Јосиф

Сажетак: Аутор чланка истражује мотиве који се јављају у различитим фолклорним, легендарним и митолошким предањима, а који су по свом наративном обрасцу, жанровским карактеристика и структури препознатљиви и у библијским приповестима Постања. Он полази о мотива два или три брата и указује да тај мотив, присутан у фолклору европских народа, има своје корене у античкој грчкој литератури и књижевности древног Оријента. Исти мотив је повезан и са још једним мотивом који је присутан у наведеним предањима - мотивом млађег сина, односно обрнуте примогенитуре. Аутор анализира и неке од под-мотива као што су задобијање награде и путовања јунака, да би потом указао да фукције наведених мотива нису само образовно-етичке и културолошке тј. да мотиви имају и архетипску, психолошку функцију, те да на сликовити начин описују процес индивидуације и уцеловљења. Писац чланка се потом окреће библијским примерима из Постања показујући да најзначајнији међу њима следе структуру, жанровске карактеристике и наративни образац фолклорних предања, легенди и митова. Истовремeно, он истиче и битна одступања од обрасца, нарочито у случају приповести о Јосифу. Указујући на ова одступања он, аутор сугерише да управо она представљају путоказ ка кључним богословским порукама библијског писца.

Приповест о Јосифу је испуњена успонима и падовима људског живота, а њене теме родитељског фаворизовања, љубоморе, издаје, провиђења, поноса и праштања заједничке су свим људима током свих времена. Пажљиво конcтруисан, Јосиф-наратив остаје интригантан кроз обимну приповест која држи пажњу, намеће питања и инспирише реинтерпретације. Карактеристика која доприноси лепоти приповести су бројни и упечатљиви мотиви. Они је прожимају и, кроз повремено понављање и постепено модификовање, воде ка расплету почетне ситуације.