Брат

У раду се разматра приповест о Каину и Авељу као један од библијских наратива који је предвиђен Наставним планом и програмом као једна од наставних јединица. Рад се руководи двама принципима: наставничким искуством и егзегезом самог наратива, односно, указивањем на богословске моменте који могу да буду занимљиви, разумљиви и прихватљиви ученицима, а до којих се може доћи применом одређених егзегетских метода на сам текст који ученицима у овом контексту не морају бити познати осим на најосновнијем нивоу. Аутор указује на најчешћа питања која текст изазива код ученика, структуру текста и карактер протагониста, кључне речи које се јављају унутар текста, а затим даје тумачење старозаветног наратива које надограђује новозаветном перспективом.

Приповест о Каину и Авељу једна је од најпознатијих и најдраматичнијих библијских приповести. Својом формом и основним мотивима, подсећа на митове древног Средњег Оријента, али њени архетипски обрасци се препознају и европским митовима и легендама, као и бројним историјским догађајима каснијих периода. Библијски текст је изузетно сажет, психолошки слојевит и набијен, упечатљив и развија се у изврсну приповест која расте на изреченим и полуизреченим симболима. Он покреће емоције читалаца и води их ка интуитивним закључцима, али и недумицама. Приповест о Каину и Авељу заједничка авраамовским религијама, али своје корене и снагу црпи из дубље, архетипске прошлости и свести човечанства, из једног увек присутног и препознатљивог мотива – братоубиства. Приповест о првој браћи не само да се изнова препричава у сваком покољењу, већ се се изнова одиграва кроз нараштаје. Упркос томе, њене флуидне поруке, некако увек измичу и као да њено читање често намеће више питања него што пружа одговора. Разлог за својеврсну сталну отвореност и недовршеност ове библијске приповести лежи колико у мултиспектарности њеног карактера који измиче једнозначном одређењу, толико и у проблемима њене контекстуализације.