Таверну су пронашли истраживачи са Универзитета у Пенсилванији (University of Pennsylvania) и Универзитета у Пизи, Италија (University of Pisa)  користећи напредне методологије и високотехнолошку опрему, укључујући фотографију дроном, термичко снимање и микростратиграфско узорковање, хируршки прецизан тип ископавања. Сматра се да су остаци повезани са древним Лагашом једним од најзначајнијих градова древне Месопотамије.

Делимично отворена, делом кухиња датира из око 2.700 година п.н.е. откривено је оним што менаџер пројекта Заид Алрави (Zaid Alrawi) описује као модеран приступ ископавању који је истакао да нова истраживања нису као стара археологија у Ираку... Нећемо ићи за великим хумкама очекујући да пронађемо стари храм. Користимо наше технике и онда, на основу научног приоритета, идемо за оним што мислимо да ће дати важне информације да бисмо затворили празнине у знању у овој области.

Једна таква метода укључује ископавање микростратиграфских слојева дубоких пола метра преко широког појаса земље, што је директорка пројекта у Лагашу Холи Питман (Holly Pittman) описала као поступак сличан веома пажљивој операцији. Научници су током нових истраживања прикупили и проучавали узорке седимента на дубини од чак 25м испод површине да би разумели геолошки и геофизички развој локације током година.

У претходним круговима ископавања, истраживачи су открили доказе да Лагаш, који се састојао од три насеља, Гирсу, Лагаш и Нигин, није био само средиште политичких и верских активности, већ и значајан популациони центар са људима посвећеним интензивној занатској производњи.

Снимци дроном и магнетометрија, који бележе магнетни интензитет обележја под земљом, открили су изглед локације Лагаш и навели истраживаче да открију шест керамичких пећи са овалним јамама од печене цигле од блата. Након кратке паузе повезане са пандемијом, ископавања су поново почела 2022. и откривено је још пет пећи. Томе је претходила одлука теренске директорке Саре Пизименти (Sara Pizzimenti) да се прошири ров ископавања. Само педантно, вишефазно хоризонтално ископавање може разоткрити оно што је остало, рекла је Питмен, а у складу са тим директорка поступила је ископавања  када је предложила да би тим, уместо да копа директно надоле, требало да промени приступ и копа водоравно.

Захваљујући овом приступу археолози су прво открили отворени простор у дворишту, пре него што су даља ископавања открила да је таверна подељена на унутрашње и спољашње просторе за седење. Такође су открили бројне чиније у којима су били остаци рибе. Ово је навело тим да открије да је спољно двориште такође коришћено као простор за ручавање.

Мислим да је прва карактеристика која се показала била ова веома велика пећница и заправо је прелепа, рекао је Рид Гудман (Reed Goodman) археолог Универзитета Пенсилваније (University of Pennsylvania) и додао: Од разних епизода паљења и наслага пепела оставио је неку врсту дугиних боја у земљишту, а унутрашњост је уоквирена овим великим циглама.Са сваким открићем у Лагашу, у фокус су долазили нови детаљи о људима који су живели у јужној Месопотамији. Док ископавате, анализирате и креирате причу за коју се надамо да ће се све више приближавати стварности прошлости, рекао је Алрави. 

Откриће кафане доводи у питање став да древно друштво није било само подељено на елиту и поробљене, већ да је у то време можда постојала и средња класа. Чињеница да имате јавно окупљалиште где људи могу да седну и попију пиво и поједу рибљи паприкаш, они не раде под тиранијом краљева, рекао је Гудман.

Откриће је направљено у древном граду Лагашу, који је некада био један од најстаријих и највећих градова у јужној Месопотамији. Град, који се сада зове ал-Хиба, постао је локалитет од посебног значаја за археологе. Лагаш био је један од најстаријих и највећих градова у јужној Месопотамији. Насељен је у времену између 5. и 2. миленијума пре Хр и обухватао је површину од скоро две квадратне миље (око 1.000 хектара). Било је то ужурбано индустријско средиште са много становника током раног династичког периода. Локација је била од великог политичког, економског и верског значаја, каже Питман, додајући: Међутим, такође мислимо да је Лагаш био значајан популациони центар који је имао лак приступ плодној земљи. Чини се да је Лагаш постао истакнут као важан сумерски град у позном 3. миленијуму пре Хр. и био је један од најстаријих градова на Древном Блиском истоку.  Лагаш је постао моћан град-држава у региону и дошао је да доминира околним регионом. Под владавином краљева као што су Ур-Баба и Гудеа, древна држава је напредовала, а краљевство Лагаш је обухватало 17 градова и најмање 40 села.

Радови на локалитету датирају из 30-их година прошлог века. Ископавања локације обновљена су 2019. године као део заједничког пројекта Музеја Пен (Penn Museum), Универзитета у Кембриџу (University of Cambridge) и Државног одбора за антиквитете и наслеђе у Багдаду (State Board of Antiquities and Heritage in Baghdad).

Пиво је једно од најстаријих пића које је познато људском роду. Оно што је мање познато је да је оно коришћено у ритуалне сврхе. Међутим, 2021. год. у Египту је пронађен великипроизводни погон који се сматра најстаријом познатом пиваром на свету, у индустријском смислу. Наиме, иако се прозводња пива може пратити све до 13. миленијума пре Хр., овај проналазак са краја 4. и почетка 3. миленијума пре Хр. је значајан јер је постројење пивара давало хиљаде литара пића које се користило највероватније на дворовима  обласних краљева Египта. Највероватније да је пиво употребљавано у краљевским ритуалима, односно обредима којима је истицан значај и (божанска) улога краља. Пиво је, према постојећим налазима, несумњиво употребљавано у жртвеним обредима древних Египћана (https://bkcentar.rs/sr/blog/drevna-egipatska-pivara). Чини се да у томе ни Месопотамија није заузимала другачију улогу. Наиме, легендарна Кубаба (Куг-Бау или Ку-Баба) била је прва позната владарке древног света која је према сумерској листи краљева била владарка древног Киша негде око 2400. год. пре Хр.. Занимљиво је да је једина жена која није називана ереч (краљица-супруга), већ лугалу (краљ). То упућује да је била прави монарх – краљица, владар по сопственом а не брачном праву. Имала је, што се може учинити чудним, и титулу чуварка теревенке (крчме) која је учврстила темеље Киша. Древни текст WeidnerChronicle говори о владарима који су занемарили обавезе према Мардуку ускративши га за жртвени принос рибе. Насупрот њих, Кубаба је нахранила рибара и подстакла га је да улов принесе у храму. То је одобровољило Мардука који је поверио Кубаби, чуварки таверне, суверенитет над целим светом. Тако је Кубаба краљевство задобила у замену за скромни оброк (нешто хлеба и мало воде) дат рибару. ову причу не треба читати ни превише критички а ни романтичарски. У древном Сумеру (и Оријенту уопште) пиво је сматрано божанским пићем а власнице крчми (чуварке теревенки) биле су високо цењене и најчешће припаднице племства. Кубаба је, стога, у најмању руку била успешна пословна жена која је рибару понудила хлеб и воду, основне сировине од којих је у древној Месопотамији прављено пиво показавши се зналцем божанских тајни. Кубаба је, стога, била припадница племства која се бавила производњом и дистрибуцијом цењеног божанског пића. То јој је вероватно отварало многа врата и омогућавало значајан утицај нарочито међу моћним сумерским свештенством које ју је, можда, и довело на власт. Временом је Кубаба из историје измештана у легенду и мит. Њена деификација није била ограничена на Сумер, ни чак ни на Месопотамију. Хетити су је поштовали као заштитиницу сиријског Каркемиша док је у грчко-римском свету постала позната под именом Кибела (Цибела), велика мајка богова (https://bkcentar.rs/sr/blog/kubaba-gilgames-ziasudra-atrahizis-nevrod-nimrud-semiramida-legendarni-kraljevi-i-kraljice-drevne-mesopotamije).

Библијски Израил није био изузетак у погледу места које је давао пиву. Пиво у Библији има истакнуту улогу. Ово је потврдио и Мајкл Хоман у свом чланку Да ли су древни Израилци пили пиво (Michael Homan, Did the Ancient Israelites Drink Beer?). Одговор који он даје је позитиван уз истицање да су га пили у значајним количинама. Иако се не може закључити из постојећег српског превода, пиво је познато библијским писцима  и чини се да се користило у ритуалне сврхе (Бр 28:7-10), као лек за депресију (ПрСол 31:6), али и као метафора за горко животно искуство (Ис 24: 9). Занимљиво је да су током претходне године археолози захваљујући пажљивој анализи постављања пећи и жрвања на подручју древног Израила закључили да су главни пивари заправо биле жене и да су жене, као једно од значајнијих задужења - можда и најзначајније - имале производњу пива у својим домовима који су били основни простор њиховог деловања.

Подаци са археолошког налазишта древног Лагаша потврђују постојеће закључке. Пронађени су и грнчарски производни погони и резиденцију која садржи кухињу и тоалет. Претходна ископавања била су усредсређена на верску архитектуру и разумевање елите, али Холи Питман – директорка археолошког пројекта Лагаш и кустос одељења Блиског истока Пенн музеја – концентрисала се на неелитне области током ових последњих ископавања како би пружила шире разумевање древних времена и древна времена су понудила одговор јер управо тамо већ постоји нешто што нам даје много живописнију историју града" рекао је Гудмен. Проналазак нуди увид у животе свакодневних људи који су живели у неелитном древном урбаном насељу у југозападне Азије. Испоставља се да то друштво није било много дручајије од савременог јер више од 5.000 година касније, друштво још увек воли пиво у башти пивнице, нарочито у склопу са квалитетном храном. Можда је једна таква пивара послужилакао инспирацији Кубаби, крчмарици која је поастала краљица, а затим и богиња.

 

Резултат рада учесника истраживачког пројекта који је водио др Михаел Холшчер (Dr. Michael Hölscher) са Католичког Богословског Факултета Универзитета Јоханес Гутенберг у Мајнцу (Faculty of Catholic Theology Johannes Gutenberg University Mainz, JGU) је указивање на сличности у описима и фразама између древних таблица проклетства и одељака из последње књиге Новог завета, Откривења (Апокалипсе).

Таблице проклетства почеле су систематски да се састављају и истражују од 19. в., али је проналазак нових примера таблица довео до потребе за новим истраживањима. У древном свету, употреба таблица проклетства била је веома раширена, а саме таблице веома тражене. Обично су израђиване од таких листова олова, на којима су се урезивале формулације са циљем да се нанесе зло непријатељу или ривалу. Употреба ових таблица ширила се заједно са Римским царством и оне су пронађене широм старог света, од Египта до Британије. Таблице проклетства су коришћене од стране свих слојева друштва, без обзира на економски или друштвени статус. Откривено је око 1700 таблица које се датирају у период 500. пре Хр-500. год. хр. ере. Ритуали су се, дакле, изводили око 1.000 година у региону који се протезао од Медитерана до крајњег севера Европе.

Таблице проклетстава су остављање на пажљиво одабраним сакралним местима. То су могли бити гробови, храмови или места повезивана са обитавањем духова подземног света који би наводно, требало да осигурају делотворност клетве. Таблице проклетства су биле део шире магијске праксе која је имала за циљ да богове, духове или духове покојника приморају на одређену активност према ономе ко је објекат магијске формулације, обично неко са ким се водио правни спор, спортског противника, љубавног ривала, суседа који организује гласне забаве или пушта своје псе да лутају. Клетве су требале да донесу штету или несрећу некоме ко је на неки начин преварио, искоришћавао, претио или нанео неправду неком другом. Гребане су на танким листовима олова, а затим су ваљане, пресавијане или пробушене ексерима. Након тога би биле стављене под земљу, закопаване у гробове, бацане у бунар или базене, похрањиване у подземна светишта или постављане на зидове храмова. Веровало се да духови имају моћ да интервенишу и укључе се у људска дешавања ако се испоштују исправне процедуре у тражењу њихове помоћи. Оно за шта су се тражитељи надали да ће се десити често је описано живописним детаљима, а могли су се изводити ритуали како би се осигурало да таблице проклетства изазову жељене ефекте.

ʼРитуал клетвеʼу целини није био ограничен само на формулацију магијског натписа, већ је укључивао и сам чин записивања, бушење таблица или њихово похрањивање на пажљиво одабраним местима, рекао је Холшчер описујући аспекте магијске праксе која је била забрањена римским законом јер се сматрала обликом вештичарења или црне магије. Често се истиче токсичност модерног друштва препозната као последица свеприсутности друштвених мрежа. Чини се, међутим, да су и наши преци показивали сличне карактеристике. На располагању су им били доступи другачији алати за њихово исказивање, али осветољубивост, злонамерност, наношење неправди нису последица појаве твитера, тик-тока и фејсбука, а човек антике није био склонији праштању и забораву.

Истраживачки пројекат Разотркивени ритуали - трагови таблица проклетства и њихова функција у Јовановом откривењу имао је за циљ да истражи улогу таблица проклетства у римском друштву, као и начин на који се у њиховој употреби формира и користи терминологија слична новозаветном Откривењу.

У Откривењу постоје аспекти натписа и пракси у вези са таблицама проклетвстава. Ово је можда био индиректан израз потребе за сегрегацијом и покушајем самоодржања често угрожене ранохришћанске заједнице, објаснио је др Холшчер додајући: У Откривењу налазимо формулације и фразе које су веома сличне онима које су се појављивале на таблицама проклетства, иако се не појављују стварни дословни цитати из ових последњих.

Последња књига у Новом завету је комбинација три књижевна жанра: епистоларног, апокалиптичког и пророчког. Ауторство је предмет научне дебате иако је дело потписано. Наиме, о њеном аутору знамо само име, Јован. Опште је прихваћено да је спис настао у 1. или почетком 2. в. хр. ере, а Хелшчер је, потпомогнут сазнањима о таблицама проклетстава препознао њихове одјеке у овом тексту. Он наводи пример описа анђела који баца огроман камен у море уз речи: тако ће силом бити срушен, велики град Вавилон, и више се неће наћи (Отк 18:21) указујући да је то можда нека врста ритуална клетве, траг ритуалног потапања Вавилона (представљеног каменом). Исто важи за наводе који подсећају на древне везивне чаролије: Бог Откровења може да свеже и ослободи Сатану, чак да га сакрије под земљом попут магичне лутке (Отк 20:3). И на божанској и на супротстваљеној страни, обележавање тела се схвата као ритуално обавезујуће (Отк 7:2–3; 13:16) и препознаје као чин вршења моћи. Људи који су у време настанка читали овај спис наведене детаље су могли да непосредно повежу са рутинском употребом таблица проклетства која им је била позната.

Откривење се може читати као сукоб Бога и деструктивних снага зла. Седам посланица малоазијским црквама из Откривења, римску власт и царски култ приказују као демонски принцип. Хришћани су тежили да се одвоје од таквих пракси. Књига Откривења доприноси процесу самооткривања, тражењу препознатљивог идентитета од стране хришћанске мањине у свету којим доминира паганска римска већина која је рутински одала почаст не само цару већ и главним римским боговима, објаснио је Холшчер додавши: Могуће је да су они који су читали или слушали речи Јованове Апокалипсе могли да виде читаве пасусе, појединачне фразе или концепте у светлу магије клетви. За писцу савремене читаоце сличности са рутинском праском магије проклињања би вероватно била очигледна. Први хришћани су, једноставно, живели окружени културом клетви.

Пре неколико година реномирана историчарка религије Елејн Пеџелс (Elaine Pagels) повезала је стварање Књиге Откривења са личним искуствима аутора који је био прогнаник из Јерусалима, града који су уништили Римљани 70. год. хр. ере. Мислим да не разумемо ову књигу док не схватимо да је то ратна књижевност, изјавила је она додајући: она произлази из тог рата, и долази из људи који су уништени ратом. Не само да су јудео-хришћани имали разлога да буду огорчени на римску империју, већ су и сви хришћани уопштено били у конфликту са њом. Хришћанство је у 1. в. дошло у сукоб са Римским царством и његовим империјалним култом. То је довело до прогона хришћана и све већег неповерења на обе стране. Оно ће се временом продубљивати. Имајући то у виду, не би изненадило да Римљани буду примарна мета клетви, лоших жеља и предвиђања пошасти укључених у Откривење. Израз Вавилон означавао је Рим, град коме је жељена пропаст што илуструје раније споменути опис анђела. Из перспективе раних хришћана, Римско царство је, наводно, било достојна мета за свако проклетство. 

Откривење је испуњено пророчким визијама апокалиптичких догађаја. То је неке навело на закључак да је овај спис мање јеванђеље, а више део антиримске политичке пропаганде. Овакво разумевање последњег новозаветог списа у спрези са резултатима новог истраживања довело је до храбрих, али и прилично спекулативних, претпоставки. Неки аутори, наиме, тврде да је текст Апокалипсе више од пуког предвиђања будућих катастрофа и да су неке његове целине имале за циљ да изазову те катастрофе, као вид одмазде за прогоњење хришћана. Спис је, наиме, испресецан језиком који је сличан формулацијама са плочица клетви што сугерише да су хришћани, иронично, борећи се против Рима преузели праксу римског религијског (магијског) подземља. Каткад се иде и корак даље и сугерише да је непотребно рећи да је укључивање фраза у вези са клетвама у Књигу Откривења донекле изненађујуће, пошто би хришћани требало вероватно да траже услуге од сопственог Бога, јединог правог Бога, уместо да се за помоћ обраћају духовима из других верскихпредања. У 1.в., међутим, хришћанство је још било младо, стари богови и традиције су се очигледно још увек поштовали, чак и од стране практиканата нове религије. 

Овакви искази темеље се на схватању да употреба терминологије проклетстава подразумева магијску праксу, што је далеко од неупитног. Хришћани првих векова су били људи свог времена и културе. Неизоставно су преузимали терминолошке обрасце који су доминирали, али то не значи да су усвајали и религијске праксе са њима повезане. Напротив, њихово одбацивање таквих пракси и јесте било узрок прогонстава. Откривење је, штавише, настало у грчко-римској култури, али темељећи се на још древнијим културним предањима и то не само апокалиптичког предања (које мора бити први корпус за поређење). Оно преузима терминологију оријенталних митова. Писац говори о Риму, али га описује сликама преузетим из месопотамског, хананског и египатског наслеђа које је реинтерпретирано на бази постојећег старозаветног предања. Ово су моменти од суштинског значаја за разумевање Откривења. У том контексту значајно је приметити да су таблице проклетства оригални производ грчко-римског света. Употреба таквих предмета и магијских пракси повезана је са Хананом (https://bkcentar.rs/sr/blog/desifrovan-najstariji-poznati-natpis-pronadjen-u-jerusalimu), Месопотамијом (нпр. https://www.ancient-origins.net/artifacts-other-artifacts/british-museum-decided-against-uniting-cursed-assyrian-stele-and-bad-luck-021824) и Египтом као што илустрије пример тзв. Execration texts из средине 3 миленијума пре Хр.: (6. Династија, https://biblicalarchaeologygraves.blogspot.com/2014/12/bonus-23-egyptian-execration-texts.html, види и:https://livrepository.liverpool.ac.uk/3000011/1/ColledgeSar_Sep2015.pdf). Позната је и древном Израилу, али унутар њега је стављена у савезни контекст, и тиме лишена магијског карактера. Пошасти повезане са библијским проклетствима нису нешто што се баца на непријатеље, већ последица кршења савеза који је периодично обнављан (Пнз 29-30 уп. https://bkcentar.rs/sr/blog/evalske-tablice-prokletstva-protoazbucni-tekst-sa-svetim-tetragramom-jhvh-antidatira-pismenost-izraila-vekovima-unatrag). То је смисао и проклетстава која се јављају у пророчким списима (Соф 2:5-7; 3; Ав 2:9-20; Нм 3:1; Мх 2; Ам 6), Новом завету (Јк 5:1-10; Јд 1:11), и чак и самим Христовим исказима (Мт 11:21-24; Мт 10:13-16; 23:13-16; Лк 11:42-52). Наведени примери проклестава представљају природнији контекст и примарни извор за могуће поређење са проклетствима Откривења него таблице проклестава, чак и у случају да је писац Откривења усвојио терминологију потоње. Употреба магијске терминологије, а чак ни ритуала не мора да подразумева усвајање магијских веровања и пракси. Терминологија се усваја због успешније комуникације са окружењем, али јој се даје другачији смисао и карактер усклађен са хришћанским уверењем да на противнике не треба бацати проклетства будући да их неминовно сустиже божански суд. У том контексту, евентуално преузет магијски обред (нема потврде да је такво преузимање постојало) је губио магијску суштину и добијао је перформативни карактер (што је, такође, у складу са старозаветном пророчком праксом). Писац Откривења користи митолошко наслеђе древног Оријента, али се дистанцира и осуђује митска веровања. Он можда употребљава општепознати магијски језик проклетства, али и осуђује саму магију (Отк 9:21; 18:23; 21:8; 22:15).

Не сме се изгубити из вида литургијски контекст Откривења. Литургија је пророчки перформанс који на мистичан начин оприсутњује долазак Царства Небеског односно Други Христов долазак и последњи суд и разумевање тог момента је од круцијалног значаја за тумачење Откривења у целости и деловима. Надамо се да ће то бити нешто на шта ће истраживачи у наредном периоду, током даље реализације пројекта, обратити пажњу док истражују начин на који су се магија и религија доживљавале у античком свету првих хришћана.

Покровитељ истраживачког пројекта у трајању 2022-25 је Немачка истраживачка фондација (German Research Foundation, DFG). Пројекат је део шире истраживачке мреже Универзитета Јоханес Гутенберг - Област истраживања највишег нивоа људских изазова: 40.000 година људских изазова (Human Challenge stop-level researcharea: 40,000 Years of Human Challenges). Циљ је препознавање изазова са којима се човечанство сусретало, као и стратегија и пракси које су људи развијали како би се са тим изазовима носили. Истраживачи ће покушати да из наведене перспективе разматрају и материјал Откривења покушавајући да тзв. дискурс о ритуалима, дозвољених и забрањених, сагледају као културни ресурс уз помоћ којег би адресати Откривења могли да тумаче своју ситуацију и да се носе са њом.

 

Ирачки археолози у сарадњи са својим колегама из Британског музеја открили су остатке древне палате и храма на локацији древносумерског града-државе Гирсу коју је директор Хартвиг Фишер (Hartwig Fischer) описао као једну од најфасцинантнијих локација које је икада посетио. Археолог који је водио ископавање изгубљеног сумерског храма у древном граду рекао је да је оптужен за измишљање и трошење средстава, будући да је поменуту светиште било познато само из текстуалних сведочанстава пронађених пре сто четрдесет година.

Др Себастијен Реј (Dr Sebastien Rey) управаљао је пројектом започетим 2015. год. Он је рекао да му нико није веровао када је први пут изнео пројекат на међународним конференцијама: Сећам се када сам почео 2016. нико ми није веровао. Сви су ми у суштини рекли: ’О, не измишљаш, губиш време, трошиш средства британске владе, Британског музеја‘ – то су ми говорили. Имао сам друге присталице и људе који су веровали у овај пројекат и тако смо само истрајали.Наравно, постојао је елемент истраживања, а такође и обука, чак и да нисмо открили храм, то би ипак било невероватно искуство, али трешња на торти је била храм.

Новопронађене рушевине датирају најмање од средине 3. миленијума преХр., доводећи месопотамску археологију на сам руб оснивања модерне цивилизације, прекретницу за коју су заслужни стари Сумери. Древни Гирсу (садашња Тела) налази се на југу Ирака (провинција Дхи Кар),на око 300 км југоисточно од ирачке престонице Багдада. То један од најранијих познатих градова у историји човечанства, саградили су древни Сумери, који су између 3.500 и 2.000. пре Хр. осмислили, изградили прве градове и створили прве законе.Сумери су насељавали древни источномедитерански регион Месопотамије и дошли су до многих технолошких достигнућа, укључујући мерење времена. Писали су административне документе, књижевност, химне, молитве. Еп о Гилгамешу, који се сматра најстаријим преживелим делом књижевности на свету, потиче из пет сумерских песама. Усавршили неколико постојећих облика технологије, укључујући точак, плуг и математику. Они су такође били једна од првих цивилизација која је кувала пиво, које су стари људи видели као кључ за здраво срце и јетру. Према археолошким доказима, изградили су десетак градова-држава у 4. миленијуму  пре Хр. Сумерске иновације и достигнућа у уметности, религији, науци, математици, архитектури и друштвеној организацији помогли су да се поставе шаблон за будуће градитеље цивилизације на подручју Плодног полумесеца и у околном региону.Можда су развили примитивни облик демократије или полиархије много пре старих Грка.

Насељавање локације Гирсуа се датира око 5300.год. пре Хр., а изградња града у рани династички период (2900-2335. пре Хр.). Гирсу је у своје време биоа света метропола и центар града-државе који је лежао у крајњем југоисточном делу месопотамског алувијума. У току периода Ур III била је главни административни центар и једна од престоница Лагашког краљевства (2112-2004. пре Хр). Древни град је први пут откривен пре 140 година. Прва ископавања је 1880-их спровео француски археолог Ернест де Сарзец (Ernest de Sarzec). Рана ископавања открила су чувену Стелу лешинара (најранији познати ратни споменик), која датирау рани династијски период (2600–2350. пре Хр.) и обележава победу краља Еанатума од Лагаша над Ушом, краљем Уме. Међутим, уз неколико изузетака, на локалитету дуго времена нису вршена археолошка истраживања.

Попут недавно ослобођених асирских престоница северне Месопотамије, Нимруда или Ниниве, Гирсу је мега-локација која је опсежно ископана у деветнаестом и раном двадесетом веку, са сличним топографским распоредом обликованим огромним јамама за ископавање и гомилама отпада. Локалитет се састоји од две велике хумке, од којих се једна уздиже 15,2м, а друга 17м изнад равнице. Ту је откривена и знаменита статуа владара Гудее и мост изграђен од печене цигле, који је најстарији мост до сада откривен на свету. Он представља један од крхих остатака монументалне архитектуре ископане пре Другог светског рата и тренутно је у фокусу конзерватосрских напора на локацији.

Током векова, Гирсу је био оштећен због лоших стандарда ископавања током 19. и 20. века и илегалних ископавања у потрази за артефактима за продају на црном тржишту. Више од 100.000 плоча клинописа уклоњено је током разних ископавања). Археолошки налази, који су премештени у различите музеје широм света без детаљне документације, представљају још један фактор који отежава сагледавање историје Гирсуа у целини.

Откриће овог града показало се значајним јер је то заправо било почетак откривања материјалних доказа сумерске цивилизације, до тада познате само из писаних докумената. То откриће изнело је на видело неке од највиталнијих споменика Месопотамије, уметности и архитектуре. Студија из 2021. коју је спровео пројекат Гирсу, заједничка иницијатива између Британског музеја и Државног одбора за антиквитете и наслеђе (State Board of Antiquities and Heritage, SBAH) примењује даљинско испитивање у зони Гирсуа. На тај начин откривен је огроман комплекс нетакнутих архитектонских остатака, који су сада ископани како би се открила палата саграђена од опека.Зидови од опека су украшени пиластрима и исписаним стубовима – који су припадали храму и из њега узети приликом неке од реконструкција.

Тамошња палата и храм откривени су током теренског рада прошле године. Прошле године, прелиминарни даљински радови у Гирсу, користећи најсавременију технологију и фотографије дронова, лоцирали су важне подземне остатке огромног комплекса, раније непознатог, на месту Таблет Хилл. Откривено је и више од 200 клинастих плоча које садрже административне записе о древном граду. Последње откриће, храмовног и дворског комплкса, оцењено је као оно које можда садржи кључ за више информација о једној од првих познатих цивилизација.  Први зидови палате од опеке од блата, који су откривени прошле године, од тада се чувају у Музеју Ирака у Багдаду (Iraq Museum in Baghdad). 

 

Од овог верског комплекса сада је видљиво неколико делова: централни део светилишта, украшени улаз са контрафорима, периферна просторија са in situ конусима, cella за приносе, олтар на којем се налазила у статуа божанства. Откривена је и јужна капија окружена  са две куле и теменос зида који је укључивао, необично велику, темељну кутију високу 9 редова опека, са великом Гудеа-опекомкао поклопцем са натписом окренутим надоле. Испод покривача добро очуван отисак трске простирке у битумену. Кутија је, нажалост, отворена у антици, а фигурица од бакра из темеља је уклоњена. Ипак,  на дну кутије, пронађена је смо камену плочу тј. бела квадратна плоча са натписом у две колоне. Плоча је била оријентисана ка cella-подручју и  и подијуму за божанствену култну статуу. Закопана је у наслаге чистог песка и постављена на малу простирку од трске. Узорци битумена и земље из ритуалне кутије враћени су у Британски музеј на анализу.

Више од петнаест исписаних стубића пронађено је in situ у зидовима храма. Снимак тачне локације сваког конуса открива да су положени у сложеном обрасцу који се тренутно анализира како би се утврдило дали одражава информације од магијског/религијског значаја. 

Ископавања испод храма довела су и до открића две надређене монументалне платформе, од којих најстарија, направљена од црвене опеке која може да се датира на почетак 3. миленијума пре Хр. Ово је важно откриће јер би овај прото-зигурат, претеча легендарне Вавилонске куле, према томе претходио најранијој познатој месопотамској степенастој грађевини на више нивоа.

Четири нова сондирања вршена на подручју Tell L на рубу древног града, у близини градског зида дала су важне резултате. Откривени су зидови од опека и још једна, на жалост празна, темељна кутија од опеке. На основу исписаних стубића у секундарном контексту раштрканих по површини, може се претпоставити да су ова хумка (Tell L) и Tell М која се наази поред ње формирале велики комплекс, можда капију храма посвећена богињама Инани и Нанше.

 

Идентификовани главни храм посвећен је сумерском богу Нингирсу. Пре овог пионирског теренског рада, његово постојање је било познато само из древних натписа откривених уз прва успешна ископавања древног града. Храм бога пољопривреде, лова и рата Нингирсу (Ningirsu), по коме је град добио име налази се у светој области званој Урукуг. Поменуто божанство поштовано је и под именом Нинурта (Ninurta).Сматра је сином једног од главних сумерских богова, Енлила. Повезивали су га са пољопривредом, земљорадњом, лечењем, ловом, а касније и ратовањем.  Нингирсу је био патрон града, божанство  које се жестоко борило са демонима првобитне планине одакле потичу и Тигар и Еуфрат, и тако омогућило увођење наводњавања и пољопривреде у Сумеру. Нингирсу је био бог пљускова и поплава, и првобитно је замишљен као грмљавински облак. Полубог или демон Имдугуд (Анзу), птица грома, перципирана као џиновски орао са лављом главом, био је Нингирсуов аватар или хипостаза, и грб града.

Бог Нингирсу овде није представљен, барем у његовом антропоморфном облику, сумерске галерије су ипак набијене његовом огромном божанском ауром. Многи заветни артефакти, темељне плоче и бакарне фигурице богова заиста су били посвећени божанству чувару Гирсу. Бог се појављује en majesté у свом предљудском облику птице олује на рељефу храма Нинхурсаг из Убаида (предсумерске културе Месопотамије) и заветне главе буздова из Гирсуа, обе приказују орла са лављом главом како граби јелене или лавове, односно како господари месопотамском дивљином.

Ратоборна природа божанског покровитеља Гирсуа била је примаљива Асирцима који су га укључили у свој пантеон. Светиште је названо Енинну, Бела птица грома, поштовано је као један од најважнијих храмова Месопотамије и било је значајан ходочаснички центар. Потрага за Ениннуом опседнула је генерације археолога и његов недавни опоравак је важна прекретница у обновљеном истраживању јужног Ирака након деценија прекида рада на терену. Ова узбудљива нова открића откривена су на заједничкој конференцији за новинаре у Лондону

Храм је, према др Реју био срце светог града и може се упоредити са упоређујући га са Ватиканом у Риму и Јерусалимом у Израелу. Тренутак када су археолози пронашли оквире његових врата био је један тренутак када смо знали да имамо нешто што обећава.„Пронашли смо камен и на њему је био натпис... када смо прочитали натпис, то је био Гудеа, краљ који је градио храм за бога Нингирсуа, а затим и име храма, тако да смо без сумње знали да је то храм, рекао је др Реј додајући: ово је заиста је огромно. Узмите било које приручнике студената археологије на универзитету и имате одељак о древном Гирсуу и прочитате да ништа није остало, археологија је у суштини ископана, и то је оно што су ми рекли када сам био студент. Увек сам осећао да је то песимистички поглед. Ако сте имали скуп нових алата (и) технологије, можете се вратити на она оштећена ископавања из 19. в

 

Рекао је да је његовом тиму било потребно осам сезона да у потпуности открије храм, а на крају сезоне 2022. открили су прве зидове палате од блата у древном граду, који је описао као врх леденог брега. Др Реј је рекао да ће се тим преселити у подручје палате када се врате почетком марта, као и да новопронађене таблице пружају део приче који недостаје“ јер је сваки направљен као административни текст који наводи архиве из палате, упоређујући се са савременом ексел табелом.

...наше знање о сумерском свету данас ограничено, рад у Гирсу и откриће изгубљене палате и храма имају огроман потенцијал за наше разумевање ове важне цивилизације, бацајући светло на прошлост и информисање о будућности, рекао јеФишер.

Ирачки министар културе (Iraq’s culture minister) Ахмед Факак Ал-Бадрани (Ahmed Fakak Al-Badrani) рекао је: Британска археолошка ископавања у Ираку додатно ће открити значајне древне ере Месопотамије, јер су истинско сведочанство јаких веза између две земље у циљу унапређења заједничке сарадње између две земље.

Откриће је резултат Гирсу пројекта (Girsu Project), археолошке сарадње, коју води Британски музеј и финансира Гети музеј из Лос Анђелеса (LA-based Getty Museum).  Пројекат прати ирачку шему коју је прво финансирала британска влада као одговор на уништавање важних локалитета наслеђа у Ираку и Сирији од стране Исламске државе. У оквиру пројекта за теренски рад обучено је више од 70 Ирачана. Обучавају се студенте археологије и конзерватори локалитета из Ирака упућујући се у детаље техника спасилачких ископавања. Ово укључује документовање, поновно ископавање и конзервацију неких од најважнијих остатака древног Ирака. 

У вези са досадашњом сарадњом на пројекту и његовом наставку Фишер је рекао: сарадња између Британског музеја, Државног одбора за антиквитете и наслеђе Ирака и Гетија представља витални нови начин изградње заједничких пројеката културног наслеђа на међународном нивоу. Одушевљени смо што би данашња посета могла да прослави недавна открића која су резултат ове сарадње и да настави дугогодишњу посвећеност Британског музеја заштити културног наслеђа Ирака, подршци иновативним истраживањима и обуци следећих генерације ирачких археолога у Гирсу. Са овим се слаже и др Тимоти Потс (Dr Timothy Potts), директор Гети музеја који истиче да је Гирсу вероватно једно од најважнијих места наслеђа на свету за које врло мало људи зна.

Кроз своје колекције, изложбе, истраживања и публикације Гети настоји да промовише разумевање и очување светског уметничког и културног наслеђа. Древни свет је био у посебном фокусу музејских програма у Гети вили, и зато смо одушевљени што смо били партнери са Британским музејом на пројекту Гирсу у Ираку. Овај иновативни програм пружа критичну подршку за јединствено важно археолошко налазиште Гирсу, кроз обуку ирачких стручњака којима је поверен развој за одрживу археологију и туризам, рекао је Потс.

То је, такође, јединствено место за пружање програма обуке о археологији спасавања за стручњаке за наслеђе и студенте у Ираку у контексту потпуног истраживачког пројекта, рекао је др Реј додајући да је  Пројекат Гирсу изузетна прилика да се обезбеди дугорочна заштита овог изузетног локалитета.

Пројекат Гирсу је замишљен као интердисциплинарно археолошко истраживање, обука, конзервација и пројекат управљања наслеђем који приступа локалитету Гирсу и његовој широј територији као живом историјском пејзажу. Активност укључује свеобухватан програм истраживања, обуку на високом нивоу, очување и управљање наслеђем.Обука се састоји од два месеца у Лондону у Британском музеју након чега следи двомесечна практична обука на лицу места у Ираку. Ова практична обука се одвија на два теренска пројекта Ирачке шеме, на југу Ирака на локацији Тело (Гирсу) и на северу у Дарбанд-и Раниа у курдском региону Ирака.

Гудеа, кнез Лагаша, био је политички и верски гувернер Лагаша, у јужној Месопотамији, једног од најстаријих сумерских градова. Његова статуа откривена у два дела (у размаку од 26 година) представља један од најпознатијих споменика древне Месопотамије. Глава је пронађена 1877., а тело 1903. год. Археолози су успели да саставе два фрагмента ове статуе, што је резултирало првом и јединим потпуном представом Гудее. Откривене су многе фигуре Гудее које су разасуте по светским музејима. статуе показују веома софистициран ниво израде.

Ко је, међутим, био  Гудеа? Више од 2.400 натписа помиње његово име и описује његову двадесетогодишњу кампању побољшања града, укључујући нове храмове и канале за наводњавање. Владао је у периоду 2144-2124. пре Хр.  Био је и покровитељ уметности.

Гудеина владавина донела је са собом неку револуционарну друштвену реформу за коју би чак и модерно око закључило да је учинила живот лакшим и љубазнијим према обичном човеку, жени и детету који живе у древном Сумеру. Можда није написао опсежан кодекс закона тако познат као Хамурабијев, али имајте на уму да је такође преузео трон скоро 350 година пре Хамурабија. Гудеа се и у изворима и у ликовним представама предсставља као узор побожности и врлине, неуморно је радио за богове и добробит свог народа. Био је забринут за социјалну правду, а не само за вршење власти.

Гудеа је радио на побољшању начина на који су њихови господари поступали према слугама и робовима, и имала је за циљ да заштити свакога ко је требао бити заштићен: Он је пружио заштиту сирочету од богатих, а заштитио удовицу од моћних. Он је дао ћерку да постане наследник у породицама без сина.

Оно што је фасцинантно код Гудее је то што је ишао против уобичајених пракси типичне краљевске породице, чак и када му то није било потребно. Краљевство се тада није баш бринуло за обичне људе, и није било никога ко би могао да их направи, а ипак је Гудеа направио друштвене реформе које су користиле људима који никада раније нису ни помислили на краљевске породице. Гудеа је, подсетимо се, живео у времену и месту где су краљеви били не само помазани од стране богова, већ им  је припадао божански статус. Сетимо се Гилгамеша и описа његове владавине са почетка знаменитог епа. Разлог оваквих поступака Гудее је можда управо у томе што можда није имао краљевско порекло. Заправо, о његовом пореклу се мало зна, али је познато да се оженио Ниналом, принцезом, ћерком краља (Ур-Бабе) који није имао сина. Гудеин отац је можда припадао нижем племству, али му је брак отворио пут ка трону. Иако изгледа невероватно, не постоје подаци да му се на том путу било ко испречио. Гудеа је уложио напор да обезбеди мир иако је владао током тешког и опасног времена за сумерске градове-државе, однсоно у периоду неосумерске ренесансе када је, по паду Акадског царства, древна цивилизација покушавала да се обнови са предимперијалним темељима, али су њени градови били стална мета Гутијана, племена која су навирала са севера. Значајно је приметити да се Гудеа није представљао као бог, већ само као човек који је божански наклоњен, па је значајно да је Гудеа приказан гологлав, без круне, и са подигнутим рукама у положају поштовања, како се захтевало од смртни човек у присуству бога. Штавише, он се не потписује као краљ (lugal) већ владар (ensi).

За разлику од других древних краљева, Гудеа се није рутински хвалио својом војном вештином. Он није био врста краља који би себе приказао како маршира у победу над телима својих непријатеља. Водио само једну велику војну кампању, а чак ни добра која су Лагашу доносили из далеких земаља нису била ратни плен, већ трговачки и трговачки, предати му из братске љубави, чак и из оних које су иначе непријатељске земље. За Гудеу, краљ најбоље служи свом граду не као ратник, већ као одани слуга богова, каже Чарлс Гејтс (Charles Gates) аутор књиге Древни градови (Ancient Cities).

Његова побожност се нарочито огледа у посвећености Нингирсуу, богу чији је храм обновио и који је пронађен у недавним ископавањима. Бог Нингирсу је наредио Гудеи, у сну, да поново изгради свој храм; побожни краљ је прописно извршио наређење и дао да се направи статуа, са уклесаним текстом објашњења, у знак сећања на дело, пише Гејтс. Но, ипак, овај градитељски подухват није био само израз побожности. Гудеа је био и тврдоумни реалиста, који је знао где се Лагаш налази на мапи у односу на Гутијане, и да град-држава није довољно јак или велики да се бори са њима. Такође је знао да треба да изгради више од чврсте војске. Обнова храма је имала две сврхе, једну побожну, другу стратешку. Обнова храма Нингирсу на крају је помогла Лагашу и Сумеру да поврате снагу и моћ, јер је обновила осећај национализма за Сумеране који се показао прилично корисним. Била је то бриљантна стратегија која је функционисала изнутра, и донела са собом нови нови став враћеног поноса и национализма, и евентуални нео-сумерски препород који је ујединио и ојачао све сумерске градове-државе које су на крају победиле Гутијце и стекле потпуне независност од Акада. За Гудеу изградња и обнова храма бога рата симболизује поновну појаву наде у независност Сумера, после два века акадске доминације и током стално присутне опасности од напада гутских варвара. Истовремено, у миру је јачао војску производећи оружје.

Постојао је још један, лични, разлог Гудеиног ктиторства. Он је препознатљив у  знаменитим цилиндрима А и Б овог владара. У њима се описује изградња (обнова) храма посвећеног богу Нингирсу. Начин на који је текст обликован сугерише да се божанским захтевом, теофанијом у којом му се налаже изградња храма, и читавим даљим током од сакупљања материјала до посвећења храма које је обележено ритуалном гозбом са пуно жртава, чијем је приношењу началствовао сам Гудеа – што га чини краљ-свештеником – заправо потврђује његово изабрање од стране богова и легитимизује његова власт. Можда је то био начин да се одговори на приговоре повезане са његовим пореклом, али је постало стандард каснијих владара древне Месопотамије и древног Оријента уопште. Сви они се представљају као градитељи (обновитељи) храмова и у чину те обнове/градње препознају и истичу божанско благовољење према њиховој власти, царској и свештеничкој.

Један од ватрених следбеника неосумерског владара био јеАдад-надин-аххе (Adad-nadin-aḫḫe), загонетни вавилонски моћник, можда господар феуда нестајуће Селеукидске империје. Саградио је палату две хиљаде година после Гудее на разрушеном светом граду Гирсу и, истински фасциниран прошлошћу, овековечио старе сумерске ритуале закопавања темељних наслага, прављења цигле са његовим именом, како на арамејском тако и на грчком, и, такође, сакупљао Гудеине статуе као свете антиквитете и отеловљења краљева предака. Ово показује да је током читава два миленијума пример краља Гудее био инспирација древнооријанталних владара. То важи и за оне библијске. Попут Гудее. Давид је припремао материјал за изградњу храма, а његов син, Соломон је храм саградио показавши тиме да је богомизабрани владар и свештеник (будући да су и Давид и Соломон описани као они који врше жртвоприношење). Штавише, исти мотив постоји у својој егалитаристичкој форми у склапању савеза између Јахвеа и Израила као царског светштенства (Изл 19:6), савеза чији израз се види у изградњи Скиније, Шатора састанка (Изл 19-40).

Штавише, занимљиво је да је својим цилиндрима Гудеа поставио канон, образац храм-градитељског жанра. Он је обликовао петоделни топос који при описима храм-градитељске делатности следе доцнији месопотамски владари и библијски писци. Поменути топос који је укључивао: а) теофанију којом се тражи изградња храма; б) опис сакупљања материјала; в) процес изградње храма; г) посвећење храма кроз настањимавање божанства у ʼсвом домуʼ и д) ритуалну (жртвену) гозбу препознатљив је у библијским описима изградње храма и скиније. Библијски писци у потпуности следе древнооријентални образац утемељен од Гудее и прихваћен од познијих владара, правећи само једно, али кључно одступање указујући са фундаментално другачије разумевање Бога.

Библијски Бог, заразлику од других богова у свој дом није уношен у обличју кипа кога су носили свештеници, већ у обличју блиставе и димне шекине, славе која је испунила и скинију и храм Соломонов.Иако је град Гирсу изгубио своје политичке карактеристике након владавине краља Гудеа, његов храм је сачувао значај као верски центартоком дугог низа година, а уколико се говори о његовом утицају и векова.

Упркос поменутој разлици, чини се да смо велики дужници краљу Гудеи, као градитељу, ктитору, књижевнику и државнику чија брига за социјалну правду одјекује кроз библијске законе и пророчке критике њиховог кршења. Дужници смо, наравно, и археолозима који су изнова открили његов допринос као градитеља, а можда – наредна ископавања и истраживања ће показати – и у другим сферама. Тиму др Реја било је потребно осам сезона ископавања и преданог рада како би у потпуности открили структуру храма. Сада ће прећи да истражују место новооткривене палате. Предано радећи успели су да заврше своје почетно ископавање зидова палате пре него што су обуставили рад крајем године. На локацију ће се вратити у марту 2023. и биће фокусирани на велику сумерску палату.Ново ископавање ће бити повезано и са опсежним истраживањем које је обављено у западном стамбеном подручју, између Светог града и Tell L,. Истраживање овог подручја могло би да пружи значајне информације о становницима древног Гирсуа.

Diez Otto Edzard (ed), Gudea and His Dinasty, RIM EP vol. 3/1 (Toronto-Bufalo-London: University of Toronto Press, 1997).

Јован Благојевић, Жанровска критика и Свето писмо – пример синајске приповести (Изл 19-40) у Бокатин Дијак, вол VIII, бр 15 (2020).

Јован Благојевић, Цар и свештеник –прилог разумевању односа  сакралне и световне власти у Библији у Библијске  студије вол 1 бр 2-3 (2018).

Јован Благојевић, Давид и Садок - прилог разумевању свештенства у периоду уједњине монархије y Теолошки погледи, 2/2013.

Victor A. Hurovitz, The Priestly Acount of the Building of the Tabernacle, BASOR 105 (1985).

Victor A. Hurovitz, I have Built You an Exalted House: Temple Building in the Bible in Light of the Mesopotamian and Nortwest Semitic Writings, JSOT Supp 115 (Shefild: Shefild University Press, 1992).