ЧУДЕСНА ОТКРИЋА У ЗЕМЉИ КОЈОМ ЈЕ ХОДИО ХРИСТОС - археологија потврђује писање Еванђеља?

„Реч о Исусу се најпре ширила из Капернаума. Капернаум је био не само средиште Исусовог деловања у Галилеји, већ и место у којем током дужег периода пребивао.“ Овим речима Hershel Shanks и James F. Strange постављају позорницу за представљање члнака објављеног у Biblical Archaeology Review: Да ли је пронађена кућа у којој је Исус становао током боравка у Капернауму? (Has the House Where Jesus Stayed in Capernaum Been Found?)

Овим убедљивим речима аутори читаоце постепено воде из тајне у тајну. И како се то често дешава у библијској археологији, мада је највећи део нити у структури древности давно нестао, ватрена вера хришћана и грађевине који су они понизно – и више пута – обнављали после дрених уништења, показују се путоказима који усмеравају наш поглед.

Могуће је пратити нити кроз ову очаравајућу студију која пролази кроз многе слојеве, многе године и многе погрешне претпоставке које су доминирале у ранијим историјским истраживањима.

Следовање овим нитима води нас кроз тајствене трагове на градским зидинама, остатке кућне керамике која је престала да се употребљава у давно прошлим временима… све до ранохришћанских мозаичких украса зидова и мермерних подова. Да ли је то сигма? Можда омикрон? У вези са тим чак ни аутори чланка нису постиги сагласност. Упознајемо се и са дневником путника из 4.в.хе. ере који нам преноси своја сазнања у вези са овом структуром.

Да ли би то заиста могла бити кућа св.ап. Петра, дом у којем је Христос обитавао и из којег је проповедао? Да ли је домаћа-црква која се налази у темељу доцније осмоугаоне хришћанске цркве заиста могла бити направљена од ове, Петрове, куће?

Аутор признају да се на ова питања још увек не може дати поуздан одговор, али да постоје докази који потврђују схватање да је пронађена кућа у којој је Христос живео током обитавања у Капернауму. Немогућност попутог доказивања таквог схватања свакако је повезана и са оним што се сматра непобитним доказом истинитости такве тврдње.

Уколико је Капернаум био најзначајаније место Христовог деловања, тај град није био једина локација би требала да привуче пажњу археолога. Неопходно је да се промишља и о Назарету, месту у којем је Христос одрастао и које је морало, али зачудо није, нило предмет интезивних археолошких истраживања.

Напротив, у Назарету је било веома мало археолошких истраживања, али новија ископавања у женском манастиру Сестара назаретског завета (Sisters of Nazareth Convent) откривају нам неке занимљивости на бази којих се може закључити да је манастир формиран око локације која је је слична кући у из Христовог времена у каквој је Он могао да живи. Археолози су открили дворишну кућу из времена са почетка хришћанске ере, а над којом је доцније подигнута најпре византијска, а потом и крсташка црка што сугерише да је локација сматрана сакралном.

Да ли би то могла да буде кућа Христовог детињства?

Чини се да је у то веровао ходочасник из 7.в. хе. ере који је о овој локацији која је предмет археолошких истраживања писао као месту на којем је живела конзервативна јеврејска заједница која је имала мало контакта са доминатном јелинском и ромејском културом.

Постоје и друга места која су археолошким истраживањима и проучавањима писаних материјала ранијих времеа водена у везу са Исусом. Можете себи дочарати ходочашћа  генесаретској обали на којој се догодило чудо исцељења бесомучника (Swine Miracle) или замислити како је изгледао Иродов храм у тренутку када је Христос истеривао трговце из њега. На тај начин новија истраживања нам могу помоћи да комплетирамо сазнања о земљи и градовима којима је Христос проходио.

извор: Biblical Archaeology Society
и Сајт ЧУДО