ЖЕНЕ И ПИВО У БИБЛИЈИ И НА ДРЕВНОМ ОРИЈЕНТУ

Једно од омиљених пића савремног човека, пиво, исти култни статус имало је у најдаљој познатој историји древног Оријента. Према легендама, доцније деификована владарка једног од најстаријих сумерских градских краљевина, Кубаба била је крчмарица која се посредством производње пива успела на трон и тиме започела свој ход ка свету божанстава (https://bkcentar.rs/sr/blog/kubaba-gilgames-ziasudra-atrahizis-nevrod-nimrud-semiramida-legendarni-kraljevi-i-kraljice-drevne-mesopotamije). Чини се неоспорним да је пиво у Месопотамији било део вотивних жртвених дарова (жртва леваница) и, стога, тесно повезано са култом и религијским праксама уопштено. Чини се да је сличан статус имало и у Египту.

Сматра се, заправо, да је управо пиво (а не вино) било најомиљеније пиће древних Египћана и да је коришћено у великим количинама. Овакву претпоставку потврђују и новија археолошка открића међу којима је и откриће најстаријег индустријског постројења за производњу пива. Новопронађена пивара давала хиљаде литара пића које се користило највероватније на дворовима  обласних краљева Египта. Иако је производња пива потврђена унатраг и до 13000 година пре Хр (о чему сведоче налази откривени у Израелу), ново откриће са југа Египта је значајно што је јасно да се ради о значајној индустријској, а не појединачној производњи (https://www.bkcentar.rs/sr/blog/drevna-egipatska-pivara).

Пиво је било важан део исхране широм Блиског истока. У древним блискоисточним културама, пиво је на много начина било супер-храна. Производњом и испијањем пива умножавао се унос калорија и витамина из житарица. Алкохол је  био ефикасан у убијању бактерија  у води и, с обзиром на потешкоће у производњи хране у древном свету, пиво је било изврсно нутритнивно вредно, сматра Мајкл М. Хоман (Michael M. Homan).
Мање је познато какву је улогу и заступљеност пиво имало на подручју древног библијског Израила. У савременим преводима Светог писма, појам пиво се не појављује већ се јављају збирне именице вино и силовита пића. Новија истраживања, међутим, указују да су ти изрази укључивали и пиво.
Наиме, археолози су 2018. год. ископавајући на подручју центра Тел Авива открили древне египатске посуде за пиво, што је објавила Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA). Током ископавања које је предводио Дијего Баркан откривено је седамнаест јама које се датирају у рано бронзано доба (3500-3100. год. пре Хр). У јамама је пронађено стотине уломака из локално произведених лонаца, као и фрагменти великих керамичких посуда коришћених за припрему пива. Пивске посуде направљене су од сламе и органског материјала. То је метода производње грнчарије која није била уобичајена на овом подручју, али је у складу са египатским обичајима. Пронађене посуде за пиво сличне су онима пронађеним у египатској административној згради у Ен Бесору у пустињи Негев.
Ипак, чини се да је употреба пива на подручју савремног Израела била знатно старија. Иако први текстуални и уметнички прикази пива (печати у Месопотамији који приказују испијање пива из великих каца током гозби) датирају, најранији најранији археолошки докази за производњу пива датирају од пре најмање 13.000 година и пронађени су у пећинама на северу Израела.  Од обнављања техника прављења пива из бронзаног доба до прављења пива са 5.000 година старим квасцем, археолози су научили много о историји и пракси пива на древном Блиском истоку. Последњих година модерне пиваре су чак оживеле 5.000 година старе сумерске стилове пива.

Треба споменути и новији чланак објављен у Journal of Anthropological Archaeology у којем се баца ново светло на историју пива на древном Блиском истоку и, посебно, на јужном Леванту. У студији су представњени резултати истраживања са халколитска (5500-3900. пре Хр.). Анализа посуда за складиштење и пиће са обе локације дала је јасне индикације о производњи и потрошњи пива у великим количинама. Истражива локације: Тел Тсаф (север јорданске равнице у Израелу, 5200–4700. пре Хр.) и пећина Пеки’ин у Горњој Галилеји (4500–3900. пре Хр.) пружиле су доказе о конзумирању пива као делу ритуала погреба, али и о комерцијалној употреби истог пића о чему сведочи неколико великих дворишта и складишта. На обе локације анализиран је микрофосилни материјал који је остао у цедиљицама из керамичких посуда за послуживање. Пронађени су остаци скроба, квасца и влакана. То је јак показатељ ферментисаних житарица, посебно пшенице и јечма. Истраживачи верују да су цедиљке коришћене за филтрирање пива док се сипало у посуде за послуживање. Ово је у супротности са каснијим приказима конзумирања пива из бронзаног доба, у којима су се користиле дуге сламке од трске или металне сламке за пиће из великих заједничких бачва.
До раног бронзаног доба (3300–2300. год. пре Хр.), пијење пива постало је уобичајено у великом делу древног Блиског истока. Стари Израилци су такође уживали у великим количинама пива о чему сведоче новија читања неких одељака Старог завета (ПрСол 31:6). Неки новији тумачи сматрају да се поједини библијски искази као што су баци хлеб свој поврх воде и... (Проп 11:1) заправо одражавају праксу прављења пива. Штавише, чини се да је пиво било саставни део жртвеног материјала (Бр 28:7–10). 
Неке савремене пиваре направиле су пиво инспирисано древним рецептима, а чланак недавно објављен у микробиолошком часопису mBio описује истраживаче који заправо користе древне састојке за рекреацију древних пива. 
Научници са Јеврејског универзитета у Јерусалиму (Hebrew University of Jerusalem), Универзитета у Тел Авиву (Tel Aviv University), Универзитета Бар-Илан (Bar-Ilan University) и  IAA изоловали су, екстраховали и секвенцирали ћелије квасца из древних врчева за пиво и медовину. Фрагменти посуда потичу из Ен-Бесора у пустињи Негев, Тел Авива, Тел Сафе (библијски Гат), Рамат Рахела и обухватају период од краја 4. миленијума до 5. в. пре Хр. Истраживачи су могли да експериментишу са шест сојева квасца екстрахованих из 21 посуде. 
Ове посуде датирају из времена владавине првог египатског фараона Нармера, арамејског цара Азаила и пророка Немије, који је, према Библији, управљао Јудејом под персијском влашћу, истиче се у IAA саопштењу за штампу. Новија истраживања показују и још нешто. Пажљива анализа постављања пећи и жрвања на подручју древног Израила указује да су главни пивари заправо биле жене и да су жене, као једно од значајнијих задужења - можда и најзначајније - имале производњу пива у својим домовима који су били основни простор њиховог деловања. Ову претпоставку је недавно изнела проф. Џени Ебелинг (Jennie Ebeling) која је као археолог учествовала у бројним експедицијама у Израелу и у Јордану, а сада знање преноси млађим генерацијама као предавач на Универзитету Евансвил у Индијани (University of Evansville in Indiana), плодни писац  и гл. уредник академског издавача Eisenbrauns, Penn State University Press у области Блиског истока и библијских студија.

Извори:
https://www.timesofisrael.com/podcast-in-ancient-israel-a-womans-place-was-in-the-home-making-beer/?utm_source=The%20Daily%20Edition&utm_campaign=daily-edition-2022-05-27&utm_medium=email&fbclid=IwAR20H5LILSiLUJwGk7qkPepa42dFeT58stshiWTd_TJ8mow2FLnIVkuRVxI 
https://www.biblicalarchaeology.org/daily/news/ancient-egyptian-beer-vessels-unearthed-in-tel-aviv-israel/ 
https://www.biblicalarchaeology.org/daily/ancient-israel-history-beer/ 
https://www.biblicalarchaeology.org/daily/ancient-cultures/daily-life-and-practice/cheers-scholars-brew-ancient-beer-with-millennia-old-ingredients/