ЕВАЛСКЕ ТАБЛИЦЕ ПРОКЛЕТСТВА ГОДИНУ ДАНА КАСНИЈЕ – рецензовани чланак у вези „открића деценије у сфери библиске археологије“ покренуо нову расправу

Током 80-тих година прошлог века Адам Зертал (Adam Zertal), проф. Унивезитета у Хаифи (University of Haifa) је на другој заравни источне стране горе Евал у близини савремене локације el-Burnat (древни Сихем) ископао структуре које су препознате као олтари. Ископавање је обављено под покровитељством Израелске управе за антиквитете (Israel Antiquities Authority, IAA) као део Зерталовог већег истраживања Манасијог горја.

Већи правоугани олтар из периода Гвозденог доба I (око 1225. пре Хр), налазио се на мањем округлом олтару из позног Бронзаног доба II (средина 13. в. пре Хр). Познији олтар је вероватно подигнут да би се заштитио ранији. Олтари леже у оквиру простора од 3800м2, дужине 110м и ширине 35м, а тај простор је окружен још већиm ограђеним простором од око 14000м2. Спољне димензије правоугаоног олтара из слоја су 8,75х9,00×7,00м, а округли олтар имао је пречник од 2м и лежао је испод савршеног геометријског центра правоугаоног олтара.

На локацији су пронађене и кости животиња и то претежно чистих (96%). Финтски склоп био је типичан за позно Бронзано и Гвоздено доба I, осим потпуног одсуства сечива српа, што је у складу са неаграрним култним локалитетом. Глиптички налази су се састојали од два скарабеја и матрице или печата. Скајбери потичу из времена Тутмоса III или Рамзеса II. Северно од олтара, али у њиховој близини идентификовани су остаци куће са четири собе. Органски остаци на керамици пронађеној на локацији нису сачувани тако да је било немогуће извршити С-14 датирање, па је датирање извршено на бази типа керамике и поређења исте са керамиком пронађеном на другим локацијама. НА тој основи керамика се датира у Гвоздено доба IA (1200–1150. пре Хр), позно Бронзано доба IIБ (1250–1200. пре Хр), и чак и крај позног Бронзано доба IIА. 

Таблица је пронађена 2019. год. током тзв. мокрог просејавања материјала са депонија ранијих ископавања. Пронашао ју је члан експедиције Френки Снајдер (Frankie Snyder), а проналазак је прелиминарно објављен прошле (2022.) године. Објављивање је изазвало велико интересовање и критику у јавности (https://bkcentar.rs/sr/blog/evalske-tablice-prokletstva-protoazbucni-tekst-sa-svetim-tetragramom-jhvh-antidatira-pismenost-izraila-vekovima-unatrag), а реакције се могу очекивати сада када је у вези са проналаском објављен чланак “You are Cursed by the God YHW:” a nearly Hebrew ins cription from Mt. Ebal у једном од најцењенијих академских часописа:Striplingetal. Heritage Science (2023) 11:105. Мокро просејавање је релативно нова метода без које, према речима Стриплинга, таблица не би била пронађена. У почетку је изгледало као комад камена прекривен прљавштином. Тек када смо је опрали, искочила је.

Димензије плочице су око 2×2см, а у пресавијеном стању имала је дебљину 0,3 см. Дебљина оловне траке око 0,4мм. Спољашња страна плочице била је удубљена. Уколико би се расклопила, оловна трака би личила на двострану књижицу. За потребе анализе стране су означене као спољна А и спољна Б, унутрашња А и унутрашња Б. Када би предмет био расклопљен, унутрашњи Б би био са десне стране, а унутрашњи А са леве стране. Спољне странице се појављују обрнутим редоследом.

Овај проналазак асоцира на библијско предање о Исусу Навину и његовој изградњи олтара на Евалу у вези са обредом обнове савеза (ИНав 8:30). Иза овог археолошког ископавања остале су обимне депоније које су биле предмет истраживања археолошке експедиције из 2019. год. На депонији повезаној са поменутим олтарима пронађена је оловна таблица, пресавијена тако да би отварање узроковало оштећење, како је показала иницијална лабораторијска анализа коју је извршила Орне Коен (Orna Cohen). Тим научника је извршио рендгенска томографска мерења са различитим параметрима скенирања. Томографски реконструисани подаци подвргнути су напредној обради како би се открио скривени текст. Епиграфска анализа томографских података открила је формуличну клетву написану протоалфабетским писмом које вероватно датира у касно Бронзано доба II. Натпис спада у књижевни жанр хијастичког паралелизма и претходи било ком раније познатом јеврејском натпису у Израилу најмање два века.

Може се претпоставити да плочица потиче из рупе олтара. Наиме, Зертал је оставио гомиле за одлагање након испитивања ископаног тла. Археолошка експедиција коју је предводио др. Стриплинг (Stripling) просејала је око 30% материјала који је остао иза ранијих ископавања. У његовом истраживању око 75% материјала узето је са источне депоније на којој је депонован материјал из тзв. области А. Оловни предмет који је предмет нашег писања потиче са источне депоније и стога готово сигурно потиче из једног од олтара.

Апотропејски и заклетвени артефакти појавили су се у Средоземном басену у праисторијско доба. Сведочанство о томе имамо и у самом Писму (Јов 19:24; Јер 17:1). Један од могућих елемената Sitz im Leben евалске плочице проклетства јесте општеприсутна пракса проклињања. У новије време је ова пракса изнова доспела у средиште пажње када је објављена студија која, донекле теденциозно, ову праксу повезује са одјецима који се чују у ранохришћанској књижевности (https://bkcentar.rs/sr/blog/odjeci-drevnih-tablica-prokletstva-i-apokalipsa-slicni-opisi-razlicita-poruka). Неопходно је, ипак, имати на уму да осим опште праксе проклињања непријатеља (познате на Леванту, у Египту, Грчкој и Риму) постојала је специфична пракса проклињања која је карактеристична макар за владаре неких династија са краја ранодинастијског периода Месопотамије (до краја старовавилонског периода). Наиме, у појединим царским натписима повезаним са храмовима и олтарима које су владари подизали, јавља се формулација којом се божанства пантеона, покровитеља храма и владаревог пантеона призивају да делују против краља, свештеника или (обичног) човека који би оскрвнио или срушио царско светиште.

Током периода Средњег египатског царства овакви текстови су коришћени у циљу успостављања управљања друштвом у вези са социјалном правдом у односу на коју се пресуђује у духовном свету, чак и ако земаљски магистрати нису успели да казне противнике. Као самостални жанр плочице проклества (Lead defxiones) јављају се у јужном Леванту током Бронзаног доба када се проклетства исписују у металу, нпр. на уписаним бронзаним врховима стрела. Такви предмети нису бројни, таако да је вероватно је реч о престижним предметима који су можда служили некој магијској или политичкој сврси. У каснијем периоду, древни свештеници су масовно производили плоче проклетства, о чему сведоче пронађене плоче са празним деловима где су се могла додати имена и друге специфичне информације. Лимене шипке из 13-12. в. пре Хр, топљене на удаљеним местима, укључујући Британију и Сардинију, исписане кипро-минојским словима, појавиле су се на различитим локацијама у источном Медитерану, укључујући савремени Израел. Плочице проклетства су достигле свој врхунац у грчко-римском добу када су људи покушавали да прокуну свакога ко је ометао њихов мир или просперитет. Чак су и хришћани Месопотамије током византијког периода користили арамејске зделе за заклетве да би одвратили зле духове, а пракса је била популарна и током Средњег века. Такве плоче су полагане обично на места која су се повезивала са простором који омогућује пролаз у трансцедентно краљевство богова (гробови, бунари и олтари).

Људи су у прошлости веровали да сакрални предмети поседују апотропејске квалитете и који их могу заштитити од проклетстава, болести, проблема у вези и демонских мука. Ограничен приступ медицини и(ли) психотерапији, потребу за овим видом заштите чинио је већом. Када је медијум (маг, цар-свештеник или свештеник) уписао текст и запечатио плочу, завет је постао обавезујући. Није се могло избрисати јер би се таблета распала и клетва би нестала ако би се отворила. Ни људи ни натприродна бића нису могли да пониште или негирају окултну поруку јер је нису могли видети.

Савремена технологија, међутим, омогућује превазилажење ових ограничења и омогућује нам да посредством рендгенске компјутеризоване томографије и напредне обраде података прочитамо древне текстове. Таква технологија нам је омогућила да повратимо и дешифрујемо скривени текст на малој, пресавијеној оловној плочици са планине Евал. Писац који је написао натпис користио је алат којим је формирао ситна слова на малој савитљивој површини због чега је рукопис понекад неуредан са словима којима недостаје униформност и која се понекад преклапају. То је читањеи препознавање текста чинило знатно изазовнијим. Рекоструисани текст према групи научника која га је објавила гласи:

אתה ארור לאל יהו ארור תמת ארור ארור מת ת[מת] [א]רור אתה ליהו [א]רור, његова транслитерализација је: ’th ’rwrl’l yhw ’rwrtmt ’rwr—’rwrmtt[mt] [’]rwr ’thlyhw [’]rwr, а предложени превод (са подразумеваним речима) гласи:

А:        Проклет си од Бога Јхв, проклет.

            Б:         Умрећеш, проклет — проклет,

            Бʼ:        сигурно ћеш умрети.

Аʼ:       Проклет си од Јхв—проклет.

Натпис се састоји од четрдесет осам слова распоређених у четрнаест речи исписаних вијугавим бустрофедонским стилом. Галил верује да је свих четрдесет и осам слова јасно на снимцима и да нису потребне заграде за означавање било каквих несигурних слова. Израз 'арур (проклет) јавља се шест пута на унутрашњем Б листу и шест пута на спољњем А. Укупан број од дванаест понављања овог израза је значајан (дванаест племена Израила).

Писар је писао у различитим правцима: с лева на десно, здесна налево, одозго према доле, одоздо према горе и бустрофедонским редоследом (што је у складу са чињеницом да у раном периоду није био утврђен неизоставни правац писања).

Значајно је да је текст "спољне А странице" са кључним изузетком употребе израза Ел (Бог) уместо кога се јавља Јхв (скраћени облик божанског имена Јахве) веома сличан унутрашњој Б страници, што жанровски укаује да не само да је текст обликован као хијазам, него да је тако и записан. У питању је софистицирана литерарна структура коју обележава хијастичка паралела слична онима које се могу препознати у библијским текстовима (нпр. Пост 9:6), угаритској књижевност, и чак и у месопотамским царским натписима још из ранодинастијског периода исл). По симетрији сам могао да закључим да је написан као хијастичан паралелизам, истакао је Галил који је препознао литерарну структуру натписа.

Слова унутрашње Б странице представљају различите облике и ставове. Осам од двадесет два слова припадају хананско-јеврејском алфабету, а нека имају архаичну форму чији изглед чува различите пиктографске карактеристике. Таблица не може да отвори, тако да тумачење произилази из доступних томографских исечака. Нека слова нису у потпуности видљива на свим деловима. Нарочито је изазовна идентификација слова у близини и унутар централног прегиба, као и слова мале величине (између 1,5–4 мм). Олово као површина за писање вероватно је ометало извођење уједначенијих слова чак и вештих писара. Неколико унутрашњих слова може се открити и на спољашњем Б листу таблице где се појављују трагови притиска ових слова.

Палеографске карактеристике слова аутори су представили врло детаљно. Њихов приступ може да илуструје опис словног знака алеф који се јавља на више места у тексту. Наиме, алеф-знакови у горњем регистру приказују курзивнији стил и подсећају на обрнуто ћирилично А, познато у познијим класично-грчким натписима. Ипак, то што имају благо изврнуте рогове повезује ову словну ознаку са ранијим 2. миленијумом пре Хр. (премда се слична форма, премда ређе, јавља и у познијим палео-јеврејским натписима) нпр. натписима из египатских рудника тиркиза, Бронзаног доба у Серабит ел-Кадиму на југозападном Синају и Сихема (средње Бронзано доба). Паралелела постоји и у натписима из раног Гвозденог доба I (дршка посуде из Радана). Сличан алеф се може пронаћи и на Кхирбет Кеиафа остракону (Гвоздено доба IIA). Најфгуративнији облик алеф се појављује у доњем левом углу регистра. Има два уха, док закривљеност рогова и лобање сугерише карактеристичан природни изглед. Избочине овог слова се јасно појављују на спољњем Б листу. Још један алеф као и претходна два, појављује се у доњој половини натписа као почетно слово арур. Сви алефи се јављају као почетно слово у глаголу арур и имају облик говеда са два рога. Два пута, хоризонтална линија алефа пресеца главу у облику слова вет или бет, као да указује на фигуративни приказ ушију (слично као у прото-синајском писму). И други словни знаци имају паралелу у прото-синајском писму. 

Нека од слова су варијанта древних пиктографских форми које су претходиле прото-хананском наследнику који губи њихове натуралистичке елементе. Сва она подсећају на средњоегипатске хијероглифе из којих се развило алфабетско писмо.У случају неких слова, сличне варијанте постоје у натписима које нуде уломак из Гезера, на прото-синаитским натписима, укључујући Вади ел-Хол у Горњем Египту и у Серабит ел-Кадиму, на скарабејима од зеленог јасписа, на пример из средњег Бронзаног доба II (Тел Јемех и Тел ес-Султан, ант. Јерихон), Кубур ел-Валајда-посуди, недавно откривеном Јероваал-натпису (Кирбет ел-Раи у јудејској Шефели), неким примерима из Лахиша, Вет-Шемеш остракону, Кирбет Кеиафа остракону, Тел ес-Саф остракону, Кефар Верадим-посуди, протовавилонским Сеаланда-натписима из 15. в. пре Хр исл. Ипак, више од половине словних облика појављује се само у прото-синаитским и прото-хананским натписима пре 13. в. пре Хр. исл. Иако је већина слова сличног облика и става, писар није следио строги образац. Уопштено посматрано, на бази палеографије натпис унуташњег Б листа спада унутар тзв. групе 3 натписа позног Бронзаног доба и форме слова које су на њему употребљене карактеристичне су за натписе који су датирани у време до краја 13. в. пре Хр.

Неки облици се могу наћи и касније, у зависности од тога да ли се њихова оријентација мора сматрати хронолошки значајном. Нека од слова која овде имамо веома подсећају на своје хијероглифске претече и египатска пиктографска слова.

Значајно је примети и употребу израза Ел. У Угариту се израз Ел најчешће користи као име за врховног бога створитеља. У генеричком смислу, такође, означава друга божанства. Слична употреба карактеристична је и за друге западно и северозападно семитске изворе (хананске, феничанске, аморитске, арамејске, акадске...). У том смислу, термин се такође појављује у старојеврејској епиграфији. Овде се израз Ел највероватније користи као апелатив за божанство, да би се квалификовао (врховни?) израилски бог. Име израилског Бога (Јахве тј. Јхвх) овде се јавља у краћем облику Јхв и као такав веома подсећа на правопис који се налази у топографским натписима Египта из времена Новог Царства. Исти облик се јавља и у изворима из 8. в. пре Хр (Kuntillet ‘Ajrud), у натпису на гробу [Шевна]јахуа из Силвана (7. в. пре Хр.), натпису из Кхирбет Ел Кома, и у тзв. слонским текстовима из 5. в. пре Хр. Појава имена ЈХВ — имена бога Израела — сугерише да су натпис на планини Евал писали рани Израилци на старојеврејском. Уколико је тачно ово је најстарији јеврејски натпис икада пронађен у Ханану и представља значајан допринос проучавању израилске етногенезе.

Натписи проклетства, такође, су познати из древноизраилских извора као што су: натпис Кхирбет Беит Ле и натписи из Еин-Гедија - пећине у Јудејској пустињи. У натпису на планини Ебал глагол 'арур је написан на јеврејском, а изводи се вероватно из акадског arāru (arratu = проклети, проклињати), тако да се чини разумним да је то био протосемитски термин који се вероватно користио и у другим језицима, као што је ханански. Евалски натпис осветљава употребу тзв. правописа плена у проклетствима што је значајно јер употреба materlectionis у древним натписима није била уједначена, што показују и варијације унутар угаритских текстова.

Овога пута добили смо и објашњења неубичајеног поступка којем су истраживачи прибегли у овом случају. Наиме, једна од критика у вези овог открића када је објављено прошле године била је то што је оно објављено на конференцији за штампу, пре него што је изложено научној јавности у некој стручној публикацији и/или на научној конференцији. Штавише, у децембру прошле године израелски археолози објавили су отворено писмо у којем осуђују колеге који објављују налазе у масовним медијима пре процеса рецензије.

Писмо је написано као општи исказ без конкретних имена, али се Проф. Гершом Галил препознао и писању огорчених и љубоморних колега који реагују на његове успехе укључујући и дешифровање тзв. јерусалимскиог камена, такође клетве која датира у средину 3. миленијума пре Хр. и спада у ред најранијих натписа икада откривених у Јерусалиму, који је такође доведен у питање. Тај налаз је такође објављен у медијима пре објављивања у рецензираном часопису. Други потписиник рада и је вођа експедиције, међутим, заузима другачији курс објаснивши:

У вези са тим С. Стриплинг, проректор Библијске семинарије у Кејти, Тексас (Bible Seminary in Katy, Texas), вођа археолошке експедиције која је пронашла плочицу и један од потписника чланка је рекао:

Он додаје да апсолутно неће донети исту одлуку у будућности:

Дефинитивно бих сачекао да објавимо академску публикацију. Ово је био изузетак јер сам објавио те фотографије споља не знајући да унутра нешто пише. Објављивање проклетног-натписа са горе Евал означава важан нови хоризонт у истраживању Манасијиног горја и расправи о најранијем настанку Израила као нације. Моје колеге су неуморно радиле током прошле године како би ово оствариле, рекао је С. Стриплинг, проректор Библијске семинарије у Кејти (Тексас Bible Seminary in Katy, Texas), вођа археолошке експедиције која је пронашла плочицу и један од потписника чланка додавши: Ово је велико зато што имамо доказе о јеврејском писању у Израилу раније него што је раније утврђено, као и помињање два имена јеврејског Бога, све са места где је Библија рекла да је Исус Навин саградио олтар. Оно што смо мислили пре више од годину дана, сада смо поткрепили нашим истраживањем.

Са њим је Петер ван дер Вен (Peter van der Veen), епиграфер и ванредни професор на Универзитету Јоханес Гутенберг у Мајнцу, Немачка (professor at Johannes Gutenberg University Mainz in Germany) који наглашава да је закључак до којег смо дошли прошле године сада потврђен дубљем студијом. Он је истакао да је читање скривених слова било заморно додавши: али сваког дана смо проналазили нова слова и речи написане древним прото-алфабетским писмом из позног Бронзаног доба. На крају је цео натпис изашао на видело. Ипак, чини се да он приказује извесну дозу опреза и сматра да можда идентификованих слова има мање од наведених четрдесет осам. Штавише, проф. Петер ван дер Вен истиче да је увек био прилично опрезан према Галиловим тврдњама и да их је, на узнемирење свог колеге, често преиспитивао, али да и без централних слова на прегибу, која су најтежа за читање и даље је читљива основна формула клетве са божанским именом. Не знам колико често се ова формула појављује, али ми је имамо.

То је потенцијално велики напредак за нас на неколико нивоа, историјски, археолошки, епиграфски и теолошки, рекао је Стриплинг додавши: имамо ли доказе о много ранијем присуству Израила него што смо имали доказе у прошлости? Многи од нас верују да је Израил већ био тамо на крају касног Бронзаног доба, али нисмо имали апсолутне доказе. Дакле, ако смо у праву са читањем, онда су последице заиста велике.

 

До сада нису пронађени оловни натписи (а камоли проклетства) из позног Бронзаног и Гвозденог доба на територији Израела. Преписка на оловним тракама, пак, била је позната у региону, премда је повезана са касним 8. в. пре Хр. (Кулулу траке, Киршехир писма и Асур-писма из Каркемиша). Наведени примери изгледом материјала подсећају на евалску плочицу. Најстарија позната исписана оловна трака датира се у 14. в. пре Хр., а пронађена је у хетитској престоници, Хатуши. Време настанка је чини најближом паралелелом Евалској таблици проклетства. Ипак, ниједан од наведених примера не садржи клетве, што евалску таблицу чини јединственом. У Египту су постојали примери проклињања током Старог, Средњег и Новог царства. Већина је повезана са Средњим царством и односи се на непријатељске градове и племена у Сирији и Ханану. Постоје и примерци из египатског Новог краљевства који се хронолошки поклапају са натписом на планини Евал, али нису исписани на олову. Египатаски примери махом су део магијског ритуала разбијања црвених лонаца.

Евалска таблица проклетства је, стога, најранији познати натпис те врсте из Ханана. Примери потврђују да је писање на олову постојало у источном Медитерану (посебно у Турској и северној Сирији) и да су натписи клетве били уобичајени, посебно у Египту, а и у Месопотамији. Како је показала металуршка анализа, олово на којем је исписан натпис на планини Евал потиче са Егеја, вероватно у области Лаврион, може се рећи да је жанровски, религиолошки и материјални SitzimLeben ове таблице заправо шира област библијског света. То што је оловна трака била пресавијена чиме је њен текст постао невидљив људским очима и тиме запечаћен може да буде упоређено са хетитским, асирским и другим правно-економским текстовима и уговорима (обично је главни текст исписиван на унутрашњој страни, док је његова верзија преписана на коверти).

Евалска плочица проклества, стога, може да се схвати не само као клетва већ и као правосудни текст којим је кодификован савез између Јахвеа и Израила. Палеографска анализа указује на то да натпис припада најранијем могућем слоју локалитета на којем је пронађена (позно Бронзано доба II) и да је повезан са старијим, округлим олтаром. Ако је плоча намерно остављена на олтар могуће је да је коришћена у ритуалу какав је представљен у библијским текстовима (Пнз 27; ИНав 8). Израз проклет на плочици се јавља дванаест пута, беш као и у библијском тексту (Пнз 27), што можда није случајно.

Можда је плочица садржала и пресуду над индивидуалним грешником због чега је локални ходочасници не би смели ни додирнути (Пнз 21:22–23). 

Наравно, плочица је могла бити и једноставно закопана у земљу крај олтара или депонована у олтарски теменос са другим култним предметима као што је то чињено у Јавну и Хорват Китмиту (негевска пустиња). На локацији су пронађени остаци ритуалних предмета, који су некада били део инвентара локалног светилишта. Поред извлачења важних флоралних и фаунских остатака, пројекат је дао 268 дијагностичких уломака грнчарије (95% Гвозденог доба I, 4,75% позног Бронзаног доба и 0,25% раноримског) и 79 малих предмета. Фависа (ритуална ризница) садржала је грнчарију и путир семитске израде. Штавише, према Зерталу, светиште и олтар су заиста били ритуално закопани камењем пре него су су напуштени, вероватно да би га заштитили јер се још увек сматрало светим.

Аутори сугеришу да археолошки контекст и анализа олова наводе на датирање проналаска у средину или на крај 13. в. пре Хр. (близу датума Мернептахове стеле, око 1208. пре Хр.) и да употреба божанског имена ЈХВ не оставља никакву сумњу да је текст јеврејски, а не ханански. То значи да је ово најстарији јеврејски текст пронађен унутар граница древног Израила, два века старији од текста Кхирбет Кеиафа-остракона који је до сада важио за најстарији јеврејски текст. Штавише, према потписницима рада, текст захтева прилагођавање одређеним антрополошким и библијским парадигмама, пре свега онима из ИНав 8:30-34. С обзиром на све ово, поставља се питање на који начин ови налази и њихово датирање утичу на дуготрајну и још увек динамичну расправу о датирању изласка. Проф. Петер ван дер Вен сматра да, заправо, правоугаони камени олтар потиче из времена Рамзеса II и Мернептаха, те да округли олтар и оловна плоча потичу из ранијег времена и да, заједно са неким другим моментима, упућују на тзв. рани датум изласка (14.в. пре пре Хр.), премда се могу извести и другачији закључци.

 

Металуршку анализу плочице извршила је проф. Наама Јахалом-Мак (Professor Naama Yahalom-Mack) са Јеврејског универзитета (Hebrew University). Утврђено је да је олово од којег је плочица израђена егејског порекла (Лаврион, Грчка). Лабараторијска X-ray томографија извршена је у CentreTelč који је део Института за теоријску и примењену механику Чешке академије наука (Institute of Teoretical and Applied Mechanics of the Czech Academy of Sciences). Неколико извршених анализа открило је текст на унутрашњости таблице. Текст је регистрован коришћењем рендгенских томографских мерења (XCT). На основу ранијих искустава са сличним амулетима било је познато да је могуће прочитати скривени текст на оловном предмету, мада уз бројне изазове. На основу великог скупа дводимензионалних рендгенских слика (пројекција) снимљених током ротације објекта у односу на линију снимања рендгенска цев — детектор, компјутерска томографија (СТ) пружа приказ тродимензионалне унутрашње структуре томографисаног објекта помоћу алгоритма flteredback-projection.

Резултат СТ реконструкције је тродимензионална матрица воксела (запремине пиксела) који представља израчунату густину објекта на датој локацији. Тако се ствара приказ равних пресека јер када је густина материјала нижа на датој локацији, та локација се појављује као тамнија тачка на пресеку него када је густина материјала већа. Ако анализирани објекат није раван, елементи претраге су делимично видљиви и реконструкција се врши на основу неколико суседних деоница. Ако је објекат изворно раван, али накнадно деформисан може се практично исправити помоћу посебно припремљеног софтвера. XCT анализа је показала да је у овом случају неопходно користити највећи могући напон и снагу на извору рендгенских зрака што је резултирало рендгенским снопом из којег су потиснути фотони ниске енергије у деловима детектора који не садрже информације о томографисаном објекту. Филтрирање такође смањује број расејаних фотона који деградирају квалитет томографске реконструкције.

За мерење је коришћена Методологија А Томографског скенера (Methodology Atomographic scanner, TORATOM), а репозиционирати објекат током XCT скенирања је излаган што дужој експозицији рендгенских зрака (4 секунде по пројекцији) како би се оптимално утицало на видљивост унутрашњих структура. Коришћени скенер има подесиву геометрију, тако да се објекат поставља на ротирајући степен између цеви и детектора, а пројекционо увећање је 11× и одговара величини пиксела слике 18μm.

Детектор има активну површину од 410×410mm и корак пиксела од 0,2mm. Напон рендгенске цеви је подешен на 235kV, а струја на 0,8mА. Укупно је снимљено 1.200 пројекција током једне ротације објекта постављеног на ротациони степен за једно XСТ мерење. Обављена су укупно 4 томографска мерења – тестиран је и другачији детектор, а оловна таблица је скенирана у различитим позицијама. Видљиви haloefect (последица расејања рендгенских фотона) смањен је флуктуацијом рендгенског зрака, али је изобличење томографске реконструкције расутим фотонима отежавало стварну локацију слова. За реконструкцију површине таблице коришћена је метода оптичке дигиталне фотограметрије уз употребу индустријске камере са макро сочивом и сетом ЛЕД диода. Снимљене су 104 оптичке слике из различитих праваца. Фотографије су се преклапале да би се могле идентификовати идентичне тачке на површини објекта.

Десет одговарајућих алгоритама одређивало је просторне односе слова једно према другом, што је чинило основу за прорачун дигиталног модела објекта. Софтвер Metashape (Agisoft), користећи дигиталну фотограметрију, олакшао је процес реконструкције површина од идентификовања основног скупа тачака на површини објекта, преко оптичких и просторних параметара камере, ширења идентификовог скупа тачака у "густ облак" и постављање дигиталног модела површине објекта до покривање дигиталног модела текстуром боје објекта. VGStudioMAX је коришћен за сузбијање расејаних рендгенских фотона што доприноси томе да могућа слова постају видљива у горњем десном углу. Да би се пронашла слова, генерисан је скуп планарних томографских резова. Слова могу бити видљива на томографским равним пресецима, физичка деформација таблице отежава њихову идентификацију и утврђивање њихових просторних односа. Због тога је извршено виртуелно сузбијање деформације таблице. Последњи корак био је генерисање групе од 46 резова из обрађене XСТ реконструисане таблице који је дат за епиграфску анализу.
Аутори чланка су посебну захвалност изразили свим сарадницима, члановима тима који је пронашао плочицу и који ју је анализирао, колегама које су својим сугестијама датим на радну верзију чланка учинили да коначна верзија буде успешнија. Захвалност су упутили и свима који су дали финансијску подршку истраживању које је довело да овог значајног открића. Очекује се да ће у вези са овим открићем бити организована и научна конференција наредне године. У међувремену стижу прве критике које су усмерене на унутрашњи Б лист који због деформација није омогућио да се направи ни једна слика површине.

Уместо тога, истраживачи су снимили 46 планарних томографских пресека. Постоје, дакле, слике многих појединачних наводних слова и цртеж целе површине који стварају различите утиске које у најбољем случају збрајају битове у реконструисани натпис. У најгорем случају, то су природне неправилности на површини и пружају Роршахов тест епиграфске имагинације посматрача. Проблем је и правопис јер је проклет, ארור, = 'rwr вокализован текст док би се очекивало да натпис овог периода буде без вокала (ארר, 'rr) јер унутрашњи дуги самогласници нису писани у хананским језицима све до много векова касније тј. до позног периода првог храма.

Критике и полемика

Један од главних приговора на објаву од прошле године био је недостатак фотографија високе резолуције. Нови академски чланак доноси такве фотографије, али и даље се јављају критичари који сугеришу да су оне непрепознатљиве (и смислу текста), макар већини. Имали смо много месеци да проучимо те снимке, тако да када их неко погледа први пут, можда ће бити потребно време да се очи привикну, а ми смо дали све од себе да то истакнемо у чланку, одговара Стриплинг, али проф. Кристофер Ролстон (Prof. Christopher Rollston), стручњак за северозападносемитске језике и председник катедре за класичне и блискоисточне језике и цивилизације на Универзитету Џорџ Вашингтон (chair of the department of Classical and Near Eastern Languages and Civilizations at George Washington University) наставља са критикама:

Објављене слике откривају неке пруге на олову и нека удубљења (олово је, наравно, прилично мекано и такве ствари су разумљиве), али нема стварних уочљивих слова. Овај чланак је у суштини случај Роршаховог теста из уџбеника, а аутори овог чланка су пројектовали на комад олова оно што желе да каже. Он додаје да би био одушевљен открићем натписа са клетвом или речју Јахве, али не верује да је то тако, што показује да је задржао ранију сумњичавост према открићу и да га није убедио рецензирани текст који је, према њему, веома кратак у вези са чињеницама и веома обиман у вези са спекулацијама. Слике јасно показују да на овом комаду згужваног олова нема уочљивих слова. И опет, цртеж слова аутора нема стварну сличност са оним што је присутно на сликама.

Проф. Петер са друге стране истиче: Радио сам са оловом. Уверавам вас, оно што видимо НИСУ пуке пруге. Уместо тога, оно што видимо је направљено од човека и урезано... Избочине које се виде на полеђини таблете доказују да су та слова заиста права слова. Они се тачно поклапају са знаковима на [унутрашњој] страни и морају бити урези да би били стварно видљиви на полеђини. Ово нису једноставне огреботине или оштећења. Истог мишљења је и проф., Стриплинг Пошто се неколико унутрашњих слова такође може открити на спољашњој страни плочице, где се појављују ознаке притиска ових слова... можемо бити сигурни да су они ту и да су у већини случајева резови несумњиво направљени од човека.

Врло строг суд изнео је и Арен Меир (Aren Maeir), проф. археологије на Универзитету Бар-Илан (Bar Ilan University) устврдивши: Овај чланак је прилично забрињавајући са много аспеката. Објекат и његов контекст су проблематични; презентовани подаци су веома лоши или чак обмањујући; недостаје разумевање археолошког контекста и његовог датирања; предложено читање је веома тешко прихватити; а чини се да су генерализације и закључци које су изнели аутори потпуно неосновани. Не прихватам сва тумачења која су предложена у чланку и планирам да објавим другачије мишљење у академском часопису, рекао је сугеришући другачије читање текста. Он поставља питање: Наводно су спољни натписи лакши за читање... Ако су спољни текстови били лакши за дешифровање, и помогли у дешифровању унутрашњих текстова, тешко је схватити чињеницу да ови спољашњи текстови нису објављени овде, да би се демонстрирала ваљаност веома тешког читања унутрашњег текста. Већина слика је веома магловита и често је тешко видети како је наводно слово реконструисано из одговарајуће паралелне слике. Док се неки чине могућим, други не.

Проф. Петер ван дер Вен, међутим, трвди: Кључ за разумевање [унутрашњости] је [спољашњост]. Наша расправа о [спољашњем] ће показати, (да су) слова, јасно урезана оловком, и да могу бити јасно детектована. Требало је да почнемо од спољашњости пре него што погледамо унутрашњост, која толико зависи од замућених скенираних снимака које је тако тешко читати. Он, ипак, наглаша да једноставно није тачно да слова која се налазе споља нису приказана у [објављеном] чланку. Уместо тога, он истиче да је у чланак укључена табела која приказује слова са спољашње стране таблице са јасним доказима о алатима, иако ова слова нису детаљно разматрана у чланку.

Стриплинг је рекао да зна да други археолози могу имати другачија тумачења и у вези са тим је рекао да аутори чланка очекују здраву размену идеја додавши да су уредници имали проблем у проналаску рецензента који су имали стручност у широком спектру тема потребних за разумевање чланка.

[Публикација] је велико олакшање. Објавио сам много чланака и много књига, али ово је био најсложенији процес, рекао је Стриплинг. Уз пут смо добили добре повратне информације и мислимо да је оно што смо представили, по нашем најбољем сазнању и најбољим могућностима, оно што мислимо да натпис каже. Сада остатак академске заједнице може да види и да се сложи или не сложи.

Проф. Петер ван дер Вен сматра да су оштре критике Ролстона, Меира, Каргила, Сандерса делимично оправдане, али не у тој мери да немамо слова. Он додаје да нико од њих није специјалиста за читање оловних натписа, а камоли за унутрашњу страну оловних натписа видљивих само кроз скенирање. У ствари, Ролстон ми је прошле године рекао да не би дирао таблицу, јер не зна ништа о оваквим стварима. Насупрот, оргилални епиграфер чешког тима, професорка Даниела Урбанова, јесте видела слова, али није могла да их протумачи јер рана протоазбучна писма са Леванта нису њена област. У контакту сам са њом и она ми помаже како да прочитам скениране податке, чему се противио проф. Галил стопостотно уверен у своја читања иако заправо није разумео како да интерпетира скенове. Коначно, он истиче да се један од приговора односи на то да нису приказали читање (препознавањање) слова на спољној страни, али додаје да се заправо иста формула клетве налази и изнутра што је главна тема нашег новог чланка, који је сада у припреми. Најављујући нови академски рад проф. Проф. Петер ван дер Вен истиче да у тиму који ће га израдити овога пута неће бити проф Галил, али и постављање веб-странице на којој ће бити представљено ово откриће.

Дебата се, очигледно, наставља.

 

Scott Stripling, Gershon Galil, Ivana Kumpova, Jaroslav Valach , Pieter Gert van der Veen and Daniel Vavrik, “You are Cursed by the God YHW:” an early Hebrew inscription from Mt. Ebal in Stripling et al. Heritage Science (2023) 11:105

Douglas Frayne, Old Babylonian Period, Early Periods, Volume 4, The Royal Inscriptions of Mesopotamia, RIME 4, 1990.