ТАЈАНСТВЕНИ ДРУГИ ПИСАР СВИТАКА СА МРТВОГ МОРА – да ли нам пример овог открића омогућује да наслутимо непрегледне могућности примене савремeних технологија на истраживање древних списа

Неколико пергамента кумранских је датирано угљеником, а синхротронско зрачење -  између осталих техника - коришћено је за осветљавање својстава мастила које се користи за текст. Недавно, израелски научник Орен Аблеман (Oren Ableman) користио је инфрацрвени микроскоп прикључен на рачунар да идентификује и дешифрује фрагменте свитака са Мртвог мора. Истраживање кумранског списа познатог као Temple Scroll показало је да је пергамент премазан необичним раствором  сулфатних соли (укључујући сумпор, натријум, гипс и калцијум), што је можда један од разлога што су свици били тако добро очувани. Прошле године су истраживачи открили да четири фрагмента чувана на Универзитету у Манчестеру (University of Manchester), за која се дуго претпостављало да су неисписани, заправо садрже скривени текст (највероватније одломке књиге пророка Језекила). Сва ова открића су омогућена захваљујући применама савремених технологија у истраживањима древних текстова. 

У новој студији коју је спровео истраживачки тим Универзитета Грониген учињен је значајан искорак у палеографском истраживању једног од древних кумранских рукописа познатог као 1QIsaa (Велики свитак књиге пророка Исаије). То је једини свитак из пећина који је у потпуности сачуван, осим неколико малих оштећених места на којима је кожа пукла. Процес његовог истраживања поразумевао је дититализацију, машинско читање и статистичку анализу, а резултат је био закључак да су два писара, веома сличног стила рукописа преписивала поменути рукопис. 

Овај рукопис садржи 66 поглавља Књиге пророка Исаије и претходи другим преписима овог бибијског списа за читав миленијум. Разлике међу писарима нису биле виљдљиве голим оком, али су откривене у новој студији која је користила вештачку интелигенцију (artificial intelligence) и статистику како би открила суптилне разлике у рукопису древног документа. Сличност у стилу писања међу овим писарима можда значи да су припадали истој школи, односно да су прошли сличну обуку и да су припадали сличном друштвеном окружењу.

 „Ово је само први корак“ - рекао је у свом главни истраживач студије, Младен Поповић, професор Јеврејске Библије и древног јудаизма на холадском Универзитету у Гронингену (University of Groningen). „Отворили смо врата на микро нивоу појединачних писара; ово ће отворити нове могућности за проучавање свих писара који стоје иза свитака са Мртвог мора и омогућиће нам потенцијално бољу позицију за разумевање одлика колекције или збирки рукописа са којима имамо посла.“

Свици са Мртвог мора први пут су откривени крајем 40-тих година прошлог века. Тада је млади пастир у потрази за залуталим јарцем пронашао неколико рукописа у пећини Кумрана, на Западној обали. Истраживања су показала да су Кумран уништили Римљани, око 73. год. хр. ере, а историчари верују да су свитке у пећине сакрили припадници есенске заједнице. Природни кречњак и услови у пећинама помогли су очувању свитака миленијумима; датирају између 4.в. пре Хр и 1.в. хр. ере. Током деценија по открићу прве пећине локални бедуини и истраживач пронашли с више од 900 рукописа у једанаест пећина. Није, међутим, јасно колико их је људи писало јер се писари нису потписивали.

Свици су били револуционарни у вези са знањима о јудаизму из "периода Другог храма" и открили су нам постојање многих верских заједница из којих су се, коначно, обликовали равински јудаизам и хришћанство.

Традиционално, научници су повезали свитке и изоловано насеље Кумран са есенским покретом, аскетском заједницом једном од три главне струје у којима је јудаизам био подељен у то време. Ипак, у новијим академским истраживањима списи се не повезују искључиво са овом  заједницом и њеним средиштем у Кумрану. 

Данас већина научника говори уопштено о „ кумранској заједници“, док се есенски покрет смара знатно шароликијим него раније (чини се да је било више заједница, покрета и струја, од којих су неке били блиске, а друге супротстављене), а уз то допушта се могућност и да су неки свитци на подручје доспели не из Кумрана већ из других места. Могућност идентификовања различитих стилова писања и праћења руке одређеног писара у више текстова је стога важна јер нуди могућност откривања нових веза између свитака и дати увид у њихове ауторе.

И до сада су библисти износили претпоставке о броју писара који су били укључени у настанак ових списа. Покушавали су да пронађу „окидач“ рукописа, нпр. „врло специфичну особину у рукопису која би идентификовала писца“ - рекао је Поповић, директор Кумранског института при Универзитету у Гронингену. Међутим, препознавање „окидача“ често су субјективна и, последично, резултати таквих анализа су обично били изложени оштрим расправама.

Другим речима, традиционална палеографска метода је у основи субјективна и заснива се на искуству датог научника, а истраживање тог типа је изазовно јер је један писар могао имати приличну варијабилност у свом стилу писања, па како онда неко може утврдити шта је природна варијација или суптилна разлика која указује на другачију руку? Додатно компликовање ствари, сличан рукопис могао би бити резултат тога што су два писара делила заједничку обуку, знак да је писар био уморан или повређен или знак да је писар променио прибор за писање. 

 „Људско око је невероватно и по свој прилици узима у обзир и ове нивое. То омогућава стручњацима да 'виде' руке различитих аутора, али такав закључак често не може бити објективно потврђен. Стручњацима је практично немогуће да обраде велике количине података које свици пружају“ - каже Поповић. На пример, истраживани препис Књиге пророка Исаије садржи најмање 5.000 појављивања слова алеф, што чини готово немогућим поређење сваког појединог алефа оком. Међутим, то се може постићи применом савремене технологије.

Зато су Поповић и његове колеге користили другачији приступ, вештачку интелигенцију и статистику. Ову методу су применили на 1QIsaa, један од седам свитака који је пронашао бедуински пастир, а који се датира у време око 125. год. пре Хр. Свитак је дугачак 7,3метра и висок је 26 сантимената, садржи 54 колоне јеврејског текста. Једно место је нарочито упало у очи госп. Поповићу. Између колона 27 и 28 постојао је мали прелом у тексту, као да је започета „нова страница“. Ту су два листа спојена. На крају 27. колоне текста од 54 истраживачи су пронашли прелом у рукопису - и празнину од три реда и промену материјала. Да ли је други лист нашивен на први и то управо у тренутку када је и писар промењен? Да ли је свитак написао један или два преписивача већ је било питање које се покретало у научним круговима, а Поповићев тим је желео да провери да ли можеда реши ову мистерију.

У ствари, тим је желео да утврди „да ли суптилне разлике у писању треба сматрати нормалним варијацијама рукописа једног писара или сличним писањима два различита писара“, написали су у студији. Алгоритам проучавао свако слово, тражећи мале промене које би могле да сигнализирају другачијег писара. Ова врста алгоритамске технологије, почела је да се користи у библијским студијама и широј дигиталној хуманистичкој науци у последњих неколико година.

Методе истраживача откриле су „суптилне и нијансиране разлике у рукопису које не можемо [разазнати] само људским оком“, рекао је Поповић за Live Science. Откриће да су два писара сарађивала на Великом Исаијином свитку открива да су древни писари радили у тимовима, те да су тимови можда били под надзором „пресивичаких мајстора“. Поповић истиче да  "за разлику од ранијих анализа ово истраживање није само нагађање већ је сада засновано на доказима".

До овог открића стручњаци су били усресређени на садржај рукописа и тражили су обрасце на темељу стила, учесталости употребе речи и сл. у нади да ће им то омогућити некаква сазнања о људима и заједници која нам је ове свитке подарила. Овај приступ ће и даље остати значајан, нова методологија (тј. примена вештачке интелигенције) омогућиће истраживачима физичке доказе за повезивање различитих рукописа који су написани истом руком. 

 

Приликом дизајнирања алгоритма, истраживачи су га морали обучити да разликују текст или мастило од позадине - пергамента или папируса. Ова разлика, позната је као бинаризација. Њу је дизајнирао суистраживач пројекта Маруф Дхали (Maruf Dhali), докторанд на катедри за вештачку интелигенцију Универзитета у Гронингену. Он је створио вештачку неуронску мрежу која препознаје и бележи оригиналне трагове мастила на рукопису, чак и када су та древна слова трансформисана у дигиталне слике.

 „Ово је значајно јер се древни трагови мастила односе непосредно на кретање мишића неке особе и специфични су за ту особу“ - рекао је старији истраживач Ламбрет Шомакер (Lambert Schomaker), професор рачунарских наука и уметничке интелигенције на универзитету у Универзитету у Гронингену. Следеће су креирали две самоорганизујуће мапе 12x12 са пуно знакова алеф и бет са свитка, свако слово је постављено са више примера сличних слова. Такве мапе су корисне за хронолошку анализу развоја. Фраглети (фрагментирани облици слова) су коришћени уместо пуних облика ликова како би се постигли груби резултати.

Анализа неуронске мреже открила је да су 54 колоне текста у Великом Исаијином свитку распоређене у две различите групе, чија је граница око половине рукописа. Дхали је рекао Шомакеру да би могло бити више од једног писца, па је Шомакер направио засебну анализу, али је добио исти резултат. 

Резултати су показали да је рукопис другог писара био променљивији од оног код првог. У другој анализи Шомакер је погледао фраглете или делове слова који „могу бити прецизнији, препознатљивији и информативнији у проналажењу значајних разлика у облику од пуних слова“, написали су истраживачи у студији.

 

Да би био посебно опрезан, тим је у текст додао провере и контроле. „Када смо додали додатне податке резултат се није променио", рекао је Шомакер. „Такође смо успели да покажемо да други писар показује више варијација у свом писању од првог, иако је њихово писање врло слично."

Тим је извршио визуелну анализу креирајући „мапе топлоте“. Ове мапе су укључивале све варијанте датог слова, попут хебрејског слова алефх (א), које се налазе у свитку. Затим су направили просечну верзију писма из првих 27 колона и још једну из последњих 27 колона. Након тога, упоредили су ова просечна слова и открили да могу лако уочити разлике између њих двоје. Штавише, разлике су биле статистички значајне, рекао је Поповић. „Сада то можемо потврдити квантитативном анализом рукописа, као и снажним статистичким анализама“, рекао је Поповић. Аутори признају да њихова анализа не искључује у потпуности могућност да су варијације настале умором писара, повредом или променом оловке, али „је знатно вероватније да је дошло до промене у писарима“, - изјавили су.

Поповић и његове колеге планирају да истраже друге свитке, који могу открити различито порекло или обуку различитих писара, рекао је он. Ове анализе могу осветлити праксу заједнице које су написале свитке са Мртвог мора. „Разумевање писара свитака са Мртвог мора омогућава боље разумевање онога што ја називам културном еволуцијом Јеврејске Библије“, рекао је Поповић за Live Science.

Ново истраживање „први пут примењује аутоматски поступак идентификовања преласка стила у 1QIsaa“ - изјавио је Шира Фагенбаум-Головин, истраживач на Одељењу на примењену науку Универзитета у Тел Авиву (Shira Faigenbaum-Golovin, Tel-Aviv University) који се специјализовао за анализу рукописа библијске ере. Он није био укључен у студију холандских колега, али је за Live Science изјавио да се „метода коришћена у овој студији добро носи са изазовима које је изазвало лоше стање очуваности свитка путем робусне бинаризације.“

 

Једна од предности приступа заснованог на вештачкој интелигенцији је што олакшава откривање тренутка писања текста, каже Поповић. На примерВелики Исаијин свитак је радиокарбонски датиран у 2.в. пре Христа. Користећи своје алгоритме, истраживачи сада могу идентификовати друге рукописе из истог периода подударањем стилова писања, без потребе да жртвују драгоцени древни пергамент датирању угљеника, каже он.

Проучавање Исаијиног свитка само је први велики пробој за пројекат Поповића и његових колега под називом „Руке које су писале Библију“, а Европски савет за истраживање финансирао је 1,5 милиона евра.

 „Ово је сјајан пример како се нови путеви истраживања могу користити за разумевање нових ствари о свитцима, далеко изван специфичног открића двојице писаца Исаијиног рукописа“, каже Узиел.

Холандски пројекат није једина недавна примена најсавременијих научних метода за проучавање свитака. Уз помоћ НАСА-ине технологије произведене су мултиспектране слике свитака у високој резолуцији, што чини текстове читљивијим и чак је открило делове текста који су невидљиви голим оком. (Заправо, ове изузетно детаљне слике коришћене су и за обуку неуронских мрежа коришћених у холандској студији.)

У међувремену, међународни тим научника усавршава метод за коришћење акцелератора честица и напредних техника снимања за читање свитака који су превише оштећени да би се могли одмотати. Коначно, недавна истраживања на Универзитету у Тел Авиву успела су да из неких фрагмената свитка извуку ДНК животиња од чије коже је направљен пергамент. Овај поступак је, такође, обећавајући јер омогућује обрасце и везе између различитих текстова и фрагмената свитака на бази истраживања ДНК. Тако, на пример, присуство фрагмената написаних на пергаменту генетски трагом краве, животиње која се обично не узгаја у јудејској пустињи, већ је дало већу тежину идеји да барем неки од свитака нису пореклом из кумранске заједнице.

Чини се да рачунарске технологије постају све значајније у истраживању древних списа, па и текста Светог Писма. Библисти, укључујући групу истраживача у Швајцарској, користе машинско учење и стилометрију - проучавање језичког стила - да би утврдили које су нпр. посланице заиста дело св. ап. Павла, на пример. Електронска истраживања се користе, такође, и за поређење неког текста са  другим сличним текстовима како би се пронашле паралелне употребе истих речи или идеја - за истраживање варијација између различитих текстова. Број пронађених позитивних резултата обично далеко премашује број који су предложили ранији истраживачи. Неки моделирају текстове како би истражили историјске теме широм Јеврејске Библије. Број могућности које се тренутно пружају такође премашује број доступних истраживачких сати.

 

Извори: