ТРИ НАЈЗНАЧАЈНИЈА ОТКРИЋА У ОБЛАСТИ АРХЕОЛОГИЈЕ БИБЛИЈСКОГ СВЕТА, MAJ 2023

Током своје јавне службе Христос је више пута ходочастио у Јерусалим посећујући и тамошњи храм. Макар једном је пре посете храму посетио Силоамску бању, базен који је служио и као ритуално купалиште за бројне ходочаснике. Том приликом је учинио једно од својих чувених знамења. Можемо да замислимо како је после тога, у пратњи својих ученика, трасом дугом 600м ходио дуж храмовне горе кроз гужву тзв. ходочасничког пута која није подразумевала само велики број поклоника, већ, како новија истраживања показују и живу трговачко-економску делатност. Рачун исписан на камену потврђује овакву сцену, док име Симон, које је на њему исписано одражава атмосферу тадашњих јеврејских држава у којима је ово било јено од најчешћеих имена. Стога, то је атмосфера унутар које је логично да је један од дванаесторице имао управо то име...

Артефакт пронађен у античком Јерусалиму исписан је јеврејским језиком. Уочене су, заправо, делимично очуване линије фрагментарних имена са словима и бројевима урезаним на плочу од креде (киртон). Према истраживачима, натпис је урезан оштрим алатом на плочу која је првобитно коришћена као костурница (гробни сандук), коју су открили британски археолози током 19.в. док су истраживали један од тунела. Овај делић је вероватно одломљен и са веће површине и пренамењен. Ранија истраживања и истраживачи, вероватно због употребе сада застареле технологије, су оставили много материјала иза себе. Они су у суштини оставили за собом све осим нетакнутих, изузетних делова, од којих су неке узели, а неке објавили, рекао је Hаһсһон Сантон (NahshonSzanton), директор ископавања. Откриће је могло да промакне и савремним археолозима, јер је фрагмент био прљав. Натпис је уочен тек по чишћењу фрагмента.

Плоча је пронађена ван првобитног контекста, али анализа врсте писма и поређења са њему савременим примерима сугерише да датира из раног римског периода или касног периода Другог храма. У античком периоду место проналаска се налазило дуж тзв. ходочасничког пута, главне саобраћајнице која је повезивала градску капију све до уласка на храмовну гору у приступању другом храму. Пронађен је у подземном тунелу који је некада могао функционисати као комерцијална саобраћајница, рекли су истраживачи.

У фрагменту је урезано око седам редова текста написаног на курзивном и непрофесионалном јеврејском или арамејском. Делимично сачувани редови укључују фрагментарна јеврејска имена са словима и бројевима поред њих. На пример, један ред укључује крај имена Симон иза којег следи јеврејско слово мем, а у другим редовима су симболи који представљају бројеве. То је као апоени шекела и агоре [или долара и центи], каже Сантон  и додаје: оба означавају износе, али различите износе.

Име Симон налази се на десној страни: Ово је било најпопуларније име за јеврејске јудејске мушкарце овог времена. Иако специфичности трансакција нису јасне, сам камен наговештава ко је могао бити умешан у њих. И природа трансакције и идентитет Симон остају нејасни, али артефакт је можда чврст доказ да древним народима није био стран концепт чувања рачуна.

Наиме, неким бројевима претходи њихова економска вредност, такође означена јеврејским словом мем, скраћеницом од ма'от (јеврејски за новац), или словом реш, скраћеницом од 'рева'им (на јеврејском за четвртине). Древни предмет откривен у Јерусалиму приказује нешто што би вам данас благајник могао уручити. С обзиром на то да је камен био део погребног инвентара могли бисмо да сугеришемо да је наш натпис исписао занатлија костурнице, који је документовао његову продају: новац који су његови клијенти платили или још увек дугују, рекли су истраживачи. Археолози су закључили да је натпис вероватно или признаница или упутство за плаћање које је исклесао неко ко је укључен у комерцијалне активности. Другим речима, са сигурношћу се може рећи да је пословни договор уписан у камену.

Научници претпостављају да финансијски подаци датирају из времена са почетка хришћанске ере, времена Исуса Христа и римске доминације у региону. Према истраживачима Израелске управе за старине (IsraelAntiquitiesAuthority, IAA) у овом једноставном објекту изражен је свакодневни живот становника Јерусалима пре 2.000 година. На први поглед, списак имена и бројева можда не делује узбудљиво, али помислити да су се, као и данас, рачуни некада користили у комерцијалне сврхе и да је таква признаница стигла до нас, ретко је и значајно откриће које омогућава увид у свакодневни живот у светом граду Јерусалиму.

Да је таква потврда стигла до нас, ретко је и задовољавајуће откриће које омогућава увид у свакодневни живот у светом граду Јерусалиму, истичу истраживачи подсећајући да је овај редак запис о древној пословној трансакцији направљен је камену чија је дужина само 10,16см и који је део признанице сугерише се у студији која је објављена у часопису, према студији објављеној у часопису Atiqot. Њени аутори, H. Сантон и епиграфист проф. Естер Ешел (Prof. EstherEshel) са Универзитета Бар Илан (BarIlanUniversity) наавели су чеитири слична примера. Слични примери из римског периода раније су откривени у области Јерусалима и Бет Шемеша, сви са натписима који означавају имена и бројеве уклесане на каменим плочама. Иако су слични налази пронађени на другим местима, то је први такав натпис који је пронађен у Јерусалиму.

Финансијски подаци из римског доба нису ни приближно најранији. Та част припада налазима у Месопотамији старим око 4.000 година који наводе признанице, исплате, уговоре, залоге и остало. Штавише, Месопотамија је област у којој су археолози пронашли рану притужбу муштерије, особе по имену Нанни, која је гунђала трговцу Еа-насиру из Ура још пре 3.750 год. Ово је најстарија позната рекламација, а односила се квалитет бакарних ингота и нељубазности према његовом изасланику.

Истраживачи верују да је у овом једноставном објекту изражен свакодневни живот становника Јерусалима који су овде живели пре 2.000 година. На први поглед, листа имена и бројева можда не делује узбудљиво, али помислити да су, баш као што се то данас ради, признанице некада коришћене у комерцијалне сврхе и да је таква признаница стигла до нас... Раби Амичај Елијаху (RabbiAmichaiEliyahu), министар за баштину министар IAA рекао је да ово изванредно откриће осветљује још један аспект јеврејског живота у граду од пре 2.000 год. FAA је окрила древни доказ о трговини на ходочасничком путу Давидовог града. Ова траса се сматра најважнјим путем у древном граду. Пут се протезао око 660 метара, повезивао је градску капију и област Силоамске бање на југу Давидовог града са капијама храмовне горе и самог храма. Сматра се да је ходочаснички пут  изградио Понтије Пилат и да је траса у употреби била само неколико деценија пре него што је била прекривена рушевинама од римског разарања Јерусалима. Рушевине продавница и кућа дуж њега сведоче о комерцијалној природи тог подручја. Костурнице (саркофази) се углавном налазе у гробовима ван града, али су документоване и унутар града, можда као роба која се продаје у локалној занатској радионици. Ходочаснички пут могао је да има продавнице које продају баш ту ствар – кречњачке саркофаге, а меки камен је био савршен за брзо писање. Пут је сада део Националног парка Јерусалимски зидови (Jerusalem Walls National Park). Није случајно што многа открића која су откривена у ископинама бацају светло на централни део овог пута чак и током периода Другог храма. Са сваким открићем, наше разумевање области се продубљује, откривајући кључну улогу ове улице у свакодневном животу становника Јерусалима пре 2.000 година, рекао је Ели Ескусидо (EliEscusido), директор Израелске управе за антиквитете (IAA).

Према Сантону и Ешел, комбинација арһитектонског и опипљивог простора огромног поплочаног камена трга који је сачуван на локалитету, и открића малих налаза у овој области, као што су мерни сто и нови натпис, омогућавају нам да реконструишемо делове невероватно јединствене археолошке слагалице у једном од живахних центара који су постојали у старом Јерусалиму. Сваки податак, а свакако и древни натпис, додаје нову и фасцинантну димензију историји града.

Ја, Асурбанипал ... бринуо сам се о Небовој мудрости, о свим исписаним и глиненим плочама, о њиховим тајнама и потешкоћама које сам решио – записао је неоасирски владар, оснивач прве и вероватно једне од највећих античких библиотека Оријента тврдећи, у неким другим текстовима да је овладао клинописом не само акадског већ и сумерског језика који се у његово време, као и миленијум раније сматрао сакралним језиком мистерија. Да ли нове технологије тај у друге древне језике моћи да учини доступнијим и разумљивијим широкој групи заинтересованих читалаца?

 

Месопотамска традиција превођења није била добро заступљена у глобалној историји превођења. Већина студија почиње из јудејских, грчких или римских извора. Ипак, на југу Месопотамије, крајем 4. миленијума пре Хр. формирани су на концепту идеограма за књиговодство. Текстови су писани на глини, а садржали су лична имена и спискове добара. Идентификација језика иза ових идеограма је веома проблематична, иако је вероватно да је то био сумерски. Први разумљиви текстови потичу из Ура и датирају се у 28.в. пре Хр. Они су несумњиво написани на сумерском. Већ у овим текстовима посведочено је семитско име, врло вероватно акадско. Ово показује коегзистенцију ове 2 језичке заједнице скоро од почетка писане месопотамске историје. Клинопис се заједно са акадским језиком проширио по Месопотамији и постао доминантан на древном Блиском истоку све до 1. миленијума пре Хр., када их је постепено заменио арамејски језик и његово алфабетско писмо.

Коегзистенција сумерског, на југу, и акадског, на северу, изазвала је међусобни утицај који се изражава кроз лексичке позајмице и синтаксичке промене у оба смера. Након средине 2. миленијума пре Хр., сумерски је већ био мртав језик који се првенствено користио у писаној форми. Иако је извесно да контакт између ова два језика претходи уписаним записима, преводилачка делатност у писаној форми може се пратити од почетка 2. миленијума пре Хр., када је сумерски постепено умро као говорни језик и постао језик учењака и богослужења. Од тог времена акадски језик постаје доминантан, али акадски учењаци настављају да проучавају сумерски кроз граматичке текстове, двојезичне саставе, лексичке листе. Сам акадски језик је део источне гране семитске језичке породице, и говорио се углавном на северу Месопотамије. То је један од најбоље проверених језика у антици, упоредив са латинским. Месопотамски клинасти знаци су поливалентни, што значи да постоји више од једног начина да се прочита сваки знак. Ово је репрезентативно за све клинасте знакове, јер сви могу имати више од једне фонетске и логографске вредности. Ово представља додатни изазов за асирологе који се баве овим древним језикоцима и писмима. Класични процес уређивања древних текстова обично укључује транскрипцију клинастих знакова (рукопис), транслитерацију, превод и коментаре.

Асириолози  проводе читаву своју каријеру у превођењу клинастих текстова. И поред њиховог свеукупног труда и данас стотине хиљада пронађених таблица исписаних овим писмом остају непреведене. Примена вештачке интелигенције (AI) можда ће омогућити да ово убрзо буде проблем прошлих времена. Истраживачи Универзитета у Тел Авиву (Tel Aviv University) и Универзитета Ариел (Ariel University) представили су у чланку Translating Akkadian to English with neural machine translation објављеном у часопису PNAS Nexus нови програм који може да аутоматски преводи клинасте текстове на енглески. Чланаксупотписали: Dr. Shai Gordin of Ariel University and Dr. Gai Gutherz, Dr. Jonathan Berant and Dr. Omer Levy.

У овом раду превођење је схваћено као процес преузимања изворног језика кодираног у сопственом писму и његовог поновног кодирања у циљни језик и писмо. С обзиром да је акадски језик мртав и да његов усмени облик није забележен, резултати се заснивају само на његовом писаном облику. Добијени превод мора да испуни неке критеријуме еквиваленције између извора и циља. Извор потиче са асирског и вавилонског дијалеката акадског, а циљ је савремени енглески. Програм обрађује клинасте глифове — рачунски еквивалент древних клинастих знакова који се користе за писање акадског на глиненим плочама - у енглески (C2E) са циљем да се постигне транслитерација на енглески (Т2Е) латиничним писмом, што је уобичајено представљање клинастих знакова од стране стручњака у научним издањима акадских текстова.

 

Док апликације као што је Google Translate знатно олакшавају превођене савремних језика, превођење древних језика је далеко сложеније. Већина програма за превођење дизајнирана је на основу латиничног писма, истраживачи који раде на превођењу древних језика треба да почну од нуле и креирају нове алате засноване на њиховом циљном језику.

Као такви, аутори студије морали су да направе нови програм који би могао да преведе на енглески језик акадски, један од језика који је најчешће писан клинописом. Програм, који користи или Unicode или транслитероване верзије клинастог текста, упоређује натпис са скупом за обуку од преко 8.000 текстова које су стручњаци већ превели. Ово ће променити начин на који производимо издања и изворе, рекао је Шаи Гордин (Shai Gordin), виши предавач асириологије и дигиталних хуманистичких наука на Универзитету Ариел и ко-водитељ пројекта (senior lecturer in Assyriology and Digital Humanities at Ariel University and co-lead on the project) додајући: То ће учинити више ствари доступним студентима који желе да читају преводе текстова, а то само за себе демократизује приступ заиста непрозирним и нејасним материјалима. Можда ће то створити интересовање код оних који копају по овим изворима за своје студије или истраживача заинтересованих за упоредне студије.

Асириолози проводе много времена читајући и преводећи клинасте знакове који се користе за писање акадског, сумерског и других древних блискоисточних језика. Док правилан превод захтева добро познавање оригиналног језика, такође захтева и велико културно знање о значењу фраза, идиома и метафора. Иако клинопис са аутоматским преводом неће ускоро заменити стручне асириологе, он има потенцијал да драстично убрза њихов рад пружањем прелиминарних текстуалних читања. Ово је невероватно важно с обзиром на стотине хиљада клинастих докумената који су ископани, али нису преведени.

Надамо се да ће у неком тренутку вештачка интелигенција помоћи асириолозима као и онима који нису асириолози у разумевању клинастих текстова. AI нуди могућност не-асириолозима да донекле разумеју садржај таблица, рекла је Луис Саенз (Luis Saenz), докторанткиња Универзитета у Хајделбергу (Ph.D. student at the University of Heidelberg) и коаутор чланка. 

Акадски, lingua franca древног Блиског истока у периоду дугом око 2000 година у времену 2-1. миленијума пре Хр. То је један је од најбоље потврђених језика у антике. Акадски текстови представљају један од најзначајнијих извора сазнања о древном свету, пре свега култури, историји (политичкој, друштвеној, економској) и религији великих империја као што су Асирија и Вавилонија. Значај овог писма препознатљив је чак и у писмима из Амарне која чувају преписку фараона и хананских краљева. Преписка је значајним делом вршена на акадском језику иако он није био матерњи језик ни Египћана ни Хананаца.

Клинопис је корићен и за писање других језика Блиског истока, сумерског, еламитског, хетитског, хуријанског, лувијског, угаритског, еламитског, аморитског... Сумерски језик, који је претходио акадском био је у употреби од средине 3. в. пре Хр. Штавише, и када је акадски језик са својим клинописом постао доминантан, сумерски се користио као сакрални језик током акадског царства, неосумерске ренесансе и старовавилонског царства, а неки од моћника Неоасирског царства су истицали као своју посебну врлину познавање овог древног језика и његових божанских тајни (https://bkcentar.rs/sr/blog/carska-biblioteka-asurbanipala-najstarija-poznata-i-prezivela-biblioteka). Програм је за сада намењен пре свега превођењу акадских текстова, али надамо се да ће у будућности бити обликовани и нови алати који ће омогућити превод и других клинописа. Тим се нада да ће платформа бити прикључена web-у и да ће то преводиоцима олакшати употребу. Гордин указује на потенцијал коришћења овога као алата за креирање, у сарадњи са другим тимовима, нових штампаних издања текстова.

Док је програм још увек у раној фази, Гордин наглашава: Оно што покушавамо да урадимо је да створимо инфраструктуру и алате за друге да лакше уђу у програм и производе нове материјале и истраживања која се надограђују на наш рад.

Када су развили нови модел AI, обучили су две верзије. Једна преводи акадски са приказа клинастих знакова на латинично писмо, а друга преводи са unicode приказа клинастих знакова. Прва верзија дала је задовољавајуће резултате у овој студији, постигавши резултат од 37,47 у Best Bilingual Evaluation Understudy 4 (BLEU4), који је тест нивоа кореспонденције између машинског и људског превода истог текста. Да би се израчунао BLEU, узима се н-грама (сегменти дужине н) из предвиђеног превода и проверава се да ли се појављују у једном од референтних превода. Користили смо БЛЕУ4, где је тежина од 25% дата сваком од резултата од 1 грама, 2 грама, 3 грама и 4 грама.

Сви корпуси (од оних из акадског периода до неоасирског) су коришћени. Обједињени су и подељени на следећи начин: 90% за обуку (50.544 реченице), 5% за валидацију (2.808 реченица) и 5% за тестирање (2.808 реченица). За С2Е је скуп података направљен другачије. Коришћено је мање реченица које су дуже: укупно 50.299 реченица. Проценат за обуку, валидацију и тестирање је исти. За потребе С2Е, знаци сваког текста су кодирани као низови Unicode клинастих глифова које генерише Cuneify tool. То омогућује употребу несегментираних низова Unicode глифова као улаз, а излаз је енглески превод. Клинасти знакови коришћени у овој студији су дигитализовани Unicode приказ вредности знакова, за разлику од знаковних облика. Визуелна идентификација слоговног слова клинастог писма, која ће омогућити идентификацију знакова на оригиналним таблицама са њиховим Unicode еквивалентом, остаје изван делокруга тренутне студије.

Аутори истичу да су досадашњи резултати показали велики потенцијал у пружању помоћи научницима и заинтересованим лаицима, коришћењем метода обраде природног језика (NLP), као што су конволуционе неуронске мреже (CNN), да аутоматски преведемо акадски са клинастих Уникод глифова директно на енглески (C2E) и са транслитерације на енглески (Т2Е). За C2E, наш модел је бољи од основне вредности преводилачке меморије са 9,43, а за Т2Е разлика је још већа и износи 13,96. C2E је сложенији задатак превођења од Т2Е јер подразумева превод између 2 различита писма, Unicode клинасте глифове на латинично писмо, као и идентификацију сегментације речи. Чин транслитерације не само да уклања нивое знакова и двосмислености речи са клинастих знакова, већ и поједностављује задатак превођења између истог типа писма. Очекивано је да ће резултати Т2Е бити бољи, али није било значајне деградације резултата у поређењу са С2Е.

То значи да модел може да произведе преводе који су у рангу са онима произведеним просечним аутоматским преводом са једног модерног језика на други. С обзиром на то да постоји културни јаз од више од 2.000 година у превођењу старог акадског, ово је достигнуће вредно пажње. Посебно је ефикасан у одржавању стила жанра текста у преводу. Ово је веома битно јер је у овом поступку од нарочитог значаја узимање у обзир различитих стилова сваког жанра текста. Што је жанр извора формулисанији, превод ће бити тачнији. Генерално, административни и гатачки текстови имају тенденцију да буду веома формулисани. 

Карта резултата узимања узорака и испитивања. Проценти показују колико типова превода је укључено у сваки скуп података. ПТ, правилан превод; ИТ, неправилан превод; ИХ, интринзична халуцинација; и ЕХ, екстринзичне халуцинације.

Да би се AI обучила коришћен је комплет алата за моделирање секвенци који омогућава истраживачима и програмерима да обуче прилагођене моделе за превођење, сумирање, моделирање језика и друге задатке генерисања текста. За превођење смо користили конволуцијски модел. Конволуциона неуронска мрежа (convolutional neural network, CNN) тј. врста вештачке неуронске мреже која се обично користи у препознавању и обради слика, за коју се показало да добро функционише за машинско превођење са малим ресурсима и на нивоу знакова.

Као основа за поређење коришћена је преводилачка меморија. Меморија превода је база података која чува реченице, пасусе или сегменте текста који су раније преведени. Меморија превода може бити посебно корисна када се преводи формулаични текст.

 

Токенизација је процес партиционисања низа знакова у низ симбола, који се затим уносе као улаз у NMT модел. Једноставан приступ токенизацији је токенизација заснована на знаковима. За клинасто писмо (С2Е), коришћена је токенизација заснована на знаковима са малим речником знакова тако да процес води до дугих низова који се састоје од знакова који не одговарају нужно семантичким јединицама. Обично су уобичајене речи укључене у излазни речник, док су ређе речи подељене на мање делове.

Текстови који су коришћени за обликовање програма су већим делом неоасирски, а жанровски најзаступљенији су краљевски натписи и административна писма. Ипак, изабрани корпус у целини представља различите жанрове. За Т2Е Коришћено је 56.160 реченица (група речи, фраза или група фраза), при чему је свака реченица третирана као независан пример за обуку. Програм је најефикаснији када преводите реченице од 118 или мање знакова. Ово је обећавајуће за употребу у реалистичним сценаријима, пошто су сви клинописни текстови подељени на управљиве линије на глиненој плочи. У неким реченицама, програм је произвео халуцинације – резултат који је био синтаксички исправан на енглеском, али није био тачан. Гордин је приметио да би у већини случајева превод био употребљив као први пролаз у тексту и да се овај вид превођења може користити као део сарадње човека и машине, у којој научници исправљају и усавршавају резултате. У будућности, употреба standard sentence aligners, као што је Gale–Church algorithm, може се сматрати првим кораком процеса за решавање проблема поравнања скупа података.

Тренутно, пионирски програм може да ради и са Unicode (дигитализованим писмом које се користи за представљање писама и знакова који нису засновани на латиници) или транслитерацијама (конверзије латиничног писма клинописа). Међутим, тренутно постоје или се развијају други програми који могу узети ручне копије текстова или чак 3Д модела и претворити их у Unicode , који се затим може користити за аутоматско превођење.

Многи од ових програма су развијени од стране појединачних истраживачких тимова, али све више и више сарадње се јавља у дигиталној асириологији. Ово омогућава да раније различити пројекти раде заједно. Један такав заједнички пројекат је Digital Ancient Near Eastern Studies Network (DANES), који окупља асириологе и компјутерске научнике из Израела, Европе и Сједињених Држава. Групе попут DANES-а омогућавају истраживачима да удруже ресурсе за решавање проблема као што је превођење клинастог писма. Тренутно је NMT модел (neural machine translation) доступан online, а изворни код се може наћи на GitHub at Akkademia. Да би пројекат постао широко доступан, његова функционалност се имплементира у онлајн апликацију Babylonian Engine.

 

Превођење клинастог писма долази са неким јединственим изазовима, укључујући фрагментарну природу многих текстова. Енглески превод не одговара линијској подели на акадском коју смо користили као реченице. Ово може довести до сувишних или недостајућих енглеских речи које одговарају извору.

Jедна од највећих потешкоћа са којима се истраживачи суочавају јесте логофонетска природа клинастог писма. У оквиру логофонетског система, знаци могу да служе вишеструким функцијама или као фонема (посебна јединица звука), одредница (ознака типа) или логограм (симбол намењен представљању целе речи). Као такви, појединачни знакови се могу читати на много начина. Клинасти знак:

„УД“, на пример, може се читати на више од 20 различитих начина. Пиктограф је првобитно био ознака соларног божанства (Сунца), има више од 17 фонетских и 6 логографских вредности које се могу безбедно прочитати само у контексту. Понекад чак ни стручњаци не могу да одреде одговарајућу вредност знака. Од скоро 1.000 клинастих знакова, многи деле фонетска читања, при чему отприлике десетак знакова има, на пример, само фонетску вредност бу. Због тога се многи клинасти знаци могу разумети само у односу на знакове који долазе пре или после њих.

Стручњаци не преводе директно на савремени језик са древних клинастих знакова. Они прво процењују контекст сваког знака у датом низу – процес који се назива транслитерација, што резултира транскрипцијом клинастих знакова на латиничном алфабету. Дакле, процес има два корака: прво транслитерацију и тек онда превод. Први корак транслитерације се у рачунарском смислу сматра још једном врстом задатка превођења. Може укључивати сегментацију речи, пошто клинопису практично недостају било какви знакови интерпункције. Успешно смо се бавили овим задатком у претходној студији, која је резултирала са 97% тачности у транслитерацији Unicode клинастих глифова новоасирских текстова.

Осим тога, само ограничена количина података је доступна за обуку AI система. Познате су стотине хиљада клинастих докумената. Многи од њих никада нису преведени, а многи од оних који су преведени никада нису дигитализовани, што их чини углавном недоступним истраживачима.

Превођење је основна људска делатност, са дугом научном историјом од почетка писања. То може бити сложен процес, јер обично захтева не само стручно познавање два различита језика, већ и различите културне средине. Дигитални алати који могу да помогну у превођењу постају све присутнији сваке године, везани за напредак у областима као што су оптичко препознавање знакова (OCR) и машинско превођење. Древни језици, међутим, и даље представљају велики проблем у овом погледу. Њихово читање и разумевање захтева познавање давно мртве језичке заједнице, а штавише, и сами текстови могу бити веома фрагментарни.

Текстови на акадском ретко су написани потпуно слоговно и скоро сви користе сумерске логограме. Одређени жанрови, као што је нпр. прорицатељска књижевност, обилато користе логограме, са многим реченицама састављеним само од логограма. Често су имена људи, места и храмова сама по себи сложене реченице написане помоћу логограма. NMT модел их може тумачити не као властита имена, већ ће покушати да пружи превод њиховог значења. Упркос тренутним недостацима, у квантитативном смислу, BLEU4 резултат показује да је NMT веома обећавајући модел. У квалитативној људској процени резултата теста уочени су главни недостаци модела. Маргинална разлика између Т2Е и С2Е задатака показује потенцијалну предност при изради превода из оригиналног текста, без потребе за транслитерацијом. Опција за даље истраживање је евалуација задатка из више извора, користећи као извор и транслитерацију и клинасто писмо, јер може надмашити сваки задатак посебно. Чини се да NMT модел може да превазиђе проблеме у извору, као што су понављања или погрешно унети подаци те да, упркос проблемима неусклађености у подацима о обуци, модел и даље даје задовољавајуће и корисне резултате за научнике и студенте.

Корпуси коришћени за обуку са бројем атестираних таблета распоређених по жанровима.

Упркос тренутним недостацима и постојећим проблемима, ова нова технологија има потенцијал да произведе револуцију у проучавању древне историје чинећи је приступачнијом и отворенијом за ширу јавност. Иста група истраживача је 2020. године креирала АI модел под називом Babylonian Engine, а ово је заправо нови корак у развоју тог почетног програма. Модели су предложени за обуку ученика да боље разумеју древне текстове и за компетентније истраживаче као алат у првој фази. Ово је, свакако, још један велики корак ка очувању и ширењу културног наслеђа древне Месопотамије.

 

Акадски језик, који је био званичан језик Месопотамије и њених империја све док га у времену Неовавилонског царства и његове халдејске династије није заменио арамејски, назван је по граду Акаду из престоници малог краљевства коју је основао Саргон Велики (Акадски) који је потом покренуо војна освајања која су резултирала стварањем првог Акадског царства у овом региону (https://bkcentar.rs/sr/blog/akad-uspon-i-pad-prvog-poznatog-carstva-sveta-biblije). 

Наиме, ранодинастијски (или пресаргонитски) период има три фазе. Ова подела нема никакве везе са прекретницама у политичкој историји већ је заснована на уочавању прогресивних варијација у архитектури, скулптури, грнчарији, печатним цилиндрима, неколицини храмова и сл. Грубо говорећи, Месопотамија овог периода била је подељена на северни део који је био под контролом Киша чији су конкуренти били Мари и Акшак.  Уређење северне Месопотамије је било ауторитативно и секуларно, насупрот јужњачком уређењу земље Сумер које је било децентралистичко и религијско. Гранично подручје био је град Кисура (сум. граница), а јасно је да су делови Месопотамије били и војно сукобљени кроз одмеравање снага Киша са једне стране, и савеза-амфиктоније (Kienoeir League) јужњачких градова са друге стране. Ова амфиктонија је имала свој политички израз, али је била религијски утемељена. Савез је схваћен као сабор/скупштина Енлилова (∂en-líl-uoekina) коју су чинили управитељи (ensi) градова-држава под краљем Нипура Lugalzagesi-а који је приликом крунисања на свечаности посвећења пехара понео титулу краља земље. Саргонистички извори сведоче о савезу педесет управитеља са краљем (све сумерске) земље Lugal-zage-si чији је симбол, највероватније, било краљевско жезло о чему сведочи спомен ∂nin-oeidru-uoekin-gal тј. божанске даме са жезлом вође скупштине/сабора. 

Оснивање и рано ширење Акадског краљевства обавијено је велом тајне и непознанице. Формирање овог краљевства условљено је политичком ситуацијом која је постојала у Вавилонији на крају ранодинастичког периода. На подручју северне Месопотамије никад се није развио систем независних градских држава, чак ни изблиза упоредив са оним на југу. Тамо су се око централне и потпуне власти борили Киш Мари и Акшак, до појаве четртог регионалног центра моћи, Агаде (Agade) тј. Акада чија локација до данас није пронађена. Претпоставља се да се град налазио негде у области ушћа реке Дијала у Тигрис. Рана акадска држава је можда био мали савез градова на источним рубовима Краљевства Киш коју су покушавали да стекну извесну аутономију. Под Саргоновим вођством, међутим, они су почели да се боре за превласт над подручјем које је касније названо Вавилонија. Детаљи у вези са овом борбом су непознати, али је укључивање Киша у Краљевство Акада недвосмислена потврда коначног искохода. 

Према ЛСК оснивач Акадског царства, Саргон, био је скромног порекла које је описано у Легенди о његовом рођењу. Упркос томе (или можда баш због тога) он је поставио темеље првог царства древне Месопотамије започевши нови период њене историје који се означава као саргонитско-гуриански. Карактеристика овог периода, нарочито у контексту владарских натписа који су током њега створени, јесте да су само малобројни писани сумерским језиком, неколицина двојезично (сумеро-акадски), а највећи број староакадским језиком који је претходио акадском и његовим језичким дериватима. Натписи овог периода нису нарочито бројни, али су допуњени и извесним бројем преписа из старовавилонског периода који представљају непроцењив извор за реконструкцију историје овог периода. Значајно је споменути да овом периоду припада први, именом познати, песник, тј. песникиња, Ехнедуана, кћер Саргонова и велика свештеница која је својим деловањем тежила да створи фузију пресаргоновског религијског наслеђа Сумера, пресаргоновског наслеђа северне Месопотамије и саргоновског (акадског) религијског наслеђа, обликујући на тај начин идеолошко-религијско везивно ткиво империје. Поетски исказ ове ауторке карактерише снажна емоција и религијска дубина која је постала канон за касније песнике укључујући и писце библијских псалама (https://bkcentar.rs/sr/blog/enheduana-semiramida-pre-semiramide?fbclid=IwAR06wunMTPhGu0ARUogkpzpSgxOy3u7ATsXxMSTDzMoZ3rSWn36g6SnnteQ).

Асирија је моћна империја која се развијала на темељима сумерске културе, Акадског и Старовавилонског царства. Њено уздизање обележило је период са почетка првог миленијума. Током неколико народних векова, асирске војске предвођене великим царевима заузеле су и библијске земље укључујући и северно, Израилско царство, које је захваљујући паду Самарије нестало са историјске сцене 721.год. пре Хр. и Јудеја је била угрожена, а асирске снаге су опседале и престони Јерусалим. Асирија, названа по богу Ашуру и истоименом граду који је био њена прва престоница. Касније је ту улогу преузела Нинива. Она је темељно разрушена у неовавилонским освајањима која је предводио Навуходоносор, тада војсковођа а касније и цар познат из библијских наратива (https://bkcentar.rs/sr/blog/asirija).

 

оком 80-тих година прошлог века Адам Зертал (Adam Zertal), проф. Унивезитета у Хаифи (University of Haifa) је на другој заравни источне стране горе Евал у близини савремене локације el-Burnat (древни Сихем) ископао структуре које су препознате као олтари. Ископавање је обављено под покровитељством Израелске управе за антиквитете (Israel Antiquities Authority, IAA) као део Зерталовог већег истраживања Манасијог горја.

Већи правоугани олтар из периода Гвозденог доба I (око 1225. пре Хр), налазио се на мањем округлом олтару из позног Бронзаног доба II (средина 13. в. пре Хр). Познији олтар је вероватно подигнут да би се заштитио ранији. Олтари леже у оквиру простора од 3800м2, дужине 110м и ширине 35м, а тај простор је окружен још већиm ограђеним простором од око 14000м2. Спољне димензије правоугаоног олтара из слоја су 8,75х9,00×7,00м, а округли олтар имао је пречник од 2м и лежао је испод савршеног геометријског центра правоугаоног олтара.

На локацији су пронађене и кости животиња и то претежно чистих (96%). Финтски склоп био је типичан за позно Бронзано и Гвоздено доба I, осим потпуног одсуства сечива српа, што је у складу са неаграрним култним локалитетом. Глиптички налази су се састојали од два скарабеја и матрице или печата. Скајбери потичу из времена Тутмоса III или Рамзеса II. Северно од олтара, али у њиховој близини идентификовани су остаци куће са четири собе. Органски остаци на керамици пронађеној на локацији нису сачувани тако да је било немогуће извршити С-14 датирање, па је датирање извршено на бази типа керамике и поређења исте са керамиком пронађеном на другим локацијама. НА тој основи керамика се датира у Гвоздено доба IA (1200–1150. пре Хр), позно Бронзано доба IIБ (1250–1200. пре Хр), и чак и крај позног Бронзано доба IIА. 

Таблица је пронађена 2019. год. током тзв. мокрог просејавања материјала са депонија ранијих ископавања. Пронашао ју је члан експедиције Френки Снајдер (Frankie Snyder), а проналазак је прелиминарно објављен прошле (2022.) године. Објављивање је изазвало велико интересовање и критику у јавности (), а реакције се могу очекивати сада када је у вези са проналаском објављен чланак “You are Cursed by the God YHW:” an early Hebrew inscription from Mt. Ebal у једном од најцењенијих академских часописа: Stripling et al. Heritage Science (2023) 11:105. Мокро просејавање је релативно нова метода без које, према речима Стриплинга, таблица не би била пронађена. У почетку је изгледало као комад камена прекривен прљавштином. Тек када смо је опрали, искочила је.

Димензије плочице су око 2×2см, а у пресавијеном стању имала је дебљину 0,3 см. Дебљина оловне траке око 0,4мм. Спољашња страна плочице била је удубљена. Уколико би се расклопила, оловна трака би личила на двострану књижицу. За потребе анализе стране су означене као спољна А и спољна Б, унутрашња А и унутрашња Б. Када би предмет био расклопљен, унутрашњи Б би био са десне стране, а унутрашњи А са леве стране. Спољне странице се појављују обрнутим редоследом.

Овај проналазак асоцира на библијско предање о Исусу Навину и његовој изградњи олтара на Евалу у вези са обредом обнове савеза (ИНав 8:30). Иза овог археолошког ископавања остале су обимне депоније које су биле предмет истраживања археолошке експедиције из 2019. год. На депонији повезаној са поменутим олтарима пронађена је оловна таблица, пресавијена тако да би отварање узроковало оштећење, како је показала иницијална лабораторијска анализа коју је извршила Орне Коен (Orna Cohen). Тим научника је извршио рендгенска томографска мерења са различитим параметрима скенирања. Томографски реконструисани подаци подвргнути су напредној обради како би се открио скривени текст. Епиграфска анализа томографских података открила је формуличну клетву написану протоалфабетским писмом које вероватно датира у касно Бронзано доба II. Натпис спада у књижевни жанр хијастичког паралелизма и претходи било ком раније познатом јеврејском натпису у Израилу најмање два века.

Може се претпоставити да плочица потиче из рупе олтара. Наиме, Зертал је оставио гомиле за одлагање након испитивања ископаног тла. Археолошка експедиција коју је предводио др. Стриплинг (Stripling) просејала је око 30% материјала који је остао иза ранијих ископавања. У његовом истраживању око 75% материјала узето је са источне депоније на којој је депонован материјал из тзв. области А. Оловни предмет који је предмет нашег писања потиче са источне депоније и стога готово сигурно потиче из једног од олтара.

Апотропејски и заклетвени артефакти појавили су се у Средоземном басену у праисторијско доба. Сведочанство о томе имамо и у самом Писму (Јов 19:24; Јер 17:1). Један од могућих елемената Sitz im Leben евалске плочице проклетства јесте општеприсутна пракса проклињања. У новије време је ова пракса изнова доспела у средиште пажње када је објављена студија која, донекле теденциозно, ову праксу повезује са одјецима који се чују у ранохришћанској књижевности (https://bkcentar.rs/sr/blog/odjeci-drevnih-tablica-prokletstva-i-apokalipsa-slicni-opisi-razlicita-poruka). Неопходно је, ипак, имати на уму да осим опште праксе проклињања непријатеља (познате на Леванту, у Египту, Грчкој и Риму) постојала је специфична пракса проклињања која је карактеристична макар за владаре неких династија са краја ранодинастијског периода Месопотамије (до краја старовавилонског периода). Наиме, у појединим царским натписима повезаним са храмовима и олтарима које су владари подизали, јавља се формулација којом се божанства пантеона, покровитеља храма и владаревог пантеона призивају да делују против краља, свештеника или (обичног) човека који би оскрвнио или срушио царско светиште.

Током периода Средњег египатског царства овакви текстови су коришћени у циљу успостављања управљања друштвом у вези са социјалном правдом у односу на коју се пресуђује у духовном свету, чак и ако земаљски магистрати нису успели да казне противнике. Као самостални жанр плочице проклества (Lead defxiones) јављају се у јужном Леванту током Бронзаног доба када се проклетства исписују у металу, нпр. на уписаним бронзаним врховима стрела. Такви предмети нису бројни, таако да је вероватно је реч о престижним предметима који су можда служили некој магијској или политичкој сврси. У каснијем периоду, древни свештеници су масовно производили плоче проклетства, о чему сведоче пронађене плоче са празним деловима где су се могла додати имена и друге специфичне информације. Лимене шипке из 13-12. в. пре Хр, топљене на удаљеним местима, укључујући Британију и Сардинију, исписане кипро-минојским словима, појавиле су се на различитим локацијама у источном Медитерану, укључујући савремени Израел. Плочице проклетства су достигле свој врхунац у грчко-римском добу када су људи покушавали да прокуну свакога ко је ометао њихов мир или просперитет. Чак су и хришћани Месопотамије током византијког периода користили арамејске зделе за заклетве да би одвратили зле духове, а пракса је била популарна и током Средњег века. Такве плоче су полагане обично на места која су се повезивала са простором који омогућује пролаз у трансцедентно краљевство богова (гробови, бунари и олтари).

Људи су у прошлости веровали да сакрални предмети поседују апотропејске квалитете и који их могу заштитити од проклетстава, болести, проблема у вези и демонских мука. Ограничен приступ медицини и(ли) психотерапији, потребу за овим видом заштите чинио је већом. Када је медијум (маг, цар-свештеник или свештеник) уписао текст и запечатио плочу, завет је постао обавезујући. Није се могло избрисати јер би се таблета распала и клетва би нестала ако би се отворила. Ни људи ни натприродна бића нису могли да пониште или негирају окултну поруку јер је нису могли видети.

Савремена технологија, међутим, омогућује превазилажење ових ограничења и омогућује нам да посредством рендгенске компјутеризоване томографије и напредне обраде података прочитамо древне текстове. Таква технологија нам је омогућила да повратимо и дешифрујемо скривени текст на малој, пресавијеној оловној плочици са планине Евал. Писац који је написао натпис користио је алат којим је формирао ситна слова на малој савитљивој површини због чега је рукопис понекад неуредан са словима којима недостаје униформност и која се понекад преклапају. То је читање и препознавање текста чинило знатно изазовнијим. Рекоструисани текст према групи научника која га је објавила гласи:

אתה ארור לאל יהו ארור תמת ארור ארור מת ת[מת] [א]רור אתה ליהו [א]רור, његова транслитерализација је: ’th ’rwr l’l yhw ’rwr tmt ’rwr—’rwr mt t[mt] [’]rwr ’th lyhw [’]rwr, а предложени превод (са подразумеваним речима) гласи:

А:        Проклет си од Бога Јхв, проклет.

            Б:         Умрећеш, проклет — проклет,

            Бʼ:        сигурно ћеш умрети.

Аʼ:       Проклет си од Јхв—проклет.

Натпис се састоји од четрдесет осам слова распоређених у четрнаест речи исписаних вијугавим бустрофедонским стилом. Галил верује да је свих четрдесет и осам слова јасно на снимцима и да нису потребне заграде за означавање било каквих несигурних слова. Израз 'арур (проклет) јавља се шест пута на унутрашњем Б листу и шест пута на спољњем А. Укупан број од дванаест понављања овог израза је значајан (XXX).

Писар је писао у различитим правцима: с лева на десно, здесна налево, одозго према доле, одоздо према горе и бустрофедонским редоследом (што је у складу са чињеницом да у раном периоду није био утврђен неизоставни правац писања).

Значајно је да је текст "спољне А странице" са кључним изузетком употребе израза Ел (Бог) уместо кога се јавља Јхв (скраћени облик божанског имена Јахве) веома сличан унутрашњој Б страници, што жанровски укаује да не само да је текст обликован као хијазам, него да је тако и записан. У питању је софистицирана литерарна структура коју обележава хијастичка паралела слична онима које се могу препознати у библијским текстовима (нпр. Пост 9:6), угаритској књижевност, и чак и у месопотамским царским натписима још из ранодинастијског периода исл). По симетрији сам могао да закључим да је написан као хијастичан паралелизам, истакао је Галил који је препознао литерарну структуру натписа.

Слова унутрашње Б странице представљају различите облике и ставове. Осам од двадесет два слова припадају хананско-јеврејском алфабету, а нека имају архаичну форму чији изглед чува различите пиктографске карактеристике. Таблица не може да отвори, тако да тумачење произилази из доступних томографских исечака. Нека слова нису у потпуности видљива на свим деловима. Нарочито је изазовна идентификација слова у близини и унутар централног прегиба, као и слова мале величине (између 1,5–4 мм). Олово као површина за писање вероватно је ометало извођење уједначенијих слова чак и вештих писара. Неколико унутрашњих слова може се открити и на спољашњем Б листу таблице где се појављују трагови притиска ових слова.

Палеографске карактеристике слова аутори су представили врло детаљно. Њихов приступ може да илуструје опис словног знака алеф који се јавља на више места у тексту. Наиме, алеф-знакови у горњем регистру приказују курзивнији стил и подсећају на обрнуто ћирилично А, познато у познијим класично-грчким натписима. Ипак, то што имају благо изврнуте рогове повезује ову словну ознаку са ранијим 2. миленијумом пре Хр. (премда се слична форма, премда ређе, јавља и у познијим палео-јеврејским натписима) нпр. натписима из египатских рудника тиркиза, Бронзаног доба у Серабит ел-Кадиму на југозападном Синају и Сихема (средње Бронзано доба). Паралелела постоји и у натписима из раног Гвозденог доба I (дршка посуде из Радана). Сличан алеф се може пронаћи и на Кхирбет Кеиафа остракону (Гвоздено доба IIA). Најфгуративнији облик алеф се појављује у доњем левом углу регистра. Има два уха, док закривљеност рогова и лобање сугерише карактеристичан природни изглед. Избочине овог слова се јасно појављују на спољњем Б листу. Још један алеф као и претходна два, појављује се у доњој половини натписа као почетно слово арур. Сви алефи се јављају као почетно слово у глаголу арур и имају облик говеда са два рога. Два пута, хоризонтална линија алефа пресеца главу у облику слова вет или бет, као да указује на фигуративни приказ ушију (слично као у прото-синајском писму). И други словни знаци имају паралелу у прото-синајском писму. 

Нека од слова су варијанта древних пиктографских форми које су претходиле прото-хананском наследнику који губи њихове натуралистичке елементе. Сва она подсећају на средњоегипатске хијероглифе из којих се развило алфабетско писмо. У случају неких слова, сличне варијанте постоје у натписима које нуде уломак из Гезера, на прото-синаитским натписима, укључујући Вади ел-Хол у Горњем Египту и у Серабит ел-Кадиму, на скарабејима од зеленог јасписа, на пример из средњег Бронзаног доба II (Тел Јемех и Тел ес-Султан, ант. Јерихон), Кубур ел-Валајда-посуди, недавно откривеном Јероваал-натпису (Кирбет ел-Раи у јудејској Шефели), неким примерима из Лахиша, Вет-Шемеш остракону, Кирбет Кеиафа остракону, Тел ес-Саф остракону, Кефар Верадим-посуди, протовавилонским Сеаланда-натписима из 15. в. пре Хр исл. Ипак, више од половине словних облика појављује се само у прото-синаитским и прото-хананским натписима пре 13. в. пре Хр. исл. Иако је већина слова сличног облика и става, писар није следио строги образац. Уопштено посматрано, на бази палеографије натпис унуташњег Б листа спада унутар тзв. групе 3 натписа позног Бронзаног доба и форме слова које су на њему употребљене карактеристичне су за натписе који су датирани у време до краја 13. в. пре Хр.

Неки облици се могу наћи и касније, у зависности од тога да ли се њихова оријентација мора сматрати хронолошки значајном. Нека од слова која овде имамо веома подсећају на своје хијероглифске претече и египатска пиктографска слова.

Значајно је примети и употребу израза Ел. У Угариту се израз Ел најчешће користи као име за врховног бога створитеља. У генеричком смислу, такође, означава друга божанства. Слична употреба карактеристична је и за друге западно и северозападно семитске изворе (хананске, феничанске, аморитске, арамејске, акадске...). У том смислу, термин се такође појављује у старојеврејској епиграфији. Овде се израз Ел највероватније користи као апелатив за божанство, да би се квалификовао (врховни?) израилски бог. Име израилског Бога (Јахве тј. Јхвх) овде се јавља у краћем облику Јхв и као такав веома подсећа на правопис који се налази у топографским натписима Египта из времена Новог Царства. Исти облик се јавља и у изворима из 8. в. пре Хр (Kuntillet ‘Ajrud), у натпису на гробу [Шевна]јахуа из Силвана (7. в. пре Хр.), натпису из Кхирбет Ел Кома, и у тзв. слонским текстовима из 5. в. пре Хр. Појава имена ЈХВ — имена бога Израела — сугерише да су натпис на планини Евал писали рани Израилци на старојеврејском. Уколико је тачно ово је најстарији јеврејски натпис икада пронађен у Ханану и представља значајан допринос проучавању израилске етногенезе.

Натписи проклетства, такође, су познати из древноизраилских извора као што су: натпис Кхирбет Беит Ле и натписи из Еин-Гедија - пећине у Јудејској пустињи. У натпису на планини Ебал глагол 'арур је написан на јеврејском, а изводи се вероватно из акадског arāru (arratu = проклети, проклињати), тако да се чини разумним да је то био протосемитски термин који се вероватно користио и у другим језицима, као што је ханански. Евалски натпис осветљава употребу тзв. правописа плена у проклетствима што је значајно јер употреба mater lectionis у древним натписима није била уједначена, што показују и варијације унутар угаритских текстова.

Овога пута добили смо и објашњења неубичајеног поступка којем су истраживачи прибегли у овом случају. Наиме, једна од критика у вези овог открића када је објављено прошле године била је то што је оно објављено на конференцији за штампу, пре него што је изложено научној јавности у некој стручној публикацији и/или на научној конференцији. Штавише, у децембру прошле године израелски археолози објавили су отворено писмо у којем осуђују колеге који објављују налазе у масовним медијима пре процеса рецензије.

Писмо је написано као општи исказ без конкретних имена, али се Проф. Гершом Галил препознао и писању огорчених и љубоморних колега који реагују на његове успехе укључујући и дешифровање тзв. јерусалимскиог камена, такође клетве која датира у средину 3. миленијума пре Хр. и спада у ред најранијих натписа икада откривених у Јерусалиму, који је такође доведен у питање. Тај налаз је такође објављен у медијима пре објављивања у рецензираном часопису. Други потписиник рада и је вођа експедиције, међутим, заузима другачији курс објаснивши:

У вези са тим С. Стриплинг, проректор Библијске семинарије у Кејти (Тексас Bible Seminary in Katy, Texas), вођа археолошке експедиције која је пронашла плочицу и један од потписника чланка је рекао:

Објавио сам (пријатељима и на друштвеним мрежама - прим. аут) фотографије спољне стране таблице не знајући да се унутар ње налази натпис таблета и не знајући да има писања и унутра. То је моја кривица. Када су се те фотографије појавиле људи су почели да посматрајући таблице споља уочавају и дешифрију слова. Због тога смо имали конференцију за штампу. Морали смо да јасно ставимо до знања да је ово наш проналазак. 

Он додаје да апсолутно неће донети исту одлуку у будућности:

Дефинитивно бих сачекао да објавимо академску публикацију. Ово је био изузетак јер сам објавио те фотографије споља не знајући да унутра нешто пише. Објављивање проклетног-натписа са горе Евал означава важан нови хоризонт у истраживању Манасијиног горја и расправи о најранијем настанку Израила као нације. Моје колеге су неуморно радиле током прошле године како би ово оствариле, рекао је С. Стриплинг, проректор Библијске семинарије у Кејти (Тексас Bible Seminary in Katy, Texas), вођа археолошке експедиције која је пронашла плочицу и један од потписника чланка додавши: Ово је велико зато што имамо доказе о јеврејском писању у Израилу раније него што је раније утврђено, као и помињање два имена јеврејског Бога, све са места где је Библија рекла да је Исус Навин саградио олтар. Оно што смо мислили пре више од годину дана, сада смо поткрепили нашим истраживањем.

Са њим је сагласан Петер ван дер Вен (Peter van der Veen), епиграфер и ванредни професор на Универзитету Јоханес Гутенберг у Мајнцу, Немачка (Peter van der Veen, epigrapher and associate professor at Johannes Gutenberg University Mainz in Germany) који наглашава да је закључак до којег смо дошли прошле године сада потврђен дубљем студијом. Он је истакао да је читање скривених слова било заморно додавши: али сваког дана смо проналазили нова слова и речи написане древним прото-алфабетским писмом из позног Бронзаног доба. На крају је цео натпис изашао на видело. Ипак, чини се да он приказује извесну дозу опреза и сматра да можда идентификованих слова има мање од наведених четрдесет осам. Штавише, проф. Петер ван дер Вен истиче да је увек био прилично опрезан према Галиловим тврдњама и да их је, на узнемирење свог колеге, често преиспитивао, али да и без централних слова на прегибу, која су најтежа за читање и даље је читљива основна формула клетве са божанским именом. Не знам колико често се ова формула појављује, али ми је имамо.

То је потенцијално велики напредак за нас на неколико нивоа, историјски, археолошки, епиграфски и теолошки, рекао је Стриплинг додавши: имамо ли доказе о много ранијем присуству Израила него што смо имали доказе у прошлости? Многи од нас верују да је Израил већ био тамо на крају касног Бронзаног доба, али нисмо имали апсолутне доказе. Дакле, ако смо у праву са читањем, онда су последице заиста велике.

 

До сада нису пронађени оловни натписи (а камоли проклетства) из позног Бронзаног и Гвозденог доба на територији Израела. Преписка на оловним тракама, пак, била је позната у региону, премда је повезана са касним 8. в. пре Хр. (Кулулу траке, Киршехир писма и Асур-писма из Каркемиша). Наведени примери изгледом материјала подсећају на евалску плочицу. Најстарија позната исписана оловна трака датира се у 14.в. пре Хр., а пронађена је у хетитској престоници, Хатуши. Време настанка је чини најближом паралелелом Евалској таблици проклетства. Ипак, ниједан од наведених примера не садржи клетве, што евалску таблицу чини јединственом. У Египту су постојали примери проклињања током Старог, Средњег и Новог царства. Већина је повезана са Средњим царством и односи се на непријатељске градове и племена у Сирији и Ханану. Постоје и примерци из египатског Новог краљевства који се хронолошки поклапају са натписом на планини Евал, али нису исписани на олову. Египатаски примери махом су део магијског ритуала разбијања црвених лонаца.

Евалска таблица проклетства је, стога, најранији познати натпис те врсте из Ханана. Примери потврђују да је писање на олову постојало у источном Медитерану (посебно у Турској и северној Сирији) и да су натписи клетве били уобичајени, посебно у Египту, а и у Месопотамији. Како је показала металуршка анализа, олово на којем је исписан натпис на планини Евал потиче са Егеја, вероватно у области Лаврион, може се рећи да је жанровски, религиолошки и материјални Sitz im Leben ове таблице заправо шира област библијског света. То што је оловна трака била пресавијена чиме је њен текст постао невидљив људским очима и тиме запечаћен може да буде упоређено са хетитским, асирским и другим правно-економским текстовима и уговорима (обично је главни текст исписиван на унутрашњој страни, док је његова верзија преписана на коверти).

Евалска плочица проклества, стога, може да се схвати не само као клетва већ и као правосудни текст којим је кодификован савез између Јахвеа и Израила. Палеографска анализа указује на то да натпис припада најранијем могућем слоју локалитета на којем је пронађена (позно Бронзано доба II) и да је повезан са старијим, округлим олтаром. Ако је плоча намерно остављена на олтар могуће је да је коришћена у ритуалу какав је представљен у библијским текстовима (Пнз 27; ИНав 8). Израз проклет на плочици се јавља дванаест пута, беш као и у библијском тексту (Пнз 27), што можда није случајно.

Можда је плочица садржала и пресуду над индивидуалним грешником због чега је локални ходочасници не би смели ни додирнути (Пнз 21:22–23). 

Наравно, плочица је могла бити и једноставно закопана у земљу крај олтара или депонована у олтарски теменос са другим култним предметима као што је то чињено у Јавну и Хорват Китмиту (негевска пустиња). На локацији су пронађени остаци ритуалних предмета, који су некада били део инвентара локалног светилишта. Поред извлачења важних флоралних и фаунских остатака, пројекат је дао 268 дијагностичких уломака грнчарије (95% Гвозденог доба I, 4,75% позног Бронзаног доба и 0,25% раноримског) и 79 малих предмета. Фависа (ритуална ризница) садржала је грнчарију и путир семитске израде. Штавише, према Зерталу, светиште и олтар су заиста били ритуално закопани камењем пре него су су напуштени, вероватно да би га заштитили јер се још увек сматрало светим.

Аутори сугеришу да археолошки контекст и анализа олова наводе на датирање проналаска у средину или на крај 13. в. пре Хр. (близу датума Мернептахове стеле, око 1208. пре Хр.) и да употреба божанског имена ЈХВ не оставља никакву сумњу да је текст јеврејски, а не ханански. То значи да је ово најстарији јеврејски текст пронађен унутар граница древног Израила, два века старији од текста Кхирбет Кеиафа-остракона који је до сада важио за најстарији јеврејски текст. Штавише, према потписницима рада, текст захтева прилагођавање одређеним антрополошким и библијским парадигмама, пре свега онима из ИНав 8:30-34. С обзиром на све ово, поставља се питање на који начин ови налази и њихово датирање утичу на дуготрајну и још увек динамичну расправу о датирању изласка. Проф. Петер ван дер Вен сматра да, заправо, правоугаони камени олтар потиче из времена Рамзеса II и Мернептаха, те да округли олтар и оловна плоча потичу из ранијег времена и да, заједно са неким другим моментима, упућују на тзв. рани датум изласка (14.в. пре пре Хр.), премда се могу извести и другачији закључци.

 

Металуршку анализу плочице извршила је проф. Наама Јахалом-Мак (Professor Naama Yahalom-Mack) са Јеврејског универзитета (Hebrew University). Утврђено је да је олово од којег је плочица израђена егејског порекла (Лаврион, Грчка). Лабараторијска X-ray томографија извршена је у Centre Telč који је део Института за теоријску и примењену механику Чешке академије наука (Institute of Teoretical and Applied Mechanics of the Czech Academy of Sciences). Неколико извршених анализа открило је текст на унутрашњости таблице. Текст је регистрован коришћењем рендгенских томографских мерења (XCT). На основу ранијих искустава са сличним амулетима било је познато да је могуће прочитати скривени текст на оловном предмету, мада уз бројне изазове. На основу великог скупа дводимензионалних рендгенских слика (пројекција) снимљених током ротације објекта у односу на линију снимања рендгенска цев — детектор, компјутерска томографија (СТ) пружа приказ тродимензионалне унутрашње структуре томографисаног објекта помоћу алгоритма fltered back-projection.

Резултат СТ реконструкције је тродимензионална матрица воксела (запремине пиксела) који представља израчунату густину објекта на датој локацији. Тако се ствара приказ равних пресека јер када је густина материјала нижа на датој локацији, та локација се појављује као тамнија тачка на пресеку него када је густина материјала већа. Ако анализирани објекат није раван, елементи претраге су делимично видљиви и реконструкција се врши на основу неколико суседних деоница. Ако је објекат изворно раван, али накнадно деформисан може се практично исправити помоћу посебно припремљеног софтвера. XCT анализа је показала да је у овом случају неопходно користити највећи могући напон и снагу на извору рендгенских зрака што је резултирало рендгенским снопом из којег су потиснути фотони ниске енергије у деловима детектора који не садрже информације о томографисаном објекту. Филтрирање такође смањује број расејаних фотона који деградирају квалитет томографске реконструкције.

За мерење је коришћена Методологија А Томографског скенера (Methodology A tomographic scanner, TORATOM), а репозиционирати објекат током XCT скенирања је излаган што дужој експозицији рендгенских зрака (4 секунде по пројекцији) како би се оптимално утицало на видљивост унутрашњих структура. Коришћени скенер има подесиву геометрију, тако да се објекат поставља на ротирајући степен између цеви и детектора, а пројекционо увећање је 11× и одговара величини пиксела слике 18μm.

етектор има активну површину од 410×410mm и корак пиксела од 0,2mm. Напон рендгенске цеви је подешен на 235kV, а струја на 0,8mА. Укупно је снимљено 1.200 пројекција током једне ротације објекта постављеног на ротациони степен за једно XСТ мерење. Обављена су укупно 4 томографска мерења – тестиран је и другачији детектор, а оловна таблица је скенирана у различитим позицијама. Видљиви halo efect (последица расејања рендгенских фотона) смањен је флуктуацијом рендгенског зрака, али је изобличење томографске реконструкције расутим фотонима отежавало стварну локацију слова. За реконструкцију површине таблице коришћена је метода оптичке дигиталне фотограметрије уз употребу индустријске камере са макро сочивом и сетом ЛЕД диода. Снимљене су 104 оптичке слике из различитих праваца. Фотографије су се преклапале да би се могле идентификовати идентичне тачке на површини објекта.

Десет одговарајућих алгоритама одређивало је просторне односе слова једно према другом, што је чинило основу за прорачун дигиталног модела објекта. Софтвер Metashape (Agisoft), користећи дигиталну фотограметрију, олакшао је процес реконструкције површина од идентификовања основног скупа тачака на површини објекта, преко оптичких и просторних параметара камере, ширења идентификовог скупа тачака у "густ облак" и постављање дигиталног модела површине објекта до покривање дигиталног модела текстуром боје објекта. VGStudio MAX је коришћен за сузбијање расејаних рендгенских фотона што доприноси томе да могућа слова постају видљива у горњем десном углу. Да би се пронашла слова, генерисан је скуп планарних томографских резова. Слова могу бити видљива на томографским равним пресецима, физичка деформација таблице отежава њихову идентификацију и утврђивање њихових просторних односа. Због тога је извршено виртуелно сузбијање деформације таблице. Последњи корак био је генерисање групе од 46 резова из обрађене XСТ реконструисане таблице који је дат за епиграфску анализу.

Аутори чланка су посебну захвалност изразили свим сарадницима, члановима тима који је пронашао плочицу и који ју је анализирао, колегама које су својим сугестијама датим на радну верзију чланка учинили да коначна верзија буде успешнија. Захвалност су упутили и свима који су дали финансијску подршку истраживању које је довело да овог значајног открића. Очекује се да ће у вези са овим открићем бити организована и научна конференција наредне године. У међувремену стижу прве критике које су усмерене на унутрашњи Б лист који због деформација није омогућио да се направи ни једна слика површине. Уместо тога, истраживачи су снимили 46 планарних томографских пресека. Постоје, дакле, слике многих појединачних наводних слова и цртеж целе површине који стварају различите утиске које у најбољем случају збрајају битове у реконструисани натпис. У најгорем случају, то су природне неправилности на површини и пружају Роршахов тест епиграфске имагинације посматрача. Проблем је и правопис јер је проклет, ארור, = 'rwr вокализован текст док би се очекивало да натпис овог периода буде без вокала (ארר, 'rr) јер унутрашњи дуги самогласници нису писани у хананским језицима све до много векова касније тј. до позног периода првог храма.

Један од главних приговора на објаву од прошле године био је недостатак фотографија високе резолуције. Нови академски чланак доноси такве фотографије, али и даље се јављају критичари који сугеришу да су оне непрепознатљиве (и смислу текста), макар већини. „Имали смо много месеци да проучимо те снимке, тако да када их неко погледа први пут, можда ће бити потребно време да се очи привикну, а ми смо дали све од себе да то истакнемо у чланку“, одговара Стриплинг, али проф. Кристофер Ролстон (Prof. Christopher Rollston), стручњак за северозападносемитске језике и председник катедре за класичне и блискоисточне језике и цивилизације на Универзитету Џорџ Вашингтон (chair of the department of Classical and Near Eastern Languages and Civilizations at George Washington University) наставља са критикама:

Објављене слике откривају неке пруге на олову и нека удубљења (олово је, наравно, прилично мекано и такве ствари су разумљиве), али нема стварних уочљивих слова. Овај чланак је у суштини случај Роршаховог теста из уџбеника, а аутори овог чланка су пројектовали на комад олова оно што желе да каже. Он додаје да би био одушевљен открићем натписа са клетвом или речју Јахве, али не верује да је то тако, што показује да је задржао ранију сумњичавост према открићу и да га није убедио рецензирани текст који је, према њему, веома кратак у вези са чињеницама и веома обиман у вези са спекулацијама. Слике јасно показују да на овом комаду згужваног олова нема уочљивих слова. И опет, цртеж слова аутора нема стварну сличност са оним што је присутно на сликама.

Проф. Петер са друге стране истиче: Радио сам са оловом. Уверавам вас, оно што видимо НИСУ пуке пруге. Уместо тога, оно што видимо је направљено од човека и урезано... Избочине које се виде на полеђини таблете доказују да су та слова заиста права слова. Они се тачно поклапају са знаковима на [унутрашњој] страни и морају бити урези да би били стварно видљиви на полеђини. Ово нису једноставне огреботине или оштећења. Истог мишљења је и проф., Стриплинг Пошто се неколико унутрашњих слова такође може открити на спољашњој страни плочице, где се појављују ознаке притиска ових слова... можемо бити сигурни да су они ту и да су у већини случајева резови несумњиво направљени од човека.

Врло строг суд изнео је и Арен Меир (Aren Maeir), проф. археологије на Универзитету Бар-Илан (Bar Ilan University) устврдивши: Овај чланак је прилично забрињавајући са много аспеката. Објекат и његов контекст су проблематични; презентовани подаци су веома лоши или чак обмањујући; недостаје разумевање археолошког контекста и његовог датирања; предложено читање је веома тешко прихватити; а чини се да су генерализације и закључци које су изнели аутори потпуно неосновани. Не прихватам сва тумачења која су предложена у чланку и планирам да објавим другачије мишљење у академском часопису, рекао је сугеришући другачије читање текста. Он поставља питање: Наводно су спољни натписи лакши за читање... Ако су спољни текстови били лакши за дешифровање, и помогли у дешифровању унутрашњих текстова, тешко је схватити чињеницу да ови спољашњи текстови нису објављени овде, да би се демонстрирала ваљаност веома тешког читања унутрашњег текста. Већина слика је веома магловита и често је тешко видети како је наводно слово реконструисано из одговарајуће паралелне слике. Док се неки чине могућим, други не.

Проф. Петер ван дер Вен, међутим, трвди: Кључ за разумевање [унутрашњости] је [спољашњост]. Наша расправа о [спољашњем] ће показати, (да су) слова, јасно урезана оловком, и да могу бити јасно детектована. Требало је да почнемо од спољашњости пре него што погледамо унутрашњост, која толико зависи од замућених скенираних снимака које је тако тешко читати. Он, ипак, наглаша да једноставно није тачно да слова која се налазе споља нису приказана у [објављеном] чланку. Уместо тога, он истиче да је у чланак укључена табела која приказује слова са спољашње стране таблице са јасним доказима о алатима, иако ова слова нису детаљно разматрана у чланку.

Стриплинг је рекао да зна да други археолози могу имати другачија тумачења и у вези са тим је рекао да аутори чланка очекују здраву размену идеја додавши да су уредници имали проблем у проналаску рецензента који су имали стручност у широком спектру тема потребних за разумевање чланка.

[Публикација] је велико олакшање. Објавио сам много чланака и много књига, али ово је био најсложенији процес, рекао је Стриплинг. Уз пут смо добили добре повратне информације и мислимо да је оно што смо представили, по нашем најбољем сазнању и најбољим могућностима, оно што мислимо да натпис каже. Сада остатак академске заједнице може да види и да се сложи или не сложи.

Проф. Петер ван дер Вен сматра да су оштре критике Ролстона, Меира, Каргила, Сандерса делимично оправдане, али не у тој мери да немамо слова. Он додаје да нико од њих није специјалиста за читање оловних натписа, а камоли за унутрашњу страну оловних натписа видљивих само кроз скенирање. У ствари, Ролстон ми је прошле године рекао да не би дирао таблицу, јер не зна ништа о оваквим стварима. Насупрот, оргилални епиграфер чешког тима, професорка Даниела Урбанова, јесте видела слова, али није могла да их протумачи јер рана протоазбучна писма са Леванта нису њена област. У контакту сам са њом и она ми помаже како да прочитам скениране податке, чему се противио проф. Галил стопостотно уверен у своја читања иако заправо није разумео како да интерпетира скенове. Коначно, он истиче да се један од приговора односи на то да нису приказали читање (препознавањање) слова на спољној страни, али додаје да се заправо иста формула клетве налази и изнутра што је главна тема нашег новог чланка, који је сада у припреми. Најављујући нови академски рад проф. Проф. Петер ван дер Вен истиче да у тиму који ће га израдити овога пута неће бити проф Галил, али и постављање веб-странице на којој ће бити представљено ово откриће.

Дебата се, очигледно, наставља.

 

Scott Stripling, Gershon Galil, Ivana Kumpova, Jaroslav Valach , Pieter Gert van der Veen and Daniel Vavrik, “You are Cursed by the God YHW:” an early Hebrew inscription from Mt. Ebal in Stripling et al. Heritage Science (2023) 11:105

Douglas Frayne, Old Babylonian Period, Early Periods, Volume 4, The Royal Inscriptions of Mesopotamia, RIME 4, 1990. 

Douglas Frayne RIM ЕР 1, Pre-Sargonic Period (2700-2350 BC), Toronto Buffalo London, University of Toronto Press, 2021.

https://jewishbusinessnews.com/2023/05/17/2000-rear-old-receipt-found-in-jerusalem/

2,000-year-old financial record uncovered on Pilgrimage Road in the City of David, Jerusalem

https://www.biblicalarchaeology.org/daily/ancient-cultures/ancient-near-eastern-world/translating-cuneiform-ai/?fbclid=IwAR36qDj6uAvjRaN9Fh7Dt5l4HDhnGxAcbnYTFoSqJc8vDzCWKVuY6W7iDns