Свет Библије

Спис увршећен у мале пророке који говори о невероватној приповести о непослушном пророку Божијем, Јони извор је бројних контраверзи. Да ли је он историја или фикција? Припадали заиста пророчкој или мудросној књижевности или се може уврстити у обе групе? Која је његова порука у историјском контексту у којем је настао и за нас данас? Које су месијнске поруке овог списа? Одговоре на ова питања поставићемо о. Александру Нинковићу.

Тешко да постоји искуство човека које је толико свеопште као патња. Сваки човек, у макаквим условима живота је искусио патњу и бол. Шта онда када не налази разлог због којег му се дешавају тешке ствари у животу? Где је Бог када праведни и побожни људи страдају и пате? И Зашто се то дешава? Свом снагом ово питање је постављено у једном од најстаријих, најлепших и свакако најпознатијих библијских списа – Књизи о Јову. Кроз ову књигу и њену поруку води нас ма Игор Митровић.

Песма над Песмама је један од најлепших и најпоетичнијих библијских списа. То је спис који се налази на граници љубавне и еротске поезије и то је разлог што је глорификован, оспораван, различито тумачен... На који начин овај спис открива величанствену истину о значају телесне љубави и исту повезује са божанском? Ово је тема о којој разговарамо са госп. Игором Митровићем.

Књига проповедникова о којом смо говорили у претходној емисији остаје спис којим се и даље бавимо. У оовј емисији се усресређујемо на егзистенцијалне поруке које она садржи у 6. и 11. поглављу. На који начин ова поглавља нам открвају путеве трагања за егзистенцијалним истинама људског постојања открива нам др Радиша Антић.

Једна од нејлепших поетских и мудросних књига Светог писма, али каткада и најтежих и назагонетних у смислу њеног тумачења свакако је Књига Проповедникова. Пореклом се повезује са мудрим Соломоном, а темом за егзистенцијалнм трагањима за смислом живота, трагањем које каткада може бити мучно и чинити се узалудним. Шта нам о том трагању, самом животу и његовом смислу говори овај библијски спис? Наш саговорник је госп. Весли Ченел.

Псалми који су од најранијих дана хришћанства привлачили нарочиту пажњу хришћанских писаца били су тзв. царски псалми који су величали изабраност, помазање, па и синовство јудео-израилских царева – пре свега давидистичке династије. Ови псалми, који су и у периоду позног јудаизма, тумачени као месијанска прорштва, у Новом завету се изричито прпеознају као месијански. О њима разговарамо са о. Александром Нинковићем.

Псалми се могу поделити по различитим основама. Једна од нарочитих група псалама јесу псалми тужбалице, надахнуте песме у којима поета излива своје срце пред Богом рањено болешћу, преурањеном смрћу, безразложним нападима које трпи... Ови псалми имају нарочиту структуру, а њихово општељудско искуство чини их блиским сваком човеку. О овој врсти псалама и неким примерима псалама из ове групе разговарамо са др Гораном Младеновићем.

Унутар Псалтира који сабира у себи 150 псалама, тешко је изабрати нејлепше и најупећатљивије, будући да сваки од њих одише неком специфичношћу, нарочитим искуством, личним или националним. Ипак, уколико је потребно то учинити, и уколико би се руководили при избору снагом и утицајем слика које је надахнути песник употреби, међу најлепше псалме би свакако убројали 23 (Господ је Пастир мој) и 27 (Псалам у невољи). О овоа два псалма и њиховој егзистенцијалној поруци разговарамо са др Радишом Антићем.

Псалтир као збирка псалам је једна од најзначајнијих библијских књига. Они су најчешће употребљавани у српској средњевековној књижевности, најчешће се користе у богослужењу Цркве. Зашто су они толико значајни и утицајни. Шта је то псалам, шта је Псалтир? Које књижевне форме сусрећемо у псалмима? Како објаснити „тешка“ (осветничка) места у псалмима, шта знамо о месијанским псалмима? Ова и друга питања постављамо ма Дарку Величковском, музикологу и теологу.

Разумевање мудросне и песничке књижевности Светог писма захтева разумевање околности, друштвених, политичких, културних и интелектуалних у којима се она развија. У овом контексту је значајно разумети амбијент културне размене која је постоја на подручју древног оријента. Какве су то биле околности? Који су кључни поетски облици са којима се сусрећемо у мудросној књижевности Светог писма и на који начин њихово прпеознавање нам помаже да боље спознамо саму поруку библијског текста? Шта је то хијазам, а шта паралелизам? Које врсте паралелизама знамо и које су њихове карактеристике? Који су најзначајнији мудросно-песнички списи Светога Писма и шта знамо о њима, њиховим писцима, околностима у којима су настали? Ово су теме о којима разговарамо ма Ненадом Божовићем, докторандом и асистентом ПБФ