ЕНХЕДУАНА – Семирамида пре Семирамиде?

12 December 2022

Године 1927. у знаменитој краљевској Ура чувени археолог сер Леонард пронашао је бели алабастерни изрезбарени диск лунарног облика са приказом, три мушке и једне женске фигуре. Жена, покривене главе, обучена је у вишеслојну хаљину и предводи обред натписом је идентификује као Енхедуану, посвећеницу бога месеца Нане, слушкињу богиње Инане и ћерку Саргона, цара света. Њено име је и раније било познато јер је она једини аутор у целој сумерској књижевности чије име заправо знамо, и једини аутор у читавом 2.500-годишњем периоду историје Месопотамије за кога имамо илустрацију насталу у реалном времену, каже Фостер Бењамин (Benjamin Foster), асиролог Јејл Универзитета (Yale University). Заслужна је за писање циклуса 42 кратке песме посвећених храмовима и боговима 42 месопотамска града (тзв. Храмовне химне) које одражавају личне фрустрације и наде, верска оданост, њен одговор на рат и осећања према свету у којем је живела и најмање три молитвене химне посвећене Инани, богињи коју је доживљавала као своју заштитиницу, али и покровитељку Акадског царства. Имала је два имена. Оно са рођења историја није запамтила, али је друго постало незаборавно. Високи свештеници и свештенице били су задужени за ритуалне церемоније и за писање и извођење нових песама у славу богова и то је овој свештеници, трећој у генерацији после Саргонове мајке и своје мајке Ташлултум (Tašlultum) омогућило да постане прва потписана књижевница. Живела је, међутим, у 23. в. пре Хр., бурним временима када је религија имала значајну улогу и често је коришћена за каналисање народних маса и евентуално спречавање побуна. Повезивање Енхедуане са признатим и титулираним владаркама као што су сумерска Кубаба о неоасирска Семирамида је можда одвише смела хипотеза, али је зато препознавање њеног песничког наслеђа у успостављању стандарда молитвене поезије препознатљивих и у библијским текстовима, хомерском предању, па чак донекле и хришћанској химничкој поезији неоспорно.

Величанствена си, 

хваљено име твоје, 

једина си величанствена!

Госпо моја, ја сам твоја! 

То ће бити тако, увек!

Нека је твоје срце умирено према мени!

Твоје божанство блиста у Земљи! 

Моје тело је доживело твоју велику казну.

Јадиковање, 

горчина, 

несаница, 

невоља, 

одвојеност... 

милост,

саосећање, 

брига,

Понизно те поштујем,

чак и потоп да пустиш, 

тврдо тло да отвориш и преокренеш.

 

Енхедуана, зирру-свештеница Инанне, 

жена бога Нане, 

ћерка Саргона, краља света, 

у храму богиње Инане,  

23.в. пре Хр.

 

Године 1927. у знаменитој краљевској  Ура чувени археолог сер Леонард пронашао је бели алабастерни изрезбарени диск лунарног облика са приказом, три мушке и једне женске фигуре. Жена, покривене главе, обучена је у вишеслојну хаљину и предводи обред натписом је идентификује као Енхедуану, посвећеницу бога месеца Нане, слушкињу богиње Инане и ћерку Саргона, цара света. Њено име је и раније било познато јер је она једини аутор у целој сумерској књижевности чије име заправо знамо, и једини аутор у читавом 2.500-годишњем периоду историје Месопотамије за кога имамо  илустрацију насталу у реалном времену, каже Фостер Бењамин (Benjamin Foster), асиролог Јејл Универзитета (Yale University). Заслужна је за писање циклуса 42 кратке песме посвећених храмовима и боговима 42 месопотамска града (тзв. Храмовне химне) које одражавају личне фрустрације и наде, верска оданост, њен одговор на рат и осећања према свету у којем је живела и најмање три молитвене химне посвећене Инани, богињи коју је доживљавала као своју заштитиницу, али и покровитељку Акадског царства.

Ко је била, Енхедуана (Еn-hedu-anna), кћер Саргонова, велика свештеница лунарног култа? Искрена верница, вешт политичар, ратно-хушкачки верки фанатик или, једноставно, жена којој су историјске околности одредиле животи задатак чије је извршење оставило последице које трају миленијумима?

Имала је два имена. Оно са рођења историја није запамтила, али је друго постало незаборавно. Високи свештеници и свештенице били су задужени за ритуалне церемоније и за писање и извођење нових песама у славу богова и то је овој свештеници, трећој у генерацији после Саргонове мајке и своје мајке Ташлултум (Tašlultum) омогућило да постане прва потписана књижевница. Живела је, међутим, у 23. в. пре Хр., бурним временима када је религија имала значајну улогу и често је коришћена за каналисање народних маса и евентуално спречавање побуна. 

Акађани, народ семитског порекла, предвођени Саргоном, заузели су значајне сумерске градске центре.

Нарочито значајан био је Ур, приморски град на ушћу Еуфрата и трговачко-транспортни центар који је постао нови дом Саргонове кћери. Узела је сумерско En (првосвештеница) - hedu (орнамент) - Ana (небеска), чинећи деликатан искорак у приближавању потчињеним сумерским свештеницима. Акадски језик, званични језик новооснованог царства био јој је матерњи, али Енхедуана пише на сумерском доприносећи његовом уздизању на позицију сакралног језика. Јединствено за своје време, она речима Ја, Енхедуанна истиче своје ауторство у две песме којима велича Инанну.

Постепеним деловањем умирила је духове противљења и древна сумерска престоница је наставила да у миру функционише као део Сарговоновог царства, премда је то потпуне интерграције било потребно угушити, сурово и у крви, две побуне Сумера који су успостављање Саргонове власти и његово именовање управитеља сматрали узурпацијом власти богова, градских заштитиника. Главна улога Енхедуане и других свештеничких старешина именованих од Саргона била је контрола локалног свештенства и наметање акадске верске хијерархије. Енхедуана је учинила напор да помири богове Сумера и Акада и за тај циљ била је спремна да употреби и силу, а сила се показала веома потребном у одржању власти по смрти Саргона. Тада настаје једна од њених најзначајнијих песама Нинмешара (Инана, дама безбројних инструмената моћи). То што је пронађено више од сто преписа ове песме, од којих су неки настали и пет векова по смрти ауторке сведочи да је ова песма имала статус богонадахнутог текста у Месопотамији. Она је заиста веровала у своју мисију, веровала је у Акадско царство, веровала је у Инанну страст и веровала је да све побуњенике треба довести до ужасног краја, каже Фостер закључујући: била је веома крвожедна песникиња. 

Краљице, 

већа од непријатељских земаља 

— ко би се усудио да ти одузме било коју од твојих територија?

Ишчитавање значења из Енхедуанниних радова показало се тешким задатком. Сумерски језик је већ био измештен у сферу сакралног језика, без познатог парњака или наследника што је научнике спречило да пронађу траг етимологији речи. Осим тога, Енхедуана је користила веома сложен облик сумерског користећи речи које се налазе само у њеним песмама, замршене синтаксичке структуре и многе скраћенице.

Енхедуанин стил писања је такође веома поетичан, богат метафорама и пун стилских средстава, са сложеном наративном структуром и многим скривеним значењима. Сматра се да је то један од најтежих текстова пренетих у литератури на сумерском језику, каже асириолошкиња Анет Згол (Annette Zgoll) са Универзитета Гетинген (University of Göttingen). Поезија Енхедуане, која изазива снажна осећања и бележи њене најдубље мисли, била је паралелна са револуцијом у визуелној уметности. Њен рад научницима даје прозор у ретка верска и политичка уверења тог времена. Згол је направила значајан напредак у разумевању Енхедуанниних дела разбила текст на његове најмање значајне јединице, хилеме. Тако нпр. уводни стихови Нинмешара садрже три хилеме и дају три информације: а) Инана је краљица, б) Инана је моћнија од непријатељских земаља, в) нико не може узети територије од Инанне.

Применивши исти метод на цео текст, Згол је стекла увид не само у митове које је Енхедуана уградила у своју поезију, већ и у политичке догађаје који су је мотивисали да напише песму и пружи по(р)уку савременицима у тренутку када Акадском царству прети распад у грађанском рату који је угружавао и самог Нарам-Сина, Саргоновог наследника. Сама Енхедуана је у избеглишту из Ура, вероватно у Лагашу јер Нана није успео да јој помогне у њеном часу. Она се, стога, окреће Инани, богињи која је до тада интегрисала акадску Иштар и постала заштитница царства. Песма одражава уверење да су богови одговорни за просперитет људи и да тако награђују доследност у спровођењу култа. То је свет који је заиста фокусиран на богове и њихове захтеве и потребе. Сви  различити митови нам говоре како су људи створени да би служили боговима — да би их хранили, одевали и правили музику за њих. Можемо да читамо између редова ʼНинмешареʼ и видимо да се Енхедуана плаши Инане, каже Згол додајући: она разуме да је богиња можда љута на њу и пита се: ʼШта сам погрешила? Зашто ми се дешавају ужасне ствари?ʼ

Нинмешара почиње описом Инаниног протеривања непријатеља из области под њеном заштитиом. Не знамо зашто она побеђује непријатеље тако да је нешто морало претходити. Анализирајући хилеме текста, Згол је успела да састави догађаје који чине причу, преуређујући их по хронолошком кључу. Тако обликован наратив почиње описом Ану (сумерски еквивалент акадског бога Ела) који Инани предаје контролу над ватром, олујом, пошастима и дивљим зверима-предаторима омогућујући јој да јаше на њима. То је дар инструмената моћи који ће бити употребљени у борби са  сумерским побуњеницима које осуђује и Енлил, бог ветра, ваздуха, земље и олуја. Инана користи даровано јој свето оружије да уништи своје непријатеље и постане суверена над свим земљама. Између те две стварности су стихови који описују тренутну позицију песникиње-свештенице:

Донешене су погребне жртве, 

као да тамо никад нисам живела.

Приближила сам се светлу, 

али ме је светло опржило.

Пришала сам хладовини, 

али ме је покрила олуја.

Моја медена уста су постала скрама. 

Говори Ану о Лугал-Анеу (вођи побуњеника-прим. аут) и мојој судбини!

Нека Ан то поништи за мене! 

Чим кажеш Ан-у о томе, 

Ан ће ме ослободити.

Можемо да видимо да је песма средство међусобног оснаживања богиње и Енхедуане, њене свештеничке служитељке која се нада решењу критичне политичке ситуације која утиче на догађаје и на небу и на Земљи, каже Згол додајући: завршава се тако што је Инана најмоћније божанство од свих.

Привлачност Енхедуаниног дела је и у њеној  отвореној, готово љубавничкој сензуалности и ватреној преданости. Енхедуанино обраћање богињи је интимно. Штавише, Енхедуана каткад хвали Инану  сексуалне пожељности и узбуђења примећујући да она има моћ да претвори мушкарца у жену, а жену у мушкарца чиме, вероватно, описује искуство андрогиности Инаниног мушко-женског свештенства познатог по ритуалној размени одеће и занемаривању и елимининацији полне разлике у потрази за трансценденцијом кроз Инанну. Сама Енхудуана алудира на ово исто искуство кроз своја дела молећи богињу да је узме, да буде једно са њом, да је уништи и спасе. Иста осећања ће касније бити изражена у библијским псалмима, мада обично са много мање сензуалности. Песма над песмама се, можда, најближе  приближава страсти Енхедуаниних химни.

Конкретна песма (Нинмешара) је, вероватно, првобитно настала као лични дијалог Инане и песникиње, касније отпеван у храму пред елитном публиком коју сучинили сумрски свештеници на које је требало да контролише и утиче, вероватно после слома неуспелог устанка. Обични људи је, вероватно, никада нису чули изузев храмовних музичара који су је пратили на лири... Храмовниски ритуали били су намењени само боговима и иницираним посвећеницима, каже Згол.

Енхедуанин однос са Инанном кључан за разумевање њене политичке улоге.  Одломци се односе на непријатељски град који надгледа Нана и прориче да ће Инана наредити Нани да на град, уколико устраје у побуни, пошаље пошасти, глад и огањ. Згол истиче:

Евоцирајући митове о снажној, победничкој Инани, Енхедуана изјављује да је Инана, која је некада била споредна богиња, успела да надмаши друга божанства и да су сви су они сада подвргнути њеној власти што је додатно потврђена увођењем раније непознатог митом који се помиње у неким одломцима ʼНинмешареʼ. Ово сугерише да је неименовани непријатељски град Ур. Њега ће покорити сопствени градски бог, Нана, и да ће припасти Инани.

Енхедуанино оклевање да директно именује Ур можда је израз опреза у тренуцима настанке песме коју пише још увек изгнанан првосвештеница несигурна у своју будућност. Према овој реконструкцији, Инана доноси пресуду Уру и наређује Нани да изврши ту пресуду. То резултира несташицом храм и акадским освајањем. Инанна је поново проглашена владаром свих земаља. Енхедуана кличе:

Пресуда је твоја [Инана], 

моја краљице! 

Пошто те је то учинило још већом, 

пошто си постала најмоћнија.

Енхедуана је приближила богове људима земље, синтетизујући сумерска и акадска веровања, како би створила богатије разумевање него што је то било раније. Нпр. Енхедуанино размишљање лунарном божанству Нани чини га је дубљим и саосећајнијим ликом, док је Инану од локалног вегетативног божанства уздигла на ниво свемоћне Краљице неба.

Нинмешара и друге Енхедуанине  песме откривају да је војна храброст само део успеха Акадског царства. Уједињавање државе под једном свеобухватном религијом је било кључно. Тако поменуте Храмовне химне химне говоре о једном градском богу и његовом храму што одговара сумерском концепту да је сваки град био аутономан. Узете заједно оне чине наратив који уздиже јединство државе. Енхедуанине храмске химне помогле су да се изгради овај концепт који је био тако фундаменталан за царство, каже Згол.

До сада, Енхедуанина улога у одржавању моћи Акадског царства била је засјењена чињеницом да је она први познати аутор у историји, али нова анализа њених светих песама показује да је имала средишњу политичку улогу те да су ритуали које је изводила били су кључни у стварању нове структуре моћи помирењем градова-држава и ширег царства, каже Згол. Њено истраживање је понудило нове интерпретације Енхедуаниних песама које помажу научницима да уоче како је она Саргоновим наследницима помагала у борби да одрже власт широм Месопотамије и све до до Средоземног мора. Новија истраживања јој приступају као историјској личности која је, док је живела, била кључна за успех саргонидске, тзв. Иштар, династије - и скоро сигурно је била најмоћнија жена на свету. Неки чак сугеришу да, током своје четрдесетогодишње првосвештеничке власти, кратко време била и савладарка Саргоновог наследника, можда заслужна за то што је Акадско царство преживело смрт свог оснивача, а можда и надахнула обликовање живота, легенди и митских предања миленијумима удаљене жене, Семирамиде, једине која је уз сумерску Кубабу понела титулу царице, не само као супруга и мајка, већ и као владарка.

Повезивање Енхедуане са признатим и титулираним владаркама као што су сумерска Кубаба о неоасирска Семирамида је можда одвише смела хипотеза, али је зато препознавање њеног песничког наслеђа у успостављању стандарда молитвене поезије препознатљивих и у библијским текстовима, хомерском предању, па чак донекле и хришћанској химничкој поезији неоспорно јер како примећује  Паул Кривачек (Paul Kriwacze): 

Њене композиције, иако су тек поново откривене у модерним временима, остале су вековима узори молитвене поезије. Преко Вавилоњана су утицали и инспирисали молитве и псалме јеврејске Библије и хомерске химне Грчке, а посредством њих се чак и ранохришћанској химнографији чују тихи одјеци Енхедуане, прве именоване књижевнице у историји.

 

Извор:

www.timesofisrael.com%2Fin-ancient-ur-birthplace-of-abraham-pope-calls-for-peace-among-faiths-he-begat%2F&psig=AOvVaw1NFZm07WRgoCSeWpGQ9iZz&ust=1639576190733000&source=images&cd=vfe&ved=0CAsQjRxqFwoTCKjCpMW34_QCFQAAAAAdAAAAABAg

https://bkcentar.rs/sr/blog/kubaba-gilgames-ziasudra-atrahizis-nevrod-nimrud-semiramida-legendarni-kraljevi-i-kraljice-drevne-mesopotamije

https://bkcentar.rs/sr/blog/vavilon-retrospektiva-od-apokalipse-do-vavilonske-kule

https://www.archaeology.org/issues/488-2211/features/10886-akkadians-enheduanna-poet-politician

https://bkcentar.rs/sr/blog/akad-uspon-i-pad-prvog-poznatog-carstva-sveta-biblije

https://www.bkcentar.rs/sr/blog/sumer-kolevka-civilizacije