НАЈРАНИЈА РЕЧЕНИЦА ПИСАНА ПРОТО-ХАНАСКИМ АЛФАБЕТОМ - исте недаће временски и географски удаљених људи

Ово је прва и за сада најстарија позната реченица написана на прото-хананском језику. Откривена је у Тел Лахишу, исписана је ханаским алфабетом око 1700. год. пре Хр. и открива да су древни Хананци су патили од вашки (pediculus humanus capitis) не само у својим косама, већ и у брадама. Претходна најстарија позната реченица је око 400 година млађа од оне на чешљу. Сматра се да је ханански алфабет осмишљен век раније те да је постао основа за већину других језика на свету. До недавно, у земљи Израила нису откривени значајни ханански натписи, осим две-три речи ту и тамо. Ако сте очекивали да ће најранији књижевници човечанства, када су први пут почели да пишу алфабетом, да забележе неку врсту генерацијске мудрости или важну поруку која је требало да се преноси кроз векове, погрешили сте. Људи се на неки начин смеју када им кажете шта натпис заправо каже, рекаoje Мајкл Хасел (Michael Hassel), са Јужног адвентистичког универзитета у Тенесију (Southern Adventist University in Tennessee).

Чешаљ је ископао у израелском Тел Лахишу тим Јеврејског универзитета у Јерусалиму (Hebrew University of Jerusalem) и Јужног адвентистичког универзитета у Тенесију (Southern Adventist University in Tennessee) под руководством професора Јосефа Гарфинкела, Мајкла Хасела и Мартина Клингбеила (Yosef Garfinkel, Michael Hassel and Martin Klingbeil). Натпис је дешифровао семитски епиграфиста др Данијел Вајнстуб (semitic epigraphist Dr. Daniel Vainstub) са Универзитета Бен-Гурион у Негеву (Ben-Gurion University of the Negev) у Вирсавеји. Слоновачу су тестирали проф. Ривка Рабинович (Prof. Rivka Rabinovich, Hebrew University of Jerusalem) ипроф. ЈувалГорен (Prof. Yuval Goren, Ben-Gurion University of the Negev) и утврђено је да потиче од слонове кљове.

Њиховиналази су објављени у чланку A Canaanite’s Wish to Eradicate Lice on an Inscribed Ivory Comb from Lachish публикованом у академском часопису Jerusalem Journal of Archaeology.

Слова натписа су урезана веома плитко. Чешаљ је ископан 2017. год. из јаме за смеће у којој је било отпадака из различитог периода, укључујући бројне комплетне посуде које датирају у 7–6. в. пре Хр. Натпис тек накнадно уочен 2021. од стране др Мадлен Мумкуоглу (Dr. Madeleine Mumcuoglu), научне сараднице на Институту за археологију (research associate at Hebrew University of Jerusalem) и приликом фотографисања и при појачању светла. Мумкуоглу је одмах послала слику свом пријатељу и колеги Вајнстубу и упитала епиграфа: Да ли ја сањам или видиш слова?

Вајнстуб је рекао да је брзо идентификовао неколико јасних прото-хананских слова и затражио да испита чешаљ. Рекао је да је релативно брзо урадио натпис након резултата Reflectance Transformation Imaging (RTI) у јерусалимским лабораторијама Израелске управе за антиквитете (IAA) откривши при том за око невидљиве жљебове на гравираном запису. Чешаљ је очистила и конзервирала Мириам Лави (Miriam Lavi).

Чешаљ од слоноваче је мали, димензија 3,5х2,5см. Чешаљ има зупце са обе стране. Иако су њихове основе још видљиве, зупци чешља су поломљени у антици. Централни део чешља је донекле еродиран, вероватно притиском прстију који држе чешаљ током неге косе или уклањања вашки са главе или браде. Страна чешља са шест дебелих зуба коришћена је за распетљавање чворова у коси, док је друга страна, са 14 финих зуба, коришћена за уклањање вашки и њихових јаја. Древни чешљеви су се правили од дрвета, кости или слоноваче, што је био веома скуп материјал и вероватно увезени луксузни предмет. Пошто у том временском периоду у Ханану није било слонова, чешаљ је вероватно дошао из оближњег Египта. Ови фактори указују на то да су чак и људи високог друштвеног статуса патили од вашки. Истраживачки тим је под микроскопом анализирао чешаљ на присуство вашки и направљене су фотографије са обе стране. На другом зубу пронађени су остаци вашки величине од 0,5 до 0,6 мм. Климатски услови Лахиша, међутим, нису дозвољавали очување целих ваши, већ само спољашње хитинске (полимерне) мембране нимфасте уши.

Мумцуоглу је тврдила да је чешаљ дефинитивно припадао важном човеку. Што се тиче његове веома мале величине истакла је да се и данас људи стиде што имају вашке, што није разумно... Данас знамо да вашке више воле чисту косу — то није знак лоше хигијене, напротив. Можда су се, међутим, тада стидели што су заражени и ... могли су тајно да изваде [мали] чешаљ и онда га сакрију у џеп.

Израђен од слонове кости, вероватно увезен из Египта, чешаљ би био престижни предмет, у власништву богате породице. Данас би био као дијамант, crème de la crème луксузни предмет. И други су вероватно имали чешљеве за вашке, али направљене од дрвета које би се распадало, рекао је Јосеф Гарфинкел (Yosef Garfinkel). Ролстон је сагласан и истиче: наравно, ово је такође објекат који је наручила и у власништву веома богате породице. На крају крајева, ко би други имао новца да наручи писару да испише натпис на четки за косу! Висок калибар писма и правописа, чињеница да је написан на престижном објекту и чињеница да је пронађен на стратешком војном месту, у комбинацији дају најубедљивији закључак да га је писао обучени, професионални писар... Нарочито је фасцинантна чињеница да је овај натпис о обичном животу. Током људске историје, вашке су биле вишегодишњи проблем. И овај натпис лепо открива да чак ни „богати и славни” у античко доба нису изузети од таквих проблема. Можемо само да се надамо да је овај исписани чешаљ био користан у обављању онога што је требало да уради: искорењивању неких од ових досадних инсеката. Лаглоа је у вези са истим дао мало философскију опаску прилично ми је забавно да је тако важан натпис... заправо о веома приземном проблему са којим се и данас суочавамо: отклањање вашки! Иако је то данас мањи проблем, сви ми родитељи знамо каква то може бити ноћна мора. Као историчар, осећам се привилегованим да проучавам свакодневни живот древних људи. Историја нам помаже да знамо ко смо као људска бића, кроз време и простор. А знајући ко смо ми као људска бића, наше варијабле и константе, можемо зацртати своју путању и доносити боље одлуке за нашу будућност.

Иако неки сматрају да је урезана реченица била део чини против проблема који је имао власник, текст написан на чешљу није молитва сматра Вајнстуб истичући: иако језик по структури одјекује тоном библијског свештеничког благослова. Древни свет је свет који верује, атеизам није постојао и људи би користили своја божанства кад год је то било могуће, али не овде. Ово је потпуно секуларни натпис. Овде нема (призивања) бога. Тада, и данас, током већег дела живота не бавимо се идеологијом, већ свакодневним стварима, људским постојањем, а део људског искуства је борба против вашки, што је била права пошаст. То је једноставна реченица која одражава наде и страхове савремених родитеља колико и Хананца из Бронзаног доба који је поседовао чешаљ од слоноваче са двоструком ивицом. Чешаљ сугерише да су људи хиљадама година трпели вашке и да чак ни најбогатији нису били поштеђени мрачних инфестација. 

Ништа слично није пронађено раније. То није царски натпис ... ово је нешто веома људско. Одмах сте повезани са овом особом која је имала овај чешаљ, рекао је Јосеф Гарфинкел (Prof Yosef Garfinkel), археолог са Јеврејског универзитета у Јерусалиму (Hebrew University of Jerusalem), који је помогао у усмеравању ископавања у Лахишу. Имате чешаљ и на чешљу имате жељу да уништите вашке на коси и бради. Данас имамо све те спрејеве и модерне лекове и отрове. У прошлости их нису имали.

Према Ваинстубу (Vainstub), натпис на чешљу је написан у стилу који је карактерисао најранији стадијум развоја алфабета. На чешљу се налази 17 хананских слова – архаичне форме из прве фазе проналаска писма алфабета – и чине седам речи у хананском. Ово је прва реченица икада пронађена на хананском језику у Израилу, написали су истраживачи додавши: У Угариту у Сирији има Хананаца, али они пишу другим писмом – а не писмом које се данас користи. 

Слова су ситна и пиктографска слова, величине 1-3мм. Писар их је урезао у слоновачу у наопачке редове док је окретао чешаљ у руци тражећи празан простор. Резултат је да слова постају све мања и нижа према крају првог реда. А на крају другог реда, граверу је очигледно понестало простора пре него што је завршио своју реч, па је урезао слово испод реда.

Упркос својој малој величини, натпис на чешљу из Лахиша има веома посебне карактеристике, од којих су неке јединствене и попуњавају празнине у нашем познавању многих аспеката културе Ханана у бронзаном добу. Натпис на чешљу је директан доказ за употребу писма у свакодневним активностима пре неких 3.700 година. Ово је оријентир у историји људске способности писања, рекао је Гарфинкел. По први пут имамо читаву  реченицу написану на дијалекту којим говоре ханански становници Лахиша, што омогућава поређење овог језика у свим његовим аспектима са другим изворима за исти језик. Друго, натпис на чешљу расветљава неке аспекте тадашње рутине живота који су до сада били непознати, укључујући негу косе и бављење вашкама. Подсетимо, ваши су биле и једно од зала која су погодила Египат, као знамење божанске воље да Египћани ослободе попробљене Израилце. Ово је уједно и прво откриће натписа који се односи на намену предмета на коме је исписан чиме се разликује од посветних или власничких натписа на предметима. Умеће гравера у успешном извођењу тако ситних слова је чињеница коју од сада треба узети у обзир у сваком покушају сумирања и извођења закључака о писмености у Ханану у бронзаном добу, истакли су археолози.

Ова потпуна — и потпуно повезана — реченица ће изазвати талас у проучавању прото-Ханананаца и могла би да утиче на разумевање граматике, синтаксе и речника њиховог језика. Можда је то једини сачувани пример сада изумрлог јеврејског слова sin. Првобитни алфабет Хананаца имао је 29 слова, али су затим сведена на 22 (после 7.в. пре Хр). Слово „sin“, рекао је, сачувано је на јужном арапском полуострву, у данашњем Јемену, кроз древно јужноарапско писмо, које је изведено из хананског.

Ово откриће такође отвара простор за дебату о древној ери, додао је Гарфинкел. Чињеница да је реченица пронађена на чешљу од слоноваче у палати и храму древног града, заједно са помињањем браде, може указивати да су само имућни мушкарци умели да читају и пишу. Проналажење потпуне реченице би даље указало на то да су се Хананци издвајали међу раним цивилизацијама у употреби писане речи. То показује да су чак и у најстаријој фази постојале пуне реченице, додао је Гарфинкел додајући: артефакт пружа "директне доказе" о употреби ханаанског писма у свакодневном животу. Рани абецедни натписи су генерално веома кратки – само неколико слова – и често се састоје од имена особе или назива предмета, каже Ролстон.

Такође, ово је вероватно и најранији запис речи кљова до њене употребе у равинском јеврејском две хиљаде година касније. Десетак натписа откривено  је у Лахишу, али је само један - четири речи урезане у бодеж из средњег Бронзаног доба пронађен у гробници, вероватно савремен чешљу. Прото-ханански натписи који се највише могу упоредити потичу из Серабит ел-Кадема на јужном Синају, али научници нису сагласни о времену њиховог настанка тако да их датирају у широк временски оквир (19-13. в. пре Хр).

 

Главни начин датирања, после два пута спреведене C14 анализе је остала епиграфска анализа, при чему је и више цењених епиграфа који нису били укључени у истраживање овог проналаска потврдило становиште Ваинстубова. Сигуран сам да постоји простор за расправу о тачном датирању овог чешља, али је натпис на њему свакако написан хананским (тј. раноалфабетским) и да оно датира из ранијег период овог писма. Другим речима, ово је веома рани алфабетски натпис, рекао је професор Кристофер А. Ролстон са Универзитета Џорџ Вашингтон (Prof. Christopher A. Rollston of George Washington University),  рецензент чланка додајући: Овај чешаљ из Бронзаног доба придружује се хору важних натписа са овог кључног древног места, натписа који датирају из Бронзаног и Гвозденог доба... а ти натписи из бронзаног и гвозденог доба су написани на различитим језицима и писмима. Дословно, ово је право место! Француски независни епиграф и историчар др Мајкл Ланглоа (Dr. Michael Langlois) нови натпис је описао као карику која недостаје у историји писма... Супротно ономе што бисмо очекивали из археолошког контекста у којем је пронађен, натпис не користи старојеврејско писмо (палео-јеврејски), што је било стандардно писмо Јудеје иако је чешаљ пронађен у стратиграфском контексту који одговара Јудином царству. Постоји нека врста анахронизма: према нашим сазнањима, писмо приказано на чешљу у то време више није било у употреби.За то постоји неколико објашњења: (1) супротно нашој тренутној радној хипотези, ово писмо је још увек било у употреби пола миленијума касније него што смо мислили, и кохабитирало је са старојеврејским писмом; (2) у касном Јудином царству, неко је одлучио, из било ког разлога, да реанимира или опонаша ово старо писмо иако више није било у употреби вековима; (3) чешаљ је заправо много старији и чуван је вековима. Ово је највероватнија хипотеза: три друга чешља су пронађена у Лахишу и сви датирају из 2. миленијума  пре Хр., што је тачно када је писмо било у употреби.

Аустријски археолог Феликс Хофлмајер (Felix Höflmayer), стручњак за тај период рекао је да овај метод датирања није коначан. Тренутно нема довољно поуздано датираних раних абецедних натписа. Седамнаест слова сачуваних на једном предмету је дефинитивно изванредно, рекао је додавши да је откриће веома значајно и да ће помоћи да се Тел Лахиш учврсти као центар раног развоја алфабета.

Израелски епиграф, др Хагаи Мисгав (Dr. Haggai Misgav), предавач на Јеврејском универзитету (lecturerattheHebrewUniversity), рекао је да је натписе на овом писму тешко дешифровати јер о њима има релативно мало доступних информација, посебно у тако раном периоду када постоји велика варијабилност у писарима истакавши: рад Данијела Вајнстуба је темељан и вредан похвале и дао је занимљиво читање... Претпостављам да ће бити оних који се не слажу са идентификацијом одређених слова (али не и са чињеницом да постоје слова). Немам боље читање да понудим.

Први системи писања на свету настали су у Месопотамији и Египту око 3200. год. пре Хр., али нису били алфабетски, већ су имали стотине различитих знакова који су представљали речи или слогове. Овај систем писања је био веома захтеван истиче Ролстон. Најранији алфабет је дело Семита упознатих са египатским системом писања и формиран је око 1800. год. пре Хр. на Леванту, а стандардизовали су га Феничани у старом Либану.  Неки сматрају да постоје трагови који протоалфабетско писмо датирају чак и 5 векова раније. Какогод, алфабетско писмо (стандардизовано у феничанској рецензији) постало је темељ за хебрејски, арапски, старогрчки, латински и најсавременије језике у Европи данас било да се пишу ћириличним или латиничним писмом.Неколико примера древних натписа на не-алфабетским језицима, укључујући кинеске знакове и египатске хијероглифе, претходи хананском писму. Најранији облик писања који је икада пронађен датира пре скоро 5.500 година у Месопотамији (савремни Ирак). Развој хананског алфабета, са његовим релативно малим бројем слова која су одговарала основним говорним звуцима, или фонемама, био је револуционарни тренутак у људској историји. Пошто је свако слово одговарало једном звуку, читање и писање су постали лакши за савладавање, поједностављујући писану комуникацију за масе на исти начин као што су штампарија или интернет учинили много генерација касније.

Хананци су измислили писмо... Данас свака особа на свету може да чита и пише користећи алфабетски систем. Ово је заиста једно од најважнијих интелектуалних достигнућа човечанства... Када пишете на енглеском (или српско-прим. аут), заиста користите ханански – рекао јеГарфинкел.

 

Лахиш је био древни ханански и израелски град у низији Јудеје на јужној обали реке Лахиш, на око40км југозападно од Јерусалима. Ханански градови, међи којима је и Лахиш, помињу се у египатским документима, писмима Амарне која су написана на акадском и у Библији. Писма из Амарне су архива исписана на глиненим плочама која се првенствено састоји од дипломатске преписке између египатске администрације и њених представника у Ханану и Амуру или лидера суседних краљевстава, током Новог царства, која обухвата период од само три деценије од 1360. пре Хр. Лахиш се помиње неколико пута у Библији. На овој локацији је до данас пронађено десет хананских натписа, више него на било ком другом месту у Израелу. Лахиш је био кључно средиште за употребу и очување писма више од 600 година (1800-1150. пре Хр).

У Књизи о Исусу Навину, помиње се као један од градова које су Израилци уништили због придруживања савезу против Гаваонаца (ИНав 10:31-33). Тероторијално је припао Јудином племену (15:39) и постао је део Уједињеног Јудео-израилског царства. Након поделе царства, Лахиш се појавио као један од најважнијих градова Јудеје, одмах иза Јерусалима. Данас је Лахиш национални парк који води и о којем брине Израелска управа за природу и паркове (Israel Nature and Parks Authority).

 

Иако најранији системи писања — они из Месопотамије, Египта и вероватно Индије — датирају из 4. миленијума пре Хр., они нису били алфабетски и укључивали су више од хиљаду знакова. Тек око 1800. године пре Хр., према већини научника, измишљен је први алфабет. Формирали су га семитски народи на подручју Синаја и Ханана који су били упознати са египатским системом писања и модификовали су одређене знакове да би се уклопили у њихов језик.

У широј јавности постоји широка заблуда да су Феничани измислили писмо. Нису. Они су прилагодили и стандардизовали алфабет неколико векова након што је измишљен, рекао је Ролстон. Тек након тога су древни Израилци усвојили алфабет, развијајући сопствену верзију од стандардизованог феничанског алфабета. Арамејци и Грци би на сличан начин усвојили феничанску верзију алфабета, прилагођавајући је да формирају своја писма.

 

Лахиш, сада место најстарије писане хананске реченице, посебно је занимљиво место у историји писма. Ископавања у Лахишу открила су најмање десет прото-кананских натписа, много више од било ког другог места у Израелу. Јасно је да је ово место било главни центар за употребу и очување писма између његовог проналаска и краја касног бронзаног доба. Локација је, такође, обезбедила необичну групу јеврејских текстова који датирају из Гвозденог доба (1200–586. пре Хр.). Лахиш је био утврђено војно место које је доследно било повезано са администрацијом, односно са царевима, управитељима и војним званичницима. И као што сама  Библија сведочи, обучени писари на древном Блиском истоку су били рутински стационирани у царској војсци (нпр. 2Цар 25:19; Јер 52:25). Другим речима, на стратешким војним локацијама на древном Блиском истоку није било тако тешко пронаћи добро обученог писара рекао је Ролстон.