У раду се разматра приповест о Каину и Авељу као један од библијских наратива који је предвиђен Наставним планом и програмом као једна од наставних јединица. Рад се руководи двама принципима: наставничким искуством и егзегезом самог наратива, односно, указивањем на богословске моменте који могу да буду занимљиви, разумљиви и прихватљиви ученицима, а до којих се може доћи применом одређених егзегетских метода на сам текст који ученицима у овом контексту не морају бити познати осим на најосновнијем нивоу. Аутор указује на најчешћа питања која текст изазива код ученика, структуру текста и карактер протагониста, кључне речи које се јављају унутар текста, а затим даје тумачење старозаветног наратива које надограђује новозаветном перспективом.