Месопотамија

Херман Гункел био је један од најзначајнијих богослова и религиолога на прелазу између 19. и 20. в. Први је систематски и студијски упоредио библијско и месопотамско предање, отворивши пут и познијој панвавилонској школи, иако је сам стајао на потпуно другачијим позицијама. Његове методе и сто тридесет година касније су извор контроверзе. И док критички настројени тумачи Писма, резултате његових поређења Библије и старовавилонских митова прихватају без преиспитивања, конзервативни аутори их несвесно прихватају истовремено критикујући самог Гункела без покушаја да заиста разумеју његов однос према Писму и упоредној литератури древног Оријента. Аутор овог рада покушава да избегне обе крајности тј. да се критички односи према резултатима Гункелових истраживања (нарочито у контексту нових сазнања која самом Гункелу нису била доступна, а која нужно захтевају корекцију његових закључака), али уз поштовање значајног и трајног доприноса који су сам Гункел и његове методе подарили савременом богословљу и егзегези.

Тема која се представља у чланку тиче се књижевних карактеристика и структуре Јаков-циклуса у првој библијској књизи. Полазећи од препознавања књижевних карактеристика поменуте целине, аутор указује на наративне алате које приповедач користи, да би се потом усредсредио на могуће историјске контексте формирања коначног облика приповедних циклуса и на његов књижевни контекст и карактер. Коначно, аутор указује на књижевжну структуру циклуса, као и на њен допринос истицању битних момената и паралела унутар њега. У оквиру разматрања књижевних карактеристика циклуса нарочита пажња је посвећена свесној сувишности, типским сценама, недореченостима и двосмисленостима, бинарности „минималних наративних јединица“ као и географији као наративном средству, док се недоречености и двосмислености анализирају кроз три сцене наративног пролога (рођење, купопродаја првенаштва и Јаковљева превара). Разматрајући могуће историјске контексте формирања циклуса аутор разматра време и околности уједињеног царства, подељене јудео-израилске монархије и (пост)егзилне редакције.