Октобар 28, 2026
Херман Гункел био је један од најзначајнијих богослова и религиолога на прелазу између 19. и 20. в. Први је систематски и студијски упоредио библијско и месопотамско предање, отворивши пут и познијој панвавилонској школи, иако је сам стајао на потпуно другачијим позицијама. Његове методе и сто тридесет година касније су извор контроверзе. И док критички настројени тумачи Писма, резултате његових поређења Библије и старовавилонских митова прихватају без преиспитивања, конзервативни аутори их несвесно прихватају истовремено критикујући самог Гункела без покушаја да заиста разумеју његов однос према Писму и упоредној литератури древног Оријента. Аутор овог рада покушава да избегне обе крајности тј. да се критички односи према резултатима Гункелових истраживања (нарочито у контексту нових сазнања која самом Гункелу нису била доступна, а која нужно захтевају корекцију његових закључака), али уз поштовање значајног и трајног доприноса који су сам Гункел и његове методе подарили савременом богословљу и егзегези.
чланак
Мај 9, 2014
Велика енигма данашње науке јесте порекло људских раса, језика и различитих предања. Шта нам о томе говори наука, а шта Свето Писмо? Да ли су у овом контексту наука и богословље супростављени или сагласни? О овим темама разговарамо са о. Арсенијем Арсенијевић и др Андрју Мекинтошом.
емисија
Свет Библије 059 - серијал Теме Светог Писма - еп. 004 Мистерија Вавилона - 00.37.58
Фебруар 21, 2014
Вавилон, величанственост и опсесија величанствених. Изградили су га Неврод и Хамураби. Уздигао га је Навуходоносор, опчинио је Александра Македонског. Осуђен је од Писца Откривења. Симбол је многих цивилизација. Да ли и и наше?
емисија
аутор чланка пролази кроз старозаветну историју истражујући тему најзначајнијег града ове историје - Јерусалима. Он полази од првих спомена овог града под другачијим називима Салим (Постање) и Јевус (ИНав, Суд,1Дн). Он указује да су археолошка открића указала да је Јевус, односно Јерусалилм спадао у ред најзначајнијих хананских утврђења који под израилску владавину пада у време цара Давида када постаје и престоница уједињеног јудео-израилског царства. Аутор представља и даљу историју Јерусалима у периоду подељеног царства, вавилонских разарања и обнове у персијском периоду...
чланак