Bkc logo32x32

БИБЛИЈСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

МЕНИ
  • Почетна
  • О нама
  • Блог
  • Архива
  • СРП
  • ENG

Свет Библије


НАРАТИВНА АНАЛИЗА И СВЕТО ПИСМО - пример Синајске перикопе (Изл 19-24), Јован Благојевић

Октобар 13, 2020

наративна-анализа
синхрони-методи
дијахрони-методи
структура
канонска-форма
конструктивизам
деконструктивизам
приповедна-перспективе
богословске-рефлексије
линеарно-читање
читање-„са-стране“
литерарне-секвенце
наративни-карактери
теолошки-погледи
библија
мојсеј
библијски-културни-центар
јован-благојевић
излазак
синајска-перикопа
стари-завет

Наративна анализа је једна од метода књижевне критике која се са продором новог литерарног критицизма почиње примењивати и у проучавању библијског текста. Она припада тзв. синхроним метода и комплементарна је са њима. Аутор чланка показује њену повезаност са реторичком критиком, али и комплементарност са тзв. дијахроним методама историјске критике. У тексту се разматра могућност примене ове савремене интерпретативне методе почев од уочавања приповедне перспективе преко разматрања односа савременог аналитичког приступа и древног текста до уочавања потенцијалних богословских рефлексија примене ове аналитичке методе. После ових базичних теоретских претпоставки аутор чланка указује на примере плодоносне примене ове методе на Књигу Изласка, да би потом илустровао ту примену на примеру Синајске перикопе. У овом илустровању аутор указује на значај избора читалачког приступа перикопи и препознавања карактера приповести, литерарне секвенце које постоје у перикопи и карактере (актере радње) у њој.

Више

чланак

АНАЛИЗА ИСТОРИЈЕ ПОЈМОВА И МОТИВА - пример Синајске приповести (Изл 19-40) – Јован Благојевић, Видослов

Август 27, 2020

анализа-историје-појмова-и-мотива
дијахроне-методе
синхроне-методе
дом
двор
свештеник
древни-оријент
египат
асирија
гавилон
грчка
ханан
хетити
синајска-приповест
храм
стари-завет
свето-писмо
нови-завет

Сажетак: аутор разматра карактер религијских феномена указујући на сличности и разлике у разумевању материје у истраживању чије су резултате представили Р. Ото са једне, и М. Елијаде, са друге стране. У наставку писац се усресређује на проучавање конкретних мотива који спадају у област библијског богословља и религиологије, али указујући на који начин су ови појмови преузети из општег древнооријенталног религијског окружења, а затим модификовани и надограђени од стране библијских писаца Старог и Новог завета. На тај начин, аутор, усресређујући се на кључне мотиве Синајске приповести: дом и свештеник илуструје начин на који се примењује метода анализе историје појмова и мотива на конкретном библијском тексту, а кроз разматрање упоредних извора Египта, Асиро-Вавилоније, Ханана, Хетита...

Више

чланак

ПРИПОВЕСТ КОЈА СЕ ПОНАВЉА - покушај алтенативног читања наратива о Каину и Авељу -

Август 5, 2020

каин
авељ
брат
братубиство
крв
лице
жртва
грех
добитник
говор
опомена
завист

Приповест о Каину и Авељу једна је од најпознатијих и најдраматичнијих библијских приповести. Својом формом и основним мотивима, подсећа на митове древног Средњег Оријента, али њени архетипски обрасци се препознају и европским митовима и легендама, као и бројним историјским догађајима каснијих периода. Библијски текст је изузетно сажет, психолошки слојевит и набијен, упечатљив и развија се у изврсну приповест која расте на изреченим и полуизреченим симболима. Он покреће емоције читалаца и води их ка интуитивним закључцима, али и недумицама. Приповест о Каину и Авељу заједничка авраамовским религијама, али своје корене и снагу црпи из дубље, архетипске прошлости и свести човечанства, из једног увек присутног и препознатљивог мотива – братоубиства. Приповест о првој браћи не само да се изнова препричава у сваком покољењу, већ се се изнова одиграва кроз нараштаје. Упркос томе, њене флуидне поруке, некако увек измичу и као да њено читање често намеће више питања него што пружа одговора. Разлог за својеврсну сталну отвореност и недовршеност ове библијске приповести лежи колико у мултиспектарности њеног карактера који измиче једнозначном одређењу, толико и у проблемима њене контекстуализације.

Више

чланак

Јован Благојевић, Жанровскa критика и Свето писмо - пример Синајске приповести (Изл 19-40) -

Јануар 3, 2020

жанровска-критика
критика-форме
мета-текстови
излазак
синајска-приповест
синајска-перикопа
божанска-(космичка)-планина
савез
храм
древноријентална-књижевност

Аутор разматра примену жанровске критике на Свето писмо. У свом разматрању он полази од објашњавања основних теоретских претпоставки жанровског критицизма и историје његовог обликовања у односу на библијски текст, да би потом покушао да примену наведених теоретских одредница илустрије на тексту Књиге Изласка. Аутор се, пре свега, усресређује на Синајску приповест (Изл 19-40) и Синајску Перикопу (Изл 19-24) указујући на то да нам примена жанровске критике омогућује да у наведеним целинама откријемо бројне жанровске обрасце међу којима су најзначајнији жанр божанске (космичке) планине, жанр савезног уговора и храм-градитељски жанр.

Више

чланак

Православље 033 - О изазовима превођења Светог Писма: Научник, аскета и преводилац – о блаженом Јерониму, Олга Благојевић-Михајловић

Јануар 15, 2018

блажени-јероним
егзегеза
вулгата
преводи
септуагинта
свето-писмо

У прет­ход­ним тек­сто­ви­ма смо го­во­ри­ли о пр­вим пре­во­ди­ма ре­ли­гиј­ске об­ја­ве и о кон­ тра­вер­за­ма ко­је су са со­бом но­си­ли. По­ми­ња­ли смо пре­ви­ра­ња ко­ја је иза­зи­ва­ла по­ја­ва Сеп­ту­а­гин­те као грч­ког пре­во­да је­вреј­ских спи­са, као и на­по­ре Ори­ге­на и бл. Је­ро­ни­ма да пи­та­њу пре­во­ђе­ња при­сту­пе на си­сте­ма­ти­чан на­чин. На­ста­вља­мо члан­ком о бл. Је­ ро­ни­му, ко­ме је па­па до­де­лио за­да­так стан­дар­ди­за­ци­је ла­тин­ских пре­во­да Би­бли­је ко­ји су би­ли у упо­тре­би у че­твр­том ве­ку, од­но­сно о овом нео­бич­ном чо­ве­ку ко­ји је, при­хва­тив­ши се за­дат­ка, за­ро­нио у још ду­бљи и те­жи по­сао, на­у­чив­ши је­вреј­ски је­зик и уро­нив­ши у свет про­ро­ка и За­ко­на у ори­ги­нал­ном из­да­њу. Овај ве­ли­кан је по­ста­вио осно­ве са­вре­ме­не ег­зе­ге­зе и пре­во­ди­ла­штва, а сво­јом по­ја­вом и ста­во­ви­ма је до­но­сио фа­му и не­го­до­ва­ње, али и одо­бра­ва­ње. Је­ро­ни­мов пре­вод је на­кон ње­го­ве смр­ти би­вао све ви­ше пре­по­зна­тљив и мо­же­мо ка­за­ти да је остао ак­ту­е­лан до да­на­шњих да­на.

Више

чланак

Православље 033 О изазовима превођења Светог Писма - Научник аскета и преводилац о бл. Јерониму, Олга Благојевић Михајловић

Јануар 14, 2018

вулгата
преводи
јероним
септуагинта
свето-писмо

У претходним текстовима смо говорили о првим преводима религијске објаве и о контраверзама које су са собом носили. Помињали смо превирања која је изазивала појава Септуагинте као грчког превода јеврејских списа, као и напоре Оригена и бл. Јеронима да питању превођења приступе на систематичан начин. Настављамо чланком о бл. Јерониму, коме је папа доделио задатак стандардизације латинских превода Библије који су били у употреби у четвртом веку, односно о овом необичном човеку који је, прихвативши се задатка, заронио у још дубљи и тежи посао, научивши јеврејски језик и уронивши у свет пророка и Закона у оригиналном издању. Овај великан је поставио oснове савремене егзегезе и преводилаштва, а својом појавом и ставовима је доносио фаму и негодовање, али и одобравање. Јеронимов превод је након његове смрти бивао све више препознатљив и можемо казати да је остао актуелан до данашњих дана.

Више

чланак

Православље 032 О изазовима превођења Светог Писма - О језику, аскези и научничком духу Ориген и бл. Јероним Олга Благојевић Михајловић

Октобар 15, 2017

преводи
септуаргинта
ориген
јероним
стари-завет
свето-писмо

Иако су хришћани на неки начин дали легитимитет Септуагинти као преводу, она није престала да узбуркава духове, овог пута чак и међу самим хришћанима. Онај који се озбиљно посветио решавању питања могућности превођења божански надахнутог текста је Ориген, чија је језичка теорија на неки начин ближа античком схватању речи као носиоца божанског звука.

Више

чланак

Православље 031 О изазовима превођења текстова Светог Писма - Септуагинта као табу свог времена Олга Михајловић-Благојевић

Септембар 15, 2017

септуагинта
легенда
стари-завет
црква
свето-писмо
превод
нови-завет

Према митском поимању света, у речима лежи магијска моћ. Њихово значење и њихово звучање су само две стране једне целине. Као такве, речи се не преводе. Можда се и њихово значење може објаснити, али као преведене, оне више нису моћне. Бог ствара речју. Према Јеванђељу по Јовану, Бог и јесте Реч. Ипак, у овом случају, Реч тежи да буде универзална, да допре до сваког човека и да му пренесе знање о томе зашто постоји. Она више није магијски звук, већ одјек мисли. А мисли могу да се артикулишу и да се преведу, иако најчешће описно, несавршено.

Више

чланак

Православље 030 О изазовима превођења текстова Светог Писма, Олга Михајловић-Благојевић

Септембар 1, 2017

свето-писмо
реч
поезија
превод
олга-михајловић-благојевић

На првим страницама Светог Писма сусрећемо се са стваралачком Речју Божијом. Нови Завет говори о њеном оваплоћењу у личности Исуса Христа. На неки начин, историја од стварања до коначног оваплоћења Речи јесте историја поступшној и постепеног оваплоћавања те Речи. Један од аспеката тог оваплоћавања јесте и формирање свештених текстова познатих као Свето Писмо. Они су настали на јеврејском, арамејском и старогрчком језику, али су проширени на говорним језицима бројних народа. Који су изазови са којима се сусрећу преводиоци древних свештених текстова?

Више

чланак

Православље 029 серијал Три казивања о Крсту чл. 003 Разумевање Крста на хришћанском Истоку и на хришћанском Западу - сличности и разликем Јован Благојевић

Септембар 15, 2016

православље
три-казивања-о-крсту
крст
нови-завет
хришћански-исток
хришћански-запад

Сви хришћани ће се сложити да је Крст кључна тачка хришћанске вере. Па ипак, он се на различите начине схвата на хришћанском Истоку односно на хришћанском Западу. Ове разлике су делом последица различитог богословског,друштвеног и уопштено мисаоног наслеђа. Да ли је ово тачка супростављања и раздвајања хришћанских предања или могуће место њиховог сусрета и међусобног допуњавања?

Више

чланак

серијали:

Сви Mудросна књижевност Алфа ортодокс Библија и наука Старозаветна историја Теме и мотиви старог завета Теме и мотиви новог завета Химна вере Списи новог завета Теме и мотиви Лукиног еванђеља Библија и савремени свет Три казивања о крсту Теолошки погледи
← Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 … 17 18 Следећа →
  • БИБЛИЈСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР
  • Краљице Наталије 76
  • Београд