ОТКРИВЕН НАЈРАНИЈИ РУКОПИС „ЕВАНЂЕЉА ДЕТИЊСТВА ИСУСОВОГ“

Много је изненађујућих одсустава у извештајима о Исусу у наша четири еванђеља. На пример, шта је Господ радио 40 дана које је провео са својим ученицима након васкрсења? О чему је причао? Која учења је изнео? Четири еванђеља нам то не говоре. Имамо, међутим, апокрифно Еванђеље (спис о Исусу који није укључен у нашу Библију) које говори о томе. У Дијалогу Спаситеља, Христос се бројним појављивањима након васкрсења јавља својим ученицима, одговарајући на њихова питања и елоквентан о разним теолошким темама. Друга апокрифна еванђеља (нпр. Еванђеље по Филипу и Еванђеље по Марији) нуде сличне приче.

Да дамо још један пример, да ли сте се икада запитали како би било видети васкрслог Исуса? Како је заправо изгледало да је изашао из гробнице? Четири еванђеља нам не говоре (када жене стигну рано те недеље ујутро, Исус је већ васкрсао). Имамо, међутим апокрифно еванђеље које говори о томе. У Петровом еванђељу, дат нам је наводни извештај из прве руке о Исусу који је изашао из гроба у тренутку свог васкрсења. Излази из гробнице окружен анђелима са сваке стране, а његова глава додирује облаке.

Најдирљивији пример изненађујућег одсуства у нашим еванђељима односи се на Исусово детињство. Какав је био Исус као дете? Како се понашао овај млади Син Божији? Да ли је неко знао да је божански? Осим јединствене приче у Луки 2, четири еванђеља нам не говоре.

Имамо, међутим, апокрифно еванђеље које говори о томе. Зове се Томино еванђеље детињства и већ дуго добро је познато научницима. Штавише, 13. јуна 2024 објављено је да је откривен нови рукопис овог еванђеља који је наводно најстарији писани запис о детињству Исуса Христа.

Деценијама је фрагмент папируса са инвентарним бројем P. Hamb. Graec. 1011 лежало је непримећено у архиви Хамбуршке Државне и универзитетске библиотеке Карла фон Осјецког (Hamburg Carlvon Ossietzky Stateand University Library). Папиролози др. Лајос Беркес (Dr. Lajos Berkes) са Хумболт-Универзитета Берлина (Humboldt-Universitätzu Berlin) и проф. Габриел Ночи Мацедо (Gabriel Nocchi Macedo) са Универзитета у Лијежу, Белгија (University of Liège, Belgium), недавно су идентификовали овај фрагмент као најранији сачувани примерак Томиног еванђеља детињства. Томино еванђеље детињства треба разликовати Томиног еванђеља, добро познатог апокрифног теста из 2.в. хр. ере које се састоји од 114 Исусових изрека.

Раније познати преписи Еванђеља детињства потицали су из 11., 14. и 15.в. хр. ере. Ово значајно откриће датира рукопис у период од 4. до 5. в. хр. ере, нудећи нове увиде у ранохришћанске списе и њихово преношење. Постојећи рукописи се радикално разликују један од другог. Иако имамо раније верзије на другим језицима — латинском, сиријском, етиопском — и ове имају значајне текстуалне разлике. Укратко, нисмо сигурни које приче садржи оригинално Еванђеље детињства. Новооткривени грчки текст, иако је фрагментаран, одговара ономе што већина научника већ сматра најпоузданијим грчким текстом Еванђеља детињства (познатог као рецензија С). Лаички речено, овај нови рукопис подржава једну конкретну верзију Еванђеља детињства — верзију за коју су научници већ веровали да је вероватно најранија.

 

Томино еванђеље детињства, вероватно написано у 2. в. хр. ере, део је библијских апокрифа, збирке текстова који нису укључени у канонску Библију. Ови списи су, међутим, били популарни у антици и средњем веку. До сада је најстарија позната грчка верзија овог Еванђеља била кодекс из 11. в. Према томе, новоидентификовани фрагмент помера временску линију преношења овог текста за много векова.

Фрагмент је од изузетног интереса за истраживање, каже др Беркес. Могућност датирања фрагмента од 4. до 5. в. и његово усклађивање са оригиналним текстом написаним на грчком пружају кључне доказе о раном постојању и ширењу текста. Откриће подржава тренутну научну процену да је Томино еванђеље детињства првобитно написано на грчком.

Димензија приближно 11 Х 5см, фрагмент садржи тринаест редова грчког текста са око десет слова по реду. Настао је у касном античком Египту и у почетку је био занемарен јер је његов садржај изгледао безначајно, потенцијално део свакодневног документа. Мислило се да је то део свакодневног документа, као што је приватно писмо или списак за куповину, јер рукопис делује тако неспретно, објашњава др Беркес.

Нова технологија је помогла Беркесу и Мацеду да дешифрују језик на фрагменту и упореде га са другим ранохришћанским текстовима. Пробој је настао када је реч Исус идентификована у тексту. Даља поређења са бројним другим дигитализованим папирусима омогућила су истраживачима да га дешифрују слово по слово, откривајући његову праву природу. Користећи кључне термине као што су кукурикање и грана, они су упућивали на друге ранохришћанске текстове и потврдили их као копију Томиног еванђеља детињства. Овај фрагмент сада стоји као најранији познати рукопис овог Еванђеља, који блиско прати оригинални текст из 2. в.

 

Садржај фрагмента указује на епизоду из Исусовог детињства описану у Томином еванђељу детињства. Конкретно, он приповеда о почетку оживљавања врабаца, које се сматра другим чудом у овом апокрифном еванђељу. У овој епизоди, млади Исус игра поред потока и обликује дванаест врабаца од глине. Када га његов отац Јосиф прекори што то ради у суботу, Исус пљесне рукама и оживљава глинене фигуре. Ово није нова прича и није аутентична прича о Исусу, рекао је Беркес предавач на Институту за хришћанство и антику на Хумболт универзитету у Берлину о садржају рукописа који су пронашли додавши да ово ништа не мења у вези са оним што знамо о јеванђељима и о Исусу. То је изазвало много неспоразума и полемика, иако никада ништа нисмо тврдили.

Истраживачи верују да је ова копија еванђеља вероватно настала као вежба писања у школи или манастиру, с обзиром на неспретан рукопис и неправилне линије. Такве праксе биле су уобичајене у антици у образовне сврхе, што указује на то да фрагмент не само да има религиозни значај већ и пружа увид у педагошке методе тог времена.

Процењује се да оригинална транскрипција текста датира из средине до касног 2. в. хр. ере нове ере, на основу другог документа из 2. в. који цитира грчког епископа Иринеја лионског, који дело описује као неаутентично и јеретичко.

Еванђеље из детињства заиста садржи приче које изгледају изненађујуће за оне који познају Христа као љубазну фигуру и пуну љубави. Млади Исус је склон изливима беса и освете. Проклиње другу децу која га љуте, остављајући их инвалидима или мртвима. Он заслепљује комшије, и убија учитеља због укора.

Научници су дуго расправљали зашто би Исус био приказан као херој смешних и отрцаних подвала, како је један аутор описао приче. Иако то неће значајно променити текст, рад научника на новом предлошку може да пружи ново разумевање језика који се користи, у суштини показујући да је регистар и стилска вредност овог оригиналног грчког текста била много већа него што се раније мислило, истакао је Беркес. .

До данас, покушај да се разуме Исусов живот изван онога што је познато из канонских текстова остаје тема фасцинације. Налази која потенцијално откривају више о централној личности хришћанства су широко објављивана.

Један чувени случај датира из 2012. године, када је професорка са Харварда Карен Л. Кинг представила фрагмент папируса на коме се налази Исусов цитат који се односи на његову жену.

Постоји дуга историја маргиналне хришћанске теологије која тврди да је Исус био ожењен Маријом Магдаленом, која је била једна од његових блиских следбеника према канонским еванђељима. Идеју је такође популаризовао Ден Браун у свом бестселеру из 2003. године Да Винчијев код. Не постоје стварни историјски докази који показују ову тврдњу. Папирус који је доспео на насловне стране 2012. године показао се фалсификат.

Искрено говорећи, ово је био само споредни пројекат, а испоставило се да је то нешто велико за нас обојицу, рекао је Беркес, истичући да у колекцијама широм света постоје десетине хиљада фрагмената које тек треба да се испитају. Не могу да гарантујем, али верујем да има и других сличних фрагмената. Ако будем имао среће, наћи ћу нешто друго, али то такође има везе са упорношћу и срећом.

Сам Нови завет пружа мало информација о Исусовом детињству. Пошто је Еванђеље детињства наизглед попунило неке од празнина које су оставила канонска јеванђеља, било је веома популарно током високог средњег века. Древне верзије рукописа пронађене су на грчком, латинском, сиријском, словенском, грузијском, етиопском и арапском језику. Еванђеље детињства се коначно завршава модификованом верзијом Исуса као 12-годишњег дечака у храму — прича која је јасно извучена из Лк 2:41–52.

Откриће овог фрагмента папируса је прекретница за библисте и историчаре, бацајући светло на рано преношење и образовне праксе у вези са хришћанским текстовима. Она наглашава динамичну природу ранохришћанске књижевности и њено ширење у различитим регионима и периодима. Научници су своје налазе објавили налазе у часопису Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik.

 

Извори: