Свет Библије

Сажетак: Аутор чланка истражује мотиве који се јављају у различитим фолклорним, легендарним и митолошким предањима, а који су по свом наративном обрасцу, жанровским карактеристика и структури препознатљиви и у библијским приповестима Постања. Он полази о мотива два или три брата и указује да тај мотив, присутан у фолклору европских народа, има своје корене у античкој грчкој литератури и књижевности древног Оријента. Исти мотив је повезан и са још једним мотивом који је присутан у наведеним предањима - мотивом млађег сина, односно обрнуте примогенитуре. Аутор анализира и неке од под-мотива као што су задобијање награде и путовања јунака, да би потом указао да фукције наведених мотива нису само образовно-етичке и културолошке тј. да мотиви имају и архетипску, психолошку функцију, те да на сликовити начин описују процес индивидуације и уцеловљења. Писац чланка се потом окреће библијским примерима из Постања показујући да најзначајнији међу њима следе структуру, жанровске карактеристике и наративни образац фолклорних предања, легенди и митова. Истовремeно, он истиче и битна одступања од обрасца, нарочито у случају приповести о Јосифу. Указујући на ова одступања он, аутор сугерише да управо она представљају путоказ ка кључним богословским порукама библијског писца.

У раду се разматра приповест о Каину и Авељу као један од библијских наратива који је предвиђен Наставним планом и програмом као једна од наставних јединица. Рад се руководи двама принципима: наставничким искуством и егзегезом самог наратива, односно, указивањем на богословске моменте који могу да буду занимљиви, разумљиви и прихватљиви ученицима, а до којих се може доћи применом одређених егзегетских метода на сам текст који ученицима у овом контексту не морају бити познати осим на најосновнијем нивоу. Аутор указује на најчешћа питања која текст изазива код ученика, структуру текста и карактер протагониста, кључне речи које се јављају унутар текста, а затим даје тумачење старозаветног наратива које надограђује новозаветном перспективом.

Јосиф-наратив се често препознаје као независна књижевна целина унутар које су уметнуте подцелине, од којих неке имају циљ да приповест повежу са ранијим сагама о праоцима са једне стране и приповешћу о изласку из Египта са друге. Ипак, у новије време значајан број аутора указује на то да је структура Јосиф-наратива пaжљиво осмишљена, а да кључни мотиви (иако су књижевно другачије представљени) рефлектују интересовања карактеристична не само за приповести о праоцима (Пост 12-36), већ и библијску праисторију (Пост 1-11). Стога, питање структуре, тема и мотива ове приповести остаје отворено, а оно утиче на датирање целине, разумевање њених кључних порука као и места и улоге у канону. Постојало је више предлога у вези са жанровким групама у које је Јосиф-наратив смештан. Уколико се изузме класично разумевање Јосиф-приповести као наставка сага о праоцима, две доминатне претпоставке су приказивање приповести о Јосифу као дидактичке приче (мудросног романа), са једне стране односно као новеле дијаспоре, са друге стране.

Приповест о Јосифу је испуњена успонима и падовима људског живота, а њене теме родитељског фаворизовања, љубоморе, издаје, провиђења, поноса и праштања заједничке су свим људима током свих времена. Пажљиво конcтруисан, Јосиф-наратив остаје интригантан кроз обимну приповест која држи пажњу, намеће питања и инспирише реинтерпретације. Карактеристика која доприноси лепоти приповести су бројни и упечатљиви мотиви. Они је прожимају и, кроз повремено понављање и постепено модификовање, воде ка расплету почетне ситуације.

Иван В. Лалић, песник који је обележио последње деценије 20. века, спада у ред изразито религијских песника неосимболистичког правца. У постојећим критикама библијски подтекст његове поезије је примећен, али неким момен тима није дата довољна пажња. И док је мотив Благовести веома уочљив и третиран у критикама, неким другим теoфанијским аспектима је посвећено мало или нимало пажње, иако управо они представљају контекст за правилно разумевање Лалићевог схватања Благовести. То су старозаветне сцене, и то пре свега оне које су повезане са праоцем Аврамом, Јаковом, Мојсејем и тројицом младића у огњеној пећи. Аутор чланка се посвећује овим сценама, доводећи их у везу са Лалићевим разумевањем Благовести као својеврсном тачком разрешења космичких, историјских и личних превирања.

Сажетак: Бранко Миљковић је песник који је своју реч градио на традицији (нео)симболизма и који је размишљања о тој врсти поезије изложио у есејима у којима доста простора посвећује ономе што назива „осамостаљеном“ песмом, песмом која добија свој живот независно од творца. У овом раду бавили смо се овим „животом“ песме након што јој је песник дао аутономију, односно, запитали смо се у којој мери нам је песник дао слободу да назремо у њој оно што нам аутор није изричито рекао, а да ипак при томе будемо верни смерницама које нам је дао. У том контексту смо се у другом делу рада дотакли хришћанске симболике коју песник користи у неким својим остварењима. Миљковић је песник великог метафизичког домета који је својом поетизованом филозофијом задирао у сфере које измичу чулној спознаји. Био је веран мотиву хераклитовске ватре чији пепео увек садржи могућност новог живота. На танкој линији између нихилизма и смрти, птице феникс и „анђела на зиду“ Миљковићева поетика наставља да говори својим јединственим језиком.

Посматрано из перспективе библијске археологије и археологије библијског света, август текуће године био је један од најбогатијих месеци. Нове студије у вези са употребом несимтеричних римских коцкица одшкринуле су поглед у веровања древних Римљана, али вероватно и других народа, што потврђује велики број астрагала (пророчких коцкица од животињских зглобова) пронађен у Мареши. У Саудијској Арабији пронађен је храм стар осам миленијума, нешто млађа (7.800 година) је женска фигурина пронађена у Анадолији, док су у Египту пронађени остаци једног од шест соларних храмова стари само четири и по миленијума. Ипак, по нашем схватању најзначајније је дешифровање древног писма које је пуна четири миленијума чувало своје тајне, а ту су и нова сазнања о разорењу Јерусалима у 1.в. хр. ере и откриће посветно-молитвеног натписа мозаика које, вероватно, представља коначну потврду за идентификовање библијске Витсаиде.

Израз "блажени" (μακάριοι) један је од најзначајнијих појмова античког света, укључујући и библијску мисао. Разумевање овог појма је од кључног значаја за разумевање не само старозаветних одељака у којем се појам појављује већ и Христове поруке дате кроз "блаженства" са Горе. То разумевање условљено је не само старозаветним схватањима, већ и грчком књижевноћу у којој се овај појам обилно користи.

Израз сведок (μάρτυρος) у постапостолској епохи и кроз читаву историју хришћанске цркве био је „технички термин“ којим се означавао мученик. Ово је једна димензија значења које овај израз има у новозаветним списима. Ипак, у њима се људи који су „само“ мученици не означавају овим термином, иако је мучеништво нешто што се неизоставно доводи у везу са сведоцима. Која је друга димензија значења овог термина и зашто је Јован Крститељ представљен као „иделани сведок“, па и „архетип“ хришћанског сведока?

Данас је празник, празник једне велике библијске личности, св. пророка Илије. Илја, свети и архетипски пророк, назива се и громовником. Овај назив дугује познатој сцени описаној у Светом писму, тренутку када је молитвом ступстио муње и громове који су спалили његове жртве потврдивши тим знамењем да је божански пророк. Оно што је, међутим, једнако важно јесте то што је овај громовити и громогласни пророк постао то управо стога што је био кадар и способан да чује, уочи, препозна, разуме и послуша „тихи и танани глас“ којим га је Бог упућивао. Громогласне и величанствене теофаније су имперсивне и, следствено томе, лакше и чешће се памте. Међутим, глас Божији знатно чешће је управо „тих и танан“, ненаметљив, глас који захтева ослушкивање, напор у разумевању, контекстуализацију. Управо данас, на дан поменутог пророка Бибијски културни центар својим пратиоцима представља нови пројекат и поклања „нулти број“ новог интернет-часописа тј. магазина - Библијски путокази. Овај нулти број састављен је од махом од текстова (који би могли да буду пажљивије исправљени, лектурисани) већ објављиваних на нашем сајту и страници, илустрованих више кроз „игру“ и „покушаје“ него професионалним дизајнерским прегнућима. То значи да би сваки следећи број могао и требао да буде бољи. Да ли ће бити следећих бројева зависи од Вас, односно од Вашег интересовања и спремности да рад на њему подржите својој претплатом. Тромесечна претлата за овај „месечник“ била би 1200 динара. За тај новац би добили прва три броја, сигуран сам боља и квалитетнија од овог „нултог“.