Свет Библије

Које су савремене теорије о настанку света? Шта можемо рећи о атеистичкој еволуцији, креацинистичкој еволуцији и тзв. Inteligent disain и креацизму? У којој мери је дарвинизам наука, а у којој философски поглед на свет? Да ли је могуће комплексност постојећег света, која постоји и на самом монекуларном нивоу, објаснити као чисту случајност? Постоји велика разлика између креационизма и еволуционизма (укључујући и теистичку еволуцију) постоји значајна разлика, али те разлике нису непремостиве, нарочито уколико се приступта између теистичких концепта. О овој теми разговарамо са Андрју Мекинтошом.

Астрономија и астрологија? Наука и религија? Шта је наука данас уопште и које су њене основне претпоставке и методе? У којој мери је могуће бити верник (хришћанин) и научник? Који су примери научника који су истовремено били декларисани верници и да ли таквих има данас? Да ли сте знали који је проценат атеиста међу научница, и да ли знате да се тај процес све више смањује? Који су разлози атеизма међу научницима и у којој мери је „сукоб“ науке и вере последица међусобног неразумевања? Ова и друга питања постављамо др Мартину Гаскалу.

Да ли су наука и религија у секуларном друштву супростављене? Колико је религија важна у таквом друштву, пре свега међу научницима? Да ли постоји место за хришћанске научнике у постмодерном друштву? Да ли се данас уопште може говорити на „научној објективности“ и колико је јудео-хришћанство допринело конципирању научне „објективности“? Који је разлог удаљавања науке и религије која је науку породила? Које су перспективе хришаћанских научника у савременом свету? Ова и друга питања постављамо др Страхињи Лукићу.

Откривење Јованово, Апокалипса. Књига која је вековиима извор инспирације и контраверзи. Испуњена је митолошким сликама и симболичким језиком који збуњују читаоца, али и надахњују његово интересовање. Предавање Џона Ленокса нам открива на који начин савремени научник може да приступи и разуме овај древни библијски спис, нарочито његово прво поглавље.

Јованово еванђеље спада у ред најзначајнијих и идејно најбремнитијих библијских текстова. То нарочито важи за прво поглавље овог списа које почиње знаменитим прологом који нас враћа на сам почетак Светога Писма и приповест о стварању. На који начин поруке овог поглавља могу да буду сагледане из перспективе једног научника 21.в. Ово је тема коју ће нам расветлити др Џон Ленокс.

Књига прор. Данила је једна од најзанимљивијих библијских књига. Спада у најраније апокалиптичке текстове библијског света, али садржи и наративне делове изузетних приповедних и идејних карактеристика. У свом предавању Џон Ленокс разматра једну од њих, нарочито се усресређујући на прво поглавље књиге које разматра као озбиљан природњачки научник.

Свето Писмо почиње писањем о божанском стварању света, живота у свету и коначно човека. Пост 1 је формативни текст целокупне библијске мисли настао у далекој прошлости и писан језиком древног Оријента. Можда је управо та концептуалне, временска, језичка и културолошка удљеност овог текста од савременог чоека један од разлога због данас постоје бројни спорови у вези са њим. Да ли је могуће веровати у библијску приповест и бити научник? Каква је вера савременог научника у односу на овај библијски извештај. На ова питања у свом предавању нуди одговоре Џон Ленокс, један од водећих математичара и проф Оксфорд Универзитета.

Библијски корпус се завршава чудесном књигом Откривења Јовановог, а последње сцене Откривења Јовановог представљају опис Небеског Јерусалима, обновљеног света и његовог врта којим тече река живота на чијим обалама расте дрво живота. Овај опис неизбежно асоцира на сцене са првих страница Светога писма и Едемског врта у којем су живели први људи. Између првих и последњих страница Светог писма представљена је трагична историја рода људског који је изгубио своје место у Едемском врту и који тежи врту Небеског Јерусалима. Овај пут од изгубљеног Едема до Небеског Јерусалима води преко Гестиманског врта. У овој емисији представљамо приповест о ова три библијска врта.

Вавилон, величанственост и опсесија величанствених. Изградили су га Неврод и Хамураби. Уздигао га је Навуходоносор, опчинио је Александра Македонског. Осуђен је од Писца Откривења. Симбол је многих цивилизација. Да ли и и наше?

Иако је у име вере, укључујући и хришћанство, учињено много злочина изворна порука хришћанства је била хуманистичка. Штавише, може се рећи да јудео-хришћанска религија у себи садржи један својеврсан императив хуманираног деловања и човекољубља. Хришћанска идеја човекољубља изворе из христолошке сотирологије и представља једну од најзначајнијих карактерика хришћанства. О овој теми разговарамо са о. В. Варгом, директором Каритаса у Србији.