Библијска Праисторија

Велика енигма данашње науке јесте порекло људских раса, језика и различитих предања. Шта нам о томе говори наука, а шта Свето Писмо? Да ли су у овом контексту наука и богословље супростављени или сагласни? О овим темама разговарамо са о. Арсенијем Арсенијевић и др Андрју Мекинтошом.

Једна од најзначајнијих библијских приповести је приповест о потопу. Ово је тема коју ћемо покушати да осветлимо из перспективе науке и богословља разговаварајући са др. Адрју Мекинтошом и о. Арсенијем Арсенијевић. Шта нам говори општа присутност предања о потопу на најразличитијим и међусобно удаљеним меридијанима света? Који је био узрок потопа и каква је била етичка порука библијског извештаја? Ово су нека од питања која смо поставили нашим саговорницима др Едрју Мекинтошом и о. Арсенијем Арсенијевићем.

Које су савремене теорије о настанку света? Шта можемо рећи о атеистичкој еволуцији, креацинистичкој еволуцији и тзв. Inteligent disain и креацизму? У којој мери је дарвинизам наука, а у којој философски поглед на свет? Да ли је могуће комплексност постојећег света, која постоји и на самом монекуларном нивоу, објаснити као чисту случајност? Постоји велика разлика између креационизма и еволуционизма (укључујући и теистичку еволуцију) постоји значајна разлика, али те разлике нису непремостиве, нарочито уколико се приступта између теистичких концепта. О овој теми разговарамо са Андрју Мекинтошом.

Астрономија и астрологија? Наука и религија? Шта је наука данас уопште и које су њене основне претпоставке и методе? У којој мери је могуће бити верник (хришћанин) и научник? Који су примери научника који су истовремено били декларисани верници и да ли таквих има данас? Да ли сте знали који је проценат атеиста међу научница, и да ли знате да се тај процес све више смањује? Који су разлози атеизма међу научницима и у којој мери је „сукоб“ науке и вере последица међусобног неразумевања? Ова и друга питања постављамо др Мартину Гаскалу.

Од најранијег периода људске (пра)историје позната су предања о нарочитим местима на којима су појединци, породице, племнске заједнице или чак скупине племена на нарочит начин доживљавали божанску присутност, места на којима су људи били отворенији за божанско откривење и на којима је Бог радо примао уздарје од оних којима је све даровао. То су могли бити извори река које на древном Оријенту живот значе или хладови столетних дрвета које уморним номадима пружају заштиту од подневне жеге док шум који ветар прави у њиховим крошњама као да човеку шапуће речи Божије чије значење може само да разуме. Могла су то да буду и узвишена, брда и горе на којима се човек осећао ближим небеским висинама. Шта знамо о најранијим библијским светиштима из периода библијске праисторије и праотаца Израила, где су се она налазила и који је био њихов значај за праоце Израила, али и њихове потомке у каснијим временима?

Нарочита места на којима човек доживљава божанску присутност и објаву позната су на свим меридијанима света и из свих периода светске историје. Трагови мегалитских светишта сежу у најдаљу познату, или само делом осветљену прошлост, а она има своје рефлексије у Светом Писму. пре свега у оном митским језиком писаном делу који се назива "библијска праисторија." Шта знамо о светиштима овог периода.

Вавилон – величанственост и опсесија величанствених. Изградили су га Неврод и Хамураби. Уздигао га је Навуходоносор. Осуђен је од писца Откривења. Симбол је многих цивилизација. Да ли и наше?

Потоп. Праотац Ноје, загонетни "Синови Божији". Ово су теме којима се бави аутор овог популарног чланка приступајући старозаветној нарацији из перспективе древнооријенталне културе и митологије са једне стране, и новозаветног разумевања смисла старозаветног текста, са друге.

Енох, личност којој библијски писци посвећују мало места, али упркос томе или можда баш због тога је постала инспирација многим интертестаментарним писцима који образују атмосферу у којој о овој личности, као о великану вере, говори писац Посланице Јеврејима.

Каин и Авељ, прва браћа и прво братоубиство. На који начин разумети ову библијску причу којом почиње поседемск историја рода људског и која се понавља у њој много пута? Зашто писац Посланице Јеврејима не гледа, макар не пре свега, на Авеља као на пример страдалног праведника, већ као на пример великана вере? Шта је то што нам Авељева, према речима "Химне вере" Авељева вера, кроз његову саможртвену крв, и "данас говори"?