид Гудман (Reed Goodman) археолог Универзитета Пенсилваније (University of Pennsylvania) и додао: Од разних епизода паљења и наслага пепела оставио је неку врсту дугиних боја у земљишту, а унутрашњост је уоквирена овим великим циглама.Са сваким открићем у Лагашу, у фокус су долазили нови детаљи о људима који су живели у јужној Месопотамији. Док ископавате, анализирате и креирате причу за коју се надамо да ће се све више приближавати стварности прошлости, рекао је Алрави. 

Откриће кафане доводи у питање став да древно друштво није било само подељено на елиту и поробљене, већ да је у то време можда постојала и средња класа. Чињеница да имате јавно окупљалиште где људи могу да седну и попију пиво и поједу рибљи паприкаш, они не раде под тиранијом краљева, рекао је Гудман.

Откриће је направљено у древном граду Лагашу, који је некада био један од најстаријих и највећих градова у јужној Месопотамији. Град, који се сада зове ал-Хиба, постао је локалитет од посебног значаја за археологе. Лагаш био је један од најстаријих и највећих градова у јужној Месопотамији. Насељен је у времену између 5. и 2. миленијума пре Хр и обухватао је површину од скоро две квадратне миље (око 1.000 хектара). Било је то ужурбано индустријско средиште са много становника током раног династичког периода. Локација је била од великог политичког, економског и верског значаја, каже Питман, додајући: Међутим, такође мислимо да је Лагаш био значајан популациони центар који је имао лак приступ плодној земљи. Чини се да је Лагаш постао истакнут као важан сумерски град у позном 3. миленијуму пре Хр. и био је један од најстаријих градова на Древном Блиском истоку.  Лагаш је постао моћан град-држава у региону и дошао је да доминира околним регионом. Под владавином краљева као што су Ур-Баба и Гудеа, древна држава је напредовала, а краљевство Лагаш је обухватало 17 градова и најмање 40 села.

Радови на локалитету датирају из 30-их година прошлог века. Ископавања локације обновљена су 2019. године као део заједничког пројекта Музеја Пен (Penn Museum), Универзитета у Кембриџу (University of Cambridge) и Државног одбора за антиквитете и наслеђе у Багдаду (State Board of Antiquities and Heritage in Baghdad).

Пиво је једно од најстаријих пића које је познато људском роду. Оно што је мање познато је да је оно коришћено у ритуалне сврхе. Међутим, 2021. год. у Египту је пронађен великипроизводни погон који се сматра најстаријом познатом пиваром на свету, у индустријском смислу. Наиме, иако се прозводња пива може пратити све до 13. миленијума пре Хр., овај проналазак са краја 4. и почетка 3. миленијума пре Хр. је значајан јер је постројење пивара давало хиљаде литара пића које се користило највероватније на дворовима  обласних краљева Египта. Највероватније да је пиво употребљавано у краљевским ритуалима, односно обредима којима је истицан значај и (божанска) улога краља. Пиво је, према постојећим налазима, несумњиво употребљавано у жртвеним обредима древних Египћана (https://bkcentar.rs/sr/blog/drevna-egipatska-pivara). Чини се да у томе ни Месопотамија није заузимала другачију улогу. Наиме, легендарна Кубаба (Куг-Бау или Ку-Баба) била је прва позната владарке древног света која је према сумерској листи краљева била владарка древног Киша негде око 2400. год. пре Хр.. Занимљиво је да је једина жена која није називана ереч (краљица-супруга), већ лугалу (краљ). То упућује да је била прави монарх – краљица, владар по сопственом а не брачном праву. Имала је, што се може учинити чудним, и титулу чуварка теревенке (крчме) која је учврстила темеље Киша. Древни текст Weidner Chronicle говори о владарима који су занемарили обавезе према Мардуку ускративши га за жртвени принос рибе. Насупрот њих, Кубаба је нахранила рибара и подстакла га је да улов принесе у храму. То је одобровољило Мардука који је поверио Кубаби, чуварки таверне, суверенитет над целим светом. Тако је Кубаба краљевство задобила у замену за скромни оброк (нешто хлеба и мало воде) дат рибару. ову причу не треба читати ни превише критички а ни романтичарски. У древном Сумеру (и Оријенту уопште) пиво је сматрано божанским пићем а власнице крчми (чуварке теревенки) биле су високо цењене и најчешће припаднице племства. Кубаба је, стога, у најмању руку била успешна пословна жена која је рибару понудила хлеб и воду, основне сировине од којих је у древној Месопотамији прављено пиво показавши се зналцем божанских тајни. Кубаба је, стога, била припадница племства која се бавила производњом и дистрибуцијом цењеног божанског пића. То јој је вероватно отварало многа врата и омогућавало значајан утицај нарочито међу моћним сумерским свештенством које ју је, можда, и довело на власт. Временом је Кубаба из историје измештана у легенду и мит. Њена деификација није била ограничена на Сумер, ни чак ни на Месопотамију. Хетити су је поштовали као заштитиницу сиријског Каркемиша док је у грчко-римском свету постала позната под именом Кибела (Цибела), велика мајка богова (https://bkcentar.rs/sr/blog/kubaba-gilgames-ziasudra-atrahizis-nevrod-nimrud-semiramida-legendarni-kraljevi-i-kraljice-drevne-mesopotamije).

Библијски Израил није био изузетак у погледу места које је давао пиву.Пиво у Библији има истакнуту улогу. Ово је потврдио и Мајкл Хоман у свом чланку Да ли су древни Израилци пили пиво (Michael Homan, Did the Ancient Israelites Drink Beer?). Одговор који он даје је позитиван уз истицање да су га пили у значајним количинама. Иако се не може закључити из постојећег српског превода, пиво је познато библијским писцима  и чини се да се користило у ритуалне сврхе (Бр 28:7-10), као лек за депресију (ПрСол 31:6), али и као метафора за горко животно искуство (Ис 24: 9). Занимљиво је да су током претходне године археолози захваљујући пажљивој анализи постављања пећи и жрвања на подручју древног Израила закључили да су главни пивари заправо биле жене и да су жене, као једно од значајнијих задужења - можда и најзначајније - имале производњу пива у својим домовима који су били основни простор њиховог деловања.

Подаци са археолошког налазишта древног Лагаша потврђују постојеће закључке. Пронађени су и грнчарски производни погони и резиденцију која садржи кухињу и тоалет. Претходна ископавања била су усредсређена на верску архитектуру и разумевање елите, али Холи Питман – директорка археолошког пројекта Лагаш и кустос одељења Блиског истока Пенн музеја – концентрисала се на неелитне области током ових последњих ископавања како би пружила шире разумевање древних времена и древна времена су понудила одговор јер управо тамо већ постоји нешто што нам даје много живописнију историју града" рекао је Гудмен. Проналазак нуди увид у животе свакодневних људи који су живели у неелитном древном урбаном насељу у југозападне Азије. Испоставља се да то друштво није било много дручајије од савременог јер више од 5.000 година касније, друштво још увек воли пиво у башти пивнице, нарочито у склопу са квалитетном храном. Можда је једна таква пивара послужилакао инспирацији Кубаби, крчмарици која је поастала краљица, а затим и богиња.

 

https://bkcentar.rs/sr/blog/zene-i-pivo-u-bibliji-i-na-drevnom-orijentu