Свет Библије

„Сада нам остаје: вера, нада и љубав. Ово троје, али је љубав највећа међу њима.“ Ово су речима која се завршава знаменита „Химна љубави“ коју је записао св.ап. Павле у 1Коринћанима посланици 13.гл. Ова химна и њене закључне речи најбоље се могу разумети у свом литерарном и историјско-културном и језичком контексту. Тај контекст покушаћемо да приближимо разговором са о. Александром Нинковићем.

„Ти си ми сасуд изабрани, да објавиш еванђеље међу незнабошцима.“ Ово су речи којима се у Новом завету објашњава задатак који је стваљен пред св.ап. Павла, човека који је заслужан што је млади хришћански покрет изашао изван оквира јудаизма и постао светска религија. Овај негдашњи прогонитељ хришћана постао је највећи проповедник хришћанства који је у своја три мисионарска путовања обишао готово цео тада познати свет. Какав je допринос хришћанству? Шта је писао и како је бирао сараднике. Вечерашњи саговорник је др. П. Драгутиновић.

Да ли су новозаветни списи поуздани и ако јесу шта се под поузданошћу новозаветних списа подразумева? На ово питање покушали су да дају одговор учесници симпосиона одржаног на ПБФ УБ. Учесници симпосиона су се окупили са више европских факултета и долазе из различитих хришћанских цркава.

Увод у Нови завет је једна од незаобилазних дисциплина за сваког ко жели да се озбиљно упозна са библијским текстом. Нови завет је културолошки, историјски и терминолошки удаљени од савременог човека. Управо Увод у Нови завет помаже нам да превазиђемо тај јаз. Који су предмети интересовање општег, а које посебног Увода у Нови Завет? Шта се подразумева под појмом аутораства новозаветних списа и када су они настали? Ово су питања која постављамо проф. Предрагу Драгутиновићу.

„Ако добро узаслушаш глас Господа Бога Својега, добра земаљска јешћеш“ – ово су речи којима Бог Израилу обећава земаљске, материјалне благослове као дар који следи њихову савезну верност. У Старом завету богатство се сматрало знамењем Божијих благослова, али и праведности човека. У Новом завету, насупрот тога, Христос каже „тешко је богатоме ући у Царство небеско.“ Чему ова привидна супростављеност? Какав је однос вере и материјалних средстава? Ова и друга питања постављамо госп. Роџеру Ворхису.

Нарочита места на којима човек доживљава божанску присутност и објаву позната су на свим меридијанима света и из свих периода светске историје. Трагови мегалитских светишта сежу у најдаљу познату, или само делом осветљену прошлост, а она има своје рефлексије у Светом Писму. пре свега у оном митским језиком писаном делу који се назива "библијска праисторија." Шта знамо о светиштима овог периода.

Вавилон – величанственост и опсесија величанствених. Изградили су га Неврод и Хамураби. Уздигао га је Навуходоносор. Осуђен је од писца Откривења. Симбол је многих цивилизација. Да ли и наше?

„Ја сам Онај који јесам“ – речи су којима је Бог на Синају Мојсеју открио своје лично име. Оно одјекује кроз читаву библијску историју и свој крајњи ехо проналази у Јовановским списима Новог завета који овом исказу дају јасно христолошко значење. На прекретници између првобитне објаве овог божанског имена и његове новозаветне употребе налази се корпус Дефтеро-Исаије у којем ово име добија специфични облик и значење.

Стрест је једно од незаобилазних искуства савременог света. Ужурбаност живота, тешко достижни циљеви, велика очекивања или, насупрот тога борба за голу егзистенцију чести су узроци стреса. Томе може да се додају сукоби са околином, незарешена питања смисла постојања и недобијени одговори на многа животна питања. Стрес и тескоба, међутим, нису само искушење данашњице. Насупрот тога, читање античких текстова открива снажну напетост и тескобу у животима многих древних људи. Један од њих је био и цар Давид, човек коме можемо да будемо захвални за „псалмотерапију.“ О њој нам говори Ненад Божовић, докторанд ПБФ УБ

Музика је од вајкада била део религијског искуства. Песма, игра плес, познати у у богослужењима и пророчко-религијским праксама многих древних народа, и у томе народи древног Библијског Оријента нису изузетак. Спомен музике и музичких инструмената налази се већ на првим страница Писма, а њихова употреба у богослужењу постаје веома присутна у периоду Мојсеја. Цар Давид као личност музичко-поетски надарена то је уздигао на један нарочит ниво. О музици у Светом писму и музици коју је Свето Писмо инспирисало разговарамо са ма Дарском Величковским.