Приповест о Каину и Авељу једна је од најпознатијих и најдраматичнијих библијских приповести. Својом формом и основним мотивима, подсећа на митове древног Средњег Оријента, али њени архетипски обрасци се препознају и европским митовима и легендама, као и бројним историјским догађајима каснијих периода. Библијски текст је изузетно сажет, психолошки слојевит и набијен, упечатљив и развија се у изврсну приповест која расте на изреченим и полуизреченим симболима. Он покреће емоције читалаца и води их ка интуитивним закључцима, али и недумицама. Приповест о Каину и Авељу заједничка авраамовским религијама, али своје корене и снагу црпи из дубље, архетипске прошлости и свести човечанства, из једног увек присутног и препознатљивог мотива – братоубиства. Приповест о првој браћи не само да се изнова препричава у сваком покољењу, већ се се изнова одиграва кроз нараштаје. Упркос томе, њене флуидне поруке, некако увек измичу и као да њено читање често намеће више питања него што пружа одговора. Разлог за својеврсну сталну отвореност и недовршеност ове библијске приповести лежи колико у мултиспектарности њеног карактера који измиче једнозначном одређењу, толико и у проблемима њене контекстуализације.
чланак
Јован Благојевић, Жанровскa критика и Свето писмо - пример Синајске приповести (Изл 19-40) -
Јануар 3, 2020
Аутор разматра примену жанровске критике на Свето писмо. У свом разматрању он полази од објашњавања основних теоретских претпоставки жанровског критицизма и историје његовог обликовања у односу на библијски текст, да би потом покушао да примену наведених теоретских одредница илустрије на тексту Књиге Изласка. Аутор се, пре свега, усресређује на Синајску приповест (Изл 19-40) и Синајску Перикопу (Изл 19-24) указујући на то да нам примена жанровске критике омогућује да у наведеним целинама откријемо бројне жанровске обрасце међу којима су најзначајнији жанр божанске (космичке) планине, жанр савезног уговора и храм-градитељски жанр.
чланак
Јануар 15, 2018
У претходним текстовима смо говорили о првим преводима религијске објаве и о кон траверзама које су са собом носили. Помињали смо превирања која је изазивала појава Септуагинте као грчког превода јеврејских списа, као и напоре Оригена и бл. Јеронима да питању превођења приступе на систематичан начин. Настављамо чланком о бл. Је рониму, коме је папа доделио задатак стандардизације латинских превода Библије који су били у употреби у четвртом веку, односно о овом необичном човеку који је, прихвативши се задатка, заронио у још дубљи и тежи посао, научивши јеврејски језик и уронивши у свет пророка и Закона у оригиналном издању. Овај великан је поставио основе савремене егзегезе и преводилаштва, а својом појавом и ставовима је доносио фаму и негодовање, али и одобравање. Јеронимов превод је након његове смрти бивао све више препознатљив и можемо казати да је остао актуелан до данашњих дана.
чланак
Јануар 14, 2018
У претходним текстовима смо говорили о првим преводима религијске објаве и о контраверзама које су са собом носили. Помињали смо превирања која је изазивала појава Септуагинте као грчког превода јеврејских списа, као и напоре Оригена и бл. Јеронима да питању превођења приступе на систематичан начин. Настављамо чланком о бл. Јерониму, коме је папа доделио задатак стандардизације латинских превода Библије који су били у употреби у четвртом веку, односно о овом необичном човеку који је, прихвативши се задатка, заронио у још дубљи и тежи посао, научивши јеврејски језик и уронивши у свет пророка и Закона у оригиналном издању. Овај великан је поставио oснове савремене егзегезе и преводилаштва, а својом појавом и ставовима је доносио фаму и негодовање, али и одобравање. Јеронимов превод је након његове смрти бивао све више препознатљив и можемо казати да је остао актуелан до данашњих дана.
чланак
Октобар 15, 2017
Иако су хришћани на неки начин дали легитимитет Септуагинти као преводу, она није престала да узбуркава духове, овог пута чак и међу самим хришћанима. Онај који се озбиљно посветио решавању питања могућности превођења божански надахнутог текста је Ориген, чија је језичка теорија на неки начин ближа античком схватању речи као носиоца божанског звука.
чланак
Септембар 15, 2017
Према митском поимању света, у речима лежи магијска моћ. Њихово значење и њихово звучање су само две стране једне целине. Као такве, речи се не преводе. Можда се и њихово значење може објаснити, али као преведене, оне више нису моћне. Бог ствара речју. Према Јеванђељу по Јовану, Бог и јесте Реч. Ипак, у овом случају, Реч тежи да буде универзална, да допре до сваког човека и да му пренесе знање о томе зашто постоји. Она више није магијски звук, већ одјек мисли. А мисли могу да се артикулишу и да се преведу, иако најчешће описно, несавршено.
чланак
Православље 030 О изазовима превођења текстова Светог Писма, Олга Михајловић-Благојевић
Септембар 1, 2017
На првим страницама Светог Писма сусрећемо се са стваралачком Речју Божијом. Нови Завет говори о њеном оваплоћењу у личности Исуса Христа. На неки начин, историја од стварања до коначног оваплоћења Речи јесте историја поступшној и постепеног оваплоћавања те Речи. Један од аспеката тог оваплоћавања јесте и формирање свештених текстова познатих као Свето Писмо. Они су настали на јеврејском, арамејском и старогрчком језику, али су проширени на говорним језицима бројних народа. Који су изазови са којима се сусрећу преводиоци древних свештених текстова?
чланак
Септембар 15, 2016
Сви хришћани ће се сложити да је Крст кључна тачка хришћанске вере. Па ипак, он се на различите начине схвата на хришћанском Истоку односно на хришћанском Западу. Ове разлике су делом последица различитог богословског,друштвеног и уопштено мисаоног наслеђа. Да ли је ово тачка супростављања и раздвајања хришћанских предања или могуће место њиховог сусрета и међусобног допуњавања?
чланак
Православље 028 Серијал Три казивања о Крсту - чл 002 Оригиналност хришћанског разумевања Крста
Септембар 1, 2016
Крст је средиште хришћанске вере. На крсти нам се откривају истине. То су страшне истине о греху, мржњи и злу човека, али и величанствене истине о правди, милости и љубави Бога. Шта се десило на Крсту? И зашто? На који начин се то дотиче нашег свакодневног живота?
чланак
Јул 15, 2016
Крст је препознатљив симбол хришћанства. Значајно је, међутим, приметити да мотив крста као симбола сеже у прошлост далеко пре почетка хришћанства, те да је присутан у бројним архајким културама које у овом знамењу препознају симбол смрти и вечног живота.
чланак