ЗИГУРАТИ – отимање неба

10 March 2022

Тада ми је Мардук, мој господар, говорио у вези Е-темен-анки, зигурата Вавилона. Он је још пре дана моје владавине био веома оштећен тако да је изгледало да су му темељи пропали до прсију доњег света уместо да се бори да досеже небеса. Стога, направио сам матокове, лопате и калупе за опеке. Положио сам их у руке бројних радника сакупљених са територије широм мојега царства. Дао сам да праве опеке од глине, безбројне попут капи кише које ће бити обложене слоновачом, ебановином и мусукану-дрветом. Река Арахту је носила битумен попут великог потопа. Мудрошћу дарованом од богова Еа и Мардука, Набуа и Нисабе, великим умом који је допустио да поседујем бог који ме је створио размишљао сам својим великим разумом. Позвао сам најмудрије стручњаке да премере земљу и одреде димензије правилом дванаест лаката. Мајстори-градитељи су затегли мерне конопце и одредили су границе, а ја сам за њих тражио потврду саветујући се са боговима Самасом, Ададом и Мардуком. И колико год умом био несигуран у димензије велики богови су ме научили истини пoсредством пророчишта. Умећем егзорцизма, мудрошћу Еа и Мардука очистио сам простор и поставио темељ на постојећим древним основама. У темеље сам положио злато, сребро, драго камење са планина и из мора. Испод опека сам поставио мноштво уља, миромириса и црвене земље. Направио сам представу свог царског лика како носи кошару са земљом коју сам поставио на различита места темељне платформе. Учинио сам да то буде задивљење, као у ранијим временима, у част мог господара Мардука.

Ово су речи које је цар Навуходоносор, други владар нео-вавилонског царства записао на цилиндру пронађеном 1880. год. Овај проналазак потврдио је писања грчког историчара Херодота који је извештавао о великом зигурату Вавилона на чијем се врху налазио храм на чијем олтару је смео да приноси жртве само првосвештњник уз обављање мноштва тајних обреда. У унутрашњост овог зигурата приступ су имали само свештеници, а улазе су обезеђивали наоружани стражари.[1]

001 220px-Nebuchadnezzar_II_crop.jpg 15.23 KB

Оно што је интересатно у наведеним речима Навуходоносора јесте позивање на постојање ранијег зигурата на истом месту, који се назива Е-темен-анки, односно темељ неба и земље. Чини се да Навуходоносор заправо говори о обнови прото-зигурата који је у библијским списима познат као вавилонска кула, а чији су архитектонски образац пирамиде са заравњеним врхом следили Еламити, Елбаити, Акађани, Сумери и Вавилоњани, сирци тј. сви градитељи зигурата који су на подручју Месопотамије.

Зигурати представљају монументално средиште месопотамске религије који се у каткад препознају као месопотамска верзија египатских пирамида, иако је њихова функција била другачија као и материјал од кога су грађени у дугом периоду од 3. миленијма до 6.в. пре Хр.

Изградња зигурата је, као и у случају других монументалних грађевина антике, прошла дуг развојни пут о коме, на жалост, немамо писано сведочанство. Оно што је несумњиво јесте да су народи Месопотамије веровали да они представљају домове богова. Први зигурати се повезују са Сумерима, и то пре свега са једним од њихових престоничких градова, Уруком. У времену од 3500-2900. год. пре Хр. у Уруку настају протозигурати (једноставне куле изграђене на уздигнутој платформи). У овом раном периоду утемељен је религијски и верски значај зигурата. Археолошка истраживања указују да су зигурати обично били пре грађевине око којих је ницало неко насеље, тако да су они допринели урбанизацији Месопотамије, aли и Месопотамији блиских области.

Еламити, народ који је насељавао области источно од Месопотамије, али је рано интегрисан у месопотамски регион (https://www.bkcentar.rs/sr/blog/elam-kraljevstvo-sa-istocnih-oboda-biblijskog-sveta?fbclid=IwAR2IyOt5xRqi5u_KAGTwUZcmuj1PPnaYThyG-vblsMSxRiBZOCPKlorlQT0), истакли су се у изградњи зигурата. Зигурати нису карактеристични само за Месопотамију, већ и за области Персије (савременог Ирана) које су биле под утицајем Месопотамије и у контакту са њом. Штавише, Чога Занбил зигурат у Ирану је један од најочуванијих, док се недавно откривени Konar Sandal у јужноиранској провинцији Керман сматра једним од најстаријих. За разлику од месопотамских зигурата којима се приступало посредством спољних степеништа, иранским зигуратима се приступало посредством система бедема.

Konar Sandal зигурат је откривен 2002. год. једне од две хумке у Кермнеу. Ископавањем Б хумке откривена је двоспратна цитадела са основом на површини од 13,5 хектара. Око ове грађевине налазили су се остаци зида дебљине 10,5 м што сугерише да је грађевина имала одбрандбени зид. На локацији „А“, с друге стране, откривена је структура налик зигурату висока 17м. Основа је 300 х 150м. Овај зигурат се датира око 2200. год. пре Хр. и спада у ред насјстаријих зигурата. Нарочито импресивни зигурати израђени су у престоној Сузи, а еламитски краљ Унташ-Напириша (владао око 1340-1300 пне) основао је град – Ал-Унташ-Напириша – у чијем је средишту био велики зигурат. Oвај зигурат, израђен од милиона земљаних опека, био је посвећен патрону Сузе и поглавару еламитског патрона, богу Иншушинаку.

Већина раних зигурата грађени су на брдима или хумкама за које се веровало да симболизују планину која је станиште божанског пантеона. Зигурати, са својим масивним терасама, које се смањују ка врху лако се могу схватити као вештачке планине и повезани су са веровањем да богови обитавају на недоступним планинама (о месопотамским божанствима, види: https://bkcentar.rs/sr/blog/religija-mesopotamskih-civilizacija). Иначе, етимиолошки, израз зигурат потиче од акадског ziqqurratu у значењу планински врх.

Временом, више ресурса и напредније технике грађења учинили су да зигурати постану сложенији. Што је зигурат био виши, веровало се да омогућава већи степен приближавања божанству. То није, међутим, био једини разлог подизања величанствених зигурата. Зигурати су постали део већих храмовних комплекса, училишта писмености, па и први астрономски центри. Под сенком високих зигурата, месопотамски научници су развили напредну математику. Један од нарочитих разлога изградње зигурата била је и владарска пропаганда. Краљ би се посебно поносио зигуратом изграђеним током његове владавине и давао би им имена (нпр. у Нипуру се налазио зигурат посвећен Енлилу, назива дом планине, планина олује и спона неба и земље). Владари су изградњом зигурата истицали снагу и величанственост своје владавине, као и свој краљевски легитимитет.

Пропаст Сумера означио је почетак померања средишта цивилизације ка северу, у област Вавилоније где су доминатне етничке скупине били Амореји и Касити. Они су наставили са изградњом зигурата легитимишићи на тај начин своју власт. Неке од најимпресивнијих зигирата градили су каситски владари. Нпр. Куригалзувил у Дур-Куригалзу грађен је у циљу умиривања вавилонског бога Мардука, али и ради легитимисања мало познатог каситског краља Куригалзуа I. Уопштено говорећи, језгро зигурата је изграђено од цигли од глине око кога је подизан спољни зид од опека. Зигурати били чврсте, а не шупље структуре. Становници Месопотамије су глину сматрали једном од најчистијих супстанци погодну за изградњу сакраралних грађевине.

У првом миленијуму пре хр. северна Месопотамија обнавља свој значај и снагу, а Асирија постаје кључна регионална сила. Када асирски краљеви нису ишли у ратне походе посвећивали су се изградњи нових градова (Нинива, Асур, Нимруд) у којима су зигурати били посвећени њиховим главним божанствима, Асуру и Иштар. Несачувани зигурат града Нимруд описан је пет векова доцније од стране грчког историчара и војсковође Ксенофонта као камена пирамида широка тридесет и вискока шесдесет метара. Треба рећи да је имао прилике да види само остатке првобитног зигурата. Саргон II (владао 721-705. пре нове ере) се уписао у ред краљевских градитеља зигурата и то изградивши га у Дур-Шарукину. Зид од опека направљен је како би од остатка града издвојио краљевску палату и храмове међу којима је био и зигурат за који се верује да је досезао висину од 143 стопе и да је имао седам нивоа. Ова зигурат је био непосредно повезан са владарском палатом, вероватно из практичних разлога (ритуалних обавеза асирског владара).

Последњи изграђени зигурати повезују се са знаменитим неовавилонским владаром Навуходоносором II (владао 604-562. пре Христа). Навуходоносор је вероватно саградио зигурат у древном сумерском граду Киш, који је био једно од административних средишта неовавилонске империје, баш као и тзв. кулу језика тј. зигурат посвећен богу Набу у граду Борсипа. Круна његове владавине била је изградња зигурата Етеменанки (темељ неба и земље) у Вавилону који је био посвећен богу Мардуку градском патрону Вавилона и поглавару вавилонског патрона. Величина овог зигурата изазивала је страхопоштовање древног света и ван граница Месопотамије.

Временом, политички значај зигурата у Месопотами је растао. Владари су тежили да изградњом импресивнијег зигурата истакну величину сопоствене владавине. Изградња оваквих монументалних објеката захтевала је велику количину људства и организације. Стога су зигурате увек наручивали владари (и свештеници) који су изградњом зигурата показивали да се њихова моћ протеже и на верску сферу.

Пирамидалне грађевине и предања изван библијског света

Пирамидалне грађевине, међутим, нису подизали само становници древног Оријента и басена Средоземља. Оне постоје и на подручју Средње и Јужне Америке, а и предања о њима су, такође, бројна. Слични паралелни митови постоје у целом свету. Чироки Индијанци имају усмено предање које подсећа на древнооријенталне приповести. У давним временима дванаест кланова племна Чироки живело је у земљи која је често била плављена, због чега су на сабору старешина одличили да саграде складиште које ће досегнути до неба и да ће. када дође до поплава, племе напустити земљу и отићи у небо. Реализацију пројекта саботирале су моћне силе уништивши врх куле, односно готово читаву њену горњу полвину. То, ипак, није обесхрабрило Чироки народи градитељи су почели да поправљају штету коју су нанели богови. Коначно, завршили су грађевину сматравши да су се осигурали од поплава али, богови су поново уништили део грађевине, а градитљи који су се састали да изнова заврше посао схватили су да племена више не говоре истим језиком.

Велика пирамида у Мексичкој долини Чолули (тј. месту уточишта) највећа је позната пирамида на земљи. Она је позвезана са познатим мезоамеричким божанством Квецалкоатл (тј. перната змија) и загонетном локацијом Теотихуакан (етимолошки: место где људи постају богови). Функција ове пирамиде је тајанствена, а астечка предања у вези са њом веома слична већ наведени. Ходочасничка средишта Чолула-пирамиду нити Теотихуакан нису изградили сами Астеци (макар не потпуно), већ раса дивова Квинаметзин који су били високи више од 3,5м и који су тамошње просторе насељавали у ери Сунца кише. Према једном предању у долини се населило седам дивова који су преживели велики потом. Они су покушали да саграде планину која би спречила још једну такву катастрофу. Гневни богови су бацили ватру на пирамиду, убивши многе од њих и прекинувши њену изградњу. Друго предање забележено у 16. в. од стране доминиканским монаха, а на бази казивања старог астешког свештеника, каже да су дивови били задивљени првим изласком Сунца и да су су одлучили да саграде торањ који ће досећи до њега. Бог Створитељ се због тога у гневу уништио кулу и расејао дивове. Слично ранијим примерима, у митологији Црноногих Индијанаца, Старац, творац, људима је давао да пију воду различитих боја. Као резултат тога, различити народи су почели да говоре различитим језицима.

Једно од занимљивих предања, свакако ближе древнооријенталним приповестима је грчко-римска приповест о Гигантомахнији која говори о дивовима који су покушали да заузму Олимп (место божанског обитавања) слажући планине на планине.

Зигурати у градовима и предањима библијског Оријента

Велики бели зигурат Урука (https://bkcentar.rs/sr/blog/akad-uspon-i-pad-prvog-poznatog-carstva-sveta-biblije) један је од настаријих месопотамских зигурата изграђен у времену 3200-3000. год. пре Хр. Претпоставља се да је посвећен богу неба (Ану). Изграђен је од глинених опека обојених белом бојом. Површина темељног нивоа је већа 390m2. Грађевина је била видљива из далека, чак и изван заштитних зидина дворишта. Ниједан од три улаза у храмовни простор није био у директној линији са бедемом платфоме зигурата. Поклоници би орали да ходају поред храма дивећи се његоовј белој фасади пре него би могли да уђу у њега. По уласку у храмовни простор морали би да се окрену за 90 степени да би се упутили ка олтару. У северозападним и источним коморама грађевине налазиле су се степенице, а североистоку полице са шупљинама за камени систем којим су се затварала врата.

Севрни део средишње дворане је избијао на помоћни олтар. Потез југоисток-југозапад храма био је повезан цевима обложеним битименом. Цеви су вероватно спроводиле принос течних жртава приношених у храму. У вези са белим зигуратом Урука не постоји писани траг који би објашњавао његову изградњу. У недостатку истог, међутим, можемо да посегнемо за предањима која су настала на подручјима Месопотамије.

Велики Зигурат из Ура је био део храмског комплекса који је служио као административни центар града и који је био светилиште бога месеца Нане, божанства заштитника Ура.Димензије: основа 64 х 46м, (претпостављена) висина 30м. Зигурат се састоја од низа платформи чији се обим смањивао сваким спратом. Језгро од глинених "цигли" било је обложено глиненим опекама. Велики зигурат Ура налазио се у комплексу храмова градске државе, која је била административно срце Ура.Велики Зигурат у Уру био је посвећен богу месеца Нани, градском патрону. Пошто су месопотамски богови обично повезивани са источним планинама, зигурат је вероватно био реплика оригиналних домова богова и зато је на свом врху имао храм њима посвећен. Људи древне Месопотамије веровали су да њихови богови имају потребе као и људи, па је у храму Нана имао спаваћу собу у којој је била девојка која је била изабрана за божанску наложницу. На бочном степеништу северозападног дела зигурата налазила се кухиња у којој је спремана храна за божанство и његове служитеље. У двришту зигирата било је складиште, куће свештеника и краљевска церемонијална палата.

Енемеркар и Господар Арате је једна занимљива приповест која говори о изградњи зигурата, а у којој се могу наћи и моменти који наликују библијској приповести о вавилонској кули. Према овом миту, краљ Енмеркар је подстакнут од свог божанског патрона кренуо у освајање суседног краљевства са циљем да обезбеди потребна средства за изградњу зигуратских кућа и светишта за божанства.

Супарнички краљ је пружио отпор који је краљ Енмеркар сломио уз помоћ помоћ богова, али је бог Енки/Еа поделио (помешао) језике народа доводећи до расипања становништва. Чини се да су његови поклоници изражавали наду да ће се ова језичка баријера у будућности превазићи и стога су узносили молитву: Енки, господару обиља и чврстих одлука, мудри и знајући господару земље, господару богова, изабрани за мудрост, господару Еридуа, променићеш говор у устима као што га је тамо поставио и због чега ће језик човечанства (бити) заиста један.

Библијска приповест о вавилонској кулије једна од најпознатијих приповести библијског предања. Према Светом писму људи постпотопног света се у равници Сумера/Сенара окупљају око пројекта изградње града и куле чији врх треба да досегне небеса. Како су говорили једним језиком, њихов пројекат је напредовао до тренутка када се умешао Бог који им је помео језике расувши их по земљи. Како посматрати ову приповест? Они који су је дословно разумели трагали су за њеним остацима. Један од таквих јеоријенталиста и лондонски професор Џорџ Андрев. Он је је 2017. год. објавио да верује како је пронашао чврсте доказе о томе да је вавилонскакула заиста постојала. Он се позивао на једну од глинених плочица која је описивала седмоспратни зигурат и његову изградњу. Штавише плочица је садржала рељеф на којем је била насликана кула на чије врх је смештен вавилонски цар са специфичном круном и владарским жезлом. Испод слике је описан процес изградње куле чији.Испод рељефа је забележен натпис: Етеменанки, Зигурат и храмовна кула Вавил(он)а уз напомену да су у њеној изградњи били ангажовани сви народи од горњег мора (тј. средишњег и источног Медитерана) до доњег мора Персијског залива.

Други приступ овом предању је симболички, онај који носи религијску поруку. Према неким тумачењима ово је прича која говори о покушају уједињења човечанства и постављају питање карактера божанства (Бог или богова) који то спречавају. Други, насупрот оваквом схватању, вавилонску кулу (и њене расејање реплике) схватају као симбол сујете човечанства, човековог дивљења својим способностима и вештинама. Према овом схватању,употреба, по прирорди издржљивих, материјала опека и катрана схвата се као приповест о претераној самоуверености човечанства. Ј. Флавије, знаменити јеврејски историчар, је тако истицао као главни мотив библијске приче охолост тиранског владара Неврода (Нимрода) који је осмислио изградњу ове куле. Он је описан као ловац вешт у употреби оружија, први силник постпотопног света () који успева да постави темеље месопотамских царстава. Није тешко замислити, а ванбиблијска предања јеврејског народа то и сведоче, насиље које је пратило реализацију једног таквог пројекта.

Од оаза библијског света Месопотамије па до вулканске долине Мексика постоје пирамидалне грађевине и митови који обавијају тајне њиховог настанка. Изоловане једна од друге огромним океанима и пустињама времена, распршене културе су у своју митологију уградиле сличне приче о потопу, изградњи грађевине која сеже ка небу и боговима и боговима који се супротстављају људским напорима умножавајући им језике. Митови, свакако, немају номиналну вредност, али се не смеју једноставно одбацити као пука фикција. Дословно прихватање може да резултира празноверјем, а одбацивање незнањем. Неки од најугледнијих научника на тему упоредне митологије, попут Карла Јунга и Џозефа Кембела, сматрају да митолошке паралеле међу одвојеним културама указују на основне архетипове колективне подсвести човека. Други пак предлажу да је усонови митова заједничко, историјско, али космолошко искуство човека којеје свој израз нашло у култу (обреду) и симболу који је изражавао сећање о настанку универзума. Такви циклуси мита као што су Еп о Гилгамешу, Хераклови подвизи, велики потоп добијају нарочиту димензију уколико се посматрају као производ искуства (проживљеног) и сећања (космолошког).

У конкретном случају, можда нас приповест о вавилонској кули учи да је потребно да се научимо комуникацији која се неће толико ослањати на речи, колико на емпатију. Нажалост, као и некада, људи ни данас томе нису склони. Ратови, експлоатација сиромашних и трговина људима само су неки од примера начина на који уништавамо своје ближње, уместо да сарађујемо са њим/њом. Можда је време да завршимо са изградњом вавилонске куле.

[1]Опсијујћи древни Вавилон, Херодот је забележио да средиште сваке половине града имало утврђење са кулом. У једној градској половини то је била царска палата, а у другом сакрални простор Зевса тј. Јупитера (Бела). Овај сакрални простор Херодот описује као четвоугани простор површине веће од 400м2. У средини простора налазила се кула која је у основи имала 200м2. Према његовом сведочењу на врху прве, била је подигнута друга, затим трећа, четврта, пета, шеста, седма и осма кула, а на врху осме куле се налазио храм. На пловини пута ка врху налазио с епростор за одмор, а у храму се налазио лежај необичне величине, богато украшен са златним столом покрај њега. Ту није било кипова, већ је дане проводила свештеница за коју су Вавилоњани тврдили да је божанска изабраница између свих жена на земљи. Научници сматрају да је овај зигурат уништен приликом покуше рекострукције и рестаруације коју је наредио Александар Велики. Према схватањима научника грађевина коју је подигао Навуходоносор досезала је висину од преко 90м.

Извори:

https://www.ancient-origins.net/ancient-places-asia/white-temple-and-great-ziggurat-mesopotamian-city-uruk-006835

https://www.ancient-origins.net/myths-legends/tower-babel-001583

https://www.ancient-origins.net/unexplained-phenomena/great-pyramid-cholula-0014927

https://www.ancient-origins.net/book-reviews/mythos-and-cosmos-mind-and-meaning-oral-age-0015072

https://www.ancient-origins.net/ancient-places-asia/buried-beneath-sand-ziggurat-jiroft-may-be-largest-and-oldest-its-kind-world-021108

https://dailyhistory.org/What_Was_the_Importance_of_Ziggurats_in_Ancient_Mesopotamia

https://www.ancient-origins.net/ancient-places-asia/great-ziggurat-ur-001767

https://www.worldhistory.org/image/9262/the-ziggurat-at-kish/

https://www.worldhistory.org/image/9264/the-top-of-the-ziggurat-and-temple-of-nabu-at-bors/

https://www.worldhistory.org/image/2561/ziggurat-and-temple-of-god-nabu-borsippa/

https://www.worldhistory.org/image/197/great-ziggurat-of-ur/

https://www.worldhistory.org/image/4417/remains-of-the-ziggurat-attached-to-the-so-called/