Свет Библије

Хришћанство је данас једна од највећих светских религија. Простире се на свим континентима и исповедају га милиони људи. Ипак, оно је свој пут започело као малобројна јудејска секта и у веома негостољубивом окружењу прогонстава. Како су хришћани успели да од малобројне групе постану светска религија и шта је оно што као савремни хришћани можемо да научимо од апостола, тих првих проповедника хришћанске вере? Одговор ће да нам понуди др. Мајкл Грин, пензионисани проф. Оксфорда, светски признати проповедник и вишегодишњи саветник за мисију надбискупа кантеберијског.

„Ако добро узаслушаш глас Господа Бога својега, добра земљска јешћеш...“ – ове речи из Поновљених закона су један од исказа старозаветног схватања по којем верност Богу и његовом савезу је предуслов угодног живота благословеног умножавањем иметка. Са друге стране, у Новом завету се сусрећу искази „тешко је богатоме ући у Царство небеско.“ Како ускаладити ове мотиве? Шта за хришћанина представља иметак и на који начин он може да у бизнис-свету задржи принципе хришћанског етоса? Ово су питања која постављамо Пол Мофету и Чед Лакију.

Аутор у чланку истражује Развој библијског предања о Мелхиседеку. Он полази од новијих покушаја реконструкције „историјског“ Мелхиседека. У том циљу аутор најпре третира проблем целовитости Пост. 14, где се први пут сусрећемо са овом личношћу. Проблем одређивања области над којом је Мелхиседек имао царску и свештеничку јурисдикцију следећа је тема која се третира у чланку. Аутор се потом окреће старозаветном предању, најпре Пост. 14, а затим и Пс. 110. У склопу овог истраживања аутор се бави питањем значења имена (или титуле) Мелхиседек, затим његовим односом са Авраамом и, коначно, аутор разматра однос култног обрасца који је практиковао Авраам према култном обрасцу који је практиковао Мелхиседек. Потом се аутор окреће Пс. 110 и представља Могуће реконструкције амбијента (околности) у коме је овај псалам стваран, као и различите могућности датирања поменутог псалма. Коначно, аутор покушава да реконструише садржај Пс. 110 и да проникне у његову поруку истичући како историјски, тако и есхатолошко- месијански смисао библијског текста.

Аутор у чланку истражује Развој библијског предања о Мелхиседеку. Он полази од новијих покушаја реконструкције „историјског“ Мелхиседека. У том циљу аутор најпре третира проблем целовитости Пост. 14, где се први пут сусрећемо са овом личношћу. Проблем одређивања области над којом је Мелхиседек имао царску и свештеничку јурисдикцију следећа је тема која се третира у чланку. Аутор се потом окреће старозаветном предању, најпре Пост. 14, а затим и Пс. 110. У склопу овог истраживања аутор се бави питањем значења имена (или титуле) Мелхиседек, затим његовим односом са Авраамом и, коначно, аутор разматра однос култног обрасца који је практиковао Авраам према култном обрасцу који је практиковао Мелхиседек. Потом се аутор окреће Пс. 110 и представља Могуће реконструкције амбијента (околности) у коме је овај псалам стваран, као и различите могућности датирања поменутог псалма. Коначно, аутор покушава да реконструише садржај Пс. 110 и да проникне у његову поруку истичући како историјски, тако и есхатолошко- месијански смисао библијског текста.

Библијска порука није само порука која је променила токове античког друштва и отворила врата обликовању једне нове, хришћанске, цивилизације. Сусрет са библијском поруком и Оним на којег она упућује често је водио драстичним променама на личном плану оних који су се са том поруком сусрели. Да ли је то само део прошлости, времена из раног периода хришћанства када је оно снагом Духа мењало животе људи? Да ли се то дешава и данас? Ово су питања која постављамо Михаели Ћурчић, дипл-мастер социологу, која ће нам на њих одговорити на темељу својег социолошког истраживањима.

Свет Библије је израз којим се обично означава свет древног библијског Оријента и евантуално доцније грчко-римског царства, односно свет у којем је Писмо настајало. Потребно је, међутим, имати на уму да није само друштво у смислу историјско-културолошких околности утицало на обликовање библијских исказа, већ да је и Свето писмо утицало, и то током дугих векова, на обликовање друштва и његових схвтатања. Какво је стање данас? У којој мери савремени човек, као јавна личност која има политички агажман, може да се се руководи библијским принципима и хришћанском вером? Разговарамо са госп. Обрадом Кесићем.

Један од кључних императива хришћанске вере и библијске поруке јесте импертив човекољубља и хуманости. Места за човекољубље и хуманост, можемо рећи чак нажалост, има много у свету у којем постоји много страдања, болести, смрти, као и у друштву које нема увек могућност да задовољни потребе оних који се налазе у тешким ситуацијама, тешко болесних који немају наде на излчење и коју су често потпуно маргинализовани. Хуманитарна организација Белхоспис, окупља људе који пружају помоћ људима који су у терминалној фази канцера, као и члановима њихових поридица. Помоћ обухвата медицинске услуге, психолошку, верску, социјалну и волонтерску помоћ. О њиховом деловању, као и о библијским принципима који их покрећу разговарамо у овој емисији са госп. П. Грејмом.

Мелхиседек је једна од најзагонетнијих старозаветних личности Светога Писма. У Новом Завету, Мелхиседек се представља као тип и праслика Господа Исуса Христа. У периоду између Старог и Новог Завета ова личност је уткана у јудејско интертестаментарно предање. У савременој науци се полемише да ли то предање (и у којој мери), може да осветли позадину Мелхиседек- христологије Посланице Јеврејима, као и неких других месијанских одељака Новог Завета. То је разлог због којег аутор овог чланка у разматрању теме креће од савремених дискусија повезаних са овим проблемом. Он, затим, указује на сведочанство јудеојелинистичке литературе о Мелхиседеку да би се потом усредсредио на учење о Мелхиседеку у предању палестинског јудаизма, и то: равинско- таргумском и апокалиптичком. Аутор нарочиту пажњу посвећује знаменитом кумранском тексту 11QMelch. Поменути текст се користи и у циљу ocветљавања есхатолошких очекивања са почетка хришћанске ере и упућивања на могућу контекстуализацију новозаветне христологије, пре свега христологије присутне у Лк. 4 и Јевр. 7.

Прича о Блудном Сину је једна од најпознатијих и најлепших Христових парабола. Она нам се предаје у еванђељу св.ап. Луке. Поменута парабола нам много тога открива о Богу, другим људима и нама самима. Због чега је она остала „недовршена“? На шта нас Христос њом позива?

Лукино еванђеље је једно од најлепших синоптичких еванђеља, и новозаветних текстова уопште. Леп језик и перфектан стил су неке од карактеристика овог списа у којем доминира порука универзалима. Универазлим Лукиног еванђеља има различите аспекте, а један од њих је свакако и етички универзализам. Лука нам заправо поручује да Бог прихвата сваког човека, без обзира на његово тренутно морално стање. Истовремено, он нас наводи да се запитамо у којој мери смо ми спремни да прихватимо оне које сматрамо „недовољно добрима“. Ово је тема која је на ванредан начин представљена у Христвим параболама о изгубљеној овци и изгубљеном динару.