3.jerubbaal inscription. photo dafna gazit israel antiquities authority 1024x640

ПЕТОСЛОВНИ НАТПИС ОД ПРЕ 3100 ГОДИНА ‒ ИМЕ БИБЛИЈСКОГ СУДИЈЕ?

19 July 2021

Овај примерак исписане керамике истраживачи датирају у време око 1100 год. пре Хр, што је време формирања израилске монархије. Натпис је написан раним абецедним / канаанским писмом, о чему су сведочења пронађена широм Египта и Леванта. Прва открића јеврејског писма, укључујући палео-хебрејско писмо, долазе много касније, тј. из 9. в. пре Хр. Према међуинституционалном тиму археолога и епиграфера делимичан натпис, исписан на три керамичке шераде фрагментарне мале посуде, најлогичније се чита каo „Јеруваал“ или „Ијеруваал“, што је био надимак Јоасовог сина Гидеона, једног од значајних библијских судија који је током овог периода био активан на подручју северних израилских територија.

Током ископавања у подожју jудејских брда откривен је мали бокал који би могао да се датира у време око 1100 година пре Хр., а на којем се можда налази натпис „Јероваал“. 
Натпис из времена судија откривен у библијском Зиклагу (нпр. 1Сам 30). Ова локација је мало брдско насеље удаљено око 2,5 км западно од Тел Лакиша, важног ханаанског града-државе, а касније и центра Јудеје које је уништио Сенахериб (701. год. пре Хр.). Ископавања локације започета су 2015. год. С обзиром да је ова локација скоро 100км удаљена од места из којег је управљао Гидеон вероватно да је посуда припадала неком другом Јероваалу.
Уколико је ово тачно овај бокал је први доказ о имену које се спомиње у библијском тексту, Књизи о Судијама, у смислу савременог артефакта.
Исписан пре 3100 година, током ере библијских судија, изузетно редак натпис од пет слова откривен је у бујном јудејском подножју, а могао би бити карика која недостаје у развоју раног алфабетског (или „хананског“) писма које је било у употреби у времену од 12. до 10.в. пре Хр.
Уколико је то тачно, ово би био први чврсти доказ имена из библијских прича о судијама који се налази на артефакту насталом у њихово доба.
Натпис је објављен у понедељак у другом броју Jerusalem Journal of Archaeology (JJAR), новог он-лајн часописa којем је приступ отворен а који су уредили Бар Илан (Bar-Ilan), професор Аврахам Фауст (Avraham Faust), професор Јеврејског Универзитета (Hebrew University) Јосеф Гарфинкел (Yossef Garfinkel) и истраживач при Јеврејском Универзитету (Hebrew University) др Маделејне Мумкоглу (Madeleine Mumcuoglu).
Овај примерак исписане керамике истраживачи датирају у време око 1100 год. пре Хр, што је време формирања израилске монархије. Натпис је написан раним абецедним / канаанским писмом, о чему су сведочења пронађена широм Египта и Леванта. Прва открића јеврејског писма, укључујући палео-хебрејско писмо, долазе много касније, тј. из 9. в. пре Хр.
Према међуинституционалном тиму археолога и епиграфера делимичан натпис, исписан на три керамичке шераде фрагментарне мале посуде, најлогичније се чита каo „Јеруваал“ или „Ијеруваал“, што је био надимак Јоасовог сина Гидеона, једног од значајних библијских судија који је током овог периода био активан на подручју северних израилских територија.
„Читање Ијеруваала је најлогичније и најразумније и сматрам га дефинитивним“, рекао је епиграфер проф. Кристофер Ролстон (Christopher Rollston) са Џорџ Вашингтон Универзитета (George Washington University) који дешифровао текст, за The Times of Israel. „Пожурио бих да додам да је овај натпис добро препознатљив и лепо посведочен, тако да га можемо прочитати са сигурношћу.“
Овај натпис се придружује само неколицини других који су пронађени у Израилу а датирају се у исти период. Аргументовано је да је један од најранијих откривен 1970-тих у Избет-Сарту а затим је уследило још неколико открића натписа из 12. до 10. в. пре Хр., током последњих петнаест година. Натписи су пронађени у Тел ес-Фаифи, Кхирбет Кеифи, Јерусалиму, Лахишу. Према археолозима новооткривени натпис служи као текстуални мост са хананске на израилску и јудејску културу.
„Практично, деценијама није било натписа из ове ере и региона, до те мере да нисмо били сигурни како је изгледао алфабет. Настала је празнина. Неки су чак тврдили да је алфабет био непознат у региону, да није било писара и да је то доказ да је Библија морала бити написана знатно касније“, рекао је независни епиграфер и историчар Михаил Ланглоис (Michael Langlois) за The Times of Israel.
Исписан пре 3100 година, током ере библијских судија, ретки натпис од пет слова откивен у бујном јудејском подножју могао би да буде карика која недостаје у откривању развоја раног алфабетског (хананског) писма коришћеног током периода 12-10.в. пре Хр. Тачније, то би могао да буде први чврсти доказ за библијску причу о судијама пошто је то артефакт тог времена.
 
У Хирбет ел Раи
Натпис је откривен на локалитету Хирбет ел Раи, смештеном између Кирјат Гат-а и Лахиша, око 70 километара (43 миље) југозападно од Јерусалима. Од 2015. године локацију су ископали јеврејски универзитет у Јерусалиму, професор Јосеф Гарфинкел, израелска управа за антиквитете (Israel Antiquities Authority) Са’ар Ганор (Sa’ar Ganor) и др Киле Кеимер (Kyle Keimer) и др Гил Давиес (Gil Davies) са сиднејског Макјуар Универзитета (Macquarie University in Sydney).
На крају касног Бронзаног доба (БД), око 1150. пре Хр., Лахиш, за који неки тврде да је био регионални центар за развој абецедног писма, био је уништен и напуштен током два века. Даљи алфабетски записи нису познати у региону све до 10. в. пре Хр. Налаз о којем говоримо припада том „времену тишине“ и можемо да претпставимо да су, након уништења Лахиша, његови ханаански становници побегли носећи абецеду са собом. Нова локација не само да је изненада постала највеће насеље у региону већ и носилац алфабетске традиције писања.
Према Ганору, ово место укључује импресивно велике структуре из 12., 11. и 10. в. пре Хр. „Ако желите библијску паралелу, говоримо о данима судија и цара Давида“, рекао је у IAA филму на јеврејском језику.
Истражујући међу виноградима на овом подручју тим је пронашао доказе о насељу из доба Филистеја које је било активно од 12. до 11. в. пре Хр. Међу налазима биле су масивне камене структуре и типични филистејски културни артефакти, укључујући керамику у темељним наслагама ‒амајлије за срећу које су полагане испод пода зграде.
Ганор је додао да је током седам сезона ископавања пронађено стотине артефаката који помажу у сагледавању свакодневног живота људи током древног библијског периода. Међу њима је и овај „незамисливи натпис“ који је пронађен у једном од 20 силоса за складиштење откривених на том месту.
Археолог Гарфинкел рекао је за The Times of Israel да је датирање комада грнчарије извршено спајањем метода, укључујући радиокарбон-14, који потиче из слоја непосредно изнад овог налаза, што је дало резултат 1050. пне. Типографију керамичких остатака који су нађени са натписом и петрографску анализу уписане керамике је довршио професор Универзитета Ариел (Ariel University) Давид Бен-Шломо (David Ben-Shlomo) који је закључио да је мали бокал величине литре локално направљен.
Гарфинкел је рекао да састав мастила још није посебно испитан али је претпоставио да је направљен од црног пепела и оксида гвожђа, што је било типично за то доба и пронађено је на сличним оновременим осликаним посудама.
Гарфинкел је рекао да је пронађено само пет примерака уписаног бокала у силосу који се користио за складиштење отприлике 10-50 година, али је касније, можда након што је загађен влажним ваздухом, постао јама за смеће. Због оскудности бокала, закључио је да посуда није разбијена унутар силоса, већ су њени комади пометени у јаму након чишћења на другом месту.
 
Шта је са именом?
Колико год било примамљиво повезати тачке између библијског судије Гидеона и имена исписаног на овом врчу археолози Кхирбет ел Раи у саопштењу за јавност слободно признају да је „име судије Гидеона бен Јоаса било Јероваал али не можемо рећи да ли је поседовао посуду на којој је натпис написан мастилом.“
Гарфинкел сматра да то и није релевантно за овај налаз. Он је нагласио да је узбудљиво и важно пронаћи чврсте доказе о имену које је садржано у Библији али да је у овом случају значајнији проналазак оног што он назива кариком која недостаје у развију хананског писма. Рекао је да је било примера откривених из 14., 13. и прве половине 12. в. ‒ али тада је постојао мистериозни период од 150 година без откривених натписа који би били веза између хананских натписа и јудејског писма. Ово откриће, рекао је, било би „веома важно, чак и да су у питању само слова без значења. Али у овом случају имамо и име из библијског периода“.
Натпис је фрагментаран али у њему се јасно може прочитати реч „ва’ал“ што је било обичајено библијско име из периода 11-10. в. пре Хр. Ови чврсти докази потичу из истог временског раздобља, рекао је Гарфинкел, и помажу у утврђивању онога што је више пута називао „ономастичким хоризонтом“ ‒ тј. доказом уобичајене употребе „ва’ал“ елемента у личним именима.
Употреба „ва’ал“ може бити везана за снажног паганског бога ратника или за „господара“, рекао је Гарфинкел. Претпоставио је да се, како су народи у наредним вековима више почели да обожавају израилског Бога, ономастички хоризонт поново померио тако да укључује „јаху“ ‒ теофорични елемент израилског Бога ‒ уместо „ва'ал“. То је препознатљиво у именима као што су Јирмијаху (Јеремија) и Елијаху (Илија).
Значење имена је „нека Ва‘ал буде сјајан“ и овај налаз, чак и уколико се не доноси на библијску личност, потврђује да је Писмо верно сачувало имена која су била у у употреби у одређеном периоду. Док су каснији библијски писци користили реч ба'ал да би се посебно односила на ханаанског бога, рани Израилци су реч вероватно разумели само у значењу „господар“, те је значење имена Јероваал „нека је господар велик“ и могло да говори о израилском божанству, Јахвеу. Дакле, иако би присуство имена Јероваал било чудно за Израилца каснијег периода, оно се уклапа тачно у време судија.
„За народе који су веровали у снажног бога ратника, временом је ханаански ва’ал постао израилски јаху, рекао је Гарфинкел.
 
Играње словимау имену „ва’ал“
Писари који су писали раноалфабетско писмо написано на новооткривеном натпису нису користили интерпункцију и нису били прецизни у правцима у којима слова леже. Сасвим је могуће да су слова долазила пре и после четири јасна слова пронађена на грнчарији: „реш“, „вет“, „ајин“ и „ламед“ ‒ и делимично слово које је Ролстон идентификовао као „јуд“.
Према епиграферу Јеврејског универзитета др. Хагаи Мисгаву (Haggai Misgav), „променљивост овог писма је добро позната“. Верује да је према облицима слова датирање од 1.100 пре Хр. сасвим могуће; међутим, натпис је делимичан, па стога није уверен да је „Јероваал“ једино могуће читање натписа. „Могу да размишљам о „Азрува’алу“ ‒ јер прво слово које се види могло би бити и зајин, а можда постоји и „ајин“, рекао је за Times of Israel.
Епиграфер Ланглоис (Langlois), такође је рекао да је на столу било још пуно опција пре него што је дефинитивно стигао до „Јероваал“. „Натпис је фрагментаран, што захтева опрез. Али оваква врста натписа често носи лична имена, која често садрже име божанства ... Претпоставимо да је оно што имамо име које се завршава на -ваал, и да је претходно слово „реш“, постоји низ потврђених кандидата: Зекхарваал, Мариваал, Јеруваал итд. И наравно, то такође може бити име које још није потврђено, што није реткост, јер је наше знање о том историјском периоду прилично ограничено. Кључ је, дакле, идентификација „јуд“ на почетку реда“, рекао је Ланглоис.
У вези са делимичним словом, Ролстон је рекао, „Облик тог писма је најконзистентнији са „јуд“. Треба имати на уму да се код овог врло раног писма став слова, односно начин на који се слово ротира, може веома разликовати. Дакле, облик тог слова је пресудан део ... и облик је најприкладнији са јуд“.
Што се тиче играња са другим потенцијалним словима, како би се дошло до различитих очитавања, Ролстон је рекао да нема ниједног видљивог писма пре „јуд“ ‒ „дакле, тврдити да је присутан ајин чиста је спекулација ... и не сматрам нагађање добром методом“.
Или, како је рекао Гарфинкел, „Имамо „реш“, „вет“, „ајин“ и „ламед“, а у близини је још једно слово, које је помало оштећено ... Најстабилније тло је реконструкција минимално могућег имена, које је Јероваал.“ 
Посуда на којој се налазио овај натпис вероватно је коришћена за чување драгоцене течности, највероватније ароматичног уља.
 
https://www.timesofisrael.com/five-letter-inscription-inked-3100-years-ago-may-be-name-of-biblical-judge

https://www.biblicalarchaeology.org/daily/biblical-artifacts/inscriptions/archaeological-evidence-of-gideon-the-judge