ТРИ КЉУЧНА ОТКРИЋА У ОБЛАСТИ БИБЛИЈСКЕ АРХЕОЛОГИЈЕ - април 2021.

Најпознатији од свитака из Кумрана копирала су двојица, а не један преписивач (како се раније веровало). Истраживачи су своја сазнања објавили у новој студији за часопис PLOS ONE. У истраживање је коришћен рачунарски програм који је омогућио употребу вештачке интелигенције за препознавање разлике у словима и трагове мастила који су били јединствени за сваког писара. Програм је успео да идентификује обрасце у начину писања слова који излазе изван могућности људског опажања. Истраживачи су закључили да постоје две различите половине свитка које су преписивала два писара, са преломом у колонама 27-29. Сличност у овим деловима открива да су писари покушавали да своје стилове писања ускладе и да су можда били обучавани у истој школи. Ова технологија би се могла користити у другим текстовима и несумњиво ће осветлити начин на који су настајали древни библијски рукописи.

 

Археолози у Египту открили су изгубљени град So’oud Atun (Вазнесење Атона или Успон Атона), јужно од Луксора. Град је основао Аменхотеп III, који је владао у 14. в. пре Хр. о чему сведочи присуство његове картуше (печатне ознаке) по целом граду - на винским посудама, прстеновима, скарабејима, грнчарији и на земљаним опекама. Историјски документи сведоче да су у овом граду биле смештене три царске палате Аменхотепа III као и да је то био његов административни центар. Тим који је заслужан за откриће заправо је трагао за посмртним храмом Тутанкамона. Они су веровали да се тај храм налази на овом подручју али су уместо њега почели да ископавају остатке читавог града. Откривене су комплетне улице са кућама, неке са зидовима до 3 метра висине, испуњене свакодневним предметима. Током последњих седам месеци ископано је неколико делова града, укључујући стамбени кварт, пекара и погон за производњу земљане опеке. Откриће изгубљеног града пружиће научницима информације о свакодневном животу Египћана у антици, као и осветлити зашто је син Аменхотепа III, Ехнатон, преселио своју администрацију из овог града у Амарну.

 

Године 2018. археолози који су ископавали хананско насеље у Лахишу ископали су и 3500 година стар керамички фрагмент украшене кипарске посуде са исписаним словима. У недавном чланку у часопису Antiquity Фелекси Хофлмајер (Felexi Hoflmayer) анализирао је текст сугеришући да се ради о најстаријем, до сада пронађеном у Израелу, алфабетском тексту. Према студији лахишки остракон датира се у средину 15. в. пре Хр. Заснован је на стратиграфији и откривен је у великој згради која је некада била део утврђења из касног бронзаног доба у Лахишу. Речи на остракону је тешко дешифровати јер је текст кратак и непотпун а правац у коме га треба читати је нејасан. Ипак, истраживачи поздрављају налаз као важан корак у попуњавању празнине у историји абецедних писама између најранијих натписа на Синају и каснијих текстова на Ханану. Неки од најранијих алфабетских натписа потичу из Serabit el-Khadim (древног египатског тиркизног рудника на јужном Синају) а вероватно су их написали семитски робови из Египта већ у 19. в. пре Хр. Доктор Даг Петрович (Doug Petrovich) из Библијског семинара проучавао је натписе из Serabit el-Khadim и верује да је језик иза најстаријег алфабета на свету јеврејски. Будуће проучавање лахишког остракона помоћи ће нам да разумемо развој најранијег писма алфабета и може довести до разумевања језика који стоји иза њега.

 

Извор: