Апостол Павле

Посланице св. ап. могу да се разумеју као својеврсни корпус мудросне књижевности Новог завета. Ко је су њихове књижевне карактеристике? О каквој мудрости оне научавају и шта је оно што на нарочит начин карактерише њихов поетски исказ? Ово су само нека од питања на која ће нам одговор понудити сестра Ана Савковић. Ма богослословских наука.

„Сада нам остаје: вера, нада и љубав. Ово троје, али је љубав највећа међу њима.“ Ово су речима која се завршава знаменита „Химна љубави“ коју је записао св.ап. Павле у 1Коринћанима посланици 13.гл. Ова химна и њене закључне речи најбоље се могу разумети у свом литерарном и историјско-културном и језичком контексту. Тај контекст покушаћемо да приближимо разговором са о. Александром Нинковићем.

Старозаветни великани вере нису само они ка којима треба да буде уоућен поглед хришћана, већ и они који посматрају арену у којој хришћани трче своју трку вере. Хришћани гледајући њих постају свесни свог задатка. Њихов поглед, међутим, од великана прошлости и њих самих треба да се преусмери на Христа који је ту трку беспрекорно завршио постављи не само начелник (узрочник), већ са вршитељ вере чији пример треба да буде коначни идеал хришћана.

Вера победничка и вера мученичка су два пола која у свом приказу великана Старог Завета описује писац Химне вере. Ова два пола усресређена су ка једној тачки, ка тачки крста који је мучеништво и победа и стога, управо у Христу се сједињује искуство вере свих великана Старог завета и оних који треба да подражавају њихов пример у једном квалитативно другачијем контексту раног хришћанства

Писац Посланице Јеврејима, после детљног прегледа победничке вере периода библијске праосторије, историја праотаца Израила, Мојсеја, Исуса Навина, судија и царева, даје сажет приказ "страдалничке вере" из позније историје Израила, вере која се оказала као потпуна верност и до самог полагања живота, а опет са уверењем да ће тај живот бити настављен у заједници са Богом.

Један од најзначајнијих списа Новог завета, Посланица Јеврејима, припада павловском корпусу Новог завета иако се од осталих списа овог корпуса издваја нарочитим језиком, стилом, богословљем, христологијом и односом пре Старом завету, пре свега старозаветном култу који се интерпретира у конетскту ранохришћанског богослужења. О томе нам говори мр. Србољуб Убипариповић

Посланица Филипљанима, Филемону, Колошанима и Ефесцима се називају „Посланицама из сужањства.“ Оне представљају израз зрелог „павловског“ богословља које обилује снажном христологијом израженом песничким језиком и химничким стилом. Која је порука наведених посланица? Шта нам оне говоре о Богу, Христу, нама? Ово је тема о којој говоримо са о. Александру Нинковићу.

Др. Валтер Хансен је пензионисани проф. истакнутог Фулеровог Богословског Факултета (САД). У својим истраживањима, као плодан аутор, нарочиту пажњу је посветио Посланици Галатима и Посланицима Филипљанима. У овој емисији он нам говори о Посланици Филипљанима, њеном ауторству, времну настанка и богословском доприносу. Нарочиту пажњу проф. Хансен даје христолошкој кеносис химни ове посланице.

Посланица Галатима је део корпуса Павлових посланица. Представља његово апологетско писмо у којем, суспростављајући се јудаизирајућим учитељима, свог доба износи кључне истине хришћанске вере у сфери христологије, етике, еклисиологије. О времену настанка, историјском контексту, ауторству и кључним богословским темама ове посланице разговарамо са др. Валтером Хансеном.

Св. ап. Павле је једна од најзначајнијих личности хришћанске историје уопште и апостолске цркве нарочито. У чему се огледа тај значај и шта је оно што о њему знамо на основу новозаветних извора? Који је корпус текстова повезан са његовим именом и које место унутар тог корпуса заузимају Пра и Друга Посланица Коринћанима? Шта знамо о историјским и социјолошким оквирима деловања св.ап. Павла и начину на који се те околности одражавају у његовим списима? Ово су само нека од питања која постављамо о. Марку Јефтићу, докторанду при ПБФ УБ.