ИСМАИЛ ПАПИРУС ВРАЋЕН У ИЗРАЕЛ – чудесна прича о путовању ретког папируса из времена „првог храма“

                                    Пост 16:11                                пред Годолију.

                                                                                       А то беху: 

1Днев.8:38                                                                  и Махатов син Јазанија,

(уп. 9:44)                                                                      они и људи њихови...

                                                                                      Међутим, седмог месеца 

                                  2Днев 19:11                               и ударише

                                                                                       смртно Годолију, 

                                       Јзд 10:22                                              2Цар 25:22-26

                                                                                                     (уп. Јер 40:8; 41:1-3)

Потрага за додатним свицима са Мртвог мора одвела је археологе и љубитеље авантуре широм Јудејске пустиње. Успешна потрага за недавно репатрираним папирусним писмом из периода Првог храма одвела је шефа Јединице за превенцију крађе Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority’s Theft Prevention Unit) на много мање вероватну локацију - Монтану.

Писмо Исмаилу написано је древним јеврејским писмом пре око 2.700 год. То је један од само три преживела папируса тог времена. Изузетно редак папирус написан на палео- јеврејском враћен је у Израел, саопштила је у среду Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA). Документ се датира на крај 7. или почек 6. в. пре Хр. У земљу настанка враћен је захваљујући заједничкој операцији Јединице за превенцију крађе антиквитета при IAA (The Prevention Unit at the IAA) и професора библијских студија Шмуелом Ахитувом (professor Shmuel Ahituv) из Министарства културе и спорта и Министарства Јерусалима и наслеђа (Ministry of Culture and Sport and the Ministry of Jerusalem and Heritage). 

Није познато где је папирус,дугачак 4, а широк 5см, пронађен али се претпоставља да потиче из једне од пећина Јудејске пустиње. Зна се да га је купила једна Американка 1950-тих година, у исто време када су пронађени знаменити (али доста млађи) свици са Мртвог мора. Археолози и стручњаци за древни јеврејски су за овај папирус сазнали тек 2018. год., када је преминула др Ада Иардени (Dr. Ada Yardeni), стучњак за древне јеврејске текстове. У време своје смрти радила је на књизи о историји јеврејске писмености, а од проф. Шмуела Ахитува је затражено да је доврши. Ахитув је награђен престижном Израелском наградом за библијске студије  (Israel Prize for Biblical Studies) и сматра се једним од највећих научника за стари јеврејски језик.

На његово изненађење, материјал је укључивао фотографију ретког, до тада непознатог документа из периода Првог храма, заједно са Иарденијевим прелиминарним дешифровањем текста. Документ се састојао од четири непотпуна реда, који почињу речима Исмаилу пошаљи. Почетак наговештава да је ово било писмо са упутствима за Исмаила, ко год то био. Слова се веома тешко разазнају и изгледа да су написана на брзину. Он пише као што ми пишемо. Умаче оловку у мастило и пише, рекао је Ахитув.

Ахитув је контактирао Јединицу за превенцију крађе у IAA да покуша да открије извор папируса. Др Етитан Клајн (Dr. Eitan Klein), заменик шефа јединице за превенцију крађе, је, након што је примио Ахитувов примамљив позив, узбуђен због могућности трећег ретког папируса из периода Првог храма, одмах кренуо да разговара са једном од Јарденијевих ћерки. Прегледали њене записе, компијутер и е-пошту, да би на крају уочио папирус у прилогу е-поште проф. Бруцеа Зуцкермана (Prof. Bruce Zuckerman) са Универзитета Јужне Калифорније (University of Southern California). Затим је лоциран син првобитне власника фрагмента.

Др Еитан Клајн је тако стигао је до особе у Монтани, која је објаснила да је папирус дат његовој мајци када је посетила Јерусалим 1965. Она је била део хришћанске мисије из САД и учествовала у ископавањима у околини Кумрана и тада је од Џозефа Са‘ада (Joseph Sa‘ad), тадашњег кустоса Рокфелеровог музеја, и Халила Искандера Кандуа (Halil Iskander Kandu), познатог трговца антиквитетима из Витлејема, који је пре много година продао хиљаде фрагмената свитка са Мртвог мора. Она је добила или купила папирус. Користила је лепак и залепила га, а затим урамила, рекао је Узиел додавши  да ће уклањање заправо проузроковати додатно оштећење папируса. Урамљени фрагмент је окачила на зид у својој дневној соби. Након што је умрла, њен син – који ради на чувању старих рукописа – се обратио америчком стручњаку за Свитаке са Мртвог мора у покушају да разуме документ.

Године 2019. власник документа – који је тражио да остане анониман – позван је да посети Израел. Посети Лабораторију за конзервацију Одељења за јудејске пустињске свитке IAA у Јерусалиму (IAA’s Judean Desert Scroll Department’s Conservation Laboratory in Jerusalem).  Након посете, власник се уверио да су то најбољи услови за конзервацију и истраживање ретког документа, те је потписао уговор и великодушно га поклонио IAA. Према Клајну, син је био свестан високе вредности фрагмента свитка, али је желео да на тај начин обележи успомену на своју мајку и истовремено поступи у складу са својим хришћанским вредностима. Да би се потврдило да документ није лажан, узорак је радиометријски датирао Вајцманов институт у Реховоту (Weizmann Institute in Rehovot), који је дао датум који одговара палеографској процени (на основу образаца писма). Сви се слажу: материјал и писмо су из периода Првог храма. 

У гвозденом добу, Јевреји су користили глинене фрагменте да би исписали кратке белешке и животињску кожу за свете списе, а папирус је био резервисан за званичну преписку, рекао је Клајн.

 

Име Исмаил које се помиње у документу, било је уобичајено име у библијском периоду, што значи 'Бог је чуо'. Прво се појављује у Библији као име сина Авраама и Агаре, а то је лично име неколико наредних појединаца у Библији, укључујући Исмаила бен Нетанијахуа, који је убио гувернера Гедалија бен Ахикама, рекао је Ахитув додавши да се оно појављује и као име званичника на палеографским налазима као што су буле [печати од глине] који се користе за печаћење краљевских докумената у администрацији Јудејског, нпр. була са натписом Исмаил, син царев.

Поред имена првог Авраамовог сина и побуњеника из времена вавилонских освајања Јудеје, ово име је носио и један од угледника из времена цара Давида, венијамитског порекла; дворјанин цара Јосафата јудејског и свештеник који је био ожењен туђинком у времену јездрине обнове Јудеје. То значи да је оно било присутно у израилском вокабулару током већег дела старозаветне историје.

Пред крај периода Првог храма, писање је било широко распрострањено, рекао је др Џо Узиел (Dr. Joe Uziel), директор Јединице за свитке из Јудејске пустиње при Управи за старине (Antiquities Authority’s Judean Desert Scrolls Unit). Ово је очигледно из многих налаза, укључујући групе острака и печата са натписима, који су откривени у многим древним урбаним насељима, укључујући и престони Јерусалим. Међутим, једва да су неки документи из периода Првог храма писани на органском материјалу, попут папируса направљеног од трске, преживели векове. Имамо хиљаде фрагмената свитка који датирају из периода Другог храма, али само три документа, укључујући и овај новопронађени, из периода Првог храма. Сваки нови документ баца даље светло на писменост и администрацију у периоду Првог храма.

Иако се текст не односи на Агариног сина он је веома значајан. Готово је немогуће замислити проналажење очуваних органских материјала од пре 2.700 година, али суви услови пећина у Јудејској пустињи су јединствено прилагођени очувању. Преостала два документа написана на органским материјалима из овог периода, у власништву Државе Израел, а који се налазе у Збирци националне ризнице (Collections of the National Treasuries). Овај документ је од велике историјске и верске вредности. Један од докумената, познат као Јерусалимски папирус, је текст у којем се по први пут помиње име Јерусалим писано јеврејским језиком. Откривен је 2016. након операције коју је спровео Клајн пратећи крадљивце антиквитета који су покушали да га продају трговцу. Други је пронађен у  Вади Мураба’ату (Wadi Murabba’at) и представља продајни лист са именима појединаца и бројевима поред њихових имена.

Да ли се овај новооткривени фрагмент папируса заиста може назвати новим свитком са Мртвог мора? Према проф. Узиелу одговор је потврдан и он каже да би га укључио  уз свитке са Мртвог мора. Са великом сигурношћу се може рећи да је његово порекло из региона Јудејске пустиње. Израз ʼсвици са Мртвог мораʼ је помало погрешан назив јер нису пронађени у самом мору, већ у пустињи која га окружује. Шири јеврејски израз Мегилот Мидбар Јехуда — свици из Јудејске пустиње — много је тачнији јер збирка није ограничена на Кумран или на период Другог храма. Свици са Мртвог мора укључују све документе из Јудејске пустиње у било ком тренутку да су настали. Дакле, ако смо раније имали 1.000 различитих рукописа свитака са Мртвог мора, сада имамо 1.001.

За Узиела, свако откриће артефакта је заиста важно, али када дођемо до писане речи, то је виши ниво. Заправо можемо да успоставимо много ближу везу са људима који живе у прошлости, рекао је он.

Враћање овог документа Израелу део је наших сталних напора да заштитимо и сачувамо културно наслеђе Државе Израел, наслеђе које припада свим њеним грађанима. Легално и достојно место за овај артефакт је у јединици за свитке с Мртвог мора Израелске управе за антиквитете, а ми чинимо све напоре да пронађемо додатне фрагментарне свитке који се налазе у иностранству и да их донесемо у Израел, рекао је др Еитан Клајн. Са тим се слаже Хили Тропер (Hili Tropper), министар културе и спорта који је нагласио да Израелска управа за старине, заједно са Министарством културе и спорта и Министарством за послове и наслеђе Јерусалима, покреће откривање и обнављање импресивних антиквитета и наставља да нас изненађује својим успех у лоцирању изгубљеног археолошког блага. Јединица за превенцију пљачке антиквитета Израелске управе за антиквитете енергично делује на искорењивању феномена пљачке антиквитета, са циљем да целокупно становништво може да цени национално наслеђе и продуби наше корене.

Зеев Елкин (Zeev Elkin), министар грађевинарства и становања и министар за послове и баштину Јерусалима ( Minister of Construction and Housing, and Minister of Jerusalem Affairs and Heritage) додаје да се ово важно откриће придружује се импресивном низу археолошких открића откривених последњих година у области Јудејске пустиње. Откако сам пре годину и по именован за министра Јерусалима и наслеђа, канцеларија је доделила око 4 милиона шекела Јединици за превенцију крађе антиквитета, покренула је истраживање Јудејске пустиње заједно са Израелском управом за антиквитете и одредила основати међуминистарски комитет који ће се бавити уништавањем локалитета наслеђа у Јудеји и Самарији. Континуирано предузимамо акције и улажемо милионе шекела у развој, очување и спасавање локалитета наслеђа широм земље. Наставићемо да јачамо везу између јавности и националног наслеђа јеврејског народа, јер оно излази на видело у пустињским пећинама, на Голану и широм Израела.

Ели Ескосидо, директор IAA истиче да је репатријација овог ретког документа део опсежног процеса који води IAA, са циљем да се с једне стране спречи илегална продаја древних свитака који су у прошлости опљачкани из Јудејске пустиње, а са друге стране, како би се спречило даље пљачкање културног наслеђа које данас постоји у пустињи. У том контексту, IAA је истраживање Јудејске пустиње, које је поново успоставило израелску контролу над тим подручјем, проширило законску примену и пропагирало истраживачке активности о предметима културног наслеђа пронађеним у пећинама Јудејске пустиње.

Ахитува студија о папирусу је представљена у четвртак на Првој конференцији о јудејској пустињи Управе за старине у Музеју библијских земаља у Јерусалиму (AntiquitiesAuthority’sFirstJudeanDesertConferenceattheBibleLandsMuseuminJerusalem).

 

Извори: